Praxis
Praxis u studijskoj poseti pokrajini Šlezvig-Holštajn u Nemačkoj
Poseta je realizovana uz finansijsku podršku vlada SR Nemačke i pokrajine Šlezvig-Holštajn sa ciljem da se predstave i razmene iskustva i primeri dobre prakse u oblasti politika koje se odnose na podršku mladima, pripadnicima nacionalnih manjina, u prevazilaženju prepreka u obrazovnom sistemu i prelasku iz sveta obrazovanja u svet rada. U tom smislu, u pokrajini je razvijen program mera podrške mladima iz osetljivih grupa sa ciljem podsticanja veština mladih u pogledu stručnog obrazovanja i zapošljavanja, pored ostalog, i kroz neposredan pristup dualnom obrazovanju što bi trebalo da olakša ulazak u profesionalni život. Podrška koja se pruža u okviru pomenutog programa je dobrovoljna i besplatna, a svrha je da se učenicima pruži podrška u planiranju profesionalne budućnosti tako što će bolje upoznati sopstvene mogućnosti i tako doneti odluke, što bi trebalo da rezultira preuzimanjem odgovornosti za svoju budućnost u pogledu karijere.U periodu od 13. do 18. maju 2019. godine, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ je organizovala studijsku posetu relevantnim institucijama i organizacijama koje učestvuju ili se zalažu za programe podrške manjinama, u Kilu, prestonici nemačke pokrajine Šlezvig-Holštajn, koja je poznata i van granica Nemačke po svojoj uspešnoj inkluzivnoj manjinskoj politici. Tokom prethodnih decenija, ova pokrajina je sprovela mnoge projekte i mere kako bi podržala osetljive grupe, naročito u oblasti karijernog vođenja i savetovanja u cilju nastavka školovanja i zapošljavanja.
U Srbiji je nedavno uspostavljen pravni okvir u oblasti dualnog obrazovanja koji, između ostalog, donosi novine u pogledu strukture i umrežavanja školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje uvažavajući upravo specifičnosti dulanog sistema obrazovanja. S druge strane, učenicima iz osetljivih grupa, zbog specifičnosti njihovog položaja i prepreka sa kojima se suočavaju tokom svog profesionalnog razvoja je često potrebna dodatna podrška u pogledu karijernih saveta i smernica. U cilju pružanja smernica članovima timova za karijerno vođenje i savetovanje u srednjim školama, koje realizuju dualne obrazovne programe, prepoznata je potreba da se izradi brošura. Brošura bi omogućila predstavnicima institucija u Srbiji da saznaju o pozitivnim i specifičnim znanjima, metodama i iskustvima iz Šlezvig-Holštajna, kao i da se upoznaju sa institucijama, modelima i načinom rada sa osetljivim grupama u toj pokrajini, što bi doprinelo uspostavljanju i implementaciji standarda karijernog vođenja i savetovanja mladih u Srbiji.
Uprkos činjenici da su problemi sa kojima se suočavaju pripadnici romske nacionalne manjine u pokrajini Šlezvig-Holštajn manje-više slični kao i u Srbiji, iskustva stečena tokom ove posete kada je reč o merama podrške mladima u sticanju stručnih kvalifikacija i profesionalnom osposobljavanju govore da su one uspešne zahvaljujući pristupu koji je zasnovan na individualnom radu sa učenicima i fokusiran na potencijale svakog pojedinca.
Pored predstavnica Praxisa, Jasmine Miković i Marije Dražović, studijsku grupu su činili i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca, Školske uprave grada Kragujevca, Srednje stručne škole u Kragujevcu, Centra Inventiva - Udruženja za razvoj profesionalne orijentacije, Obrazovno-kulturne zajednice Roma „Romanipen“ iz Kragujevca, Tim za socijlano uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i Evropskog centra za pitanje manjina (ECMI) iz Nemačke.
Prava deteta u Srbiji 30 godina nakon donošenja Konvencije UN o pravima deteta - Medija centar
U sredu, 9. oktobra, u Medija centru, u okviru Dečije nedelje, Prijatelji dece Srbijesu organizovali tribinu ,,Prava deteta u Srbiji 30 godina nakon donošenja Konvencije UN o pravima deteta“.
Na tribini je govorila i Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa i članica Saveta za prava deteta. Ona je istakla da prava deteta i dalje nisu prioritet našoj državi i da smo daleko od pune primene potvrđenih međunarodnih ugovora u oblasti prava deteta. U tom smislu ukazala je na postojeće nedostatke institucionalnog i normativnog okvira u oblasti prava deteta.
Takođe je skrenula pažnju na pojedine trendove i izazove u oblasti prava deteta koje je Praxis uočio u radu sa ciljnim grupama, a kojima se do sada nije posvećivala dovoljna pažnja, a to su:
- Država još uvek nije preduzela mere iz svoje nadležnosti za uklanjanje pravnih prepreka koje sprečavaju upis deteta u matične evidencije odmah po rođenju u slučaju kada majke ne poseduju lične dokumente.
- Ne postoji adekvatan institucionalni odgovor na pojavu dečjih brakova, koji se nesrazmerno češće javljaju među romskom populacijom i posebno pogađaju devojčice.
- I dalje je prisutna segregacija u obrazovanju, koja ozbiljno ugrožava prava deteta i ostavlja dalekosežne negativne društvene posledice i dalje je aktuelna u pojedinim školama u Srbiji, i još uvek se ne preduzimaju konkretne mere i aktivnosti koje bi stale na put ovoj diskriminatornoj pojavi.
- Diskriminacija posebno ugroženih grupa dece i dalje je široka rasprostranjena i predstavlja veliki izazov u našem društvu. Zabrinjavaju i odluke koje se usvajaju na lokalnom nivou, koje neretko diskriminišu posebno ranjivu grupu dece, i to decu sa statusom IRL, romsku decu, decu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i dr.
Za više informacija, videti ovde.
Prava deteta u Srbiji 30 godina nakon donošenja Konvencije UN o pravima deteta
U sredu, 9. oktobra, u Medija centru, u okviru Dečije nedelje, Prijatelji dece Srbije su organizovali tribinu ,,Prava deteta u Srbiji 30 godina nakon donošenja Konvencije UN o pravima deteta“.
Na tribini su govorili Dragan Vulević, specijalni savetnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara za prava deteta, rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom Zaštitnika građana, Vesna Dejanović, rukovoditeljka programa dečije zaštite UNICEF-a, Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa i članica Saveta za prava deteta, Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije i Dunja Joldžić, članica participativne Grupe 10 Prijatelja dece Srbije. Tribinu je moderirala novinarka Marija Šehić.
Govornici su predstavili glavne trendove i izazove u oblasti prava deteta u Srbiji, nakon čega su imali priliku da sa decom i ostalim učesnicima diskutuju i razmene mišljenja o aktuelnim izazovima.
Jasmina Miković je istakla da prava deteta i dalje nisu prioritet našoj državi i da smo daleko od pune primene potvrđenih međunarodnih ugovora u oblasti prava deteta. U tom smislu ukazala je na postojeće nedostatke institucionalnog i normativnog okvira u oblasti prava deteta.
Takođe je skrenula pažnju na pojedine trendove i izazove u oblasti prava deteta koje je Praxis uočio u radu sa ciljnim grupama, a kojima se do sada nije posvećivala dovoljna pažnja, a to su:
- Država još uvek nije preduzela mere iz svoje nadležnosti za uklanjanje pravnih prepreka koje sprečavaju upis deteta u matične evidencije odmah po rođenju u slučaju kada majke ne poseduju lične dokumente.
- Ne postoji adekvatan institucionalni odgovor na pojavu dečjih brakova, koji se nesrazmerno češće javljaju među romskom populacijom i posebno pogađaju devojčice.
- I dalje je prisutna segregacija u obrazovanju, koja ozbiljno ugrožava prava deteta i ostavlja dalekosežne negativne društvene posledice i dalje je aktuelna u pojedinim školama u Srbiji, i još uvek se ne preduzimaju konkretne mere i aktivnosti koje bi stale na put ovoj diskriminatornoj pojavi.
- Diskriminacija posebno ugroženih grupa dece i dalje je široka rasprostranjena i predstavlja veliki izazov u našem društvu. Zabrinjavaju i odluke koje se usvajaju na lokalnom nivou, koje neretko diskriminišu posebno ranjivu grupu dece, i to decu sa statusom IRL, romsku decu, decu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i dr.
Na osnovu izlaganja i diskusije, formulisane su sledeće preporuke:
1. Bolje praćenje i implementacija postojeće zakonske regulative, te kontinuirani rad na zadržavanju dostignutih standarda, ali i daljem unapređenju normativnog i institucionalnog okvira u Srbiji;
2. Bazirati politike i prakse na realnim istraživanjima i mogućnostima, te racionalno planirati i usmeravati sredstva na osnovu istih;
3. Ojačati ulogu Saveta za prava deteta – omogućiti finansijske i ljudske resurse, kako bi Savet postao glavni institucionalni mehanizam za koordinaciju na međuministarskom nivou, sa jasnim mandatom i autoritetom da koordinira sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem Konvencije o pravima deteta UN-a na međusektorskom, nacionalnom i lokalnom nivou;
4. Povećanje dostupnosti i veća ulaganja u sisteme od kojih direktno zavisi stanje prava deteta – zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, kultura… Mere štednje ne smeju da utiču na usluge koje se tiču dece i zaštite prava deteta;
5. Kontinuirano raditi na podizanju svesti javnosti o važnosti poštovanja prava deteta;
6. Kontinuirano uključivati decu u teme koje ih se tiču – povećavanje nivoa svesti o važnosti participacije, kako kod opšte javnosti, profesionalaca koji na svim nivoima rade sa decom, tako i kod donosioca odluka;
7. Intenzivirati rad na prevenciji i sprečavanju dečijih brakova;
8. Hitno izmeniti propise koji sprečavaju upis deteta odmah po rođenju u matične evidencije, ukoliko majka ne poseduje lične dokumente;
9. Unaprediti sistem podrške i kontrole hraniteljskih porodica;
10. Ojačati podršku socijalnim uslugama za porodice, pogotovo iz ranjivih grupa;
11. Hitna društvena reakcija na goruće probleme koji pogađaju decu – nasilje, siromaštvo…
12. Raditi na prevenciji i eliminaciji diskrimancije posebno ugroženih grupa dece i zabraniti segregaciju u obrazovnom sistemu, pogotovo romske dece i dece sa smetnjama u razvoju;
13. Raditi na jačanju sistema podrške i alternativnim sistemima smeštaja za mlade sa smetnjama u razvoju kao i mladih iz ranjivih kategorija;
14. Obezbediti minimalne standarde stanovanja za svako dete/porodicu;
15. Raditi na unapređivanju i jačanju dijaloga između vladinog i civilnog sektora.
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za septembar 2019. godine
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za septembar 2019. godine
U septembru 2019. godine, Praxis je nastavio da pruža pomoć izbeglicama i migrantima u vidu informisanja, psihosocijalne podrške, upućivanja na ciljanu pomoć koju pružaju različite organizacije i institucije ili pokrivanja troškova prevoza do centara za azil i prihvatnih centara.
Ukupno 1977 novopristiglih izbeglica i migranata su informisani o trenutnoj situaciji u Srbiji i regionu, pravnom statusu i dostupnim zakonskim mogućnostima (traženje azila u Srbiji, pomoć u dobrovoljnom povratku u zemlju porekla, mogućnost spajanja porodice u inostranstvu ili preseljenje u treću zemlju kada je to moguće), smeštaju u centrima za azil ili prihvatnim centrima u Srbiji, načinima prevoza do centara u koje su upućeni, drugim pravima i dostupnim uslugama (zdravstvena nega, psihosocijalna podrška, hrana, odeća i obuća, razne radionice za izbeglice i migrante, itd.).
Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za septembar 2019. godine ovde.
Praxis' submission concerning Serbia to CESCR
Praxis podneo izveštaj Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava
Praxis je Komitetu za za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija podneo izveštaj o sprovođenju Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u Srbiji. U izveštaju je ukazano na probleme i prepreke sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine suočavaju u vezi sa ostvarivanjem prava na upis u matičnu knjigu rođenih i pristup ličnim dokumentima, prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i na štetnu pojavu dečjih brakova.
U izveštaju Praxisa ističe se da od 2014. godine, kada je Komitet u okviru drugog periodičnog pregleda o sprovođenju Međunarodnog pakta o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima uputio Srbiji preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima, nije došlo do napretka u rešavanju problema na koje Praxis skreće pažnju u svom izveštaju, dok se u vezi sa nekim pitanjima stanje i pogoršalo.
Tako se ukazuje da nije sprovedena preporuka Komiteta da se Romima olakša pristup ličnim dokumentima, kao i da interno raseljeni Romi koji žive u neformalnim naseljima, a još uvek imaju prijavu prebivališta u mestima koja su odavno napustili, u mnogim slučajevima i dalje ne mogu da prijave prebivalište u gradovima gde zaista žive. Posebno se ističe da se i dalje rađaju deca koja ne mogu da budu upisana u matične knjige odmah nakon rođenja, jer su još uvek na snazi propisi koji onemogućavaju blagovremeni upis u slučajevima kada majke ne poseduju lične dokumente. Nije realizovana ni preporuka Komiteta da se do rešavanja pitanja identiteta mora omogućiti pristup ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.
U vezi sa pristupom pravu na socijalnu zaštitu, stanje u odnosu na prethodni ciklus izveštavanja ne samo da nije unapređeno, nego se čak i pogoršalo, konstatuje se u izveštaju. Tako su ustanovljeni diskriminatorni uslovi za dobijanje roditeljskog dodatka, koje znatan broj Roma ne može da ispuni, jer među ovom populacijom nisu retki slučajevi da sva deca nisu vakcinisana ili ne pohađaju redovno školu. Roditeljski dodatak i dalje je uskraćen i majkama koje ne poseduju lične dokumente. U međuvremenu je propisano i to da će građani koji ne učestvuju u javnim radovima, obukama, treninzima i drugim oblicima društveno korisnog rada izgubiti pravo na novčanu socijalnu pomoć. Ovu pomoć ne mogu da dobiju ni osobe koje protiv bliskih srodnika ne podnesu tužbu za izdržavanje.
U izveštaju se naglašava i to da je osobama koje ne poseduju lične dokumente pristup zdravstvenim uslugama znatno sužen, te da im je omogućena samo hitna zdravstvena pomoć. Takođe se ukazuje i na to da se u Srbiji ne preduzimaju adekvatne i efikasne mere koje bi bile usmerene na sprečavanje pojave dečjih brakova.
U vezi sa istaknutim problemima, Praxis je Komitetu predložio da Vladi Srbije uputi određena pitanja sa ciljem da se utvrdi da li Srbija preduzima ili planira da preduzme mere koje će otkloniti uočene probleme i prepreke u pristupu pravima.
Ministarstvo odbija da reši problem dece koja ne mogu da se upišu u matične knjige
Povodom apela Praxisa za izmenu propisa koji sprečavaju upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju dece čiji roditelji ne poseduju lične dokumente, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave ocenilo je da je svim građanima omogućeno da ostvare pravo na upis u matičnu knjigu rođenih. Ministarstvo je u svom odgovoru navelo da postojeći pravni okvir omogućava svim građanima koji ne mogu da dokažu rođenje prema propisima o matičnim knjigama to svoje pravo mogu da ostvare u vanparničnom postupku utvrđivanja vremena i mesta rođenja.
Međutim, ministarstvo je i ovaj put zanemarilo činjenicu da novorođena deca čije majke ne poseduju lične dokumente ne samo da neće moći da se upišu u matične knjige odmah nakon rođenja, nego će radi upisa dece, roditelji morati da vode dodatne, često veoma dugotrajne i komplikovane postupke. Tako i pomenuti postupci utvrđivanja vremena i mesta rođenja najčešće traju više od pola godine, neretko i duže od godinu dana, a pri tom i nisu namenjeni osobama koje su rođene u porodilištima, već onima koji su rođeni kod kuće. Na taj način, Ministarstvo ponovo nije uzelo u obzir i činjenicu da domaće zakonodavstvo i međunarodne konvencije garantuju svakom detetu pravo na upis u matične knjige i to odmah nakon rođenja. Istovremeno, ministarstvo se oglušilo i na brojne preporuke koje su Srbiji uputile međunarodne organizacije, evropske institucije i komiteti UN-a, pozivajući je da omogući svakom detetu upis u matične knjige odmah nakon rođenja, kao i da izmeni propise koji to sprečavaju. Podsećamo, stav Unicefa je da svako dete mora biti upisano u matične knjige u roku od nekoliko dana od rođenja, a ne nekoliko meseci.
Cilj inicijative Praxisa za izmenu propisa bio je da se svakom detetu bez izuzetka omogući upis u matične knjige, jer najbolji interes deteta uvek mora biti prevashodni cilj, a deca ne smeju da snose posledice okolnosti da njihovi roditelji iz bilo kog razloga ne poseduju lične dokumente. Svakom detetu se mora omogućiti upis u matične knjige neposredno nakon rođenja, jer bez upisa u matične knjige deci ostaje nedostupan ili znatno otežan pristup mnogim pravima, uključujući i pravo na zdravstvenu zaštitu.
Ignorišući apel Praxisa, ministarstvo koje je nadležno za vođenje matičnih evidencija pokazalo je duboko nerazumevanje značaja upisa u matične knjige odmah nakon rođenja, kao i nužnosti da svaka osoba bude upisana u matiče evidencije. Osim toga, iznevši ocenu da bi se omogućavanjem upisa dece čiji roditelji ne poseduju lične dokumente u neravnopravan položaj doveli građani koji su dužni da prilikom upisa činjenice rođenja deteta prilože dokaze o ličnom statusu, Ministarstvo je pokazalo i nepoznavanje pojma pozitivne dikriminacije, kao i nerazumevanje izuzetno teškog položaja u kome se nalaze osobe koje ne poseduju lične dokumente. Pri tome je gotovo uvek reč o pripadnicima romske nacionalne manjine, koji ionako spadaju među najdiskriminisanije i najmarginalizovanije stanovnike Srbije.
Praxis Published Protection Monitoring Report on Migration for August 2019
In August 2019, Praxis continued providing assistance to refugees/migrants, through information, psychosocial support, referrals to the targeted assistance provided by various organisations/institutions or covering the costs of transport to the asylum and reception centres.
A total of 1589 newly arrived refugees/migrants were informed about current situation in Serbia and the region, legal status and available legal options (seeking asylum in Serbia, assisted voluntary return to the country of origin, possibilities of family reunification abroad or resettlement to a third country when possible), accommodation in asylum centres (AC) or transit-reception centres in Serbia, means of transportation to the assigned centres, other rights and available services (medical care, psychosocial support, food, NFIs, various workshops for refugees/ migrants etc).
Download the whole Protection Monitoring Report for August 2019 here.
Praxis Published Protection Monitoring Report on Migration for April 2019
In April 2019, Praxis continued providing assistance to refugees/migrants, through information, psychosocial support, referrals to the targeted assistance provided by various organisations/institutions or covering the costs of transport to the asylum and reception centres.
A total of 833 newly arrived refugees/migrants were informed about current situation in Serbia and the region, legal status and available legal options (seeking asylum in Serbia, assisted voluntary return to the country of origin, possibilities of family reunification abroad), accommodation in asylum centres (AC) or transit-reception centres in Serbia, means of transportation to the assigned centres, other rights and available services (medical care, psychosocial support, food, NFIs, various workshops for refugees/ migrants etc).
Download the whole Protection Monitoring Report for April 2019 here.
- 1
- 2
- 3
POPULARNI TAGOVI
