Procenjuje se da je oko 1.300 dece izbeglica i migranata bez pratnje izloženo riziku od eksploatacije, nasilja i trgovine ljudima zbog sve restriktivnije politike kontrole granica i često neadekvatnog odgovora sistema socijalne zaštite u državama duž takozvane balkanske rute. Ovo je zaključak izveštaja koji su objavile međunarodne organizacije International Rescue Committee i Save the Children, u saradnji sa još 10 nacionalnih i međunarodnih organizacija koje rade na pružanju pomoći izbeglicama i migrantima.

Sistemi socijalne zaštite u državama duž rute često ne uspevaju da identifikuju i adekvatno podrže ovu izuzetno ranjivu decu, među kojima ima i onih starih samo devet godina, koja bežeći od rata i siromaštva, prelaze hiljade kilometara bez roditelja ili staratelja. Ova deca su često “nevidljiva“, a u nekim slučajevima, čak i kada ih sistem socijalne zaštite identifikuje, bivaju smeštena u neadekvatne uslove, što u nekim zemljama uključuje i pritvor.

Rizici za decu koja putuju na ovaj način su se još više povećali nakon što je pre godinu dana počela primena sporazuma između Evropske unije i Turske koja je dovela do zatvaranja granica duž takozvane balkanske rute. Zbog ovih restriktivnih mera, deca bez pratnje prinuđena su na očajničke poteze, te se oslanjaju na trgovce ljudima ili krijumčare, u kojima vide jedini način da nastave put.

Na ovaj način pojedina deca postaju žrtve eksploatacije jer ih krijumčari i trgovci ljudima primoravaju da rade i zarade novac da nastave put, a često ih i zlostavljaju, navodi se u izveštaju. U ovim okolnostima deca su zanemarena i izložena ogromnom stresu i opasnosti. Čak i ako se trude da deluju hrabro, njihove priče i crteži odaju potresne detalje o njihovim iskustvima na putu za koji su mislili da ih vodi na sigurno.

Sistemi socijalne zaštite u zemljama regiona, koji treba da identifikuju i pruže zaštitu deci bez pratnje, suočeni su sa teškoćama u naporu da odgovore na potrebe ranjive dece čiji broj raste od početka krize 2015. godine. U Srbiji je na nove zahteve odgovoreno povećanjem smeštajnih kapaciteta za decu bez pratnje, a zaposleni su i dodatni socijalni radnici koji im pružaju podršku. Ipak, potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se uspostavila sistemska rešenja za adekvatnu zaštitu ove grupe dece.

„Deci je potrebna sveobuhvatna podrška prilagođena njihovim potrebama”, kaže Jelena Besedić iz organizacije Save the Children. „Način da bezbedno i legalno nastave put ka zemljama Evropske unije skoro da ne postoji. Mnogo dece odlučuje da ostane van zvaničnog sistema, pa stoga ne dobijaju ni pomoć humanitarnih organizacija, a onda se često nađu na meti krijumčara koji njima manipulišu pomoću pretnji. Tako se izlažu opasnosti da postanu žrtve nasilja, zlostavljanja ili iskorišćavanja“

U svim zemljama duž rute potrebno je povećati smeštajne kapacitete i obezbediti smeštaj koji je namenjen isključivo deci bez pratnje. Često se dešava da, čak i kada su identifikovani kao deca, maloletnici bez pratnje bivaju smešteni u centre s odraslim izbeglicama koje ne poznaju, ili u smeštaj koji je nalik pritvoru, kao što se događa u Bugarskoj i Mađarskoj.

Često se dešava da detetu bez pratnje budu dodeljeni staratelji iz centra za socijalni rad koji istovremeno vode više sličnih slučajeva, te su preopterećeni, nemaju dovoljno iskustva ili nisu obučeni za rad s decom izbeglicama i migrantima, pa ne mogu da im pruže podršku u skladu sa važećim standardima. Neka deca se takođe žale da nisu dovoljno upoznata sa svojim pravima, niti sa pravnim opcijama koje im stoje na raspolaganju.

„Svako dete mora dobiti svu pomoć i zaštitu koja mu je neophodna. Potrebno je da vlade u zemljama duž rute unaprede sistem podrške ovoj najranjivijoj grupi, ali pre svega, moramo obezbediti da te vlade dobiju neophodnu podršku i sredstva da se nose s ovom krizom. Evropska unija i države članice EU moraju ispuniti obaveze koje su preuzele i obećanje da će na adekvatan način odgovoriti na potrebe ove dece. To uključuje i preseljenje dece bez pratnje u zemlje Evropske unije i njihovo spajanje s porodicom,” izjavila je Ešli Lovet iz organizacije IRC. „Vlade koje to čine moraju prekinuti s praksom stavljanja dece u pritvor, a deci koja putuju bez roditeljske pratnje treba dodeliti obučene staratelje. Ukoliko ove mere izostanu, deca koja su već pretrpela traume zbog rata, sukoba i teškog putovanja biće dovedena u još teži položaj, jer bezbedan i legalan put za njih ne postoji, nisu adekvatno zaštićena, a očajnički žele da nastave dalje.”

U kreiranju izveštaja koji su koordinirale organizacije International Rescue Committee i Save the Children učestvovale su nevladine organizacije Atina, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za integraciju mladih, Ideas, Info park, Novosadski humanitarni centar, Otvorena porta, PIN, Praxis i Terre des hommes.

Sažetak izveštaja na srpkom jeziku možete pročitati ovde.

Studije slučaja na engleskom jeziku mogu se pronaći na ovom linku.
Ceo izveštaj na engleskom jeziku možete pronaći ovde.

Komitet za ukidanje rasne diskriminacije Ujedinjenih nacija (Komitet) usvojio je Zaključna zapažanja u vezi sa II-V periodičnim izveštajem Republike Srbije o primeni Međunarodne konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije (CERD/C/SR.2604), na svom 2604. zasedanju  održanom 1. decembra 2017. godine. Praxis je prethodno, u saradnji sa organizacijama SKRUG, Institute on Statelessness and Inclusion, European Network on Statelessness i European Roma Rights Centre, Komitetu podneo prilogkoji se odnosi na preostale probleme u pogledu sprečavanja rasne diskriminacije u Srbiji, sa fokusom na zločin iz mržnje i diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine i lica bez državljanstva, kao posebno ranjive grupe stranaca.

Povodom navoda iz priloga Praxisa i partnerskih organizacija, Komitet je izrazio zabrinutost zbog indicija da se govor mržnje i dalje nedovoljno prijavljuje, kao i zbog nepostojanja sveobuhvatnih statističkih podataka o istragama, krivičnim postupcima i osuđujućim presudama za dela rasističkog govora mržnje i izazivanje rasne mržnje. Komitet je preporučio Srbiji da nastavi sa primenom člana 54a Krivičnog zakonika, a naročito kroz obezbeđivanje da se evidentiraju svi prijavljeni incidenti, istrage, krivični postupci, kazne i pravni lekovi koji se odnose na zločine iz mržnje zbog pripadnosti rasi. Potrebno je da se kazne učiniocima izriču srazmerno težini zločina iz mržnje zbog pripadnosti rasi, i da žrtve dobiju potpunu pravnu zaštiti. Takođe se preporučuje imenovanje kontakt osobe za rasističke incidente u službama za sprovođenje zakona, obezbeđivanje obuke za njih o sprovođenju istrage, i obezbeđivanjem da su uključeni u redovan dijalog sa ciljnim grupama kako bi se obezbedilo adekvatno prijavljivanje o zločinima iz mržnje zbog pripadnosti rasi. Komitet je tražio i da Srbija pruži detaljne statističke podatke, razvrstane po nacionalnosti, broju i prirodi prijavljenih zločina iz mržnje zbog pripadnosti rasi, krivičnim postupcima i osuđujućim presudama, i pravnom zaštitom koja je pružena žrtvama. Komitet je takođe zatražio statističke podatke o broju takvih predmeta koji se još uvek nalaze u javnom tužilaštvu i pred sudovima.

Komitet je pozvao Srbiju  da ukine de facto segregaciju romske dece u državnim školama i obezbedi pristup kvalitetnom obrazovanju za romsku decu, i to putem obuke zaposlenih u školstvu o suzbijanju rasizma i o ljudskim pravima, podizanjem svesti roditelja, i povećanja broja nastavnika Roma. Komitet je takođe preporučio da država ugovornica preduzme mere kako bi se izbeglo povlačenje dece iz većinskog stanovništva iz škole u kojima su upisani Romi (tzv. „white flight“), i to razvijanjem delotvornih mehanizama u cilju sprečavanja dalje de facto segregacije u školama. Komitet je preporučuio i da Srbija integriše desegregaciju školstva u svojim nacionalnim politikama da bi se obezbedila održivost, i obezbedi adekvatna sredstva za njeno sprovođenje, u skladu sa ciljem održivog razvoja da se do 2030. godine, svim devojčicama i dečacima  obezbedi besplatno, jednako i kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje.

Pored toga, ukazano je na probleme u vezi sa trgovinom ljudima, stanovanjem i statusom izbeglica, migranata i tražilaca azila. Komitet je preporučio Srbiji da obezbedi da lica sa nedovoljnim sredstvima za plaćanje pravnog zastupnika imaju zakonsko pravo na besplatan pristup pravnoj pomoći za dela rasne diskriminacije. Komitet takođe preporučuje državi ugovornici da besplatno pruža jasne informacije pripadnicima ugroženih grupa na jeziku koji razumeju, u vezi sa njihovim pravima iz Konvencije i mehanizmima pritužbe za dela rasne diskriminacije. Takođe je preporučeno da Srbija nastavi da se konsultuje i proširuje svoj dijalog sa organizacijama civilnog društva u oblasti zaštite ljudskih prava, a posebno onima koje se bave suzbijanjem rasne diskriminacije, a u vezi sa pripremom sledećeg periodičnog izveštaja i naknadnim aktivnostima vezano za ova zaključna zapažanja. 

Povodom poziva Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije, Koalicija protiv diskriminacije, čija je članica Praxis, podnela je primedbe i sugestije na najnoviji Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti. 

Generalna zamerka koju su članice Koalicije protiv diskriminacije uputile na razmatranje odnosi se na gotovo potpuno odsustvo komponente rodnog identiteta. Takođe, u Zakonu se ni na jednom mestu ne spominje seksualna orijentacija, čime se ne doprinosi većoj usklađenosti ovog propisa sa evropskim standardima. 

Rodno zasnovana diskriminacija definiše se kao „svako razlikovanje, nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključivanje, ograničavanje ili davanje prvenstva), na otvoren ili prikriven način, u odnosu na lica ili grupe lica, kao i članove njihovih porodica ili njima bliska lica, zasnovano na polu odnosno rodu, u političkom, obrazovnom, ekonomskom, socijalnom, kulturnom, sportskom i drugim sferama društvenog života“. 

Međutim, definicija roda isključuje rodni identitet, budući da u Nacrtu zakona „rod označava društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute koje dato društvo smatra prikladnim za žene i muškarce“. Na ovaj način se iz Zakona isključuju trans i interseks osobe, kao i osobe koje se rodno ne određuju u odnosu na binarnu podelu na muško i žensko, a otvara se i dilema u vezi sa time ko određuje šta je prikladno za društvo i na koji način.

U pogledu definicija diskriminacije i posebnih mera za ostvarivanje ravnopravnosti, ovaj Nacrt Zakona ne sadrži nedostake koji se tiču usklađenosti sa EU direktivama koje se bave zaštitom od diskriminacije, a koje postoje u Zakonu o zabrani diskriminacije. Naime, definicija posredne diskriminacije potpuno je usklađena sa EU direktivama. Podsticanje na diskriminaciju je navedeno kao oblik diskriminatornog postupanja. Karakter posebnih mera za ostvarivanje i unapređivanje rodne ravnopravnosti je privremenog karaktera, budući da se naglašava da se „posebne mere primenjuju dok se ne postigne propisani cilj za njihovo određivanje i sprovođenje“, što je u skladu sa međunarodnim standardima.

Kada je reč o sudskoj zaštiti u parničnom postupku lica i grupe lica koja su izložena rodnoj diskriminaciji, Zakon navodi da se ona ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje zabrana diskriminacije. Ovo rešenje se čini adekvatnim, budući da se njime ne „duplira“ sistem zaštite i ne dovodi se u pitanje aktivna legitimacija organizacija civilnog društva. Pružanje besplatne pravne pomoći omogućeno je, između ostalog, i udruženjima koja u okviru svog programa rada imaju definisane aktivnosti na realizaciji pomoći i podrške žrtvama nasilja.

Koaliciju protiv diskriminacije čine: Centar za unapređivanje pravnih studija - CUPS, Civil Rights Defenders, Gayten-LGBT, Jednakost, Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava CHRIS, Udruženje studenata sa hendikepom i Praxis. 

Povodom 94. sednice Komiteta za ukidanje rasne diskriminacije Praxis je, u saradnji sa organizacijama SKRUG, Institute on Statelessness and Inclusion, European Network on Statelessness i European Roma Rights Centre, podneo prilog koji se odnosi na preostale probleme u pogledu sprečavanja rasne diskriminacije u Srbiji, sa fokusom na zločin iz mržnje i diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine i lica bez državljanstva, kao posebno ranjive grupe stranaca.

Prilog najpre ukazuje na činjenicu da član 54a Krivičnog zakonika, kojim je pre skoro pet godina u domaće zakonodavstvo uveden zločin iz mržnje, i dalje nije naišao na primenu u praksi. Ukazano je i na problem segregacije i teškoće sa kojima se deca romske nacinalnosti susreću u obrazovanju, na njihovu prekomernu zastupljenost u sistemu hraniteljstva, kao i na izostanak adekvatnog odgovora na problem ranih, dečjih i prinudnih brakova, koji posebno pogađa romske devojčice.

Osvrćući se na zakonodavstvo i praksu koja ima naročito negativne posledice na pripadnike romske nacionalne manjine, podnosioci priloga upozoravaju na prepreke koje romskoj deci onemogućavaju blagovremeni upis rođenja, kao i na preostale nedostatke u postupcima prijave prebivališta koji posebno pogađaju Rome bez pravnog osnova stanovanja.

Budući da bi Srbija uskoro mogla da dobije novi Zakon o strancima, prilog ukazuje i na trenutnu verziju Nacrta zakona o strancima čije odredbe o određivanju i produžetku imigracionog pritvora diskriminišu lica bez državljanstva, kao posebno ranjivu grupu stranaca, i čine ih podložnijim proizvoljnom pritvaranju. Prilog podseća i na teškoće koje mogu proisteći zbog nepostojanja procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva.

Najzad, prilog sadrži jasne preporuke podesne da licima romske nacionalnosti i licima u opasnosti od apatridije omoguće pristup pravima i da doprinesu doslednijem poštovanje obaveza koje je Srbija preuzela na osnovu Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.

Preuzmite prilog ovde.

Preliminarni rezultati istraživanja o uključivanju organizacija civilnog društva i građana u kreiranje odluka i politika, koje Praxis sprovodi u okviru projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, kao deo grant šeme WeBER projekta koji finansira Evropska unija i sufinansira Kraljevina Holandija, pokazuju da učešće javnosti u procesu usvajanja akata u Kraljevu gotovo da ne postoji.

U periodu od 1. juna 2016. godine do 1. avgusta 2017. godine,  Skupština grada Kraljeva usvojila je 399 akata. Uz izuzetak planskih dokumenata, za koji je obavezan javni uvid u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, nijedan od 399 akata nije usvojen uz organizovanje javne rasprave, niti su građani ili organizacije civilnog društva na bilo koji drugi način bili uključeni u pripremu tih akata.

Situacija je drugačija jedino kada su u pitanju strateški dokumenti, što se pokazalo i u postupku pripreme i usvajanja Lokalnog akcionog plana za Rome na teritoriji grada Kraljeva od 2017-2020. Taj dokument je usvojen u septembru 2017. godine nakon sprovedenih konsultacija sa zainteresovanim građanima i OCD i nakon održane javne rasprave. Budući da i od trenutka uključivanja OCD umnogome zavisi mogućnost da se suštinski utiče na sadržinu budućeg akta, od izuzetnog značaja je bilo uključivanje OCD već u fazi  izrade akta. Prilikom održavanja same javne rasprave, svi izneti predlozi su usvojeni, a potom je ostavljena još jedna mogućnost da se pismenim putem dostave dodatni komentari.

Iako postupak usvajanja navedenog akta može poslužiti kao primer dobre prakse i načina sprovođenja istinskih konsultacija, taj primer predstavlja izuzetak, ograničen na postupke usvajanja strateških akata. Većina odluka usvaja se bez učešća javnosti.

Osim što ostavlja negativan utisak o stepenu posvećenosti jedinice lokalne samouprave reformi javne uprave, neuključivanje OCD predstavlja propuštenu priliku da se njihovo iskustvo iskoristi kako bi se unapredio kvalitet usvojenih akata i sprečilo usvajanje necelishodnih, neustavnih ili diskriminatornih odluka.

Za više informacija, videti link. 

Poslednji izveštaj Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), u okviru SIGMA programa koji redovno prati sve zemlje Zapadnog Balkana u domenu reforme javne uprave, analizirajući podatke koji se odnose na 2016. godinu, ukazuje da Srbija ne može da se pohvali gotovo nikakvim napretkom u domenu reforme javne uprave. Većina oblasti beleži stagnaciju i prisustvo ozbiljnih nedostataka, dok je u nekim aspektima došlo i do nazadovanja. Određeni napredak je zabeležen samo u jednoj od šest oblasti reforme javne uprave, a to je oblast pružanja usluga. Srbija je od Sigme dobila pohvale za Akcioni plan „Stop birokratiji", uslugu „Bebo, dobrodošla na svet", elektronski sistem izdavanja dozvola, kao i dodatno unapređenje procedura za pokretanje biznisa. Međutim, u domenu provere i obezbeđivanja kvaliteta javnih usluga imamo vrlo loše ocene, jer nema ni zajedničkih standarda, niti se od građana traži povratna informacija za usluge koje su im pružene.

Naime, bilo da se govori o tome kako se planiraju i pripremaju javne politike, ili o tome koliko joj je profesionalna državna služba ili o tome kako izveštava javnost o svom radu i uključuje građane i građanke u procese donošenja odluka, Srbija po mnogim pokazateljima stoji lošije u odnosu na ostatak regiona, a naročito u odnosu na susede Albaniju i Crnu Goru.

Objavljivanje SIGMA/OECD izveštaja za 2017. godinu ujedno je bio povod da se u okviru WeBER projekta lansira ranije najavljivan online alat za praćenje učinka zemalja Zapadnog Balkana u reformi javne uprave – PAR Scoreboard. 

PAR Scoreboard na interaktivan način prikazuje rezultate za sve zemlje Zapadnog Balkana, omogućuje njihovo filtriranje po principima javne uprave i prikazuje vrednosti dve grupe indikatora: 

1.Vrednosti indikatora razvijenih kroz SIGMA/OECD metodologiju; 

2.Vrednosti indikatora razvijenih kroz WeBER PAR Monitor metodologiju. 

Više o mogućnostima koje pruža PAR Scoreboard može se naći ovde.

Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.

Početkom oktobra ove godine, Praxis je upozorio da se trideset tri raseljene porodice sa Kosova nalaze u opasnosti da postanu beskućnici, nakon što im je naloženo iseljenje iz socijalnih stanova u kraljevačkom naselju Beranovac. 

Stanovnici Beranovca, kojima preti iseljenje, i predstavnica Praxisa, Marija Dražović, govorili su za Deutsche Welle o položaju u kome se ta lica nalaze danas i o izostanku razumevanja i adekvatnog odgovora na njihove teškoće.

Reportažu DW, koja sumira i sve događaje nakon objavljivanja našeg prvog saopštenja, možete pogledati ovde.

Povodom predstojećeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije, Praxis je učestvovao u procesu konsultacija sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji i ujedno podneo prilog o napretku koji je ostvaren i preprekama koje su uočene nakon poslednjeg izveštaja Komisije iz 2016. godine. Praxisov prilog je usmeren na oblast reforme javne uprave i pristup osnovnim pravima, a posebna pažnja posvećena je položaju romske dece. Izneti su uočeni nedostaci u vezi sa primenom novog Zakona o opštem upravnom postupku i ukazano je na činjenicu da Srbija još uvek nije dobila Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, uprkos desetogodišnjoj debati o njegovom usvajanju. Prilog se osvrće i na preostale prepreke u vezi sa sprečavanjem apatridije i podseća da još uvek nije stvoren pravni okvir podesan da obezbedi svakom detetu da bude upisano u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju. Prilog upozorava na prekomernu zastupljenost romske dece u sistemu hraniteljstva, kao i na potrebu da se preduzmu dodatne mere kako bi se sprečila segregacija u obrazovanju i kako bi se obezbedio pristup kvalitetnom obrazovanju za svako dete. Najzad, prilog upozorava na problem dečjih, ranih i prinudnih brakova koji naročito pogađa romske devojčice kojima se, usled izostanka adekvatnog odgovora na ovu pojavu, uskraćuje pristup nizu osnovnih ljudskih prava.

Preuzmite prilog ovde.

Praxis je učestvovao na drugom sastankuNacionalne radne grupe (NRG) za praćenje reforme javne uprave (RJU) u Srbiji koji je održan u Beogradu 26. oktobra 2017. godine.

Kao uvod u sastanak NRG-a, održana je radionica za predstavnike organizacija civilnog društva (OCD) koje sprovode istraživačke projekte u okviru WeBER programa malih grantova, tokom koje su  razmenjena iskustva proistekla iz dosadašnjeg sprovođenja ovih projekata, i tokom koje su organizacije predstavile napredak u istraživanju i dosadašnje istraživačke nalaze koji se odnose na monitoring RJU na lokalnom nivou.

U ime organizacija dobitnica malih grantova za praćenje RJU na lokalnom nivou govorila je Milijana Trifković iz Praxisa, koja je predstavila prve nalaze istraživanja o transparentnosti organa lokalne samouprave i sprovođenju novog Zakona o opštem upravnom postupku na teritoriji Grada Kraljeva, dok je Danijela Jović iz Centra za ravnomerni regionalni razvoj – Cen TriR-a predstavila nalaze koji se odnose na trenutnu praksu zapošljavanja, učinak u oblasti upravljanja ljudskim resursima, kao i percepciju civilnog sektora o ovim pitanjima u Užicu, Požegi i Gornjem Milanovcu.

NRG je nacionalni konsultativni mehanizam za dijalog između civilnog društva i predstavnika relevantnih državnih organa o kreiranju i praćenju procesa RJU u zemljama Zapadnog Balkana. Nacionalne radne grupe su konstituisane u svakoj od ovih zemalja, a kao deo šire regionalne WeBER platforme. Više o NRG-u u Srbiji možete pronaći ovde.

Projekat WeBER (Western Balkans Enabling Project for Civil Society Monitoring of Public Administration Reform) je trogodišnji projekat koji finansira EU i ko-finansira Kraljevina Holandija. Više o projektu možete pronaći ovde.

Neposedovanje dokumenata ima izuzetno negativne posledice na živote hiljade Roma koji žive u državama Zapadnog Balkana i u Ukrajini, upozorava izveštaj organizacija Evropskog centra za prava Roma (ERRC), Instituta za pitanja apatridije i inkluziju  (ISI) i Evropske mreže za pitanja apatridije (ENS).

Izveštaj poziva države u regionu da usmere pažnju na Rome koji su bez državljanstva i da olakšaju proceduru prijave rođenja koja Romima otežava pristup dokumentima bez kojih ne bi mogli da dokažu svoj identitet i državljanstvo. Naglašeno je da ostavljanje romske dece bez izvoda iz matične knjige rođenih vodi ka njihovom odrastanju i životu bez državljanstva. Usled toga, hiljade Roma se suočava sa teškoćama u pristupu ključnim uslugama i pravima, poput prava  na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i stanovanje.

Jedna od intervjuisanih Romkinja iz Srbije navodi: "Nisam odustala, ali ne vidim da će se nešto dogoditi i promeniti moju situaciju na bolje. Žao mi je jer znam da bi mnoge stvari bile bolje kad bih samo imala državljanstvo i dokumente.” 

Izveštaj otkriva ozbiljne posledice koje su ratovi i raspad bivše SFRJ, zajedno sa sistemskom diskriminacijom i isključivanjem Roma, imali na njihove živote. Naročito je otežan položaj onih koji nisu mogli da dokažu državljanstvo. Romi koji su bili primorani da napuste svoje domove tokom rata, često bez ikakvih dokumenata, po povratku su se suočili sa komplikovanim procedurama i brojnim teškoćama prilikom pokušaja da pribave dokumente. Pored toga, institucionalna diskriminacija i rasizam, koji su zabeleženi u nekim od država obuhvaćenim istraživanjem, stvorili su prepreke koje Romima otežavaju pristup osnovnim pravima koje ostali građani uživaju.

Istraživanje ukazuje i na pozitivne i uspešne primere saradnje civilnog sektora sa državom u cilju olakšavanja procedura upisa u matične knjige rođenih, otklanjanja nedostataka u zakonodavstvu i podizanja svesti o važnosti rešavanja ovog problema. Ti napori pokazuju da se problem apatridije može rešiti proaktivnim pristupom i u skladu sa preporukama koje su iznete u ovom izveštaju, a koje mogu poslužiti kao primer dobre prakse za ostale države u regionu.

Izveštaj istovremeno poziva Evropsku komisiju da problem apatridije i diskriminacije prema Romima prepozna kao prioritetno pitanje u postupku pregovaranja za članstvo u Evropskoj uniji.

Za više informacija, videti saopštenje na linku.