Praxis je sproveo istraživanje koje ima za cilj da pruži informacije o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima kao i da istraži kakav je položaj žena u odnosu na muškarce u romskoj zajednici. Istraživanje je urađeno u okviru projekta „Pravna pomoć i zagovaranje - pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma“, u saradnji sa Civil Rights Defenders-om i uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu saradnju. Istraživanje je sprovedeno u periodu od februara do avgusta 2015. godine, a anketirano je ukupno 100 Romkinja i 100 Roma iz deset opština sa juga Srbije: Aleksinca, Prokuplja, Bojnika, Bora, Kuršumlije, Lebana, Leskovca, Bele Palanke, Kruševca i Knjaževca.

Ispitanice i ispitanici imali su u proseku 37 godina, a 78% ispitanih žena i muškaraca bilo je u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. Prosečne godine za stupanje u prvu bračnu/vanbračnu zajednicu pokazuju značajne razlike između žena i muškaraca. Anketirane Romkinje u proseku u prvu bračnu ili vanbračnu zajednicu stupaju sa svega 14.7 godina, pri čemu treba imati u vidu da su najmlađe ispitanice koje su stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu imale 13 godina i da je to bio slučaj u četiri od deset opština.

Prema rezultatima istraživanja, Romkinje u 79% slučajeva poseduju zdravstvenu knjižicu, tek 40% ostvaruje pravo na socijalnu zaštitu, 35% zarađuje obavljajući uglavom sezonske poslove, dok je svega 30% ispitanica završilo osnovnu školu. Što se tiče uslova u kojima žive, 92% ispitanica je potvrdilo da žive u trošnim objektima od cigle, a 45% da objekat u kome žive nije priključen na kanalizacionu mrežu.

Za vise informacija, videti: Praxis sproveo istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima u Srbiji

Praxis je sproveo analizu stanja rodne ravnopravnosti u Smederevu, kao deo aktivnosti u okviru projekta „Seksualno i rodno zasnovano nasilje – aktivnosti u Srbiji“, finansiranog od strane Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), a koji za cilj ima prevenciju i suzbijanje rodno zasnovanog nasilja na teritoriji Republike Srbije. 

Ciljevi analize su predstavljanje rodno sprecifičnih položaja i uloga koje građani i građanke Smedereva obavljaju u sferi javnog i privatnog života, utvrđivanje stavova građana i građanki Smedereva o rodnim ulogama, kao i utvrđivanje stepena opšte upoznatosti građana i građanki Smedereva sa politikama rodne ravnopravnosti, kako na nacionalnom,tako i na nivou grada Smedereva; sprovođenje rodne analize lokalnih politika Grada Smedereva u oblastima unapređenja položaja izbeglica i interno raseljenih lica, Roma, mladih, socijalne zaštite, zapošljavanja i unapređenja položaja osoba sa invaliditetom; definisanje preporuka za razvijanje aktivne politike jednakih mogućnosti muškaraca i žena u svim oblastima društvenog života i realizaciju rodne ravnopravnosti u svim oblastima javnog i privatnog sektora na nivou Grada Smedereva. 

Analiza sadrži i preporuke koje pored monitoringa postojeće zakonske regulative u oblasti rodne ravnopravnosti, obuhvataju i promovisanje pozitivne i nestereotipne slike žene i muškaraca u medijima, razvijanje programa podrške samozapošljavanju žena i programa edukacije o zaštiti opšteg, a posebno reproduktivnog, zdravlja žena, unapređivanje zaštite žena žrtava nasilja u porodoci, promovisanje uloge muškarca i dečaka u ostvarivanju rodne ravnopravnosti, kao i afirmaciju upotrebe rodno senzitivnog jezika u pravnim i političkim aktima nadležnih institucija.

Za više informacija, videti: Praxis sproveo analizu stanja rodne ravnopravnosti u Smederevu 

Praxis podržava usvajanje Predlog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 2. februara 2016. godine.

Ipak, zakonodavcu upućujemo sugestiju da razmotri rešenje predloženo članom 13 stavom 1 tačkom 2 kojim se ustanovljava obaveza organa javne vlasti koji obavljaju poslove u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite da „organizuju i realizuju programe za prevazilaženje problema rane trudnoće i intimne kohabitacije u kojoj je makar jedno lice mlađe od 16 godina“. 

Naime, predloženo rešenje sporno je i sa terminološkog i sa konceptualnog aspekta. Opredeljenjem za termine „rane trudnoće“ i „intimne kohabitacije“ i postavljanjem starosne granice njihovog definisanja ispod 16 godina starosti, Republika Srbija, u izvesnoj meri, odstupa od prihvaćenih međunarodnih standarda i narušava konzistentnost unutrašnjeg pravno-političkog okvira regulisanja ovih specifičnih životnih situacija. S toga bi, radi usklađivanja sa definisanim međunarodnim standardima i obezbeđivanja jedinstvenosti i doslednosti u unutrašnjem pravnom poretku bilo uputno predložene termine zameniti pojmovima „maloletničke trudnoće“ i „rani i dečiji brakovi“, a starosnu granicu njihovog definisanja postaviti na 18 godina. Pored toga, u okviru razmatranog člana 13. dodati novi stav kojim bi se eksplicitno ukazalo da se kultura, običaji, religija, tradicija ili takozvana “čast” ne mogu smatrati opravdanjem ranih i dečijih brakova, i sledstveno maloletničke tudnoće kao čestu prateću pojavu istih.

Takođe, izražavamo zabrinutost zbog propuštanja podnosioca Predloga da u članu 26 stav 2 tačka 2 kao posebno osetljive kategorije žrtava nasilja prepozna žene i muškarce drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta. 

Za više informacija, videti: Praxis upućuje na manjkavosti Predloga zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca 

Na Međunarodni dan žena slavimo neustrašivost i odlučnost žena koje su svojim istupanjem i hrabrošću bitno promenile tok istorije svojih zemalja i lokalnih zajednica. Dan koji predstavlja izraz borbe žena za ekonomsku, političku i društvenu ravnopravnost. Istovremeno, iako su položaj i prava žena teme o kojima bi trebalo razmišljati svakog dana, 8. mart je ustanovljen i kao dan kritičkog osvrta i analiza napretka žena, dan tokom kog se problemi sa kojima se žene širom sveta susreću posebno naglašavaju, a pozivi na društveno i političko delovanje, koje bi poboljšalo njihov položaj, postaju vidljiviji kako na društvenim mrežama, tako i na globalnoj medijskoj sceni.

Dostizanje ovih ciljeva podrazumeva eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, zaustavljanje svakog vida nasilja nad ženama i devojčicama (uključujući trgovinu ljudima, seksualnu i svaku drugu eksploataciju žena i devojčica), kao i eliminaciju mnogih drugih neprihvatljivih praksi poput dečjih, ranih i prinudnih brakova i genitalnog sakaćenja žena. 

Tokom 2016. godine, Praxis doprinosi ostvarenju navedenih ciljeva sprovođenjem brojnih aktivnosti koje su usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova, kao i na zaštitu dece i žena izbeglica, imajući u vidu da njihov specifičan položaj zahteva značajan broj rodno osetljivih usluga i mehanizama zaštite. 

Za više informacija, videti: Saopštenje Praxisa povodom Međunarodnog dana žena 

Šta je zločin iz mržnje? Zbog čega je važno napraviti jasnu razliku između zločina iz mržnje i drugih krivičnih dela? Koja je uloga lokalne zajednice u borbi protiv zločina iz mržnje?

U periodu od 22. decembra 2015. do 26. februara 2016. posetili smo Valjevo, Niš, Kraljevo, Šabac i Pančevo i organizovali niz obuka na temu Zločin iz mržnje u Srbiji.

Okupili smo 40 učesnika – predstavnike nevladinog sektora, centara za socijalni rad, policije i sudova – i otvorili brojne diskusije o problemima sa kojima se suočavaju žrtve zločina iz mržnje, krivičnim postupcima koji su vođeni usled napada motivisanih mržnjom, ulozi lokalne zajednice u borbi protiv zločina iz mržnje, kao i značaju evidentiranja ovakvih slučajeva.

Šta bi trebalo da znamo?

• zločin iz mržnje je krivično delo 
• zločin iz mržnje uveden je u Krivični zakonik Republike Srbije 2012. godine
• zločin iz mržnje nije prouzrokovan ponašanjem žrtve, već njenim urođenim osobinama, odnosno ličnim svojstvima, kao što su nacionalna ili etnička pripadnost, boja kože, vera, pol, seksualna orijentacija, rodni identitet
• kao posledica netolerancije i mržnje javlja se psihičko i fizičko nasilje
• svako od nas može biti žrtva zločina iz mržnje i svi imamo osobine koje nas čine drugačijim od ostalih

Zašto je važno reagovati i razgovarati o zločinu iz mržnje?

• zločin iz mržnje je zločin visoke društvene opasnosti, neki ga zovu i zločin sa porukom
• odgovornost državnih institucija, a ujedno i odgovornosti društva i pojedinaca jesu da podstičemo toleranciju, da umesto poruke mržnje šaljemo poruke razumevanja i podrške, da kroz upoznavanje i razumevanje drugog i drugačijeg kažemo NE stereotipima i predrasudama i na taj način sprečimo pojavu zločina iz mržnje
• zadatak državnih institucija je da ukoliko do ovakvog krivičnog dela ipak dođe, postoji odgovarajuća reakcija, odnosno da krivično delo bude adekvatno procesuirano i evidentirano, a učinilac adekvatno kažnjen

Za više informacija, videti: Kako se borimo protiv rasizma, diskriminacije i netolerancije: kako se borimo protiv zločina iz mržnje 

Koliko lako, ili olako pristupamo svojim pravima? Šta je višestruka diskriminacija i kako ona utiče na ostvarivanje ljudskih prava? Koliko je lako pristupiti “rođenjem zagarantovanim pravima” na raskršću rodne, rasne i strukturalne diskriminacije?

Iako se „sva ljudska bića rađaju slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima“, o verodostojnosti reči u Univerzalnoj deklaraciji ili zakonskim aktima Republike Srbije koja garantuju jednaka prava svim građanima, možda najbolje mogu prosuditi oni kojima su ta prava, iako na papiru zagarantovana i univerzalna, u svakodnevnom životu nepristupačna, uskraćena, a često i nepoznata. 

Prava ostavarujemo unutar državnog sistema kao članovi političke zajednice, odnosno kao politički subjekti. Međutim, lica koja nemaju dokaz o rođenju, državljanstvu ili ne poseduju lična dokumenta su nevidljiva za pravni sistem. U Srbiji su to najčešće Romkinje i Romi, koji se na svakodnevnom nivou suočavaju sa brojnim preprekama u ostvarivanju svojih prava. 

Prava ostvarujemo, ili nam ista bivaju uskraćena, u svakodnevnoj interakciji sa ostalim članovima društva.

Svest o pravima stičemo kroz obrazovanje i uz dostupnost informacija o istim. Bez informacija i svesti o sopstvenim pravima, Romkinje se nalaze u izuzetno ranjivoj poziciji.

Za više informacija, videti: Kako se borimo protiv rasizma, diskriminacije i netolerancije: koliko lako pristupamo svojim pravima 

Beograd, februar, 2016. godina

 - Odakle sam? Sa planete Zemlje. Ljudsko biće sa planete Zemlje. Ali pretpostavljam da bi trebalo da kažem da sam iz Sirije. To bi bilo korisnije, zar ne? (Mladić, 1994, Pakistan)

 - „Stani u red. Izvoli. Hrana. Odeća ti je tamo. Ovde potpis. Hvala. Sledeći.“ I tako iz zemlje u zemlju. Izvini što plačem. Pomažu ljudi, naravno. Samo me niko dugo nije pitao iskreno „kako si?“ (Čovek, 1960, Sirija)

Prilikom javne rasprave o Pravilniku o bližim kriterijumima za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, deteta, učenika ili trećeg lica u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 22/2016), Praxis je predložio da se migrantski status unese kao osnov diskriminacije. Naime, pre usvajanja, Pravilnik je bio na javnoj raspravi, te su organizacije civilnog društva, kao i drugi relevantni organi, imali priliku da daju komentare na tekst nacrta. 

Podneti komentar je prihvaćen, a Pravilnik, koji je nakon sedam godina konačno usvojen u martu 2016. godine, je na taj način postao prvi pravni akt u Srbiji koji migrantski status eksplicitno prepoznaje kao osnov diskriminacije. Imajući u vidu tekuću migrantsku krizu, prepoznavanje migrantskog statusa kao osnova diskriminacije je od izuzetnog značaja, a uključivanje istog u ostale relevantane dokumente bitan preduslov za kreiranje odgovornog i pravednog društva.