Tokom decembra 2018. i januara 2019. godine, Praxis je nastavio da pruža pomoć izbeglicama i migrantima u vidu informacija, psihosocijalne podrške, upućivanja na druge organizacije/institucije za specifičnu pomoć ili plaćanja troškova prevoza do centara za azil ili prihvatnih centara.

Ukupno 1352 novopridošlih izbeglica/migranata je informisano o trenutnoj situaciji u Srbiji i regionu, pravnom statusu i dostupnim zakonskim mogućnostima (traženje azila u Srbiji, pomoć u dobrovoljnom povratku u zemlju porekla, mogućnost spajanja porodice u inostranstvu ili preseljenje u treću zemlju kada je to moguće), smeštaju u centrima za azil ili prihvatnim centrima u Srbiji, načinima prevoza do centara u koje su upućeni, drugim pravima i dostupnim uslugama (zdravstvena nega, psihosocijalna podrška, hrana, odeća i obuća, razne radionice za izbeglice/migrante, itd.).

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za decembar 2018. godine ovde.

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za januar 2019. godine ovde.

Dana 12. februara 2019. godine, u Medija Centru u Beogradu predstavljena je studija „Ravnopravnost u praksi - Primena antidiskriminacionih zakona u Srbiji” kao jedan od rezultata dvogodišnjeg projekta pod nazivom Unapređenje zakonskog okvira i politika za ostvarivanje ravnopravnosti i monitoring njihove primene u praksi, koji partnerske organizacije Praxis, Equal Rights Trust iz Londona i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda sprovode uz podršku Evropske Unije.

Studiju je pripremio Equal Rights Trust u saradnji sa dve stručne konsultantkinje, prof.dr Nevenom Petrušić i adv. Kosanom Beker.

Studija se bavi pitanjem kontinuirane diskriminacije u Srbiji i analizom postojećeg pravnog i političkog okvira odnosno procenom delotvornosti aktuelnog okvira u praksi. U nedostatku slične, cilj ove sveobuhvatne studije je da posluži kao ključna referentna tačka i baza dokaza svima koji rade na suzbijanju diskriminacije i promovisanju osnovnih ljudskih prava i sloboda. S druge strane, cilj studije je da sopstvenim autoritetom utiče na vladu i pravosudni sistem odnosno da služi kao efikasna alatka u zagovaranju za poboljšanje efikasnosti andiskriminacionog okvira.

Studija je zasnovana na obimnom istraživanju koje je sprovođeno 12 meseci, uključujući: terenska istraživanja koja su sprovele organizacije civilnog društva u različitim regionima Srbije; diskusije u fokus grupama sa žrtvama diskriminacije, predstavnicima organizacija civilnog društva i advokatima koje su organizovane u Nišu, Beogradu, Novom Pazaru, Pančevu i Vranju; preko 55 intervjua sa ključnim akterima, uključujući pravnike, državne službenike i predstavnike organizacija privatnog sektora. Pored toga, u studiji je sadržana analiza i procena usklađenosti antidiskriminacionog okvira sa međunarodnim i regionalnim obavezama Srbije, kao i i stepen do kog je Srbija obezbedila neophodne praktične mere koje mogu da osiguraju efikasno sprovođenje antidiskriminacionih propisa u praksi.

Nalazi sadržani u studiji otvaraju ozbiljna pitanja o efikasnosti zakonodavstva u praksi i ukazuju da postoje oblasti u kojima zakonodavni okvir ne obezbeđuje najbolje međunarodne prakse, uprkos nespornom napretku koji je u protekloj deceniji Srbija ostvarila na planu poboljšanja uslova i mogućnosti za ostvarivanje prava na ravnopravnost u pogledu usvajanja Zakona o zabrani diskriminacije i uspostavljanja nezavisnog tela za zaštitu ravnopravnosti. Istraživanje je pokazalo da postoji široko rasprostranjen nedostatak svesti o postojanju andiskriminacionog okvira kako među potencijalnim žrtvama diskriminacije tako i među državnim organima i institucijama, kao i da pojedinci nisu u mogućnosti ili ne žele da traže pravnu zaštitu zbog troškova postupka i nepoverenja u efikasnost i nezavisnost pravosudnog sistema.

Studija nudi preporuke koje istovremeno predstavljaju prioritete na kojima bi trebalo raditi u narednom periodu kako bi se unapredila efikasnost aktuelnog antidiskriminacionog pravnog i poltičkog okvira u praksi u Srbiji.

O stečenom iskustvu tokom istraživačkog rada na izradi studije, o sadržaju same stuije i o eventualnim očekivanjima u vezi sa njenim uticajem na poboljšanje efiksanosti zaštite od diskriminacije u Srbiji govorile su Joanna Whiteman iz organizacije Equal Rights Trust i adv. Kosana Beker, dok su pregled aktuelnih izazova sa aspekta različitih vulnerabilnih grupa dali predstavnici civilnog sektora, istovremeno članovi radne grupe formirane u cilju stručne podrške izradi studije: Dijana Malbaša, Autonomni ženski centar, Osman Balić, Liga Roma, Milan Djurić, Gayten-LGBT, Vladimir Petronijević, Grupa 484, Lazar Stefanović, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom.

Studija je dostupna na srpskom i engleskom jeziku.

Pogledajte saopštenje ERT-a ovde.

Medijske objave:

Romano Them

Prva sednica Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije u ovoj godini održana je 12. februara 2019. u Beogradu, a u ime MODS-a, kao članica Saveta za prava deteta, na sednici je učestvovala predsednica Upravnog odbora MODS-a Jasmina Miković iz Praxisa.

Na sednici je usvojen Godišnji program rada Saveta za 2019. godinu, a prisutni su imali priliku da se upoznaju sa aktuelnostima u oblasti prava deteta. Ines Cerović, direktorka Centra za prava deteta upoznala je članove Saveta sa izradom indikatora za praćenje preporuka koje je Кomitet za prava deteta uputio Srbiji.

Pored toga, Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, obavestila je prisutne o planiranim aktivnostima na izradi Zajedničkog osnovnog dokumenta u skladu sa usaglašenim smernicama za izveštavanje o međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima.

Unicef je predstavio inicijativu za uspostavljanje Nacionalne koalicije za suzbijanje dečjih brakova, sa ciljem da se animiraju relevanti akteri, koji bi koordinisanom akcijom doprineli eliminaciji ove štetne pojave. Koalicija će, nakon konstitutivnog sastanka koji će se održati 21. februara, biti otvorena za učlanjivanje kako pojedinaca, tako i javnih institucija, nezavisnih tela, nevladinih organizacija, privatnog sektora i medija, odnosno onih koji će biti spremni da se posvete rešavanju ovog problema.

O iskustvima i dobrim praksama u formulisanju nacionalnih politika za decu govorila je gošća sednice Nađat Mđid iz Maroka, koja se posebno osvrnula na dobre prakse iz Irske, Kenije i Mauricijusa.

Na kraju, Unicef je predstavio rezultate konferencije „Saradnja sistema u pružanju podrške deci sa razvojnim rizicima i smetnjama i njihovim porodicama – ka integrisanim uslugama ranih intervencija''.

Pogledajte Tanjugov prilog.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, po pritužbi Praxisa, utvrdila da je Skupština Grada Kraljeva postupila diskriminatorno jer je Odlukom o pomoći deci sa posebnim potrebama uskratila ostvarivanje prava na naknadu troškova prevoza, domskog smeštaja i ishrane, kao i na deo troškova koje Grad pokriva u slučaju potrebe za pratiocem učenicima koji potiču iz interno raseljenih porodica, a koji borave na teritoriji grada Kraljeva. Naime, Skupština Grada Kraljeva je isključila mogućnost da interno raseljeni učenici sa invaliditetom koji borave na teritoriji grada Kraljeva ostvare navedena prava pod jednakim uslovima postavljajući prebivalište kao jedan od kriterijuma za ostvarivanje prava. Zbog ovako postavljenog uslova Odlukom su povređene odredbe čl. 7 i čl. 22 Zakona o zabrani diskriminacije, što je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila u postupku povodom pritužbe i zbog čega je preporučila Skupštini Grada Kraljeva da preduzme sve mere iz svoje nadležnosti kako bi odluka kojom se reguliše ostvarivanje prava na naknadu troškova za prevoz, domski smeštaj i ishranu, kao i pravo na deo troškova u slučaju potrebe za pratiocem bila primenjiva i na učenike koji su interno raseljena lica, a koji imaju prijavljeno boravište na teritoriji grada Kraljeva.

Veoma je važno naglasiti, što je i poverenica istakla u svojoj odluci, da status nikako ne sme biti ograničavajući faktor za ostvarivanje bilo kojih prava koja uživaju ostali građani, kao i da je potrebno posebnu pažnju posvetiti interno raseljenoj deci sa invaliditetom koja mogu biti izložena višestrukoj diskriminaciji na osnovu više ličnih svojstava.

Osim navedenog, poverenica je skrenula pažnju Skupštini Grada Kraljeva da jezik i pojmovi koje upotrebljavamo predstavljaju sredstvo u suzbijanju diskriminacije, te da je potrebno prepozanti da se terminologija koju koristimo kada govorimo o osobama sa invaliditetom menja kroz vreme u odnosu na pristup. Naime, u nazivu odluke upotrebljena je prevaziđena terminologija koja nije u duhu antidiskriminacione politike, „deca sa posebnim potrebama“, dok se u pojedinim odredbama odluke koriste termini poput „invalid“, „slepa i gluva lica“, itd. Potrebe svih ljudi su iste, samo se mogu razlikovati načini na koji se one realizuju, dok je invaliditet samo jedna od karakteristika osobe pa je neprihvatljivo i uvredljivo stavljati fokus na njen invaliditet.

Grad Kraljevo se do donošenja mišljenja poverenice nije izjasnio na navode pritužbe. Inače, ovo je jedna od desetine diskriminatornih odluka zbog kojih je Praxis podneo pritužbe protiv Skupštine Grada Kraljeva. Kao i ranije, Praxis će nastaviti da prati postupanje nadležnih organa u pogledu usklađivanja spornih odluka sa antidiskriminacionim zakonodavstvom.

Ovo je još jedna prilika da ukažemo organima javne vlasti koliko je važno da prilikom kreiranja politika obrate pažnju na značaj poštovanja ljudskih prava, očuvanje principa nediskriminacije i potrebe najugroženijih građana i građanki.

Evropska mreža za pitanje apatridije, čiji je Praxis član, objavila je pregled informacija o pitanjima koja značajno utiču na stanje u oblasti zaštite od apatridiju u Srbiji. U tom pregledu ukazano je na probleme koji se javljaju u vezi sa upisom dece u matične knjige odmah nakon rođenja i sa sprečavanjem pojave apatridije među decom rođenom u Srbiji, a istaknuta su i određena pozitivna rešenja koja se odnose na naknadni upis u matične knjige.

Tako je ukazano da zbog neadekvatnih propisa deca čiji roditelji ne poseduju dokumente neće moći da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. Takođe je istaknuto da deca koja bi po osnovu rođenja u Srbiji trebalo automatski na osnovu zakona da steknu državljanstvo moraju da sprovedu poseban postupak za sticanje državljanstva, kao i da u praksi nije moguće sticanje državljanstva po osnovu rođenja na teritoriji Srbije nakon navršenih 18 godina. S druge strane, navedeno je da je u Srbiji postignut značajan napredak u vezi sa naknadnim upisom u matičnu knjigu rođenih, jer je uspostavljen sudski postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, zahvaljujući čemu su mnogi ljudi koji prethodno nisu mogli da se upišu u matične knjige dobili lične dokumente.

Pregled sadrži i preporuke za prevazilaženje uočenih prepreka, te se navodi da je potrebno izmeniti propise koji sprečavaju upis u matične knjige dece čiji roditelji ne poseduju dokumente. Takođe se ističe da je potrebno obezbediti doslednu primenu Zakona o državljanstvu, kako bi se sprečila pojava apatridije među decom, kao i da vremenski rok za sticanje državljanstav po osnovu rođenja treba da bude produžen i usklađen sa Konvencijom UN o smanjenju broja lica bez državljanstva.

Pregled je objavljen u okviru Indeksa apatridije, komparativne alatke koja pruža uvid u to na koji način različite države u Evropi štite osobe bez državljanstva i šta čine da bi sprečile pojavu apatridije i smanjile broj lica bez državljanstva.

Dana 24. decembra 2018. godine, Praxis je održao konferenciju u Medija centru u Beogradu na kojoj je predstavio postignute rezultate i preostale izazove u oblastima prevencije i eliminacije apatrdiije i dečjih brakova u Srbiji.

Konferenciju je otvorila Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, koja je pozdravila prisutne i ukratko se osvrnula na dugogodišnje aktivnosti koje je Praxis sprovodio u oblasti sprečavanja apatridije i dečjih brakova uz finansijsku podršku Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR). Tom prilikom, Ivanka je istakla da je u periodu od 14 godina, zahvaljujući besplatnoj pravnoj pomoći Praxisa više od 90 000 lica uspelo da pristupi svojim osnovnim statusnim pravima. Ujedno je izrazila nadu da će se tokom 2019. godine konačno pronaći sistemsko rešenje za rešavanje problema lica bez državljanstva i pravno nevidljive dece. Osvrćući se na problem dečjih brakova u Srbiji, Ivanka je istakla da je u aktuelnom Nacrtu Porodičnog zakona izbrisan član koji je omogućavao sklapanje braka maloletnom licu sa navršenih 16 godina u izuzetnim slučajevima, dodavši da to pokazuje dobru volju države na putu iskorenjivanja pojave dečjih brakova.

Prisutnima se potom obratio Hans Fridrih Šoder, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, koji je ukazao da se u istom periodu broj lica u riziku od apatridije smanjio sa 30.000 na 2.100. On je istakao da dečji brakovi predstavljaju nepoštovanje međunarodnih konvencija, posebno Konvencije o pravima deteta, da ugrožavaju zdravlje devojčica, i da dodatno utiču na pojavu apatridije. Takođe je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa Praxisom, kao i očekivanje da će se ostvariti zajednički cilj i naći sistemsko rešenje za lica u riziku od apatridije.

Milan Radojev, koordinator Programa statusnih i socioekonomskih prava u Praxisu, je ukazao na sve preostale probleme sa kojima se suočavaju lica u riziku od apatridije. Istakao je da se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ne mogu biti upisana u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja zbog dva podzakonska akta koja ne dozvoljavaju upis novorođene dece čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta i dodao da je Praxis podneo inicijativu Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti tih akata, kao i apel Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za njihovu izmenu.

Prisutnima se obratila i Nataša Živković, rukovoditeljka Sektora za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava Sekretrarijata za upravu u Gradskoj upravi Grada Beograda. Nataša se osvrnula na istoriju problema pravno nevidljiva lica u Beogradu kao i na početak uspešne saradnje sa Praxisom koja datira još od 2012. godine. Istakla je da trenutno u Beogradu nema aktivnih predmeta koji se odnose na upis pravno nevidljivih lica u matične knjige što govori u prilog napretku koji je načinjen na polju smanjenja broja pravno nevidljivih lica u Srbiji.

Jelena Petrović, koordinatorka Programa za prava deteta u Praxisu, predstavila je aktivnosti koje Praxis već četvrtu godinu zaredom sprovodi na temu prevencije i eliminacije dečjih brakova u cilju podizanja svesti o štetnosti ovog fenomena. Tom prilikom je istakla i zapažanja do kojih je Praxis došao kroz edukativno-savetodavni rad sa romskim roditeljima, decom i predstavnicima relevantnih institucija i ustanova. Kao glavnu prepreku u borbi protiv dečjih brakova, Jelena je istakla nesagledavanje dečjih brakova van konteksta romske kulture i tradicije, a posebno od strane nadležnih organa, kao i nepostojanje evidencija o slučajevima dečjeg braka vođenih od strane relevantnih institucija.

Prisutnima se obratila i Sadija Gicić, socijalna radnica i aktivistkinja za prava žena, koja je govorila o nadležnostima institucija u slučajevima dečjeg braka. Istakla je važnost pravovremenog reagovanja institucija i ukazala na dužnost postupanja u skladu sa obavezujućim protokolima.

Na kraju je zaključeno da bez obzira na dosadašnja postignuća u oblasti prevencije i eliminacije pojave pravno nevidljiviih lica, neophodno je nastaviti sa intenzivnim radom na uklanjanju preostalih izazova, kako bi se predupredila pojava novih slučajeva pravno nevidljivih lica i lica bez državljanstva. Na polju prevencije i eliminacije dečjih brakova, pored civilnog sektora koji trenutno daje najveći doprinos u borbi protiv ove izuzetno štetne tradicionalne prakse, hitno je potrebno da se aktivnije i koordinisano uključe i donosioci odluka, centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, školske i zdravstvene ustanove, kao i mediji, jer bez zalaganja svih relevantnih aktera ne može se osigurati rešavanje tog problema.

Poslušajte prilog Radio Beograda 1 o konferenciji ovde.
Pogledajte prilog dnevnog lista Danas ovde.
Pogledajte prilog novinske agencije Beta ovde.

Tokom oktobra i novembra 2018. godine, Praxis je nastavio da pruža pomoć izbeglicama i migrantima u vidu informacija, psihosocijalne podrške, upućivanja na druge organizacije/institucije za specifičnu pomoć ili plaćanja troškova prevoza do centara za azil ili prihvatnih centara.

Ukupno 2678 novopridošlih izbeglica/migranata je informisano o trenutnoj situaciji u Srbiji i regionu, pravnom statusu i dostupnim zakonskim mogućnostima (traženje azila u Srbiji, pomoć u dobrovoljnom povratku u zemlju porekla, mogućnost spajanja porodice u inostranstvu ili preseljenje u treću zemlju kada je to moguće), smeštaju u centrima za azil ili prihvatnim centrima u Srbiji, načinima prevoza do centara u koje su upućeni, drugim pravima i dostupnim uslugama (zdravstvena nega, psihosocijalna podrška, hrana, odeća i obuća, razne radionice za izbeglice/migrante, itd.).     

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za oktobar ovde.

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za novembar ovde.