Uz podršku UNHCR-a i UNDP-a, 10. decembra 2009. u Narodnoj skupštini RS je održana zajednička sednica Odbora za smanjenje siromaštva, Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja i Odbora za međunacionalne odnose u formi javnog slušanja na temu „Apatridija i siromaštvo u Srbiji“. U uvodnom delu prisutnima su se obratili: Slavica Đukić Dejanović, predsednica Narodne skupštine; Eduardo Arboledo, šef predstavništva UNHCR-a; Saša Gajin, predstavnik CUPS-a i Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa.

Na početku zajedničke sednice učesnicima se obratila predsednica Narodne skupštine prof. dr Slavica Đukić-Dejanović. Predsednica je u svom obraćanju istakla da se problem apatridije najčešće pominje u okviru pitanja ostvarivanja ljudskih i manjinskih prava. Istakla je da današnji skup izražava odlučnost Narodne skupštine da se tom problemu pristupi na sveobuhvatan način. Podaci govore da najmanje 17 hiljada lica u Srbiji živi bez državljanstva, kao i da većinu te grupe čine “pravno nevidljiva” lica romske nacionalnosti, koji žive na marginama društva, suočavajući se sa problemom ostvarivanja svojih građanskih prava. Ustav Republike Srbije garantuje ostvarivanje ljudskih prava, kao i prava na pravnu ličnost. Narodna skupština je ratifikovala mnoge međunarodne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava, donela Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina i Zakon o zabrani diskriminacije, što ukazuje na opredeljenost za pronalaženje sistemskog rešenja za problem apatridije. Predstavila je aktivnosti lobiranja međunarodnih i nevladinih organizacija za usvajanje Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i pozvala je sve narodne poslanike i predstavnike izvršne vlasti da zajedno iznađu sistemsko rešenje za “pravno nevidljiva” lica. Predsednica je zahvalila međunarodnim organizacijama na ekspertskoj podršci koju pružaju institucijama u Srbiji i istakla da će Narodna skupština učiniti sve u okviru svoje nadležnosti da ta lica ostvare prava.

Šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, Eduardo Arboleda dao je predlog jednostavnih i konkretnih mera koje bi skupština mogla da preduzme u cilju sprečavanja problema apatridije i siromaštva. Pre svega, istakao je značaj potpisivanja Konvencije o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. i važnost zakonodavnih promena kojima bi se stvorili mehanizmi za lakšu identifikaciju lica koja su u stanju apatridije i smanjenje broja lica bez državljanstva, ističući pozitivna iskustva drugih zemalja. Takođe, pozvao je predstavnike skupštine i izvršne vlasti da podrže sistemske promene kroz usvajanje predloženog Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i novog Zakona o prebivalištu i boravištu. Na kraju izlaganja, predstavljene su aktivnosti UNHCR-a u Srbiji i film snimljen tokom sprovođenja projekta „Socijalna inkluzija i pristup ljudskim pravima zajednica Roma, Aškalija i Egipćana na zapadnom Balkanu“.

Predsednik Odbora za međunacionalne odnose, Miletić Mihajlović istakao je da je apatridija problem i za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i dao punu podršku Odbora za rešavanje tog problema.

Predsednik Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja, Meho Omerović istakao je da će Odbor u okviru svojih nadležnosti i preko resornog ministarstva raditi na izmenama postojećih zakona, kako bi se život tih lica učinio podnošljivijim. Najavio je donošenje novog Zakona o socijalnoj zaštiti, kojim će se definisati pružanje usluge hitne intervencije apatridima, dok ne dobiju državljanstvo, nakon čega će moći da uživaju i druge mere zaštite države.

Ivanka Kostić, izvršna direktorka nevladine organizacije Praxis, i Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija dali su osvrt na probleme u praksi, aktivnosti nevladinog sektora, predložena rešenja u Modelu zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i dosadašnje pokušaje da se nadležnim ministarstvima skrene pažnja na problem “pravno nevidljivih” lica. Izrazili su zabrinutost zbog izostanka predstavnika Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koji uporno izbegavaju da učestvuju na sastancima na kojima se govori o pronalaženju rešenja za probleme sa kojima se suočavaju lica bez pravnog subjektiviteta.

U javnoj raspravi, pored narodnih poslanika, učestvovali su i predstavnici ministarstava za ljudska i manjinska prava, unutrašnjih poslova, rada i socijalne politike, Kancelarije Saveta za nacionalnu bezbednost, nevladinog sektora i međunarodnoh organizacija. U diskusiji je istaknuto da ne postoje adekvatni mehanizmi za zaštitu lica bez državljanstva, a pre svega mehanizmi za njihovu identifikaciju, da je pitanje apatridije vezano za problem siromaštva i kriminala, što mogu biti pitanja nacionalne i regionalne bezbednosti, kao i da problem treba rešavati proaktivno, a ne represivno. Diskutovalo se i o pitanjima readmisije i vizne liberalizacije u vezi sa apatridijom i saradnji nevladinog sektora, međunarodnih organizacija i ministarstava u čijoj nadležnosti je to pitanje.

Na kraju diskusije, predsednica Odbora za smanjenje siromaštva, Snežana Stojanović-Plavšić je, sumirajući rezultate diskusije, navela da su se učesnici složili da ne postoje političke i pravne prepreke za donošenje Zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta kojim bi se problem sistemski rešio i ocenili da u procesu donošenja tako značajnog zakona treba da postoji partnerski odnos svih učesnika.

Praxis je 2. februara 2010. godine uputio Ustavnom sudu Republike Srbije Inicijativu za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 6. tačka 11. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja . Inicijativom se ukazuje da je navedena odredba Pravilnika u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Naime, u članu 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju, izričito se navodi da lica romske nacionalnosti koja zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište, mogu biti korisnici zdravstvene zaštite. Nesumnjivo je da je zakonodavac imao nameru da toj kategoriji lica omogući pristup zdravstvenoj zaštiti. Ta odredba Zakona takođe se nesumnjivo može primeniti i na interno raseljena lica romske nacionalnosti koja nemaju stalno prebivalište, odnosno boravište.

Članom 6. Pravilnika, međutim, derogira se primena tog zakonskog pravila time što se kaže da je od osiguranika potrebno pribaviti ličnu izjavu da je u pitanju lice romske nacionalnosti, kao i njegovu prijavu boravka. Na taj način, licima koja nemaju prijavljen boravak, na primer zbog toga što žive u nelegalnom romskom naselju, što je često slučaj sa interno raseljenim Romima, zapravo se onemogućava pristup pravima iz zdravstvenog osiguranja, odnosno ostvarivanje zakonskog prava na korišćenje usluga zdravstvene zaštite.

U svom odgovoru od 18. marta 2010. godine, Ustavni sud je obavestio Praxis da je navedeni Pravilnik prestao da važi 10. marta 2010. godine na osnovu odredbe člana 152 novog Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je doneo Upravni odbor Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje 11. decembra 2009. godine. Tom prilikom Ustavni sud je pozvao Praxis da se izjasni da li ostaje pri podnetoj Inicijativi ili će je urediti u skladu sa promenjenim okolnostima.

Shodno tome, Praxis je uredio Inicijativu u skladu sa novim Pravilnikom koji je zapravo preuzeo isto rešenje u vezi sa spornim članom 6, s tim što se u novom Pravilniku pominje u članu 7.

Preuzmite dokument: Inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 6. tačka 11. Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Preuzmite dokument: Pravilnik

Preuzmite dokument: Podnesak

Praxis je Ministarstvu rada i socijalne politike uputio Apel za izmenu člana 5. stav 1. Pravilnika o radnoj knjižici (Službeni glasnik RS, br. 17/97). Prema članu 5. stav 1. Pravilnika, zahtev za izdavanje radne knjižice nezaposleno lice podnosi nadležnom organu opštinske uprave prema mestu njegovog prebivališta, a zaposleno lice prema mestu njegovog zaposlenja. Dosledna primena tog člana dovodi do toga da nezaposlene izbeglice i interno raseljena lica moraju da putuju u mesto svog prebivališta da bi podneli zahtev za izdavanje radne knjižice, što za njih najčešće predstavlja nepremostiv problem. Usled toga oni ne mogu ne samo da zasnuju radni odnos, već ni da koriste programe i usluge Nacionalne službe za zapošljavanje.

Apelom se predlaže izmena stava 1. člana 5. Pravilnika o radnoj knjižici, tako što bi se mesna nadležnost za podnošenje zahteva za izdavanje radne knjižice proširila sa organa uprave prema mestu prebivališta podnosioca zahteva i na organe uprave u mestu njegovog boravišta.

Preuzmite dokument: Apel za izmenu člana 5, stava 1 Pravilnika o radnoj knjizici

Praxis se obratio Zaštitniku građana RS s molbom da se angažuje na rešavanju problema sa kojima se suočavaju pripadnici romske zajednice u Srbiji bez ličnih dokumenata, tzv. "pravno nevidljiva" lica, s obzirom na to da Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu godinama ignoriše taj problem. U vezi s tim, Praxis je pripremio analizu postupanja nadležnih organa u postupcima naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih, sačinjenu na osnovu iskustva u radu na pojedinačnim predmetima.

Analiza je sačinjena kako bi se Zaštitniku građana približila pravno nepodnošljiva situacija u praksi zbog nepostojanja zakonskih odredbi koje regulišu postupak naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih. Naime, analiza prakse potvrđuje da se vode neefikasni, neekonomični i komplikovani postupci sa često neizvesnim ishodom, što u kontekstu zaštite jednog od osnovnih ljudskih prava – pravo da svako lice bude priznato pred zakonom, ne sme da bude slučaj. Posebno je istaknuto da je uživanje tog prava onemogućeno značajnom broju pripadnika romske zajednice koji su najmarginalizovanija kategorija lica, izložena raznim oblicima diskriminacije na svim poljima društvenog i kulturnog života. Ne treba zanemariti činjenicu da interese "pravno nevidljivih" lica besplatno zastupaju pravnici i advokati u okviru projekata nevladinih organizacija, jer je u pitanju kategorija lica koja je uglavnom nepismena, neuka i živi u krajnjoj bedi u nehigijenskim i nelegalnim naseljima, te nije u mogućnosti da zaštiti svoja prava.

Praxis je upoznao Zaštitnika građana i sa inicijativom za pronalaženje sistemskog rešenja za probleme „pravno nevidljivih“ lica koju su pokrenuli UNHCR, Misija OEBS-a u Srbiji, Centar za unepređivanje pravnih studija i Praxis, ponudivši Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta, koji predlaže napredna zakonska rešenja sa ciljem da se omogući „pravno nevidljivim“ licima naknadni upis u matične knjige rođenih pod olakšanim uslovima. Napomenuto je da nije učinjen ni najmanji napor vlasti da se taj društveni problem reši i zaštite prava lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih.

U tom smislu, Praxis je izrazio nadu da će Zaštitnik građana angažovati relevantna ministarstva, a posebno Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao glavni "kamen spoticanja" u cilju izrade normativnih rešenja, kako bi se obezbedio delotvoran i efikasan pravni okvir kada su u pitanju postupci naknadnog upisa u matične knjige rođenih, kao preduslov za dobijanje ličnih dokumenata i pristupa osnovnim pravima.

Očekuje se da će Zaštitnik građana u septembru 2010. godine okupiti predstavnike relevantnih ministarstava kako bi im predstavio probleme "pravno nevidljivih" lica i pozvao ih da postupaju u skladu sa svojim ovlašćenjima i obavezama radi zaštite osnovnog ljudskog prava, prava da svako lice bude priznato pred zakonom.

Izmenama i dopunama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koje je Republički zavod za zdravstveno osiguranje doneo 9. jula 2010. godine, usvojene su novine koje licima romske nacionalnosti znatno olakšavaju pristup zdravstvenoj zašiti. Izmenjen je član 7. tačka 11. Pravilnika na osnovu koga će Romi ubuduće moći da dobiju zdravstvenu knjižicu i ukoliko nemaju prijavu boravišta.

Izmeni člana 7. tačke 11. Pravilnika je prethodila inicijativa Praxisa kojom je u februaru 2010. godine pokrenut postupak ocene zakonitosti pomenutog člana pred Ustavnim sudom Srbije. Inicijativom je ukazano da je sporni član u suprotnosti sa odredbom Zakona o zdravstvenom osiguranju čiji je cilj bio da omogući izdavanje zdravstvene knjižice Romima koji zbog tradicionalnog načina života nemaju stalno prebivalište, odnosno boraviše. Za vreme važenja ranijeg člana 7. t. 11. Pravilnika, oni nisu mogli da dobiju zdravstvenu knjižicu jer im je, suprotno Zakonu, Pravilnikom nalagano prilaganje prijave boravišta. Time je pristup zdravstvenom osiguranju uskraćen celoj jednoj grupi stanovništva, koja je pri tome jedna od socijalno najugroženijih grupa u Srbiji.

Nekoliko meseci nakon podnošenja inicijative, Praxis je u komunikaciji sa Direkcijom za zdravstveno osiguranje i pravne poslove Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, saznao da je taj organ od Ustavnog suda primio nalog kojim se traži izjašnjenje o podnetoj inicijativi, te da bi uskoro trebalo da budu usvojene izmene koje bi dovele do usaglašavanja Pravilnika sa Zakonom. Takvo rešenje je usvojeno izmenama Pravilnika u julu 2010. godine. Ukinut je nezakoniti uslov u pogledu prijave boravka za Rome koji zbog nomadskog načina života nemaju prebivalište, odnosno boravište.

Ishod inicijative Praxisa i promene spornog člana Pravilnika je jednostavnije ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu svih lica romske nacionalnosti koja ne mogu pružiti dokaz o mestu stanovanja. Umesto ranije tražene potvrde o privremenom boravištu koju nisu mogli dobiti, ubuduće će adresu stanovanja dokazivati ličnom izjavom, što predstavlja značajan pomak u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu pripadnika romske etničke zajednice.

U Srbiji živi na hiljade lica romske nacionalnosti bez stalnog mesta stanovanja, u trajnoj potrazi za prihodima koji će im omogućiti preživljavanje. Čak i u slučaju zadržavanja u jednom mestu, nastanjujući se u nelegalnim naseljima, oni i dalje nemaju mogućnost da prijave prebivalište, ni boravište. Zahvaljujući inicijativi Praxisa, Romima bez stalne adrese je konačno data mogućnost da dobiju zdravstvene knjižice.

Iako postupak povodom inicijative Praxisa pred Ustavnim sudom još uvek nije formalno okončan i podnosilac inicijative nije od suda obavešten o izmenama Pravilnika, izmene su stupile na snagu  17. jula 2010. godine. Uprkos tome, primećeno je da vest o promenama uslova za ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu lica romske nacionalnosti tek stiže do pojedinih filijala Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Pojedine filijale odbijaju da primene izmenjeni član 7. t. 11. Pravilnika. Ipak, iskustva Praxisa potvrđuju da su pojedine filijale otpočele sa primenom izmenjenog Pravilnika i licima romske nacionalnosti izdavale zdravstvene knjižice na osnovu lične  izjave o mestu stanovanja. Na taj način jedna Praxisova klijentkinja romske nacionalnosti je dobila zdravstvenu knjižicu po prvi put nakon desetogodišnje isključenosti iz sistema zdravstvenog osiguranja.
 

Preuzmite dokument: Inicijativa za pokretanje postupka za ocenu zakonitosti člana 6, tačka 11 Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Uprava za građanska stanja i opšte poslove grada Niša u kojoj se vode pojedine matične evidencije izmeštene sa Kosova, često izdaje građanima izvode sa pogrešnim ličnim podacima. Do pogrešnih podataka u dokumentima dolazi greškom službenog lica koje izdaje dokument ili službenog lica koje je podatke unelo u matičnu evidenciju. Osoba koja je od uprave dobila izvod ili uverenje sa pogrešnim podacima, primorana je da pokrene upravni postupak podnošenjem zahtev za ispravku ovih podataka.

Početkom 2010. godine Uprava za građanska stanja i opšte poslove grada Niša je počela da uslovljava rešavanje po zahtevima za ispravku podataka u matičnim knjigama plaćanjem republičke i gradske administrativne takse, kao i takse na opomenu u iznosu od ukupno 850,00 dinara.

Iako je organ državne uprave odgovoran za vođenje matične evidencije, za pogrešno unete podatke novčano je „kažnjavano“ lice koje je tražilo ispravku svojih podataka, budući da je moralo da plati taksu na zahtev za ispravku.

Praxis se više puta bezuspešno obraćao navedenoj državnoj upravi u ime svojih klijenata, ukazujući na važeće propise na osnovu kojih se taksa ne naplaćuje za ispravljanje grešaka u službenim evidencijama.

U maju ove godine, Praxis se povodom istog problema obratio Odeljenju za upravnu inspekciju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Istovremeno, su i Zaštiniku građana upućene pritužbe na rad Uprave za građanska stanja i opšte poslove grada Niša.

Nezakonita praksa naplaćivanja administrativne takse na zahtev za ispravku podataka u matičnim evidencijama je nakon ovih intervencija konačno ukinuta, o čemu je Praxis dobio samo usmeno obaveštenje od Uprave za građanska stanja i opšte poslove grada Niša.

Ubrzo se i u praksi pokazalo da se taksa na zahtev za ispravku podataka u matičnim evidencijama konačno više ne naplaćuje.

Centar za integraciju mladih i nevladina organizacija Praxis pokrenuli su Inicijativu za rešavanje problema "pravno nevidljivih" lica, koju je podržalo 125 organizacija civilnog društva, zahtevajući od Vlade Srbije da bez odlaganja utvrdi Predlog zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta, na temelju rešenja Modela zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta i dostavi ga Narodnoj skupštini na hitno usvajanje.

Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta, koji je izradio Centar za unapređivanje pravnih studija u saradnji sa Praxisom, uz podršku Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice, pre više od dve godine, a koji predlaže efikasnu i pojednostavljenu proceduru naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih, još uvek nije usvojen. Istovremeno, izostala je adekvatna pravna reakcija na polju izmene postojećih zakona koji regulišu ovu oblast, a koji su se u pogledu ovog konkretnog problema u praksi pokazali kao neprecizni i nepotpuni.
 
Pravo na pravni subjektivitet, odnosno pravo na pravnu ličnost, jedno je od osnovnih ljudskih prava garantovanih Ustavom Republike Srbije i brojnim ratifikovanim međunarodnim dokumentima. Pravo jednog lica da bude priznato kao subjekat prava predstavlja osnov za ostvarivanje svih ostalih prava, dok njegovo uskraćivanje ima ozbiljne posledice na život svakog pojedinca. Lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih su van sistema zdravstva, socijalne zaštite i zapošljavanja, društveno su isključena i izložena raznim oblicima diskriminacije. U Srbiji živi više od dve hiljade „pravno nevidljivih“ lica, među kojima je veliki broj dece. Broj „pravno nevidljivih“ se povećava iz dana u dan.

Uprkos dugogodišnjim nastojanjima nevladinog sektora da skrene pažnju državi na potrebu hitnog rešavanja ovog problema, nadležne državne institucije su ostale bez adekvatnog odgovora. Za prevazilaženje postojeće situacije neophodno je hitno doneti poseban zakon kojim bi se rešilo pitanje naknadnog upisa činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih.

Na potrebu rešavanja problema "pravno nevidljivih" već drugu godinu zaredom ukazuje i Evropska komisija u svom Izveštaju o napretku Srbije, a na težinu položaja i socijalnu izopštenost ovih lica našu državu već godinama upozoravaju i druge međunarodne organizacije, pre svega tela UN-a, Saveta Evrope i OEBS-a.

Pogledajte vest objavljenu u dnevnom listu Blic

Preuzmite dokument: Inicijativa za rešavanje problema "pravno nevidljivih" lica

Preuzmite dokument: Predlog zakona o postupku rešavanja pravnog subjektiviteta

Dana 10. decembra, na Međunarodni dan ljudskih prava, zajedno sa brojnim drugim organizacijama Praxis je učestvovao na „OSVETLJAVANJU“, mirnom skupu solidarnosti sa onima koji su „nevidljivi/e“ u našem društvu, a kako bi zajedno poslali poruku svim nadležnim državnim institucijama da pristupe usvajanju i primeni sistemskog zakonskog rešenja kojim bi se priznao pravni subjektivitet svih građana i građanki.

U Srbiji danas žive mnogi građani i građanke koji su zbog uslova u kojima žive ili pripadnosti manjinskoj zajedinici ili načina na koji žive - nevidljivi. Odgovornost svakoga jeste da ih podržava u tome da postanu vidljivi. Odgovornost države je da obezbedi uslove da budu vidljivi.

Nevidljivi su kada ih ne vidimo na ulici, ne vidimo mesta na kojima spavaju, nevidljivi jer nam nisu poznati njihovi problemi, nevidljivi su jer  su stigmatizovani i diskriminisani  od strane drugih, nevidljivi su jer nemaju izvod iz matične knjige rođenih i ne mogu da završe školu i da se zaposle, nevidljivi su jer su različiti od većine. Nevidljivi su drugim ljudima i institucijama a svakodnevno trpe diskriminaciju istovremeno od ljudi i od institucija.

Skup je održan na Trgu republike u Beogradu, gde su predstavnici/e, aktivisti/kinje i korisnici/ce programa organizacija civilnog društva koje rade sa marginalizovanim grupama pročitali svoje zahteve. 

Skup je održan u okviru projekta Osvetljavanje Centra za integraciju mladih (CIM), a na skupu su pored Praxisa i CIM-a učestvovali i Labris, Regionalni centar za manjine, Udruženje građana „Žena plus“, Udruženje mladih Roma Srbije, Velikimali i Žene u crnom.

Više o projektu Osvetljavanje možete pogledati ovde .

Centar za unapređivanje pravnih studija, AIRE Centar iz Londona i Praxis organizovali su 14.12.2010. godine u Medija centru u Beogradu seminar pod nazivom „Zabrana diskriminacije Roma i problem pravno nevidljivih lica“.

Prema svim raspoloživim podacima, Romi u Srbiji spadaju u jednu od grupa stanovništva koje su najviše izložene diskriminatornom postupanju. Među samim Romima, daleko najteži položaj imaju stanovnici tzv. „neformalnih naselja“, među kojima je veliki broj osoba koji se nazivaju „pravno nevidljiva lica“. Pravno nevidljivi su oni koji nisu upisani u matične knjige rođenih i ne poseduju lična dokumenta, zbog čega su po pravilu onemogućeni u uživanju svih ostalih prava zajamčenih međunarodnim dokumentima i domaćim zakonodavstvom.

Iako Ustav Srbije iz 2006. godine, izričito garantuje svakom ljudskom biću pravo na priznavanje pravnog subjektiviteta, pravno nevidljivim licima u Srbiji se već godinama odriče status pravnih subjekata. Na ovaj način oni se održavaju u stanju socijalne izopštenosti, bez mogućnosti uživanja prava iz oblasti zdravstvene zaštite, socijalnog staranja, obrazovanja, kao i drugih prava i sloboda garantovanih ostalim stanovnicima zemlje. Osim toga, značajan broj pripadnika ove grupe živi u velikom siromaštvu, u krajnje nepovoljnim životnim uslovima, u neformalnim naseljima, u kojima nema tekuće vode, kanalizacije i struje, i u koje komunalne službe po pravilu ne ulaze. Država do sada nije izrazila značajnu zabrinutost za položaj ovog dela stanovništva, niti je preduzela sve ono na šta je obavezna u cilju rešavanja njihovih životnih problema. Ova negativna politička praksa je tako od većeg broja pripadnika romske zajednice stvorila građane drugog reda - stanovnike zemlje čiji su državljani koji ne uživaju isti nivo zaštite prava i sloboda kao i ostali.

Na ovu negativnu praksu socijalne izopštenosti i nepriznavanja fundamentalnih prava, našu državu iz godine u godinu uporno upozoravaju međunarodne organizacije, pre svega tela UN, Saveta Evrope, OEBS-a i Evropske unije. Već dve godine zaredom, Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije skreće pažnju nadležnim organima na stav da dalji napredak zemlje ka članstvu u EU neće biti moguć bez rešavanja ovog problema.

Seminar „Zabrana diskriminacije Roma i problem pravno nevidljivih lica“ organizovan je u cilju davanja doprinosa promeni političke prakse u zemlji i suočavanja sa problemom koji se uporno ignoriše. Seminar je organizovan za romske organizacije, aktiviste nevladinog sektora, novinare i predstavnike organa javne vlasti.

Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, predstavila je položaj „pravno nevidljivih“ lica u Srbiji kroz primere sa kojima se Praxis susreo u svom radu, odnosno publikacije Praxisa o položaju ovih lica. Dugogodišnji saradnik Praxisa  na terenu i predstavnik romske zajednice Ćerim Gaši govorio je o uslovima života u romskim naseljima iz perspektive njegovih žitelja.

Nakon toga, g. Luk Klements (Luke Clements) iz AIRE Centra iz Londona, predstavio je sudsku praksu, odnosno najvažnije presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu koje se odnose na diskriminaciju Roma i problem neformalnih naselja, dok je dr Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija govorio o preporučenom normativnom okviru za rešavanje problema „pravno nevidljivih“ lica u Srbiji, uz predstavljanje "Predlog zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta".

Preuzmite dokument: Predlog zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta

Praxis je 4. februara 2011. godine podneo Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) ponovni zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kojim je traženo dostavljanje Nacrta Zakona o prebivalištu i boravištu građana i informacija o eventualno planiranoj javnoj raspravi o nacrtu zakona.

Praxis je prethodno u dva navrata, 24. maja i 30. novembra 2010. godine, uputio MUP-u zahteve za pristup informacijama od javnog značaja koji su se odnosili na tekst Nacrta Zakona o prebivalištu i boravištu građana. Na osnovu podnetih zahteva, MUP nam je prosledio odgovor u kom navodi da još uvek ne postoji nacrt zakona.

Međutim, kako je u decembru 2010. godine Vlada Republike Srbije usvojila Zaključak kojim se usvaja Akcioni plan za ispunjavanje preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu, radi ubrzanja sticanja statusa kandidata, a u pomenutom Akcinom planu se, na strani 14, navodi da je MUP sačinio Nacrt zakona o prebivalištu i boravištu građana, ponovljen je zahtev MUP-u za pristup informacijama od javnog značaja. Uz zahtev je ovog puta priložen i gorenavedeni Zaključak kojim se usvaja Akcioni plan, kao i deo Akcionog plana u kom su navedene informacije o postojanju Nacrtu zakona o prebivalištu i boravištu građana.

Ipak, Ministarstvo unutrašnjih poslova je Praxisu dostavilo odgovor od 11. marta 2011. godine, u kome Ministarstvo ponovo tvrdi da ne poseduje tekst Nacrta zakona o prebivalištu i boravištu, uprkos tome što u gorenavedenom Akcionom planu stoji da je MUP sačinio Nacrt zakona. Takođe je navedeno da ćemo biti obavešteni o tome da li se planira javna rasprava o Nacrtu zakona kada i ostala javnost putem medija.

Iz ovakvog postupanja Ministarstva unutrašnjih poslova može se naslutiti da je namera Ministarstva da navedeni Nacrt zakona stavi pred Skupštinu RS na usvajanje bez prethodno održane javne rasprave. U tom slučaju, neće biti ni prilike da stručna javnost i relevantne organizacije civilnog društva eventualno daju svoje sugestije i preporuke kojim bi se ovaj zakon učinio boljim u odnosu na postojeći Zakon o prebivalištu i boravištu građana, koji ne pruža mogućnost licima bez legalnog osnova stanovanja da prijave prebivalište, odnosno boravište. Ostaje bojazan da on neće obuhvatiti sve kategorije lica, odnosno da će oni najugroženiji, posebno stanovnici neformalnih naselja ostati uskraćeni za mogućnost prijave prebivališta, odnosno boravišta. Kao posledica toga, neće biti ni u mogućnosti da dobiju ličnu kartu, da se zaposle, dobiju socijalnu pomoć, da prijave rođenje svoje dece u matičnu knjigu rođenih i da bez teškoća ostvare zdravstvenu zaštitu. Drugim rečima, postoji bojazan da će oni ostati na marginama društva, isključeni iz postojećih društvenih tokova, bez mogućnosti da bilo šta za sebe učine i izađu iz začaranog kruga siromaštva.

Akcioni plan za ispunjavanje preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu, radi ubrzanja sticanja statusa kandidata možete preuzeti na internet prezentaciji Kancelarije za evropske integracije .