Naša Marijana Luković, izvršna direktorka Praxisa, govorila je u emisiji „Četvrtkom u 9" Radio-televizije Srbije o brojnim izazovima i problemima sa kojima se Romi i Romkinje u Srbiji još uvek suočavaju.

Marijana je istakla značaj obrazovanja ali i važnost dodatne podrške, obuka i neformalnog obrazovanja, kao ključnih faktora za uključivanje dugoročno nezaposlenih Roma i Romkinja na tržište rada

Pored toga, Marijana je govorila i o diskriminaciji Roma i Romkinja. Nažalost, Praxis se, kroz svoj rad, dugi niz godina susreće sa slučajevima diskriminacije, što potvrđuju i dva skorašnja slučaja kada je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti utvrdio diskriminaciju i doneo preporuke. Ove preporuke su predstavljale izuzetnu satisfakciju za naše klijentkinje koje su trpele diskriminaciju.

Celu emisiju koja se bavila ovim izuzetno važnim temama za celokupno naše društvo, možete pogledati OVDE.

U okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Praxis je pripremio „Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2022. godinu“. 

U ovogodišnjem izveštaju su prikazani nalazi sa radionica sa decom održanih u cilju prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova u Srbiji, kao i aktivnosti sprovedene u cilji podizanja svesti opšte javnosti na temu dečjih brakova. Izveštaj sadrži i opise nekoliko prijavljenih slučajeva dečjih brakova.

„Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2022. godinu“ možete preuzeti OVDE.

Mirveta i njen sin Ekrem ^[1] samo su još dve u nizu osoba koje zbog neadekvatnih propisa i nezakonite prakse postupajućih organa žive bez ličnih dokumenata i mesecima ili godinama ne uspevaju da se upišu u matičnu knjigu rođenih.

Mirveta ima 24 godine. Rođena je u Podujevu, a pre nekoliko godina zasnovala je vanbračnu zajednicu i doselila se u Zemun. Pošto nije upisana u matičnu knjigu rođenih, a nema uslova za sprovođenje upravnog postupka za naknadni upis, bilo je potrebno da pred sudom pokrene postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja.

Kako je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći suzio mogućnost nevladinim organizacijama da pružaju besplatnu pravnu pomoć, a zbog teške materijalne situacije nije mogla ni da priušti advokatske usluge, Mirveti je kao jedina mogućnost ostala da se obrati opštinskoj službi za besplatnu pravnu pomoć. Iako je zakonom izričito propisano da osobe koje se nalaze u Mirvetinoj situaciji imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, kao i to da je služba dužna da sama pribavlja dokaze o kojima se vodi službena evidencija, Mirveti je pružena besplatna pravna pomoć tek 10 meseci nakon što se prvobitno obratila službi i tek nakon što je priložila dokumente koje je služba bila dužna sama da pribavi.

Postupak za utvrđivanje vremena i mesta Mirvetinog rođenja pokrenut je pred sudom u aprilu 2021. godine. Međutim, taj postupak ni bezmalo dve godine nakon pokretanja nije odmakao dalje od početka. Do sada nije održano nijedno ročište, a prilikom pokušaja da u sudu saznaju šta se dešava u predmetu i kada mogu da očekuju da će postupak biti sproveden, Mirveti i njenom suprugu nuđena su objašnjenja da „mora da se čeka“, zatim, da je sudija na bolovanju i da nije poznato kada će se vratiti, a na kraju i da predmet treba da se dodeli drugom sudiji. Zakonom je, inače, propisano da ova vrsta postupka treba da se okonča u roku od 90 dana od pokretanja.

U međuvremenu, u decembru 2020. godine, Mirveta se porodila i dobila sina Ekrema. Pošto nije imala ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu, zdravstvena ustanova u kojoj se porodila pokušala je da Mirveti naplati bolničke troškove, uprkos tome što je zakonom propisano da se u slučaju kada porodilja nije zdravstveno osigurana sredstva obezbeđuju iz republičkog budžeta. Tek nakon što je porodilištu upućen dopis u kome se ukazuje na to da Mirveta ne treba da snosi troškove, bolnica je odustala od naplate.

Nekoliko dana nakon napuštanja porodilišta, Mirveta i njen vanbračni muž otišli su u matičnu službu i pokušali da svog novorođenog sina upišu u MKR. Međutim, u tome nisu uspeli. Rečeno im je da zbog toga što Mirveta nema ličnu kartu roditelji ne mogu da daju potrebne izjave, odnosno, da upis deteta nije moguć.

Iako domaći zakoni i ratifikovane međunarodne konvencije nalažu da svako dete mora biti upisano u MKR odmah po rođenju, u slučajevima kada majke ne poseduju lične dokumente ovo pravo nije moguće realizovati, jer se matičari rukovode podzakonskim aktima koji sprečavaju upis u slučajevima kada majke ne poseduju ličnu kartu i izvod iz MKR. U tim slučajevima potrebno je voditi posebne postupke, koji često mogu biti vrlo komplikovani i dugotrajni, zbog čega se znatno odlaže upis deteta u MKR.

Pošto Mirveta i Ekremov otac nisu mogli da u matičnoj službi daju izjave na osnovu kojih bi svog sina upisali u MKR, pred centrom za socijalni rad pokrenuli su postupak za određivanje ličnog imena, jer je propisano da će centar za socijalni rad odrediti lično ime detetu ako u roku od 30 dana od rođenja deteta roditelji to nisu učinili.

Ovaj postupak pokrenut je u februaru 2021. godine, ali ni nakon dve godine nije okončan, iako je propisano da se rešenje mora doneti najkasnije u roku od dva meseca. Centar za socijalni rad odbija da sprovede postupak zbog toga što Mirveta nema ličnu kartu, uprkos tome što je centar dužan da za svako dete kome u pomenutom roku roditelji nisu odredili ime donese rešenje o određivanju ličnog imena, i bez obzira na to što je i nadležno ministarstvo centrima za socijalni rad dostavilo uputstvo u kome se naglašava da se i deci čiji roditelji nemaju dokumente mora odrediti lično ime.

Ni izjavljivanje žalbe zbog nedonošenja rešenja u zakonskom roku nije imalo nikakav efekat, jer je nadležno ministarstvo – umesto da donese odluku po izjavljenoj žalbi – samo obavestilo stranku da je od centra za socijalni rad traženo da se izjasni i da je centar odgovorio da je strankama rečeno da majka mora da pribavi lične dokumente kako bi centar doneo rešenje o određivanju ličnog imena. Ni naknadno izjavljene urgencije drugostepenom organu nisu dale rezultat – ostale su bez bilo kakvog odgovora, a ministarstvo ni nakon više od godinu i po dana nije donelo rešenje po žalbi, mada je bilo dužno da to učini najkasnije u roku od dva meseca.

Sve u svemu, nijedan postupak nije se odvijao kako je propisano, a zakone su kršili svi organi i institucije koje su bile uključene u ovaj slučaj, redom: služba za besplatnu pravnu pomoć, sud, porodilište, matična služba, centar za socijalni rad, ministarstvo.

Skoro tri godine nakon što je Mirveta prvi put pokušala da se upiše u MKR i više od dve godine otkako se Ekrem rodio – oboje i dalje nisu upisani, a nema ni naznaka da bi se to uskoro moglo dogoditi. A dok čekaju da nadležne institucije počnu da rade ono što im je dužnost, Mirveta i Ekrem žive gotovo potpuno obespravljeni - nemaju zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ne mogu da se slobodno kreću, Mirveta ne može da se zaposli, Ekrem ne može da ide u vrtić, odnosno, ne mogu da pristupe svim onim pravima za koje je potrebno posedovanje ličnih dokumenata.

[1] Imena su, radi zaštite privatnosti, izmenjena.

Pre deset godina u Srbiji je živelo na hiljade ljudi koji nisu bili upisani u matičnu knjigu rođenih (MKR). Ovi građani zbog toga nisu mogli da izvade ličnu kartu ili bilo koji drugi lični dokument, pa im je bio onemogućen pristup najvećem broju prava. Problem neposedovanja ličnih dokumenata u najvećoj meri pogađao je – kao što i danas pogađa ‒ romsku populaciju: osobe koje nisu upisane u MKR gotovo isključivo su pripadnici romske nacionalne manjine.  

Ipak, nakon višegodišnjeg upornog javnog zagovaranja za rešavanje ovog problema, pre svega UNHCR-a i Praxisa, i ukazivanja nadležnim organima na neodrživu situaciju, što je bilo praćeno i brojnim preporukama međunarodnih tela, 2012. godine najzad je učinjen korak koji će imati ključnu ulogu u borbi protiv apatridije u Srbiji. Naime, Zakon o vanparničnom postupku dopunjen je odredbama koje su u pravni sistem Srbije uvele novu vrstu postupka – postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, koji je doneo rešenje za osobe koje nisu upisane u MKR, a pravo na upis ne mogu da ostvare u postupku pred matičnim službama. Zahvaljujući ovom postupku, u narednim godinama, stotine, pa i hiljade ljudi, uspelo je da se upiše u MKR i prvi put u životu dobije lične dokumente, a potom da ostvari i druga prava: da upiše decu u MKR, ostvari pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, stekne mogućnost da se školuje, zaposli, putuje, položi vozački ispit.

Izveštaj objavljujemo deset godina nakon što je ustanovljen postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, sa željom da prikažemo koliko je važno bilo da se takav postupak uspostavi, da sagledamo kakve je efekte imao na smanjenje broja ljudi koji nemaju lične dokumente, ali i da ukažemo na probleme koji su pratili njegovu primenu.

Izveštaj donosi osvrt na stanje koje je postojalo pre donošenja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, osnovna pravila postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, ali i ukazuje na određene nepravilnosti i probleme koji se najčešće javljaju u toku postupaka, kao i na okolnosti koje ometaju njegovu primenu, da bi na kraju, uz prezentovanje dostupnih statističkih podataka, ponudio ocenu značaja ovog postupka.

Postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, iako je i do sada izuzetno mnogo doprineo smanjivanju broja lica bez dokumenata, i dalje ispunjava svoju svrhu i za veliki broj građana predstavlja put do upisa u MKR, koji otvara mogućnost ostvarivanja i drugih prava. Zbog toga je važno da se osigura zakonito postupanje i da se otklone prepreke koje ugrožavaju njegovu primenu.

Izveštaj „Deset godina sprovođenja postupka za utvrđivanje vremena i mesta rođenja” možete preuzeti OVDE.

Predstavljamo Vam pregled nekih od mnogobrojnih slučajeva sa kojima se Praxis susretao i na kojima je radio u poslednjih nekoliko godina, a koji se odnose na nemogućnost dece da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, usled nedostatka dokumenata za roditelje.

Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja i svako dete od rođenja ima pravo na lično ime i na državljanstvo. Ova prava garantuju i ratifikovane međunarodne konvencije i naš Ustav i Porodični zakon.

Međutim, u Srbiji se kontinuirano rađaju deca koja ne mogu da se upišu u matične knjige odmah po rođenju. Razlog tome leži u dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja, kojima je propisano da se podaci o roditeljima u matičnu knjigu rođenih (MKR) upisuju na osnovu njihovih izvoda iz matičnih knjiga i ličnih karata. Rukovodeći se tim podzakonskim aktima, a ne ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim propisima više pravne snage, ujedno i zanemarujući načelo da najbolji interes deteta uvek mora biti na prvom mestu - matične službe odbijaju da decu čije majke nemaju lične dokumente nakon rođenja upišu u MKR.

Brojna međunarodna tela godinama takođe ističu da je situacija u pogledu upisa u MKR neprihvatljiva i da je potrebno omogućiti upis u MKR svakog deteta odmah po rođenju, bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente, ali Srbija je do sada ignorisala ove međunarodne preporuke.

Imajući u vidu težak položaj u kome se nalaze osobe koje nisu upisane u matične knjige, cilj ovog pregleda je da još jednom javnosti i donosiocima odluka ukaže na učestalost i ozbiljnost ovog problema, na brojne nepravilnosti u radu nadležnih institucija, kao i na neophodnost hitnog rešavanja ovog problema, kako bi se deci u riziku od apatridije omogućio blagovremeni upis u MKR i pristup osnovnim ljudskim pravima.

Dokument možete preuzeti OVDE.