Projekat Pravna klinika za izbegličko pravo je iniciran od strane UNHCR-a na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u junu 2006. godine. Pravna klinika je počela da sarađuje sa Praxisom u februaru 2007. godine. Saradnja je u početku bila neformalna, da bi od 1. januara 2008. postala sastavni deo projekta.

Teoretski deo nastave odvija se na Pravnom fakultetu, u okviru kog studenti imaju priliku da se detaljno upoznaju sa osnovama međunarodne zaštite izbeglica, ulogom države u tom sistemu, kao i mandatom UNHCR-a. Sastavni deo teoretske obuke je i upoznavanje sa osnovnim principima rada sa izbeglicama i tražiocima azila, te osnovama procedure utvrđivanja izbegličkog statusa.

Praktični deo nastave, koji se odnosi na pravnu zaštitu izbeglica i interno raseljenih lica u Srbiji, obavlja se u Praxisu, a uključuje rad u kancelariji i na terenu. Terenski rad podrazumeva posete raseljeničkoj populaciji u kolektivnim centrima, romskim naseljima i privatnom smeštaju. Kroz praktičan rad, studentima je omogućeno da bolje razumeju teoretski deo nastave, tako što se upoznaju sa pravnim problemima sa kojima se suočava raseljenička populacija, kao i administrativnim i sistemskim preprekama u pristupu osnovnim ljudskim pravima.

Praxis i Katolička služba za pomoć (Catholic Relief Services - CRS) su potpisali ugovor o implementaciji projekata „Pravna zaštita izbeglica, raseljenih lica i azilanata u Crnoj Gori“ i „Rešavanje pravnih problema i uklanjanje rizika od apatridije za lica o kojima brine UNHCR u Crnoj Gori“, u periodu od januara do decembra 2008. godine. Cilj projekata je povećati pravnu i socijalnu uključenost raseljenih lica koja borave u Crnoj Gori, posebno Roma, Aškalija i Egipćana (RAE), kako bi mogli u potpunosti da uživaju svoja osnovna ljudska prava, zatim smanjiti broj pravno nevidljivih lica i podići svest RAE populacije i lokalnih vlasti o potrebi i važnosti upisa u matične knjige.

U implementaciji projekta Praxis će blisko sarađivati sa Pravnim centrom iz Podgorice, izvršnim partnerom Katoličke službe za pomoć, i pomoći im u pribavljanju dokumenata i u postupcima obnove upisa i naknadnog upisa u matične knjige za raseljene koji trenutno borave u Crnoj Gori.

Praxis i UNHCR su potpisali ugovor o implementaciji projekta „Pružanje pravne pomoći interno raseljenim licima sa Kosova“ koji finansira Biro za stanovništvo, izbeglice i migracije Vlade SAD-a u periodu od januara do decembra 2008. godine. Cilj projekta je pribavljanje dokumenata i s tim u vezi pružanje pravne pomoći, informisanje i savetovanje za interno raseljena lica sa Kosova, kao i pronalaženje sistemskih rešenja radi uklanjanja prepreka u pristupu dokumentima. Aktivnosti imaju za cilj poboljšanje životnih uslova interno raseljenih lica tokom raseljenja,  kao i pružanje pomoći pri donošenju odluke o trajnom rešenju.

Takođe, pravni tim Praxis će vršiti posete širom Srbije sa ciljem da dopre do najugroženijih lica, i pruži im pravnu pomoć, informisanje i savetovanje.

Praxis i UNHCR su potpisali ugovor o implementaciji projekta “Pravna pomoć za izbeglice i interno raseljena lica i SGBV aktivnosti u Srbiji” koji će se implementirati u periodu od januara do decembra 2008. godine. Cilj projekta je pružanje pravne pomoći, informisanje i savetovanje  izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine i interno raseljenih lica sa Kosova u vezi sa različitim pravnim pitanjima, na taj način im omogućujući da donesu odluku o trajnom rešenju, to jest integraciji ili povratku.

Tim pravnika Praxisa će obavljati posete na terenu širom Srbije u cilju pružanja pomoći najugroženijim izbeglicama i interno raseljenim licima smeštenim u privatnom smeštaju i kolektivnim centrima. U okviru ovog projekta, Praxis će pružati i pravnu pomoć, informisanje i savetovanje, uključujući i zastupanje na sudu, izbeglicama i interno raseljenim licima, identifikovanim kao žrtve nasilja u porodici, kao i organizovati treninge i podizati svest javnosti o ovom fenomenu.

U Beogradu je 6. maja 2008. godine održana konferencija za štampu u Medija centru povodom početka implementacije projekata „Socijalna inkluzija i pristup ljudskim pravima za Rome, Aškalije i Egipćane na zapadnom  Balkanu“ i „Borba protiv socijalne isključenosti: Univerzalna registracija rođenja u Srbiji“ koje će, preko UNICEF-a i UNHCR-a, finansirati Evropska unija. Nevladina organizacija Praxis će tokom ovog projekta, biti glavni izvršni partner UNHCR-a i UNICEF-a. Na konferenciji, projekat su predstavili: Lenart Kocalainen, predstavnik UNHCR-a za Srbiju, Maria Luisa Fomara, zamenica predstavnika UNICEF-a za Srbiju, Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, Bojan Anđelković, pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku u Vladi Republike Srbije i Ljuan Koka, šef  Sekretarijata za romsku nacionalnu strategiju Republike Srbije.

Cilj projekta je da omogući socijalnu inkluziju zajednica Roma, Aškalija i Egipćana (RAE), kao i drugih marginalizovanih grupa, a samim tim i pristup osnovnim građanskim pravima. Posebna pažnja će biti usmerena ka najugroženijim među RAE, a posebno na žene, decu i stara lica.

Prema zvaničnim podacima, 108 000 Roma živi na teritoriji Republike Srbije, iako se taj broj prema nekim procenama kreće i do 500 000 Roma. U isto vreme, zvanično je registrovano 22 965 RAE interno raseljenih lica, iako se pretpostavlja da je taj broj veći, jer bar još toliko RAE sa Kosova uopšte nije registrovano usled neposedovanja ličnih dokumenata.

Kao deo projektnih aktivnosti, UNHCR, UNICEF i Praxis će sprovoditi informativnu kampanju sa ciljem da se podigne nivo svesti, edukuju i informišu RAE zajednice kao i da se lokalnim i centralnim vlastima i domaćem stanovništvu ukaže na potrebu i važnost civilne registracije i posedovanja ličnih dokumenata. Kampanja će se sprovoditi u 20 opština u Srbiji, koje će posetiti timovi sastavljeni od predstavnika UNICEF-a, UNHCR-a, Praxisa, Sekretarijata za romsku nacionalnu strategiju, kao i Ministarstva za rad i socijalnu politiku, i sastajati se sa romskim lokalnim organizacijama, romskim koordinatorima, predstavnicima opštinskih organa vlasti i lokalnih institucija.

Pored toga, Praxis će pružati pravnu pomoć, informisanje i savetovanje RAE na terenu u vezi sa pribavljanjem dokumenata i pokretanjem postupaka naknadnog i obnove upisa u matične knjige, što je identifikovano kao problem koji posebno pogađa RAE populaciju.

Organizovanjem informativnih kampanja i lobiranjem, kao i pružanjem besplatne pravne pomoći, informisanjem i savetovanjem u pojedinačnim slučajevima, ovi projekti imaju za cilj da se omogući RAE populaciji sticanje pravnog subjektiviteta, pristup dokumentima i time smanji broj pravno nevidljivih lica u Srbiji, kao i da se predlože rešenja za prevazilaženje administrativnih i sistemskih prepreka koje onemogućavaju RAE populaciju u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava.

Preuzmite vest sa sajta Medija Centra ovde.
Pogledati  UNHCR launches free legal aid project for Roma in Serbia
Pogledajte vesti objavljene u Večernjim novostima "Nevidljivi državi i zakonu" i "I deca nevidljiva".

Povodom obeležavanja Svetskog dana izbeglica (20. jun) UNHCR je 19.06.2008. održao okrugli sto u Medija Centru u Beogradu, sa ciljem da još jednom skrene pažnju stručne i šire javnosti na probleme izbeglica, interno raseljnih lica, lica bez državljanstva i azilanata. Predstavnik UNHCR-a Džon Endru Jang je istakao da rešenje za Kosovo mora da uključi i trajno rešavanje problema oko 206 000 interno raseljenih sa Kosova, koji predstavljaju taoce političke situacije, kao i da je međunarodna zajednica posebno odgovorna za vraćanje prava i imovine raseljenih. Takođe je još jednom istaknuto da su Romi, Aškalije i Egipćani najugroženija grupa raseljenih sa Kosova, jer nisu ostarvarili pravo na državljanstvo i druga dokumenta. Izvršna direktorka Praxisa Ivanka Kostić ocenila je da je nezamislivo da u 21. veku neko ne može da ostvari svoja prava i da bude priznat pred zakonom, kao što je slučaj sa Romima raseljenim sa Kosova. Kostićeva je ocenila da ni u novom Nacrtu zakona o matičnim knjigama, koji bi trebalo da bude predložen Skupštini Republike Srbije, nije sistemski rešen problem pravno nevidljivih lica. Ona je takođe ukazala i na problem pristupa imovinskim pravima na Kosovu ističući da postoji značajan broj primera kršenja imovinskih prava. 

Vest sa sajta B92 o održavanju okruglog stola možete pogledati ovde.

Ministarstvo rada i socijalne politike Republike Srbije raspisalo je konkurs za dodelu stipendija redovnim učenicima/učenicama upisanim u prvi, drugi, treći i četvrti razred srednje škole u školskoj 2008/2009. godini.

Na konkurs mogu da se prijave redovni učenici/učenice upisani u prvi, drugi, treći i četvrti razred srednje škole, sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, u škojskoj 2008/2009. godini, koji nisu ostvarili stipendiju, učenički kredit ili sličan oblik davanja po drugom osnovu, odnosno iz drugog izvora finansiranja. Učenici/učenice takođe moraju da ispunjavaju određene uslove navedene u konkursu, a u vezi sa materijalnim statusom, zatim moraju da pripadaju nekoj od osetljivih društvenih grupa, a izbor će zavisiti i od uspeha u školovanju.

Mesečni iznos stipendije po korisniku/korisnici za školsku 2008/2009. godinu iznosi 3.840,00 dinara.

Zainteresovani kandidati/kandidatkinje mogu podneti prijavu na konkurs isključivo na propisanom obrascu, uz sva potrebna dokumenta srednjoj školi koju učenik/učenica pohađa. Propisani obrazac se može besplatno preuzeti u srednjoj školi.

Rok za prijavljivanje na konkurs se završava zaključno sa 15. septembrom 2008. godine.

Preuzmite dokument: Tekst konkursa

Preuzmite dokument: Pravila za dodelu stipendija

Preuzmite dokument: Prijava i spisak potrebne dokumentacije

Druga generacija studenata prava, koja je pohađala Pravnu kliniku za izbegličko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, uspešno je završila praksu u Praxisu, koja je sastavni deo ovog projekta koji je UNHCR pokrenuo na Pravnom fakultetu pre tri godine.

Nakon uspešno završene prakse, 27. juna 2008. godine Praxis je studentima dodelio sertifikate.

Uz teoretski deo Klinike, gde su studenti učili o osnovnim principima zaštite izbeglica i tražioca azila, u okviru praktičnog dela projekta imali su priliku da se lično upoznaju sa raseljenima, kako u kancelariji tako i na terenu, kao i sa njihovim pravnim problemima, uglavnom u vezi sa imovinskim i statusnim pitanjima, ali i u vezi sa nasiljem u porodici u okviru raseljeničke populacije za koje su pokazali veliko interesovanje.

Najjači utisak na studente ostavile su posete mobilnih timova pravnika Praxisa kolektivnim centrima i romskim naseljima, koje su ocenili kao veoma korisne, a gde su mogli da se upoznaju sa životnim uslovima, potrebama i svakodnevnim teškoćama raseljnih, tako se senzitivišući za probleme sa kojima se raseljeni suočavaju i njihovu potrebu za pravnom pomoći od koje u velikoj meri zavise. S druge strane, studenti su i rad u kancelariji ocenili kao veoma važan, a poseban utisak na njih je ostavila posvećenost zaposlenih u Praxisu, kao i njihova želja da prenesu svoje praktično znanje i iskustvo u rešavanju pravnih problema raseljnih.

Praxis će nastaviti da sarađuje sa UNHCR-om i Pravnim fakultetom Univerziteta u Beogradu kroz projekat Pravne klinike za izbegličko pravo, sa ciljem da doprinese stvaranju jednog važnog dela sistema besplatne pravne pomoći za izbeglice i tražioce azila u Srbiji.

Cilj sesije je bio dati odgovor na pitanje da li IRL i ugroženo stanovništvo koje je smešteno u kampovima dobija bolju zaštitu i pomoć od onih koji su smešteni u zemlji raseljenja ili urbanim sredinama, kao i bolje razmotriti teškoće u pristupu i pružanju pomoći ovim raseljenim licima kojima su zaštita i pomoć preko potrebne. Diskusija se zasnivala na činjenici da smeštaj izvan zvaničnih kampova za raseljene otežava humanitarnim radnicima i vladi da identifikuju interno raseljena lica, odrede njihove specifične potrebe i na vreme im pruže zaštitu i pomoć. Kao rezultat toga, ovi IRL mogu imati ograničen ili gotovo nikakav pristup službama zaštite i pomoći, a mogu ostati i uskraćeni za programe koji nude trajna rešenja.

Od govornika se očekivalo da ukažu na poteškoće u identifikovanju i rešavanju problema IRL u zajednici zemlje raseljenja i urbanim sredinama, kao i da sa učesnicima podele primere najbolje prakse svojih organizacija opisujući sredstva kojima se služe i dajući primere koji ilustruju pružanje efikasne zaštite i pomoći ovim zajednicama.

U svojstvu jednog od govornika, izvršna direktorka Praxisa Ivanka Kostić je održala prezentaciju članovima panel-diskusije na temu pružanja pomoći i zaštite IRL smeštenih izvan zvaničnih kampova, objašnjavajući kako Praxis dolazi do ovih lica i na koji način im pruža blagovremenu i efikasnu zaštitu. Ona je dala prikaz metodologije i iskustva Praxisa u ovoj oblasti, u vezi sa širenjem informacija, dosezanjem do najugroženijih putem poseta na terenu, saradnjom sa relevantnim akterima, kao i u vezi sa kvalitetom i relevantnošću pružene pomoći, izazovima i operativnim teškoćama.

Više o Godišnjim kosultacijama sa nevladinim organizacijama možete pročitati na zvaničnom sajtu UNHCR-a (samo na engleskom).

Preuzmite dokument (samo na engleskom): Dnevni red

 (samo na engleskom).

Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO) doneo je Uputstvo o ostvarivanju zdravstvene zaštite dece i omladine – skitnica iz prihvatnih stanica i prihvatilišta, u cilju olakšanja pristupa zdravstvenoj zaštiti za ova lica. Uputstvo se odnosi na pružanje hitne medicinske pomoći ovim licima, ali i ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu koja nije hitna medicinska pomoć, u zdravstvenim ustanovama na osnovu zdravstvene knjižice koju obezbeđuje centar za socijalni rad.

Uputsvo propisuje obavezu centara za socijalni rad da na zahtev prihvatilišta dostavi ispravu o zdravstvenom osiguranju (zdravstvenu knjižicu) ovih lica. Ukoliko ova lica ne poseduju zdravstvenu knjižicu, nadležni centar za socijalni rad je dužan da pokrene postupak za izdavanje iste kod nadležne ispostave Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Ukoliko lica nemaju prebivalište, odnosno adresu stanovanja, upisuje se adresa centra za socijalni rad.

Prema ovom uputstvu, RZZO je dužan da izda zdravstvenu knjižicu za decu i omladinu – skitnice iz prihvatilišta i prihvatnih stanica, na osnovu prijave na zdravstveno osiguranje centra za socijalni rad, na teret sredstava RZZO. S obzirom da se uglavnom radi o deci i omladini koja se nalaze u skitnji i prosjačenju, nadležna ispostava RZZO je dužna da zdravstvenu knjižicu izda bez izvoda iz matične knjige rođenih, odnosno jedinstvenog matičnog broja građana, i to po hitnom postupku.

Preuzmite dokument: Instrukcija