Postupajući po ustavnoj žalbi Praxisovog korisnika H.G, izjavljenoj protiv presude Upravnog suda kojom je potvrđeno rešenje MUP-a kojim se odbija njegov zahtev za prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad, Ustavni sud Srbije doneo je odluku kojom se usvaja ustavna žalba i poništava presuda Upravnog suda. Obrazlažući ovu odluku, Ustavni sud je istakao da nijednom odredbom relevantnih propisa nije predviđeno to da se za prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad zahteva saglasnost centra. 

Ova odluka Ustavnog suda izuzetno je značajna za veliki broj građana, i to prevashodno za stanovnike romskih neformalnih naselja koji ne mogu da prijave prebivalište u svojim nelegalizovanim kućama, a čiji se zahtevi za prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad često odbijaju zbog toga što centri uskraćuju saglasnost sa prijavom. 

Sledeći načelo da svaki građanin koji se stalno nastanio u Srbiji ima pravo na prijavu prebivališta, Zakon o prebivalištu i boravištu građana je za osobe koje ne mogu da se prijave na adresama gde žive, jer nemaju dokaz o vlasništvu ili zakupu stana, niti drugi pravni osnov stanovanja, predvideo mogućnost da se prijave na adresama supružnika, roditelja ili centara za socijalni rad. Međutim, u praksi se često javljaju problemi prilikom primene ovih odredaba, a nezakonito postupanje organa koji sprovode postupke mnoge građane ostavlja bez prijavljenog prebivališta. Jedan od najčešćih razloga za uskraćivanje prijave prebivališta je upravo nedavanje saglasnosti centra za socijalni rad, iako propisi ne predviđaju davanje saglasnosti kao uslov za prijavu prebivališta, već – upravo suprotno – propisuju obavezu CSR-a da overi obrazac prijave prebivališta za svakog građanina koji ne ispunjava uslove za prijavu prebivališta po drugom osnovu. 

Pored toga što je utvrdio da nedavanje saglasnosti CSR-a ne sme biti razlog za odbijanje zahteva, Ustavni sud Srbije istakao je i to da „postoji obaveza javne vlasti da svim građanima osigura mogućnost prijave prebivališta prema realnom stanju“, te je utvrdio da je zbog očigledno proizvoljne primene prava podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje. Ustavni sud konstatovao je i to da usled nemogućnosti prijave prebivališta, HG ne može da uživa ni ostala Ustavom zajemčena prava na koja ukazuje u ustavnoj žalbi (pravo na slobodu kretanja, pravo na rad, prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života). 

Prethodno je policijska stanica u opštini gde je H.G. pokušao da prijavi prebivalište donela rešenje kojim se odbija njegov zahtev za prijavu prebivališta na adresi centra za socijalni rad (CSR). Zahtev je odbijen zbog toga što je CSR obavestio policiju da nije saglasan sa time da se podnosilac prijavi na adresi tog organa. Na ovo rešenje izjavljena je žalba, ali je drugostepeni organ nije uvažio i potvrdio je prvostepenu odluku. Potom je protiv drugostepenog rešenja pokrenut i upravni spor pred Upravnim sudom, ali je sud odbio tužbu, nalazeći da su prvostepena i drugostepena odluka pravovaljane. 

Odluka Ustavnog suda trebalo bi da okonča nezakonito postupanje centara za socijalni rad i policijskih stanica, zbog kojeg mnogi građani ostaju bez prijavljenog prebivališta, a samim tim i bez mogućnosti da izvade ličnu kartu i pristupe mnogim pravima. Pri tome se u ovoj situaciji uvek nalaze pripadnici najugroženijih i najmarginializovanijih slojeva društva. Uočavajući ozbiljnost ovog problema, Ustavni sud je odlučio da svoju odluku objavi u Službenom glasniku „s obzirom na širi značaj koji ima za zaštitu Ustavom garantovanih ljudskih prava i osnovnih sloboda.“ 

Međutim, odluka Ustavnog suda još uvek nije postigla efekat koji bi trebalo da ima, pošto neki centri za socijalni rad i dalje odbijaju da daju „saglasnost“ sa prijavom prebivališta, zbog čega policija potom odbija zahteve. Posebno je zabrinjavajuće to što se u istoj opštini ponovo dogodila istovetna situacija: centar za socijalni rad za još jednog Praxisovog korisnika nije dao saglasnost za prijavu, pa je policijska stanica odbila i njegov zahtev. Ostaje da se vidi da li će i drugostepeni organ postupiti kao i u slučaju HG ili će u ovom postupku ipak poništiti prvostepeno rešenje.  

Nažalost, odluka Ustavnog suda čak ni za H.G. još uvek nije donela nikakvo konkretno poboljšanje. Naime, Ustani sud je u svojoj odluci usvojio ustavnu žalbu, poništio presudu Upravnog suda i odredio da Upravni sud donese novu odluku. Međutim, ni godinu dana kasnije Upravni sud još uvek nije doneo odluku, uprkos tome što je u tri navrata ovom sudu upućena urgencija.  

H.G. je postupak za prijavu prebivališta pokrenuo još 2016. godine, ali i danas živi bez prijavljenog prebivališta i izdate lične karte i bez pristupa većini prava. Očigledno je to da je pravda u slučaju HG veoma spora. Nadajmo se da će ipak biti i dostižna. 

Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova pripremila je peto izdanje informatora koji ima za cilj da ukaže na važnost prevencije i reakcije na dečje brakove. Informator, između ostalog, donosi vest o završnoj konferenciji koju je Praxis održao 19. aprila 2023. godine u Beogradu, a na kojoj je predstavljen izveštaj koji sumira sprovedene aktivnosti i postignute rezultate na projektu „Prevencija i eliminacija dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji”, koji je sprovođen u okviru komplementarnih projekata koje su finansirali Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke BMZ u okviru programa Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji.

Informator sadrži i informacije o radionicama na temu dečjih, ranih i prinudnih brakova, koje je Praxis održao u prethodnom periodu u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji”, finansiranom od strane UNHCR-a.

Peto izdanje informatora Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova možete pogledati OVDE.

I u 2023. godini nastavile su da se nižu preporuke međunarodnih tela kojima se od Srbije traži da licima u riziku od apatdridije omogući pristup osnovnim pravima, a pre svega da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju. 

Radna grupa Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, u okviru 4. ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) o stanju ljudskih prava u Srbiji, usvojila je u maju 2023. godine izveštaj u kome se nalaze peporuke da Srbija ukloni prepreke za upis činjenice rođenja devojčica i dečaka rođenih na teritoriji Srbije u matične knjige rođenih, bez obzira na status njihovih roditeljaSrbiji je takođe prporučeno da usvoji propise koji će garantovati pravo na državljanstvo i sprečiti slučajeve apatridije, uključujući olakšavanje postupka za upis novorođene dece čiji roditelji nemaju lična dokumenta.  

Srbija je prihvatila ove preporuke Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Međutim, slične preporuke upućene su Srbiji i u okviru prethodnih UPR ciklusa 2008, 2013. i 2018. godine, a Srbije se i tada obavezivala da će preporuke ispuniti, ali još uvek to nije učinila. 

S druge strane, u aprilu 2023, Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, u okviru procesa izveštavanja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i poltičkim pravima u Srbiji, usvojio je Listu pitanja, među kojima su i ona kojima se od Srbije traži da se izjasni o izveštajima u kojima se navodi da deca čiji roditelji nemaju lične dokumente ne mogu da se blagovremeno upišu u matičnu knjigu rođenih, da mnoga romska deca u dužem periodu ostaju bez državljanstva - između ostalog i zbog dugotrajnih i skupih procedura - kao i to da se neka interno raseljena lica i dalje suočavaju sa problemima vezi sa prijavom prebivališta. 

Kao i u slučaju Saveta za ljudska prava, i Komitet za ljudska prava UN već je Srbiji upućivao preporuke da omogući upis u MKR dece čiji roditelji nemaju lične dokumente i da interno raseljenim Romima koji žive u neformalnim naseljima omogući prijavu prebivališta, a ove preporuke je čak uvrstio među one koje zahtevaju hitno rešavanje, ali preporuke su do danas ostale nesipunjene 

Praxis je Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji 

Ovaj izveštaj se fokusira na upis činjenice rođenja u matične knjige rođenih, ostvarivanje prava na državljanstvo, prijavu prebivališta i pristup besplatnoj pravnoj pomoći. Izveštaj se posebno odnosi na ostvarivanje ovih prava za pripadnike romske nacionalne manjine. 

Izveštaj posebno naglašava da je neophodno omogućiti upis u matične knjige rođenih (MKR) svakom detetu rođenom u Srbiji, odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na pravni status roditelja, odnosno, bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente. Naime, deca čiji roditelji ne poseduju lične dokumente ne mogu da se upišu u matične knjige rođenih odmah nakon rođenja, već je potrebno pokrenuti komplikovane postupke koji neretko dugo traju, te se njihov upis u matične evidencije odlaže na duži period, tokom kojeg deca nemaju pristup mnogim pravima, kao što je pravo na zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć. Takođe, usled nemogućnosti blagovremenog upisa u MKR, deca su izložena riziku od apatridije.  

Uzrok ovog problema leži u podzakonskim aktima koji regulišu upis u matične knjige rođenih. Oni propisuju da su za upis deteta u matične evidencije potrebni izvodi iz MKR roditelja i njihovi lični dokumenti. Iako su navedeni podzakonski akti u suprotnosti sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim zakonodavstvom, oni i dalje regulišu postupak upisa u MKR, te se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ovo pravo ne mogu da ostvare jer još uvek sve majke koje se porađaju ne poseduju lične dokumente.  

Problem nemogućnosti upisa u matične evidencije pogađa skoro isključivo romsku populaciju u Srbiji, jednu od najugroženijih i najdiskiminisanijih kategorija stanovništva. Stoga je Praxis u ovom izveštaju istakao da je potrebno da Republika Srbija izmeni sporne podzakonske akte koji uslovljavaju upis dece u matične evidencije time da roditelji poseduju lične dokumente i sopstvene izvode iz MKR, i da tako omogući svakom detetu rođenom u Srbiji da ostvari svoje zakonom predviđeno pravo.  

Komitet za ljudska prava je 2017 godine u Zaključnim zapažanjima o Trećem periodičnom izveštaju Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, između ostalog, uputio Srbiji preporuke da olakša i omogući upis u MKR dece čiji roditelji nemaju dokumente, kao i da omogući prijavu prebivališta i izdavanje ličnih dokumenata interno raseljenim Romima koji žive u nefromalnim naseljima, ali ove preporuke Srbija nije ispunila. 

Praxis je podneo izveštaj Evropskoj komisiji za izveštaj o napretku Srbije za 2023. godinu, u kome su istaknuti problemi koje lica u riziku od apatrdije imaju u vezi sa pristupom oisnovnim pravima.

Ponovo je ukazano na probleme koji se ponavljaju iz godine u godinu, što pokazuje da skoro nikakavih pomaka nije bilo, odnosno da Srbija ne preduzima odgovarajuće mere koje bi dovele do rešavanja problema.

I u ovogodišnjem izveštaju, pored ostalog, istaknuto je da svako dete, bez izuzetka i bez obzira na okolnosti slučaja i status roditelja, mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja,. To pravo je zajemčeno kako ratifikovanim međunarodnim konvencijama, tako i Ustavom i zakonom Republike Srbije. Iako Evropska komisija godinama skreće pažnju na ovaj problem, ističući da sva deca moraju biti upisana u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez obzira na to da li roditelji poseduju lična dokumenta, upis u MKR i dalje nije omogućen svoj deci.

U izveštaju podnetom Evropskoj komisiji, naglašeno je i da Zakon o prebivalištu i boravištu mora dosledno da se primenjuje, kako bi i stanovnicima neformalnih naselja bila omogućena prijava prebivališta I boravišta i pristup osnovnim socio-ekonomskim pravima.

Takođe, u izveštaju je naglašen problem dečjih brakova, koji je i dalje izražen u Srbiji, naročito među romskom populacijom.

U pogledu pristupa pravdi, iznova je istaknuto da je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći potrebno uskladiti sa procesnim zakonima. Osim toga, neophodno je podići svest najranjivije populacije o dostupnosti besplatne pravne pomoći.

Izveštaj NVO Praxisa Evropskoj komisiji za izveštaj o napretku Srbije za 2023. godinu možete pogledati OVDE.

GIZ: Za građane koji se vraćaju u zemlju sva pomoć na jednom mestu

Predstavljamo poslednje izdanje „Kataloga raspoložive podrške namenjene povratnicima u Republiku Srbiju“. 

Katalog, koji se izrađuje u okviru globalnog programa „Migracije za razvoj“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, namenjen je savetnicima koji rade na reintegraciji povratnika bez adekvatne perspektive za ostanak u zemljama Evropske unije, po Sporazumu o readmisiji, ali i svima onima koji rade sa socijalno osetljivim kategorijama kao i samim povratnicima. Katalog nudi pregled različitih oblika podrške za sve povratnike u zemlju kao i potencijalne migrante, ali i sve one kojima je potrebna bilo kakva vrsta podrške.  

U Katalogu se mogu naći informacije o tome šta je sve građanima potrebno pre povratka u Srbiju i na koje sve vidove podrške mogu da računaju - od finansijske, preko podrške u stanovanju, pribavljanju dokumenata, besplatne pravne pomoći, prekvalifikacija, zapošljavanja.  

 Katalog raspoložive podrške se redovno ažurira.

“Nemačka razvojna saradnja već dugi niz godina podržava Srbiju u kreiranju šansi na licu mesta za stanovništvo u riziku od siromaštva i, samim tim, iregularnih migracija, kroz različite projekte koje sprovodi GIZ, ali i veliki broj organizacija civilnog društva, kao i partnera u privatnom sektoru, među kojima su najznačajniji oni u sektoru transporta, gastronomije, nege starijih lica, računovodstva, sezonskih poslova”, kaže Marija Bogdanović iz GIZ, vođa globalnog programa “Migracije za razvoj” u Srbiji.  

Globalni program „Migracije za razvoj“ u Srbiji se sprovodi od novembra 2016. godine, u saradnji sa glavnim implementacionim partnerima: Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije. 

Katalog možete preuzeti OVDE.