Dana 14. februara 2013. godine u Sava centru u Beogradu održana je obuka o upisu u matičnu knjigu rođenih za matičare i zamenike matičara koji vode matične knjige za matična područja na teritoriji grada Beograda. Obuka je organizovana od strane Ministarstva pravde i državne uprave u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zaštitnikom građana, UNHCR-om i Praxisom. Pored matičara i zamenika matičara, obuci su prisustvovali i zaposleni koji u organizacionim jedinicama MUP-a na teritoriji grada Beograda obavljaju poslove državne uprave u vezi sa državljanstvom, kao i zaposleni u centrima za socijalni rad sa teritorije grada Beograda, koji obavljaju poslove u vezi sa upisom činjenica i podataka u matičnu knjigu rođenih.

Obuka je osmišljena kao deo sprovođenja kampanje organizatora, koja ima za cilj da do 2015. godine bude iskorenjena pojava pravno nevidljivih lica, da se ubuduće upisi u matičnu knjigu rođenih (MKR) i postupci utvrđivanja/sticanja državljanstva odvijaju bez teškoća i za sva lica pod jednako dostupnim uslovima, ali isto tako i da posedovanje ličnih dokumenta i ravnopravan pristup pravima postane pravilo.

Nakon upoznavanja učesnika sa sadržajem Sporazuma o saradnji, zaključenog između Ministarstva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana i UNHCR-a, i predstavljanja aktivnosti Tehničke grupe u sprovođenju sporazuma,  prisutni su podrobnije upoznati sa problemom pravno nevidljivih lica u Srbiji, teškoćama vezanim za naknadne upise u MKR, izneta su viđenja o pravnim okvirima i praktičnoj primenjivosti nove regulative, problemima u njenoj primeni, mogućim rešenjima i značaju (reč je, pre svega, o novousvojenim rešenjima Zakona o vanparničnom postupku, Zakona o prebivalištu i boravištu građana i usklađenosti Zakona o matičnim knjigama, Porodičnog zakona i drugih propisa na snazi sa novom regulativom).

Tematska izlaganja predstavnika stručne službe Zaštitnika građana i gorepomenutih ministarstava odnosila su se na rad prvostepenih organa u postupku naknadnog upisa činjenice rođenja u matičnu knjigu, sticanje i prestanak državljanstva i upis činjenice državljanstva u evidenciju državljana RS i ulogu organa starateljstva u organizovanju porodičnopravne zaštite lica koja nisu upisana u MKR. Praxis je dao doprinos obuci kroz izlaganje svojih predstavnika, izvršne direktorke Ivanke Kostić i pravne savetnice Jelene Milonjić, na temu problema u sprovođenju postupka naknadnog upisa u MKR, uz iznošenje i analizu primera iz prakse.

U završnom delu obuke učesnici su diskutovali o nedovoljno razjašnjenim aspektima u predmetnoj oblasti. Predstavnicima nadležnih državnih organa postavljana su pitanja o spornim detaljima novih normativnih rešenja, ali i ovog puta mnoga pitanja su na kraju ostala otvorena. To se posebno odnosi na sprovođenje postupka prijave prebivališta lica na adresi centra za socijalni rad, u kom slučaju je primetan nedostatak političke volje i međuresorne saradnje da se sama procedura prijave pojednostavi. Normativno regulisanje u ovom domenu kreće se u pravcu stvaranja novih nedoumica i različitog postupanja u istoj stvari: donošenjem novih, međusobno nedovoljno usklađenih, a često i nedovoljno preciznih podzakonskih akata. Kada je u pitanju primena Zakona o vanparničnom postupku, ostalo je sporno u kom slučaju će se stranka obratiti sudu, a kada organu uprave, jer to nije dovoljno jasno opredeljeno postojećim propisima. Takođe, propisivanjem da organ unutrašnjih poslova nadležan za sprovođenje postupka za sticanje/utvrđivanje državljanstva nije vezan sudskim rešenjem o utvrđivanju vremena i mesta rođenja, stvaraju se dodatne teškoće za lica koja su naknadno upisana u matičnu knjigu rođenih na osnovu sudske odluke, našta je posebno skrenuta pažnja, a posebno imajući u vidu lica koja nisu u mogućnosti da dokažu svoje poreklo.

Osim navedenog, predmet diskusije učesnika obuke bile su i situacije u kojima će nadležni organ uprave upućivati lica neupisana u MKR na sudsko utvrđivanje vremena i mesta rođenja radi naknadnog upisa, pravna dejstva sudskog rešenja iz ovog postupka, odnosno pitanje eventualog preinačenja propisa na snazi i uvođenje mogućnosti upisa činjenice (utvrđivanja) državljanstva na osnovu sudskog rešenja, pitanja utvrđivanja mesne nadležnosti postupajućih organa, zatim nedovoljno usaglašena pravila postupka za određivanje ličnog imena pred centrom za socijalni rad (CSR), ali i postupak prijave prebivališta na adresi CSR-a u skladu sa novim rešenjima Zakona o prebivalištu i boravištu građana, i naročito sporna pitanja dokaza koje je potrebno podneti uz zahtev za  prijavu na adresi CSR-a. Predstavnici nadležnih ministarstava još uvek nisu u mogućnosti da daju usaglašene i precizne odgovore na neka pitanja od značaja za sprovođenje postupaka koji su nužni za rešavanje problema pravno nevidljivih.

Da bi se realizovali ciljevi kampanje u okviru koje je ova obuka održana, očigledno je neophodno i ubuduće intervenisati na normativnom planu, doneti preciznije zakonske i podzakonske akte i usaglasiti tumačenja i praksu nadležnih državnih organa. Značaj održane obuke saglediv je, pre svega, kroz prizmu popularizacije problema pravno nevidljivih lica, a od budućih zalaganja svih nadležnih organa i službi zavisiće uspeh u ostvarenju proklamovanih ciljeva.