Nacionalna koalicija za okončanje dečijih brakova pripremila je peto izdanje informatora koji ima za cilj da ukaže na važnost prevencije i reakcije na dečje brakove. Informator, između ostalog, donosi vest o završnoj konferenciji koju je Praxis održao 19. aprila 2023. godine u Beogradu, a na kojoj je predstavljen izveštaj koji sumira sprovedene aktivnosti i postignute rezultate na projektu „Prevencija i eliminacija dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji”, koji je sprovođen u okviru komplementarnih projekata koje su finansirali Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke BMZ u okviru programa Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji.

Informator sadrži i informacije o radionicama na temu dečjih, ranih i prinudnih brakova, koje je Praxis održao u prethodnom periodu u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji”, finansiranom od strane UNHCR-a.

Peto izdanje informatora Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova možete pogledati OVDE.

I u 2023. godini nastavile su da se nižu preporuke međunarodnih tela kojima se od Srbije traži da licima u riziku od apatdridije omogući pristup osnovnim pravima, a pre svega da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju. 

Radna grupa Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija, u okviru 4. ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda (UPR) o stanju ljudskih prava u Srbiji, usvojila je u maju 2023. godine izveštaj u kome se nalaze peporuke da Srbija ukloni prepreke za upis činjenice rođenja devojčica i dečaka rođenih na teritoriji Srbije u matične knjige rođenih, bez obzira na status njihovih roditeljaSrbiji je takođe prporučeno da usvoji propise koji će garantovati pravo na državljanstvo i sprečiti slučajeve apatridije, uključujući olakšavanje postupka za upis novorođene dece čiji roditelji nemaju lična dokumenta.  

Srbija je prihvatila ove preporuke Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija. Međutim, slične preporuke upućene su Srbiji i u okviru prethodnih UPR ciklusa 2008, 2013. i 2018. godine, a Srbije se i tada obavezivala da će preporuke ispuniti, ali još uvek to nije učinila. 

S druge strane, u aprilu 2023, Komitet za ljudska prava Ujedinjenih nacija, u okviru procesa izveštavanja o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i poltičkim pravima u Srbiji, usvojio je Listu pitanja, među kojima su i ona kojima se od Srbije traži da se izjasni o izveštajima u kojima se navodi da deca čiji roditelji nemaju lične dokumente ne mogu da se blagovremeno upišu u matičnu knjigu rođenih, da mnoga romska deca u dužem periodu ostaju bez državljanstva - između ostalog i zbog dugotrajnih i skupih procedura - kao i to da se neka interno raseljena lica i dalje suočavaju sa problemima vezi sa prijavom prebivališta. 

Kao i u slučaju Saveta za ljudska prava, i Komitet za ljudska prava UN već je Srbiji upućivao preporuke da omogući upis u MKR dece čiji roditelji nemaju lične dokumente i da interno raseljenim Romima koji žive u neformalnim naseljima omogući prijavu prebivališta, a ove preporuke je čak uvrstio među one koje zahtevaju hitno rešavanje, ali preporuke su do danas ostale nesipunjene 

Praxis je Komitetu za ljudska prava Ujedinjenih nacija podneo alternativni izveštaj o sprovođenju Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji 

Ovaj izveštaj se fokusira na upis činjenice rođenja u matične knjige rođenih, ostvarivanje prava na državljanstvo, prijavu prebivališta i pristup besplatnoj pravnoj pomoći. Izveštaj se posebno odnosi na ostvarivanje ovih prava za pripadnike romske nacionalne manjine. 

Izveštaj posebno naglašava da je neophodno omogućiti upis u matične knjige rođenih (MKR) svakom detetu rođenom u Srbiji, odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na pravni status roditelja, odnosno, bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente. Naime, deca čiji roditelji ne poseduju lične dokumente ne mogu da se upišu u matične knjige rođenih odmah nakon rođenja, već je potrebno pokrenuti komplikovane postupke koji neretko dugo traju, te se njihov upis u matične evidencije odlaže na duži period, tokom kojeg deca nemaju pristup mnogim pravima, kao što je pravo na zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć. Takođe, usled nemogućnosti blagovremenog upisa u MKR, deca su izložena riziku od apatridije.  

Uzrok ovog problema leži u podzakonskim aktima koji regulišu upis u matične knjige rođenih. Oni propisuju da su za upis deteta u matične evidencije potrebni izvodi iz MKR roditelja i njihovi lični dokumenti. Iako su navedeni podzakonski akti u suprotnosti sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i domaćim zakonodavstvom, oni i dalje regulišu postupak upisa u MKR, te se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ovo pravo ne mogu da ostvare jer još uvek sve majke koje se porađaju ne poseduju lične dokumente.  

Problem nemogućnosti upisa u matične evidencije pogađa skoro isključivo romsku populaciju u Srbiji, jednu od najugroženijih i najdiskiminisanijih kategorija stanovništva. Stoga je Praxis u ovom izveštaju istakao da je potrebno da Republika Srbija izmeni sporne podzakonske akte koji uslovljavaju upis dece u matične evidencije time da roditelji poseduju lične dokumente i sopstvene izvode iz MKR, i da tako omogući svakom detetu rođenom u Srbiji da ostvari svoje zakonom predviđeno pravo.  

Komitet za ljudska prava je 2017 godine u Zaključnim zapažanjima o Trećem periodičnom izveštaju Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima, između ostalog, uputio Srbiji preporuke da olakša i omogući upis u MKR dece čiji roditelji nemaju dokumente, kao i da omogući prijavu prebivališta i izdavanje ličnih dokumenata interno raseljenim Romima koji žive u nefromalnim naseljima, ali ove preporuke Srbija nije ispunila. 

Praxis je podneo izveštaj Evropskoj komisiji za izveštaj o napretku Srbije za 2023. godinu, u kome su istaknuti problemi koje lica u riziku od apatrdije imaju u vezi sa pristupom oisnovnim pravima.

Ponovo je ukazano na probleme koji se ponavljaju iz godine u godinu, što pokazuje da skoro nikakavih pomaka nije bilo, odnosno da Srbija ne preduzima odgovarajuće mere koje bi dovele do rešavanja problema.

I u ovogodišnjem izveštaju, pored ostalog, istaknuto je da svako dete, bez izuzetka i bez obzira na okolnosti slučaja i status roditelja, mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja,. To pravo je zajemčeno kako ratifikovanim međunarodnim konvencijama, tako i Ustavom i zakonom Republike Srbije. Iako Evropska komisija godinama skreće pažnju na ovaj problem, ističući da sva deca moraju biti upisana u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez obzira na to da li roditelji poseduju lična dokumenta, upis u MKR i dalje nije omogućen svoj deci.

U izveštaju podnetom Evropskoj komisiji, naglašeno je i da Zakon o prebivalištu i boravištu mora dosledno da se primenjuje, kako bi i stanovnicima neformalnih naselja bila omogućena prijava prebivališta I boravišta i pristup osnovnim socio-ekonomskim pravima.

Takođe, u izveštaju je naglašen problem dečjih brakova, koji je i dalje izražen u Srbiji, naročito među romskom populacijom.

U pogledu pristupa pravdi, iznova je istaknuto da je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći potrebno uskladiti sa procesnim zakonima. Osim toga, neophodno je podići svest najranjivije populacije o dostupnosti besplatne pravne pomoći.

Izveštaj NVO Praxisa Evropskoj komisiji za izveštaj o napretku Srbije za 2023. godinu možete pogledati OVDE.

GIZ: Za građane koji se vraćaju u zemlju sva pomoć na jednom mestu

Predstavljamo poslednje izdanje „Kataloga raspoložive podrške namenjene povratnicima u Republiku Srbiju“. 

Katalog, koji se izrađuje u okviru globalnog programa „Migracije za razvoj“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, namenjen je savetnicima koji rade na reintegraciji povratnika bez adekvatne perspektive za ostanak u zemljama Evropske unije, po Sporazumu o readmisiji, ali i svima onima koji rade sa socijalno osetljivim kategorijama kao i samim povratnicima. Katalog nudi pregled različitih oblika podrške za sve povratnike u zemlju kao i potencijalne migrante, ali i sve one kojima je potrebna bilo kakva vrsta podrške.  

U Katalogu se mogu naći informacije o tome šta je sve građanima potrebno pre povratka u Srbiju i na koje sve vidove podrške mogu da računaju - od finansijske, preko podrške u stanovanju, pribavljanju dokumenata, besplatne pravne pomoći, prekvalifikacija, zapošljavanja.  

 Katalog raspoložive podrške se redovno ažurira.

“Nemačka razvojna saradnja već dugi niz godina podržava Srbiju u kreiranju šansi na licu mesta za stanovništvo u riziku od siromaštva i, samim tim, iregularnih migracija, kroz različite projekte koje sprovodi GIZ, ali i veliki broj organizacija civilnog društva, kao i partnera u privatnom sektoru, među kojima su najznačajniji oni u sektoru transporta, gastronomije, nege starijih lica, računovodstva, sezonskih poslova”, kaže Marija Bogdanović iz GIZ, vođa globalnog programa “Migracije za razvoj” u Srbiji.  

Globalni program „Migracije za razvoj“ u Srbiji se sprovodi od novembra 2016. godine, u saradnji sa glavnim implementacionim partnerima: Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije. 

Katalog možete preuzeti OVDE.

U okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), izradili smo Vodič za pribavljanje ličnih dokumenata. 

Ovaj vodič donosi informacije vezane za upis u matičnu knjigu rođenih, utvrđivanje i sticanje državljanstva, prijavu prebivališta i izdavanje lične karte, kao i informacije koje odgovarajuće postupke je potrebno pokrenuti i kome se lica bez dokumenata mogu obratiti za pomoć.

Vodič je namenjen licima u riziku od apatridije, odnosno licima koja nisu upisana u matične knjige, nemaju državljanstvo, nemaju prijavljeno prebivalište i izdatu ličnu kartu, kao i svima koji imaju problem u vezi sa pristupom ličnim dokumentima.

Vodič za pribavljanje ličnih dokumenatat možete preuzeti OVDE.

Jelena je od malena bila fascinirana kulturama Dalekog Istoka. Ta ljubav provejava i danas u njenim interesovanjima, vidi se u njenom stilu oblačenja. Isprva, pažnju ove devojčice, rođene u Tovariševu nadomak Bačke Palanke, privukle su razne K-pop grupe sa svojim koreografijama. Već u četvrtom razredu osnovne škole, sama je osmislila nastup povodom kraja školske godine i učila drugare iz razreda plesnim koracima za školsku predstavu. Nakon muzike Dalekog Istoka, počela je da čita manga stripove. Ubrzo su se i njeni snovi proširili na stvaranje animacija i video igrica, pisanje kodova i programiranje. Ova interesovanja su je vodila prilikom izbora srednje škole.

Jelena sada ima 16 godina i pohađa drugi razred Tehničke škole "9. maj" u Bačkoj Palanci, smer za elektrotehničara informacionih tehnologija. Zanimaju je humani roboti i veštačka inteligencija.

„Svet sve više ide ka tehnologiji, mislim da će biti traženi poslovi iz moje buduće struke. Kada završim ovu školu imaću više opcija.“

Jelena je pohađala radionice koje je su organizovane na projektu „Prevencija i eliminacija dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji". Neke od tih radionica odnosile su se na značaj i važnost obrazovanja, kao i slobodu izbora i donošenja odluka.

„Obrazovanje je za mene spremanje za budući posao, ali i spremanje za život. Neophodno je da se obrazujemo kako bismo mogli da imamo određenja znanja za posao kojim želimo da se bavimo. Ali, ne samo za posao, već i za brojne druge aspekte života.“

Jelena već obilazi sajmove obrazovanja na kojima se predstavljaju fakulteti i univerziteti. Bila je malo razočarana jer u ponudi za nastavak školovanja nije bilo ništa vezano za veštačku inteligenciju na fakultetima. Najbliže onome o čemu je maštala su mehatronika i robotika za poljoprivredne mašine, međutim to nije baš ono o čemu mašta. Priznaje da ju je od svih oblasti predstavljenih na ovim sajmovima najviše zaintrigirala forenzika. Jeleni veoma dobro idu i društvene nauke, tečno govori engleski jezik, i svakako, pred njom je još dovoljno vremena da odluči šta će studirati nakon srednje škole.

„Uvek sam imala podršku, za svoje odluke. Mama mi je najviše pomagala, i tokom ranijeg obrazovanja i sada, pomaže mi i omogućava da bolje učim.“

Jelenina majka, Sonja se nadovezuje: „Jelena je baš dobro dete. Koliko sam u mogućnosti, pomažem joj oko osnovnih predmeta.“

„Volim svoju decu i želim im sve najbolje. Imam svoje greške iz ranijeg života, ali iz toga je najbolje da se izvuku pouke, kako se greške ne bi ponavljale. Mi imamo otvoren odnos, pričamo o svemu. Bitno mi je da moja deca ne napuste školovanje. Ja sam napustila gimnaziju u 4 razredu. Bilo je tu dosta spoticanja. Zato kažem, deca su mi prioritet, samo da one završe školovanje. Pokušavam na sve načine da svojoj deci budem podrška. I njoj i mlađoj devojčici koja ima 6 godina a već zna da čita, piše na latinici i ćirilici, računa.. One su moja snaga.“- ponosno ističe Sonja.

„Vaspitanje je ono što bi roditelj trebalo da pruži deci. Trudim se, koliko god mogu, da guram napred svoju decu, a kad roditelj tu više ne može lično, postoje i drugi načini da se deci pruži podrška. Uvek nađemo neko rešenje.“

Sonja je završila obuku za knjigovođu. Ove obuke organizovane su, sa ciljem ekonomskog osnaživanja dugoročno nezaposlenih žene iz Romske zajednice, u okviru istog projekta kao i radionice koje je njena ćerka pohađala.

„Radila sam ranije u trgovini i nakon toga u raznim firmama kao običan operater. Ne radim duže od godinu dana. Nadam se da ću nakon obuke imati veće šanse da se negde zaposlim. Obuke su bile korisne i zanimljive, naučila sam dosta o knjigovodstvu, računima i proknjižavanjima, obračunu PDV-a, finansijama. Sa ovim sertifikatom o završenoj obuci imaću mnogo više opcija za zaposlenje nego do sada.“

„Jedna drugoj smo podrška. Mi smo tim“- zaključuje Jelena.

Navijamo za ovaj tim iz malog Tovariševa na njegovom putu do uspeha. Pobednički tim.

Halil^[1] (40) je nakon više od 20 godina provedenih u inostranstvu, 2019. godine vraćen u svoj rodni grad na Kosovu, jer nije imao zakonit osnov boravka u inostranstvu. Ubrzo se doselio u jedan grad na istoku Srbije, gde je već živela njegova sestra, i do danas je Halil ostao da živi u ovom gradu. Međutim, ni nakon više od 3 godine i nebrojenih pokušaja, još uvek nije uspeo da prijavi prebivalište i izvadi ličnu kartu, te i dalje živi bez ikakvih ličnih dokumenata, a samim tim i bez mogućnosti da se zaposli, da dobije zdravstvenu knjižicu, da ostvari pravo na socijalnu zaštitu i da pristupi čitavom nizu drugih prava.

Prvi put je zahtev za prijavu prebivališta u gradu u kom se nastanio Halil podneo još u februaru 2020. godine, ali u junu te godine zahtev je odbijen uz obrazloženje da tokom postupka nije utvrđeno da se u tom gradu nalazi centar njegovih životnih aktivnosti i veza koje dokazuju njegovu povezanost sa mestom u kome boravi. Na navedeno rešenje Halil je izjavio žalbu, koju je drugostepeni organ usvojio i vratio predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U ponovljenom postupku Halilov zahtev je ponovo odbijen uz istovetno obrazloženje - utvrđeno je da se on nije nastanio u tom gradu sa namerom da tu stalno živi. Halil je propustio da izjavi žalbu na ovu odluku, tako da je postupak  okončan odbijajućim rešenjem.

U narednom periodu, Halil se nekoliko puta obraćao policiji u vezi sa prijavom prebivališta, ali su njegovi zahtevi usmeno odbijani, a on je upućivan da se radi prijave prebivališta i pribavljanja lične karte obrati policijskoj upravi u mestu njegovog rođenja, bez obzira na to što u tom mestu niti živi, niti ima nameru da se tamo preseli. Zapravo je ista policijska stanica upućivala Halila da zahtev podnese u gradu sa kojim je izgubio svaku vezu pre više od 20 godina, dok je za mesto gde je zaista živeo već godinu ili dve tvrdila da nema nameru da se u njemu nastani. 

Prilikom terenske posete romskim naseljima u martu 2023. godine, Praxis je Halilu pružio pomoć u sastavljanju zahteva za prijavu prebivališta. S obzirom na to da Halil ne može da dokaže pravni osnov stanovanja, to jest, ne poseduje dokaze o vlasništvu ili zakupu stana u kojem živi, u zahtevu je traženo da mu se u slučaju da prebivalište nije moguće utvrditi na drugi način, prijava odobri na adresi centra za socijalni rad, kako je to predviđeno zakonom za slučajeve poput Halilovog, odnosno, za situacije kada ne postoji druga mogućnost za prijavu prebivališta. 

Međutim, umesto da  prime zahtev, u policiji su Halila ispitivali o tome odakle mu priloženi zahtev i ko mu je i zašto pomagao u vezi sa prijavom adrese prebivališta. Tom prilikom rečeno mu je i da nije moguće prijaviti adresu prebivališta na način kako je navedeno u zahtevu, te je upućen da podnese uobičajeni zahtev kojim se dokazuje pravni osnov stanovanja i rečeno mu je da treba da obezbedi prisustvo vlasnika objekta u kome stanuje, radi davanja saglasnosti. 

Dva dana kasnije Halil se ponovo obratio policijskoj stanici, ukazujući da nije u mogućnosti da dokaže pravni osnov stanovanja na način kako je to zatražila policija, jer je vlasnik stana preminuo, ostavinski postupak nije sproveden, a i osoba koja bi trebalo da nasledi stan odsutna je dugi niz godina. Tada je pak Halilu rečeno da ne može da podnese zahtev, jer inspektor nije tu i da treba ponovo dođe za nekoliko dana. Halil je tako i uradio, ali zbog ponovnog odsustva inspektora njegov zahtev ponovo nije primljen, te je upućen da se ponovo javi za nedelju dana. Kada se ponovo obratio policiji, dobio je informaciju je da ne može da podnese zahtev dok ne obezbedi prisustvo dva svedoka identiteta, koji moraju biti bliski srodnici, te mu je ponovo odloženo podnošenje zahteva za nedelju dana. Na kraju je Halilov zahtev ipak primljen kada su njegov identitet potvrdile vanbračna supruga i još jedna osoba.

Zbog neodgovarajućeg odnosa nadležnih organa i njihovog nezakonitog postupanja, povratnici iz inostranstva, a pogotovu pripadnici marginalizovanih etničkih zajednica, suočavaju se sa velikim preprekama u procesu integracije. Ovi građani vraćaju se u sredine u kojima nisu živeli godinama, pa čak i decenijama, izgubivši upravo sve one veze čijim postojanjem su uslovljeni kako bi prijavili adresu prebivališta. Neodgovarajućim postupanjem, insistiranjem na dokazivanju pravnog osnova stanovanja i propuštanjem primene alternativnih osnova prijave, povratnici zapravo bivaju onemogućeni da registruju prebivalište. Kao i u Halilovom slučaju, veoma su česte situacije da se prijava prebivališta odbija uz lakonsko obrazloženje da nije utvrđena namera da se stranka nastani u određenom mestu, i to bez ikakvog objašnjenja ili dokaza koji bi potkrepili takvu tvrdnju. Policijske stanice u velikom broju slučajeva izbegavaju nadležnost a građane  upućuju da podnesu zahteve u mestima u kojima ne žive, zahtevi se neretko usmeno odbijaju, a od stranaka se traži da obezbede prisustvo svedoka – srodnika, čak i kada je to nemoguće učiniti.

Izostanak odgovarajućeg postupanja, koje bi bilo u skladu sa važećim propisima i položajem i potrebama ove posebno osetljive kategorije lica, te postavljanje uslova koje oni ne mogu da ispune,  predstavljaju akt diskriminacije i neizbežno vode njihovoj daljoj sistemskoj isključenosti.

 [1] His real name has been changed to protect his privacy.

Nevladina organizacija Praxis održala je završnu konferenciju 19. aprila 2023. godine u Beogradu na kojoj je predstavljen izveštaj „Prevencija i eliminacija dečjih brakova i ekonomsko osnaživanje Romkinja na lokalnom nivou u Srbiji – analiza“.  

Izveštaj sumira sprovedene aktivnosti i postignute rezultate, analizira efikasnost sprovedenih intervencija, njihov uticaj na lokalnu zajednicu i relevantne aktere, definiše dalje izazove i daje preporuke kako bi se nastavilo s radom na prevenciji i eliminaciji dečjih brakova u romskoj zajednici. Izveštaj je pripremljen u okviru komplementarnih projekata koje su finansirali Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji i Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj Savezne Republike Nemačke BMZ u okviru programa „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH u saradnji sa Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.  

Aktivnosti su sprovođene u 8 gradova u Srbiji od novembra 2021. godine (Vranju, Leskovcu, Kruševcu, Kragujevcu, Smederevu, Novom Sadu, Bačkoj Palanci i Subotici) u saradnji sa partnerskim organizacijama i spoljnim saradnicama i saradnicima. Bile su usmerene, s jedne strane, na lokalnu romsku zajednicu u kojoj se praksa dečjih brakova najčešće javlja, i, s druge strane, na relevantne institucije i organizacije u lokalnoj sredini radi jačanja njihove saradnje i koordinacije u prevenciji i eliminaciji dečjih brakova.

Aktivnosti su uključivale početnu analizu stanja u svakoj opštini u vezi sa praksom dečjih brakova, okrugle stolove i sastanke sa relevantnim akterima radi jačanja saradnje u prevenciji i eliminaciji dečjih brakova, kao i dodatne aktivnosti javnog zagovaranja.  

„Analiza je, između ostalog, pokazala da lokalne politike ne prepoznaju problem dečjih brakova i da samim tim ovom fenomenu nije posvećena dovoljna pažnja. Mnoge lokalne institucije i pružaoci usluga sprovode aktivnosti koje su istovremeno relevantne za prevenciju i eliminaciju dečjih brakova, ali te aktivnosti se retko primenjuju na samu grupaciju koja je u riziku od dečjih brakova. Pored toga, nadležne istitucije ne reaguju ili sasvim sporadično reaguju kada je reč o prijavljivanju dečjih brakova i procesuiranju ovih slučajeva. U svim opštinama postoji značajan prostor za unapređenje, uključivanjem teme dečjih brakova u lokalne politike koje se donose, kao i u postojeće programe i aktivnosti”- izjavila je Marijana Luković, izvršna direktorka Praxisa. 

Dalje, u cilju prevencije dečjih brakova i osnaživanja žena i devojčica iz romske zajednice, u 2022.godini održano je 118 socio-edukativnih radionica u kojima je učestvovalo 131 žena/majki, 149 devojčica i 124 muškaraca/očeva. Takođe, tokom prošle godine, u cilju ekonomskog osnaživanja Romkinja, organizovane su obuke za 130 najosetljivijih žena koje su dugoročno nezaposlene, kao i za mlade žene koje su bile voljne da unaprede svoje kompetencije nakon završene srednje škole. Za devojčice su organizovane dodatne aktivnosti socijalne inkluzije. Tako je organizovano 10 događaja na kojima je učestvovalo ukupno 189 devojčica iz navedenih gradova. 

U okviru projekta, sprovođene su i aktivnosti na jačanju kapaciteta škola u koje je bilo uključeno ukupno 11 škola iz 8 opština. 184 nastavnika i stručna saradnika završilo je obuku i aktivno učestvovalo u aktivnostima o prevenciji napuštanja školovanja i dečjih brakova.  

Na konferenciji je istaknuta neophodnost kontinuiranog rada sa romskom zajednicom, posebno sa najugroženijim porodicama koje su u riziku od dečjih brakova, kao i dalje umrežavanje i jačanje saradnje institucija kako bi se odgovorilo na ovu pojavu i kako bi se nastavilo s radom na iskorenjivanju ove pojave.