Predstavljamo Vam pregled nekih od mnogobrojnih slučajeva sa kojima se Praxis susretao i na kojima je radio u poslednjih nekoliko godina, a koji se odnose na nemogućnost dece da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, usled nedostatka dokumenata za roditelje.

Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja i svako dete od rođenja ima pravo na lično ime i na državljanstvo. Ova prava garantuju i ratifikovane međunarodne konvencije i naš Ustav i Porodični zakon.

Međutim, u Srbiji se kontinuirano rađaju deca koja ne mogu da se upišu u matične knjige odmah po rođenju. Razlog tome leži u dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja, kojima je propisano da se podaci o roditeljima u matičnu knjigu rođenih (MKR) upisuju na osnovu njihovih izvoda iz matičnih knjiga i ličnih karata. Rukovodeći se tim podzakonskim aktima, a ne ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim propisima više pravne snage, ujedno i zanemarujući načelo da najbolji interes deteta uvek mora biti na prvom mestu - matične službe odbijaju da decu čije majke nemaju lične dokumente nakon rođenja upišu u MKR.

Brojna međunarodna tela godinama takođe ističu da je situacija u pogledu upisa u MKR neprihvatljiva i da je potrebno omogućiti upis u MKR svakog deteta odmah po rođenju, bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente, ali Srbija je do sada ignorisala ove međunarodne preporuke.

Imajući u vidu težak položaj u kome se nalaze osobe koje nisu upisane u matične knjige, cilj ovog pregleda je da još jednom javnosti i donosiocima odluka ukaže na učestalost i ozbiljnost ovog problema, na brojne nepravilnosti u radu nadležnih institucija, kao i na neophodnost hitnog rešavanja ovog problema, kako bi se deci u riziku od apatridije omogućio blagovremeni upis u MKR i pristup osnovnim ljudskim pravima.

Dokument možete preuzeti OVDE.

U okviru aktivnosti društvenog uključivanja za devojčice i žene iz Leskovca organizovan je izlet i obilazak Vranja, Vranjske Banje i Bujanovca. 23 učesnice ove ekskurzije, u Vranju su prvo posetile naselje Gornja čaršija gde su obišle spomenik poznatom trubaču Bakiji Bakiću, koji je proneo slavu vranjske trube širom sveta. Učesnice su zatim posetile Pašin konak, jedno od najstarijih zdanja u Vranju gde je danas smešten Narodni muzej.

Nakon razgledanja grada, Starog Vranja, Muzej-kuće književnika Borisava Stankovića, Vranjske Banje, i obilaska izletišta “Pržar”, grupa se zaputila u Bujanovac gde je nastavljeno sa druženjem i obilascima kulturne baštine. Mnoga od ovih mesta i znamenitosti učesnice su videle i obišle prvi put, ne skrivajući zadovoljstvo brojnim utiscima koje su ponele sa ovog izleta.

Posebnu zahvalnost za realizaciju ovog događaja dugujemo organizaciji ROSA i našoj saradnici Lauri Saitović.

Ova aktivnost socijalne inkluzije realizovana je u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“.

U okviru projekta “Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji” finansiranom od strane UNHCR-a, Praxis je i tokom 2022. godine sprovodio aktivnosti usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. U sklopu tih aktivnosti, Praxis je održao još jedan ciklus radionica za učenike viših razreda osnovnih škola i to u Apatinu, Subotici, Pančevu, Smederevu, Nišu, Sapcu, Novom Sadu i Kostolcu usmerene na podizanje svesti o uzrocima, potencijalnim rizicima i štetnim posledicama dečjih, ranih i prinudnih brakova, kroz prizmu značaja obrazovanja.

Radionice su bile koncipirane tako da su počinjale temom uzroka osipanja iz obrazovanja, nastavljale se pričom o bračnim ulogama i asocijacijama na brak, dok se, naposletku, govorilo i o načinu reakcije na dečje brakove, odnosno kome se sve deca mogu obratiti, kao i ko je u društvu odgovoran za reakciju na ovu pojavu, koja može poprimiti i kvalifikacije krivičnog dela.

Osmu godinu radionica a šestu u školama na ove teme smo započeli radionicom u OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, kao i radionicom održanom sa korisnicima Svratišta za decu i mlade Grada Novog Sada, koji su imali su potpuno jasan stav da su dečji brakovi prihvaćeni i podržani od strane njihove zajednice i roditelja. Ovakva situacija nam je još jednom pokazala da je neophodno, osim rada sa decom, preventivno delovati, i u samom naselju, na opštu zajednicu.

Na radionicama održanim u OŠ "Žarko Zrenjanin" iz Apatina i OŠ "Ištvan Sečenji" iz Subotice deca su posebno istakla da je pre donošenja neke bitne odluke potrebno razmotriti sve aspekte i okolnosti do kojih takve odluke mogu dovesti. Upravo ovaj vid dečijeg kritičkog razmišljanja, koji je pocrtao preventivnu ulogu ovih radionica, pratio je njihovo uključivanje u vežbe na temu asocijacija na brak i bračne uloge, ali i na kasnije razmatranje zakonskog okvira koji se odnosi na pojavu dečjih brakova. Deca su su nam prenela nameru da se aktivno založe za svoje vršnjake u slucaju saznanja o eventualnim slučajevima stupanja njihovih drugarica i drugara u prinudni ili dečji brak.

Njihovi vršnjaci iz OŠ „Borisav Petrov Braca“ iz Pančeva i OŠ „Dr Jovan Cvijić” iz Smedereva znali su za pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova u svojim sredinama. Akcenat radionica u ovim gradovima bio je na podizanju svesti o štetnosti ove pojave, prevenciji, pravilnom načinu donošenja odluka i načinu reakcije na saznanje o dečjim brakovima. Održane radionice još jednom su potvrdile da je neophodno kontinuirano raditi sa decom na ovu i druge teme od značaja za njihovo osvešćivanje i osnaživanje, kako bi izbegli ustaljene štetne obrasce ponašanja.

Učesnici radionice na temu dečjih, ranih i prinudnih brakova koju smo održali u Nišu u OŠ „Vuk Karadžić” bili su potpuno upoznati sa pojavom i prisustvom dečjih brakova u svojoj sredini, a bili su svesni i postojanja ugovorenih brakova, dok nisu bili upoznati da je vanbračna zajednica sa maloletnim licem krivično delo. Stoga, potrebno je i nadalje raditi na osvešćivanju da sumnja na rani, dečji ili prinudni brak zahteva reagovanje, te da je u tim situacijama potrebno obratiti se roditeljima, nastavnicima, stručnim i zvaničnim službama.

Prvi put smo održali radionicu na ove teme i u OŠ „Vuk Karadžić“ iz Mačvanskog Pričinovića nadomak Šapca. Iako je ova radionica bila sprovedena sa decom ranog uzrasta, učesnici su bili veoma zainteresovani za temu osipanja iz obrazovanja kojom smo započeli radionicu. Već na samom početku, učesnici su kod teme uzroka napuštanja škole, sami pomenuli brak kao jedan od razloga. Posebno su bili aktivni kada smo pričali o pojmu braka i bračnih obaveza. Ova radionica bila je sjajan primer prevencije dečjih brakova, jer je održana sa decom koja nisu u direktnom riziku, ali koji se u budućnosti mogu susresti sa ovom pojavom.

“Deca ne mogu da nauče da brinu o deci, dok ne nauče da brinu o sebi”- jedna je od poruka koju su deca izdvojila kao zaključak sa ovih radionica održanih na temu dečjih, ranih i prinudnih brakova.

Naim Selimi rođen je u martu 2022. u porodilištu u Vranju. Roditelji nisu uspeli da ga po rođenju upišu u matičnu knjigu rođenih (MKR), jer Naimova majka Senada ne poseduje lične dokumente. Dečakovi roditelji su se više puta obraćali matičnoj službi, pokušavajući da upišu sina u MKR, ali su bili usmeno odbijeni, a kao razlog je navedeno to što majka nije upisana u MKR i ne poseduje identifikacioni dokument.

Naimova majka Senada rođena je u Nemačkoj, ali nije mogla da izvrši upis u matične knjige Srbije, jer ne uspeva da reguliše pitanje državljanstva. Senada je pred Ministarstvom unutrašnjih poslova (MUP) pokrenula postupak za utvrđivanje državljanstva, ali MUP odbija da sprovede postupak dok Senada ne dostavi dokaz da je i njena majka majka državljanka Srbije. Senada poseduje dokaz da joj je otac državljanin Srbije, međutim, ona ne može da obezbedi takav dokaz za majku jer su matične knjige u kojima je njena majka bila upisana, nakon ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine ostale nedostupne organima Srbije.

MUP je Senadu obavestio da bi i za njenu majku trebalo da se pokrene postupak za utvrđivanje državljanstva, ali u ovom postupku bi izgledi za uspeh bili još manji nego za Senadu, jer bi bilo potrebno pružiti dokaze o državljanstvu roditelja Senadine majke (Senadine babe i dede), jer ni njihovi dokumenti nisu dostupni. MUP je nagovestio da će Senadin zahtev za utvrđivanje državljanstva biti odbijen ako ne bude uspela da pribavi dokaz o državljanstvu svoje majke.

Senada se bez svoje krivice - jer građani ne bi smeli da snose odgovornost što država nije sačuvala matične knjige – našla u situaciji da ne može da reši pitanje svog državljanstva. Osim toga, iako bi u Senadinom slučaju došla u obzir primena odredbe zakona prema kojoj državljanstvo Srbije stiču i osobe koje su rođene u inostranstvu, čiji je jedan roditelj bio državljanin Srbije, a drugi je nepoznatog državljanstva ili je bez državljanstva – MUP odbija da primeni ovaj osnov za sticanje državljanstva.

Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja i svako dete od rođenja ima pravo na lično ime i na državljanstvo. Ova prava garantuju i ratifikovane međunarodne konvencije i naš Ustav i Porodični zakon.

Međutim, u Srbiji se kontinuirano rađaju deca koja ne mogu da se upišu u matične knjige odmah po rođenju. Razlog tome leži u dva podzakonska akta koji regulišu postupak prijave rođenja, kojima je propisano da se podaci o roditeljima u matičnu knjigu rođenih upisuju na osnovu njihovih izvoda iz matičnih knjiga i ličnih karata. Rukovodeći se tim podzakonskim aktima, a ne ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim propisima više pravne snage, ujedno i zanemarujući načelo da najbolji interes deteta uvek mora biti na prvom mestu - matične službe odbijaju da decu čije majke nemaju lične dokumente nakon rođenja upišu u MKR, a rizik od apatridije se prenosi sa generacije na generaciju. Senada i njeno dete i dalje ne mogu da se upišu u matične knjige rođenih, usled čega nemaju mogućnost da ostvaruju osnovna prava.

U okviru aktivnosti društvenog uključivanja za devojčice iz Bačke Palanke organizovan je izlet i obilazak nekih od znamenitosti Beograda. Učesnice su same jednoglasno izabrale da destinacija izleta bude Beograd, koji za njih ne predstavlja samo glavni grad, već i nešto veliko i skoro nedostižno, epicentar dešavanja, i po njihovim željama je napravljen plan putovanja.

Po dolasku u prestonicu, devojčice su prvo obišle Kalemegdan i zoološki vrt, a zatim su uživale u šetnji Knez Mihailovom ulicom. Sve vreme su bile ushićene obilaskom, koristeći priliku da se fotografišu na mestima koja su do tada imale priliku da vide samo putem televizije.

Mnoge devojčice su sa ovako sadržajnog izleta istakle ručak u hotelu, jer su ih na samoj recepciji dočekali rečima:„Da li ste vi iz Tovariševa?", da bi se zatim prema njima ophodili kao sa najznačajnijim gostima, poslužujuci im sjajna jela i dezerte, ugađajući svim njihovim prohtevima. Odnos i poštovanje koji su doživele u hotelu skoro sve učesnice su navele kao prvo isustvo tog tipa, ističući da su se osećale počastvovano, prijatno i važno.

Nakon ručka u hotelu, učesnice su posetile Avalski toranj, a pogled koji se pružao sa vidikovca ih nije ostavio ravnodušnim. Na kraju, grupa je posetila i Hram Svetog Save u večernjim satima. Devojčice su nam prenele da su prezadovoljne izletom i pune utisaka koje su sumirale i u narednim danima, a posebno im je bilo drago što su uvidele i neke od mogućnosti koje postoje u životu.

Posebnu zahvalnost za realizaciju ovog događaja dugujemo Udruženju građana Čarain i našoj saradnici Šeći Kolompar.

Ova aktivnost socijalne inkluzije realizovana je u okviru projekta „Prevencija i eliminacija dečjih brakova u Srbiji“ koji finansiraju Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke (BMZ) u okviru programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“.