Tokom poslednjih par meseci Praxisu se sve više obraćaju građani koji se susreću sa problemima prilikom pokušaja da zamene ličnu kartu, a zbog neposedovanja državljanstva Srbije. Naime, ti ljudi rođeni su u nekoj od zemalja regiona, posedovali su trajne lične karte i nisu bili svesni da nisu upisani u knjige državljana.  Sada moraju do kraja 2016. godine da zamene staru trajnu ličnu kartu novom, biometrijskom. Pored ljudi poreklom iz Hrvatske, BiH, Makedonije, Crne Gore, Slovenije, za pomoć su se u nekoliko slučajeva obratila čak i lica rođena u Bugarskoj i Rumuniji.

Reč je uglavnom o starim licima rođenim dvadesetih ili tridesetih godina prošlog veka, koja u mestu svog rođenja nemaju nikoga ko bi im mogao pomoći u pribavljanju dokumenata koja bi se koristila kao dokaz u postupku prijema u državljanstvo Srbije koji su prinuđeni da pokrenu. Ova lica su često nemoćna, bolesna, nepokretna, slepa ili sama, te im je odlazak do suda radi overe punomoćja, ili do policijske uprave, radi podnošenja zahteva za prijem u državljanstvo, gotovo nemoguć. 

Ukoliko se uzme u obzir trajanje postupka ispravke, a zatim i trajanje postupka prijema u državljanstvo (6 meseci do godinu dana) izvesno je da ova lica neće posedovati važeću ličnu kartu duži vremenski period. Bez validnog identifikacionog dokumenta neće imati načina da ostvare mnoga od svojih osnovnih prava, kao što je zdravstvena zaštita. Takođe, postoji opasnost da će im novčana socijalna pomoć biti ukinuta, ali i mogućnost da primaju penziju na koju su prethodno ostvarili pravo. 

Za više informacija, videti ovde.

Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS), koja okuplja preko pedeset organizacija civilnog društva širom Evrope uključujući i Praxis, danas predaje peticiju članovima Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, pozivajući evropske lidere da zaustave apatridiju među decom.

Peticija, kojom je prikupljeno preko 21000 potpisa ukazuje na potrebu za zaštitom od apatridije hiljade dece u Evropi. Ova peticija deo je šire kampanje koja okuplja veliki broj aktera koji vrše pritisak na evropske zemlje da reformišu svoje zakone o državljanstvu koji onemogućavaju da deca steknu državljanstvo.

Za više informacija, videti ovde. 

Organizacije civilnog društva zahtevaju neodložno usvajanje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i poštovanje minimuma standarda moderne zakonske regulative u ovoj oblasti.

Republika Srbija je jedina država Evrope u kojoj nije usvojen zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Iako se radi o zakonu koji je neposredno označen kao jedna od početnih stepenica u daljem napredovanju ka integraciji u Evropsku uniju, vlada i Narodna skupština RS već deset godina nemaju politički kapacitet da izvrše izričitu ustavnu obavezu usvajanja ovog zakona.

Moderan zakon o besplatnoj pravnoj pomoći mora da onemogući uspostavljanje monopolskog položaja u ovoj oblasti i obezbedi jednak pravni položaj svih pružalaca, što aktuelni nacrt zakona ne omogućava. Smatrajući da se korisnicima besplatne pravne pomoći (siromašni građani, žrtve nasilja, trgovine ljudima, diskriminacije i drugi) mora garantovati uvažavanje njihovih specifičnih potreba i položaja, te da ne smeju biti taoci želje za bogaćenjem, organizacije civilnog društva pozivaju nadležna ministarstva, vladu i narodne poslanike da bez odlaganja okončaju postupak usvajanja pravnog okvira pružanja besplatne pravne pomoći.

Za više informacija, videti ovde.

Problemi sa kojima se suočavaju korisnici socijalnih stanova u naselju Beranovac u Kraljevu, izgrađenih radi rešavanja stambenih potreba interno raseljenih lica, donacijom organizacije HELP - Hilfe Zur Selbsthilfe e.V. – Misija u Republici Srbiji,  još uvek nisu ni blizu rešenja. 

Naime, nakon isteka roka od tri godine u kom su interno raseljena lica, prethodno stanovnici kolektivnih centara, živela besplatno u socijalnim stanovima u Kraljevu, opštinska stambena agencija (OSA) je propisala da korisnici socijalnih stanova moraju da obezbede minimum 75 evra u dinarskoj protivvrednosti po članu domaćinstva. Pri tom, u ugovorima koje je OSA ponudila stanarima predviđena je mesečna obaveza na ime stanarine u iznosu od 1,20 evra po metru kvadratnom. Imajući u vidu da određen broj stanara ne ostvaruje prihode, ili su korisnici penzija, socijalnih davanja ili privremene naknade za nezaposlena lica sa Kosova, za mnoge od njih je ispunjenje ugovornih obaveza bilo neostvarivo. Odbijanjem da pristupe nepovoljnim ugovorima stanovnici socijalnih stanova su izgubili pravni osnov stanovanja i tuženi su 2013. godine od strane OSA. Tužbe za iseljenje podnete su protiv 33 interno raseljene porodice, a sudski postupci nisu ni blizu okončanja. 

U međuvremenu, tuženi stanari su se obraćali mnogobrojnim državnim organima sa molbom da se  nastala situacija prevaziđe uzimajući u obzir realne prilike i naročito socijalne potrebe interno raseljenih porodica koje žive u spornim stanovima. Ni država ni Grad Kraljevo u svojstvu korisnika predmetnih stanova očito nisu pronašli interes da problem sagledaju u širem kontekstu zaštite prava interno raseljenih lica zbog čega se nije otišlo dalje od vođenja dugotrajne građanske parnice. 

U svetlu takvih okolnosti, stanari socijalnih stanova već tri godine žive u neizvesnosti i stalnom strahu od iseljenja. Osim toga, prinuđeni su da se svakodnevno suočavaju sa mnogobrojim preprekama u pristupu pravima izazvanim činjenicom da ne mogu da produže boravak na adresama na kojima faktički borave.

Od septembra su ponovo aktuelni protesti građana/ki opštine Čukarica, koji su u medijima zabeleženi naslovima Čukarička padina u dimu spaljenih guma i LJUDI, POTROVAĆE NAS! Žitelji Čukaričke padine zabrinuti zbog svakodnevnog paljenja guma i kablova. Gradske vlasti su se dosetile ovog puta na koji način mogu rešiti problem paljenja sekundarnih sirovina - uvođenjem celodnevnog dežurstva oko ovog dela Čukaričke padine, tako da će se na prijave građana, a u saradnji sa Komunalnom policijom brzo reagovati ukoliko dođe do ponovnih paljenja sekundarnih sirovina.

Uprkos Praxisovoj inicijativi, molbi i ukazivanju na neophodnost urgentnog pružanja pomoći stanovnicima ovog naselja, situacija se nije značajno promenila. Pred dolazeću zimu, kako ne vidimo adekvatan odgovor predstavnika vlasti na probleme sa kojima se suočavaju stanovnici/e neformalnog naselja „Čukarička šuma“, još jednom apelujemo da se preduzmu mere koje imaju za cilj unapređivanje životnih uslova u ovom naselju.

Za više informacija, videti ovde.

Savet Evrope, u saradnji sa mrežama EuroChild i ChildPact, održao je u Strazburu 15. i 16. decembra 2016. godine seminar o socijalnim pravima, zaštiti dece od nasilja, efikasnom zagovaranju na nacionalnom nivou, kao i raspoloživim instrumentima Saveta Evrope za zaštitu prava deteta. Sastanak je okupio 46 učesnika nacionalnih, regionalnih i evropskih mreža i koalicija, međunarodnih organizacija, OCD-a i Saveta Evrope. Mrežu organizacija za decu Srbije - MODS predstavljala je Jasmina Miković iz Praxisa, članica upravnog odbora MODS-a.

Regina Jensdottir, direktorka odeljenja za prava deteta u Savetu Evrope, predstavila je generalne perspektive i metode rada Saveta Evrope, uključujući Strategiju za prava deteta (2016-2021). U cilju garancije prava deteta, Strategija postavlja sledećih pet prioriteta: jednake mogućnosti za  svako dete, participaciju dece, život bez nasilja, pravdu po meri deteta, i prava deteta u digitalnom okruženju. 

Učesnici su ohrabreni da koriste instrumente Saveta Evrope, kao što su pravni instrumenti, rezolucije, izveštaji i preporuke kojima bi pozivali svoje vlade na odgovornost. Predstavnici Saveta Evrope su istakli da je od velikog značaja da se podstakne efikasnije dostavljanje informacija Savetu Evrope, i da organizacije civilnog društva odlučnije zagovaraju kako bi se pozitivno uticalo na rad i na efikasnost nadzornih tela Saveta Evrope, i unapredila primena  standarda Saveta Evrope.

Za više informacija, videti ovde. 

Danas, 27 godina nakon usvajanja Konvencije o pravima deteta, mi i dalje govorimo o pravno nevidljivoj deci, o deci bez imena i dana rođenja, o deci bez identiteta. „Postojiš, a nema te na ovome svetu.“, rekao bi pravno nevidljiv R. B., iz neformalnog romskog naselja u blizini Beograda.

I dalje kršenje prava devojčica i dečaka na razvoj i pravovremeno obrazovanje opravdavamo običajnim pravom romske zajednice i prećutno dozvoljavamo da dečji, rani i prinudni brakovi budu svakodnevnica za značajan broj romske dece, uskraćujući im tako mogućnost da uživaju u detinjstvu i slobodi izbora. „Dete si, pa si žena. Devojka nisi nikada!“, rekla bi M. A., mlada devojka iz neformalnog naselja u centralnoj Srbiji. M. A. se „udala“ sa 13, a prvi put postala majka sa 14. Danas sanja da njena ćerka ima detinjstvo, da završi fakultet, da bude uspešna žena koja je imala šansu da bira svoju budućnost. 

Na hiljade dece izbeglica je i dalje svakodnevno izloženo brojnim rizicima i opasnostima. „Ne znam šta ću sada, ali ja nemam izbor, moram da probam da pređem granicu.“, rekao je A. H., šesnaestogodišnji maloletnik bez pratnje iz Avganistana.

Deca su deca svakog dana. I juče, i danas, i sutra.

Za više informacija, videti ovde.

U cilju podizanja svesti stručne i šire javnosti o potrebi za prevencijom i eliminacijom dečjih, ranih i prinudnih brakova, Praxis će tokom ove nedelje ukazivati na razne aspekte ove pojave, od statističkih podataka preko uzroka i posledica do glavnih zaključaka i preporuka za dalje aktivnosti, u vidu kratkih poruka i grafikona koji će biti objavljivani na društvenim mrežama.

Problem dečjih, ranih i prinudnih brakova u Srbiji uglavnom je prepoznat kao deo romske tradicije, koji ujedno prožima sve aspekte dečjeg razvoja, jedan je od mogućih uzroka apatridije, ugrožava psihofizičko zdravlje devojčica, izlaže ih većem riziku od nasilja u porodici, dovodi do povećane stope ranog napuštanja školovanja, što zajedno vodi do začaranog kruga siromaštva i ekonomske zavisnosti žena.

Aktivnosti koje Praxis tokom 2016. godine sprovodi uz finansijsku pomoć UNHCR-a, usmerene su na podizanje svesti dece i roditelja, stručne i šire javnosti o rizicima i posledicama dečjih, ranih i prinudnih brakova, kao i na javno zagovaranje u cilju prevencije i eliminacije ovog problema.

Za više informacija, videti ovde.