U okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), izradili smo Vodič za pribavljanje ličnih dokumenata. 

Ovaj vodič donosi informacije vezane za upis u matičnu knjigu rođenih, utvrđivanje i sticanje državljanstva, prijavu prebivališta i izdavanje lične karte, kao i informacije koje odgovarajuće postupke je potrebno pokrenuti i kome se lica bez dokumenata mogu obratiti za pomoć.

Vodič je namenjen licima u riziku od apatridije, odnosno licima koja nisu upisana u matične knjige, nemaju državljanstvo, nemaju prijavljeno prebivalište i izdatu ličnu kartu, kao i svima koji imaju problem u vezi sa pristupom ličnim dokumentima.

Vodič za pribavljanje ličnih dokumenatat možete preuzeti OVDE.

Jelena je od malena bila fascinirana kulturama Dalekog Istoka. Ta ljubav provejava i danas u njenim interesovanjima, vidi se u njenom stilu oblačenja. Isprva, pažnju ove devojčice, rođene u Tovariševu nadomak Bačke Palanke, privukle su razne K-pop grupe sa svojim koreografijama. Već u četvrtom razredu osnovne škole, sama je osmislila nastup povodom kraja školske godine i učila drugare iz razreda plesnim koracima za školsku predstavu. Nakon muzike Dalekog Istoka, počela je da čita manga stripove. Ubrzo su se i njeni snovi proširili na stvaranje animacija i video igrica, pisanje kodova i programiranje. Ova interesovanja su je vodila prilikom izbora srednje škole.

Jelena sada ima 16 godina i pohađa drugi razred Tehničke škole "9. maj" u Bačkoj Palanci, smer za elektrotehničara informacionih tehnologija. Zanimaju je humani roboti i veštačka inteligencija.

„Svet sve više ide ka tehnologiji, mislim da će biti traženi poslovi iz moje buduće struke. Kada završim ovu školu imaću više opcija.“

Jelena je pohađala radionice koje je su organizovane na projektu „Prevencija i eliminacija dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji". Neke od tih radionica odnosile su se na značaj i važnost obrazovanja, kao i slobodu izbora i donošenja odluka.

„Obrazovanje je za mene spremanje za budući posao, ali i spremanje za život. Neophodno je da se obrazujemo kako bismo mogli da imamo određenja znanja za posao kojim želimo da se bavimo. Ali, ne samo za posao, već i za brojne druge aspekte života.“

Jelena već obilazi sajmove obrazovanja na kojima se predstavljaju fakulteti i univerziteti. Bila je malo razočarana jer u ponudi za nastavak školovanja nije bilo ništa vezano za veštačku inteligenciju na fakultetima. Najbliže onome o čemu je maštala su mehatronika i robotika za poljoprivredne mašine, međutim to nije baš ono o čemu mašta. Priznaje da ju je od svih oblasti predstavljenih na ovim sajmovima najviše zaintrigirala forenzika. Jeleni veoma dobro idu i društvene nauke, tečno govori engleski jezik, i svakako, pred njom je još dovoljno vremena da odluči šta će studirati nakon srednje škole.

„Uvek sam imala podršku, za svoje odluke. Mama mi je najviše pomagala, i tokom ranijeg obrazovanja i sada, pomaže mi i omogućava da bolje učim.“

Jelenina majka, Sonja se nadovezuje: „Jelena je baš dobro dete. Koliko sam u mogućnosti, pomažem joj oko osnovnih predmeta.“

„Volim svoju decu i želim im sve najbolje. Imam svoje greške iz ranijeg života, ali iz toga je najbolje da se izvuku pouke, kako se greške ne bi ponavljale. Mi imamo otvoren odnos, pričamo o svemu. Bitno mi je da moja deca ne napuste školovanje. Ja sam napustila gimnaziju u 4 razredu. Bilo je tu dosta spoticanja. Zato kažem, deca su mi prioritet, samo da one završe školovanje. Pokušavam na sve načine da svojoj deci budem podrška. I njoj i mlađoj devojčici koja ima 6 godina a već zna da čita, piše na latinici i ćirilici, računa.. One su moja snaga.“- ponosno ističe Sonja.

„Vaspitanje je ono što bi roditelj trebalo da pruži deci. Trudim se, koliko god mogu, da guram napred svoju decu, a kad roditelj tu više ne može lično, postoje i drugi načini da se deci pruži podrška. Uvek nađemo neko rešenje.“

Sonja je završila obuku za knjigovođu. Ove obuke organizovane su, sa ciljem ekonomskog osnaživanja dugoročno nezaposlenih žene iz Romske zajednice, u okviru istog projekta kao i radionice koje je njena ćerka pohađala.

„Radila sam ranije u trgovini i nakon toga u raznim firmama kao običan operater. Ne radim duže od godinu dana. Nadam se da ću nakon obuke imati veće šanse da se negde zaposlim. Obuke su bile korisne i zanimljive, naučila sam dosta o knjigovodstvu, računima i proknjižavanjima, obračunu PDV-a, finansijama. Sa ovim sertifikatom o završenoj obuci imaću mnogo više opcija za zaposlenje nego do sada.“

„Jedna drugoj smo podrška. Mi smo tim“- zaključuje Jelena.

Navijamo za ovaj tim iz malog Tovariševa na njegovom putu do uspeha. Pobednički tim.

Halil^[1] (40) je nakon više od 20 godina provedenih u inostranstvu, 2019. godine vraćen u svoj rodni grad na Kosovu, jer nije imao zakonit osnov boravka u inostranstvu. Ubrzo se doselio u jedan grad na istoku Srbije, gde je već živela njegova sestra, i do danas je Halil ostao da živi u ovom gradu. Međutim, ni nakon više od 3 godine i nebrojenih pokušaja, još uvek nije uspeo da prijavi prebivalište i izvadi ličnu kartu, te i dalje živi bez ikakvih ličnih dokumenata, a samim tim i bez mogućnosti da se zaposli, da dobije zdravstvenu knjižicu, da ostvari pravo na socijalnu zaštitu i da pristupi čitavom nizu drugih prava.

Prvi put je zahtev za prijavu prebivališta u gradu u kom se nastanio Halil podneo još u februaru 2020. godine, ali u junu te godine zahtev je odbijen uz obrazloženje da tokom postupka nije utvrđeno da se u tom gradu nalazi centar njegovih životnih aktivnosti i veza koje dokazuju njegovu povezanost sa mestom u kome boravi. Na navedeno rešenje Halil je izjavio žalbu, koju je drugostepeni organ usvojio i vratio predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U ponovljenom postupku Halilov zahtev je ponovo odbijen uz istovetno obrazloženje - utvrđeno je da se on nije nastanio u tom gradu sa namerom da tu stalno živi. Halil je propustio da izjavi žalbu na ovu odluku, tako da je postupak  okončan odbijajućim rešenjem.

U narednom periodu, Halil se nekoliko puta obraćao policiji u vezi sa prijavom prebivališta, ali su njegovi zahtevi usmeno odbijani, a on je upućivan da se radi prijave prebivališta i pribavljanja lične karte obrati policijskoj upravi u mestu njegovog rođenja, bez obzira na to što u tom mestu niti živi, niti ima nameru da se tamo preseli. Zapravo je ista policijska stanica upućivala Halila da zahtev podnese u gradu sa kojim je izgubio svaku vezu pre više od 20 godina, dok je za mesto gde je zaista živeo već godinu ili dve tvrdila da nema nameru da se u njemu nastani. 

Prilikom terenske posete romskim naseljima u martu 2023. godine, Praxis je Halilu pružio pomoć u sastavljanju zahteva za prijavu prebivališta. S obzirom na to da Halil ne može da dokaže pravni osnov stanovanja, to jest, ne poseduje dokaze o vlasništvu ili zakupu stana u kojem živi, u zahtevu je traženo da mu se u slučaju da prebivalište nije moguće utvrditi na drugi način, prijava odobri na adresi centra za socijalni rad, kako je to predviđeno zakonom za slučajeve poput Halilovog, odnosno, za situacije kada ne postoji druga mogućnost za prijavu prebivališta. 

Međutim, umesto da  prime zahtev, u policiji su Halila ispitivali o tome odakle mu priloženi zahtev i ko mu je i zašto pomagao u vezi sa prijavom adrese prebivališta. Tom prilikom rečeno mu je i da nije moguće prijaviti adresu prebivališta na način kako je navedeno u zahtevu, te je upućen da podnese uobičajeni zahtev kojim se dokazuje pravni osnov stanovanja i rečeno mu je da treba da obezbedi prisustvo vlasnika objekta u kome stanuje, radi davanja saglasnosti. 

Dva dana kasnije Halil se ponovo obratio policijskoj stanici, ukazujući da nije u mogućnosti da dokaže pravni osnov stanovanja na način kako je to zatražila policija, jer je vlasnik stana preminuo, ostavinski postupak nije sproveden, a i osoba koja bi trebalo da nasledi stan odsutna je dugi niz godina. Tada je pak Halilu rečeno da ne može da podnese zahtev, jer inspektor nije tu i da treba ponovo dođe za nekoliko dana. Halil je tako i uradio, ali zbog ponovnog odsustva inspektora njegov zahtev ponovo nije primljen, te je upućen da se ponovo javi za nedelju dana. Kada se ponovo obratio policiji, dobio je informaciju je da ne može da podnese zahtev dok ne obezbedi prisustvo dva svedoka identiteta, koji moraju biti bliski srodnici, te mu je ponovo odloženo podnošenje zahteva za nedelju dana. Na kraju je Halilov zahtev ipak primljen kada su njegov identitet potvrdile vanbračna supruga i još jedna osoba.

Zbog neodgovarajućeg odnosa nadležnih organa i njihovog nezakonitog postupanja, povratnici iz inostranstva, a pogotovu pripadnici marginalizovanih etničkih zajednica, suočavaju se sa velikim preprekama u procesu integracije. Ovi građani vraćaju se u sredine u kojima nisu živeli godinama, pa čak i decenijama, izgubivši upravo sve one veze čijim postojanjem su uslovljeni kako bi prijavili adresu prebivališta. Neodgovarajućim postupanjem, insistiranjem na dokazivanju pravnog osnova stanovanja i propuštanjem primene alternativnih osnova prijave, povratnici zapravo bivaju onemogućeni da registruju prebivalište. Kao i u Halilovom slučaju, veoma su česte situacije da se prijava prebivališta odbija uz lakonsko obrazloženje da nije utvrđena namera da se stranka nastani u određenom mestu, i to bez ikakvog objašnjenja ili dokaza koji bi potkrepili takvu tvrdnju. Policijske stanice u velikom broju slučajeva izbegavaju nadležnost a građane  upućuju da podnesu zahteve u mestima u kojima ne žive, zahtevi se neretko usmeno odbijaju, a od stranaka se traži da obezbede prisustvo svedoka – srodnika, čak i kada je to nemoguće učiniti.

Izostanak odgovarajućeg postupanja, koje bi bilo u skladu sa važećim propisima i položajem i potrebama ove posebno osetljive kategorije lica, te postavljanje uslova koje oni ne mogu da ispune,  predstavljaju akt diskriminacije i neizbežno vode njihovoj daljoj sistemskoj isključenosti.

 [1] His real name has been changed to protect his privacy.

Non-Governmental Organizaion Praxis presented the report “Prevention and Elimination of Child Marriages and Economic Empowerment of Roma Women at the Local Level in Serbia -analysis” at the final conference held on 19 April 2023 in Belgrade.

The report summarizes the implemented activities and achieved results, analyses the efficiency of the implemented interventions, their impact on the local community and stakeholders, defines further challenges and provides recommendations for further work on the prevention and elimination of child marriage in the Roma community.

The report was prepared as part of activities carried out as part of complementary projects financed by the Embassy of the Kingdom of the Netherlands in Serbia and the German Federal Ministry for Economic Cooperation and Development (BMZ) within the programme “Inclusion of Roma and Other Marginalized Communities in Serbia” implemented by Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH in cooperation with the Ministry of Human and Minority Rights and Social Dialogue.

The activities have been implemented in 8 municipalities in Serbia from November 2021 (in Vranje, Leskovac, Krusevac, Kragujevac, Smederevo, Novi Sad, Backa Palanka and Subotica) in cooperation with partner organizations and external associates. They were aimed, on the one hand, at the local Roma community, where the practice of child marriage most often occurs, and, on the other hand, at relevant institutions and organisations at the local level with the aim of strengthening their cooperation and coordination in the prevention and elimination of child marriages.

The activities included the baseline analysis of the situation in each municipality regarding the practice of child marriage, roundtables and meetings with stakeholders in order to strengthen cooperation in the prevention and elimination of child marriage, as well as additional advocacy activities.

“The analysis shows, among other things, that the local policies do not recognise the problem of child marriages and consequently no adequate attention is paid to this phenomenon. Many local institutions and service providers perform activities that are both relevant to the prevention and elimination of child marriage, but these are rarely applied to groups at risk of child marriage. In addition, competent institutions do not respond or respond very sporadically and slowly when it comes to reporting child marriages and prosecuting these cases. In all the municipalities, there is significant room for improvement, by including child marriage in local policies that are to be adopted, as well as in the existing programmes and activities.” Said Marijana Lukovic, Praxis Executive Director.

Furthermore, with the aim of prevention of child marriages and empowering women and girls from the Roma community, in 2022, a total od 118 socio-educational workshops have been organized with a total of 131 women/mothers, 149 girls and 124 men/fathers participating. In addition, during the previous year, with the aim of economic empowerment of Roma women, trainings/courses were organized for 130 most vulnerable women who have been unemployed for a long time, as well as for young women willing to improve their competences after school. Additional social inclusion activities were organized for a total of 189 girls from the stated municipalities through 10 different events.

Activities aimed at strengthening capacities of schools were also organized, covering 11 schools from 8 municipalities. A total of 184 teachers and other school staff completed the training and actively participated in the activities related to prevention of school drop-out and child marriages.

The need for continuous work with the Roma community was emphasized during the conference, especially with the most vulnerable families who are more at risk, as well as the need for further networking and strengthening cooperation of institutions in order to continue the work on elimination of this phenomenon.

Dete sam iz hraniteljske porodice. Odrasla sam u jednom selu u centralnoj Srbiji. Sa četiri godine sam data u hraniteljsku porodicu, iz ruke u ruku maltene - počinje svoju priču Tijana^[1]. Direkno iz hraniteljske porodice sam se udala, sa 17 godina, u sred srednje škole. Mislila sam da sam tada našla svoju kuću, svoj dom. Da sam ostala kod bioloških roditelja koji su se razišli, možda bih ušla u dečji brak i ranije, sa 13-14 godina, ne znam šta je sve moglo da me snađe u životu. Bila sam luckasta, blesava, mogla sam da naletim na sve i svašta.

Sada sa 32 godine, Tijana ne razmišlja isto kao tada, sa 17.

Ujutru sam upoznala sadašnjeg muža, a uveče sam pobegla sa njim, niti sam znala ko je, niti sam znala šta je, što je moglo da bude opasno.

Tijana se maloletna udala. Sa 18 godina je već imala dete. Danas ima dva sina, tinejdžera. Iz današnje perspektive, žali je što je prekinula školovanje. Njen suprug joj je tada pružao podršku da nastavi obrazovanje, ali Tijanu je bilo sramota da u poodmakloj trudnoći bude u školskoj klupi.

Zbog ličnog iskustva, sada svesna mnogih rizika, Tijana se aktivno bori protiv dečjih brakova u svojoj zajednici. Pohađala je radionice koje je Praxis organizovao na temu prevencije i eliminacije dečjih brakova. Nedavno je nadležnima prijavila slučaj dečjeg braka iz svog neposrednog okruženja, odnosno šire porodice. Iako je po saznanju da je jedna devojčica od 15 godina stupila u dečji brak Tijana obavestila Centar za socijalni rad i policiju, nadležni su samo jednom reagovali i vratili nakratko devojčicu porodici.

Kada je devojčica ponovo pobegla od kuće, nadležni su joj preneli da oni tu više ništa ne mogu. Drugi put sam je sama uzela i dovela kući, a zakon kao zakon, ovde ga za sada nema.

Tijana je pokušavala da devojčicu privoli da zajedno idu na radionice, na kojima se razgovaralo, između ostalog, o ženskim pravima, važnosti obrazovanja, donošenju odluka, zaštiti i reproduktivnom zdravlju. Nažalost, bezuspešno. Devojčica se ipak udala i sada je, u petnaestoj godini života, trudna. Tijana nam prenosi da joj je mnogo teško uvek kada čuje za neki novi slučaj dečjeg braka, kada devojčice ostanu trudne, kao u ovom slučaju, i kada čak i roditelji misle da je dečji brak prihvatljiv pod određenim okolnostima. Tijana smatra da to nije rešenje. Smatra da se ne razmišlja dovoljno o rizicima, za početak, kako će porođaj da protekne, jer su te trudnice zapravo deca koja nisu ni fizički ni psihički zrela da postanu majke. A zatim..šta će biti sa tim devojčicama od petnaestak godina, kada rode jedno, drugo, treće dete? Šta tek dolazi posle...

Tijana smatra da upravo devojčice koje ostaju trudne u ogromnom broju slučajeva napuštaju školu i prekidaju obrazovanje. Tijana ukazuje i na slučajeve ugovorenih brakova. Dodaje da po njenom shvatanju, sklapanje dečjih brakova, čak i kada se čini da je jedan od uzroka za ovakve brakove beg od siromaštva, zapravo samo podstiče siromaštvo, čak i još veće, i nikako nije rešenje za taj problem.

Slučaj koji je Tijana prijavila nije jedini dečji brak u njenom naselju. Naprotiv. Stoga, Tijana smatra da ima još dosta da se radi kako bi ova štetna pojava bila iskorenjena. Tijana se ne plaši da prijavljuje takve slučajeve, i kategorična je da će uvek pokušati da ih spreči. Deca bi trebalo da se razvijaju, da prođu nešto kroz život, a ne samo da se udaju i gotovo. Devojke mlade rađaju decu, guraju decu u kolicima, dok njihove vršnjakinje šetaju i uživaju. Mnoge nisu ni razmislile, mnoge nisu videle ni diskoteku, ni kafić, a kamoli šta drugo. Znam to, prošla sam taj deo života kroz koji one sada prolaze.

Deca rađaju decu, napuštaju školu, i te same mlade majke onda često propadaju, zapostave sebe, neke trpe u sebi, neke čak trpe i nasilje. Verujete mi, tačno znam kako onda razmišljaju: „Udala sam se, nisam slušala roditelje, sada moram da trpim, jer imam i dete“. Prebacuju krivicu na sebe. To tako ide. To se primeti. Jedna stvar toliko toga promeni, sve to vuče jedno drugo.

Srećom, nije više kao nekad, stvari se polako popravljaju, zaključuje Tijana. Nekad se znalo, svekar dođe sa posla, snaja koliko god da je trudna mora da mu pere noge. To je iskorenjeno, ali dečji brakovi još opstaju. Ipak, deca danas ne ćute, jednostavno neće da ćute kao što su nekad morale da ćute njihove majke i bake. 

Tijana je zaposlena u JKP "Zelenilo". Doduše, posao je naporan, ona se teže kreće, više ne može po ceo dan da stoji na radnom mestu. Međutim, ona ne posustaje, već nastavlja predano da radi na sebi, da se usavršava kroz neformalno obrazovanje i unapređuje svoje veštine. Stoga je završila i obuku koju je Praxis organizovao, a sve u cilju veće konkurentnosti na tržištu rada.  

Tijana je oličenje hrabrosti u maloj sredini. Njena poruka devojčicama je da nastave da žive, da se školuju i budu svoji ljudi, prvo. Da žive život, pre svega... Za udaju, za decu, ima vremena, kada se sazri i kada devojke budu znale šta žele od života. I ta poruka zaslužuje da se čuje širom Srbije, kao što se čuje u jednoj zajednici, u kojoj svoja iskustva i razmišljanja ova hrabra žena prenosi novim generacijama.  

[1] Ime je, radi zaštite privatnosti, izmenjeno.

Download: HERE

Naša Marijana Luković, izvršna direktorka Praxisa, govorila je u emisiji „Četvrtkom u 9" Radio-televizije Srbije o brojnim izazovima i problemima sa kojima se Romi i Romkinje u Srbiji još uvek suočavaju.

Marijana je istakla značaj obrazovanja ali i važnost dodatne podrške, obuka i neformalnog obrazovanja, kao ključnih faktora za uključivanje dugoročno nezaposlenih Roma i Romkinja na tržište rada

Pored toga, Marijana je govorila i o diskriminaciji Roma i Romkinja. Nažalost, Praxis se, kroz svoj rad, dugi niz godina susreće sa slučajevima diskriminacije, što potvrđuju i dva skorašnja slučaja kada je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio diskriminaciju i doneo preporuke. Ove preporuke su predstavljale izuzetnu satisfakciju za naše klijentkinje koje su trpele diskriminaciju.

Celu emisiju koja se bavila ovim izuzetno važnim temama za celokupno naše društvo, možete pogledati OVDE.

U okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Praxis je pripremio „Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2022. godinu“. 

U ovogodišnjem izveštaju su prikazani nalazi sa radionica sa decom održanih u cilju prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova u Srbiji, kao i aktivnosti sprovedene u cilji podizanja svesti opšte javnosti na temu dečjih brakova. Izveštaj sadrži i opise nekoliko prijavljenih slučajeva dečjih brakova.

„Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2022. godinu“ možete preuzeti OVDE.