Migracije

Praxis

Praxis

I u 2021. godini u Srbiji su nastavila da se rađaju deca koja nisu mogla da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. Takva situacija posledica je činjenice da Srbija još uvek nije ispunila svoje obaveze i nije izmenila podzakonske akte koji sprečavaju da se deca čije majke ne poseduju lične dokumente upišu u matičnu knjigu rođenih (MKR) odmah po rođenju. Umesto toga, za ovu decu je potrebno sprovoditi posebne, neretko veoma dugotrajne i komplikovane postupke, koji upis dece u MKR mogu da odlože mesecima, pa i godinama. A za to vreme deca ostaju bez izvoda iz MKR, bez koga im je pristup većini prava onemogućen ili znatno otežan. Ovaj problem gotovo isključivo pogađa romsku populaciju koja ionako predstavlja jedan od najugroženijih i najdiskriminisanijih delova stanovništva.

Iako ratifikovane međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon nalažu da svako dete mora biti upisano u MKR odmah po rođenju, odredbe podzakonskih akata koji uređuju postupak prijave rođenja i upis u MKR ovo pravo uskraćuju deci čije majke nemaju lične dokumente. Brojna međunarodna tela godinama ukazuju Srbiji da je neophodno da se takva situacija izmeni. Ove godine Komitet za ljudska prava UN ukazao je da Srbija nije ispunila ranije donetu preporuku tog tela da je potrebno olakšati i omogućiti upis u matičnu knjigu rođenih deci čiji roditelji ne poseduju lične dokumente, Evropska komisija je naglasila da sva deca moraju biti upisana u MKR odmah nakon rođenja bez obzira na status roditelja, dok je Evropski parlament pozvao Srbiju da reši problem strukturne diskriminacije sa kojom se suočavaju Romi u vezi sa njihovim državljanstvom (bez izvoda iz MKR nije moguće ostvariti ni pravo na državljanstvo). Slične preporuke prethodno su Srbiji uputili i Savet za ljudska prava UN, Komitet UN za prava deteta, Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava, Komitet UN za eliminisanje diskriminacije. Srbija se obavezala i da će ispuniti Ciljeve održivog razvoja UN, uključujući i cilj da se svakome omogući upis u matičnu knjigu rođenih. Nadasve, Vlada Republike Srbije je revidiranim Akcionim planom za Poglavlje 23 odredila da se do drugog kvartala 2021. godine moraju izmeniti podzakonski akti koji regulišu upis u matičnu knjigu rođenih, i to tako da se deci čiji roditelji nemaju lične dokumente omogući upis u MKR odmah nakon rođenja.

Međutim, obaveze do danas nisu izvršene a preporuke nisu ispunjene. Umesto da izmene sporne odredbe podzakonskih akata, nadležna ministarstva donela su krajem prošle godine instrukciju o postupanju organa u slučaju rođenja deteta čiji roditelji nemaju lične dokumente. Međutim, taj akt ne samo da nije pravno obavezujući, nego ni na koji način i ne pokušava da reši problem blagovremenog upisa dece u MKR. Instrukcija sadrži samo smernice o tome šta bi relevantni organi trebalo da učine da bi se za majke inicirali postupci čiji cilj bi bio da one dobiju svoje dokumente, dok deca ostaju neupisana sve dok majke ne pribave lične karte. Pri tome, iskustva Praxisovih korisnica koje su se tokom 2021. godine porađale, a nisu imale lične dokumente, pokazuju da se ni ta instrukcija ne primenjuje u praksi, to jest da ni majkama nije ni na koji način olakšano da pribave svoje dokumente.

Ukoliko nadležni organi nastave da zanemaruju ovaj problem, Srbija će ostati zemlja u kojoj se grubo krše fundamentalna prava deteta i u kojoj deca, zbog toga što nisu mogla da budu upisana u MKR odmah po rođenju, u najosetljivijem periodu života ostaju u riziku da im budu uskraćene zdravstvena i socijalna zaštita, kao i niz drugih prava koje nije moguće ostvariti bez upisa u MKR.

Dana 17. decembra 2021. godine Praxis je održao završnu konferenciju povodom predstavljanja izveštaja „Sutra počinje danas - podrška unapređenju transparentnosti lokalnih samouprava, jačanju građanske i participacije dece“. 

Izveštaj je nastao u okviru projekta „Sutra počinje danas“ koji je Praksis sprovodio u periodu od decembra 2019. do decembra 2021. godine u Leskovcu, Bujanovcu, Kraljevu, Surdulici i Zemunu, u partnerstvu sa Udruženjem muzičke umetnosti (Music Art Project), uz finansijsku podršku Evropske unije u okviru Programa „Podrška civilnom društvu 2018“ – grant šema za Republiku Srbiju. 

Izveštaj prikazuje najznačajnije rezultate projektnih aktivnosti, sa posebnim fokusom na istraživanje koje se odnosilo na transparentnost i odgovornost u radu odabranih jedinica lokalne samouprave, a koje je sprovedeno u periodu januar-novembar 2020. godine. Cilj istraživanja je bio da utvrdi da li je kod lokalnih organa prisutan proaktivan pristup u obaveštavanju građana, kao i da li se pružaju informacije na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, zatim, da li se analizira proces donošenja akata na lokalnom nivou i zastupljenost konsultacija sa građanima i organizacijama civilnog društva, kao i kakvi su efekti (ne)uključivanja OCD u pomenuti proces. 

Uprkos naporima koji su poslednjih godina uloženi na polju reforme javne uprave, lokalne samouprave se danas suočavaju sa mnogobrojnim izazovima koji se najčešće ogledaju u nedostatku kapaciteta za efikasno sprovođenje reformskih procesa. Najozbiljniji nedostaci prepoznati su u pogledu dosledne primene propisa koji garantuju pravo na pristup informacijama od javnog značaja, kao i u pogledu učešća javnosti u procesu kreiranja lokalnih politika budući da partipcipativnosti u pomenutom procesu gotovo da nema. Pored toga, ne postoji proaktivan pristup u pogledu unapređivanja uslova i stvaranja podsticajnog okruženja za razvoj civilnog društva na lokalnom nivou. Uloga lokalnih medija, kao pokretača javne debate, u oblasti reforme javne uprave nije dovoljno razvijena, a razlozi leže kako u finansijskoj nestabilnosti, tako i u nedovoljno podsticajnom okruženju za izveštavanje o specifičnim temama. 

Istovremeno, izveštaj daje prikaz rezultata sprovedenih aktivnosti, uključujući aktivnosti namenjene jačanju kapaciteta civilnog sektora na lokalnom nivou za praćenje procesa reforme javne uprave i učešće u kreiranju lokalnih politika, javnozagovaračke inicijative, informisanje lokalnih medija o njuhovoj ulozi u reformskim procesima, sastanke sa relevantnim akterima na lokalnom nivou u cilju jačanje saradnje i partnerstva javnog i civilnog sektora, kao i niz aktivnosti usmerenih na rad sa decom sa ciljem razvijanja njihove participativne uloge u zajednici i bolje socijalne inkluzije. 

U izveštaju su takođe date preporuke za unapređenje procesa reforme javne uprave na lokalnom nivou u oblastima transparentnosti rada upravnih organa i građanske participacije. 

 

Izveštaj možete preuzeti OVDE.

petak, 10 decembar 2021 00:00

Bez prebivališta na obroncima ambisa


Rukija Rahmani [1] živi nadomak Bora. Drumom ulegnutim od rudarske mehanizacije, stiže se iz Bora do naselja Brezonik ispod koga su davno otkrivena rudna ležišta zlata, srebra i bakra.

Tu, između kamenoloma i deponija rudarske jalovine, u naizgled distopijskoj udolini, protežu se prizemne barake koje su nekada bile namenjene za smeštaj rudara i radnika. Niz dugačak, memljiv i neosvetljen hodnik, ne nazire se kraj zgrade. Sa desne strane hodnika načičkana su trula vrata sobica u kojima danas žive mahom romske porodice. U jednoj takvoj prostoriji, punoj vlage i bez grejanja, već više od 10 godina živi Rukija. Zidovi su napukli od posledica jamskog miniranja. Najlon prekriva prozorska okna. Rukija Rahmani retko izlazi iz te sobice. Skoro nikada ne ide u grad Bor jer ne poseduje ličnu kartu. Poreklom iz Đakovice, u Brezoniku je zasnovala vanbračnu zajednicu. Ona i njen partner imaju troje male dece, koja detinjstvo provode igrajući se nadomak deponija raskrivke.

Praxis je terenskim radom saznao da novodoseljena lica u ovom naselju mahom ne mogu da prijave adresu prebivališta, jer su objekti u ovim naseljima vlasništvo grada i rudarskog preduzeća, koji su pre par godina prestali da im izdaju odobrenja za korišćenje stambenih jedinica. S obzirom da se većina lica doseljava po osnovu zasnivanja bračne, odnosno vanbračne zajednice i da se iz takvih zajednica rađaju deca, ove porodice ostaju onemogućene da ostvare pomoć koju grad Bor dodeljuje jer nemaju prijavljenu adresu prebivališta. Presekom broja dece koja godišnje ostvaruju samo prava na pomoć predviđenu republičkim propisom, sa brojem dece koja ostvaruju i gradsku pomoć, dolazi se do razlike od više desetina dece, a to su zapravo u najvećoj meri romska deca čiji roditelji nemaju prijavljenu adresu prebivališta. Troje su deca Rukije Rahmani. Ona nikada nije dobijala socijalnu pomoć ili dečji dodatak.

Paradoksalno, grad Bor dodeljuje jednokratnu novčanu pomoć porodiljama, ali im ovu pomoć istovremeno i indirektno uskraćuje, onemogućavajući ih da prijave adresu prebivališta. Istovremeno, u slučajevima poput ovog, Policijska uprava (PU) u Boru skoro da i ne sprovodi postupke utvrđivanja adrese prebivališta.

Rukija je 2014. godine upisana u matičlnu knjigu rođenih na osnovu odluke suda, dok joj je 2016. godine utvrđeno državljanstvo Republike Srbije. Nakon što joj je utvrđeno državljanstvo, godinama se obraćala Policijskoj upravi u Boru radi prijave adrese prebivališta, dok ju je ovaj organ uvek usmeno odbijao sa uopštenim obrazloženjem da nema pravo da podnese zahtev za prijavu prebivališta, a kao razlog su povremeno navodili i to što ne može da dokaže pravni osnov stanovanja. Kako je uvek usmeno odbijana, ne postoje ni dokazi o ovim njenim pokušajima.

Pošto Rukija Rahmani nije uspela samostalno da prijavi adresu prebivališta, opunomoćila je Praxis za zastupanje u postupku prijave adrese prebivališta. Notarka isprva nije želela da sprovede postupak overe jer Rukija ne govori i ne razume dovoljno dobro srpski jezik. Upravo zbog tih istih lokalnih insitucija, koje su joj uskratile prijavu adrese prebivališta i ličnu kartu, Rukija se nije usuđivala da se slobodnije kreće, i time bolje integriše i nauči jezik. Za sve vreme svog života u Boru, ona nije imala nikakvu podršku sistema.

Tek nakon što je Rukija Rahmani opunomoćila zastupnika, PU u Boru je primila zahtev za prijavu adrese prebivališta i izdavanje lične karte. Postupajući po zahtevu, PU u Boru je uočila da Rukija nema jedinstveni matični broj građana (JMBG) i naložila joj da se samostalno obrati nadležnom organu po mestu rođenja, umesto da je postupajući organ po službenoj dužnosti preduzeo radnje u cilju određivanja JMBG-a. JMBG je, na kraju, ipak određen po zahtevu punomoćnika. Na putu dostizanja pravnog subjektiviteta, Rukiji je u potpunosti bila uskraćena podrška lokalnih organa i institucija, koji nisu prepoznali da je reč o stranci u ugroženom položaju koja sve vreme živela nevidljiva za sistem, bez mogućnosti pristupa osnovnim pravima.

Početkom novembra 2021. godine već su bili vidljivi rezultati Praxisovog rada na ovom slučaju: „Dolazila je policija da proveri gde živim“- Rukija je radosno prenela Praxisu - „Pričali su i sa komšijama“. Desetak dana kasnije, Rukija Rahmani je dobila svoju prvu ličnu kartu.

U opustošenom naselju Brezonik, gde bunari više nisu za upotrebu, a voda po rečima meštana prolazi kroz azbestne cevi, u oblaku isparenja i prašine sa jalovišta, sa enormnim vrednostima sumpor-dioksida, i celim nizom kancerogenih teških metala u vazduhu, Rukija Rahmani će napokon imati i pristup zdravstvenoj zaštiti.

Pre svega, želi do lekara kako bi dobila terapiju za nogu na koju se sve teže oslanja. „Ni čarape više ne mogu da obučem, koliko je otečena.“ – skoro usput dodaje Rukija, pokazujući nam modru potkolenicu.

Sad kad imam ličnu kartu, prvo ću kod doktora, i za socijalno, da vidim za pomoć“ - i sa osmehom dodaje - „i da idem do familije od muža, posedim malo, pa posle kući“.

Rukija, srećno!

 

[1]Nije njeno pravo ime

sreda, 15 decembar 2021 00:00

Podrška razvoju participacije dece

U okviru projekta „Sutra počinje danas“, koji NVO Praxis sprovodi u partnerstvu sa Udruženjem muzičke umetnosti - Music Art Project, koji finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu 2018“, grant šema za Republiku Srbiju, Praxis je pripremio praktikum „Podrška razvoju participacije dece - praktikum za rad sa decom ranog školskog uzrasta“.

Praktikum je namenjen učiteljima i učiteljicama svih osnovnih škola u Srbiji i ima za cilj da doprinese uključivanju dece u procese kreiranja politika i osnaži ih da aktivno učestvuju u stvaranju društvenog okruženja u lokalnim sredinama u kojima žive. 

Pored kratkog pregleda principa participacije u međunarodnom i domaćem zakonodavstvu, praktikum daje prikaz iskustava drugih zemalja na polju dečjeg aktivizma i njihove uključenosti u kreiranje i donošenje odluka i lokalnih politika. Praktikum nudi praktične savete učiteljima za uključivanje osnovnih elemenata participacije u školski plan i program i međupredmetne kompetencije, u cilju razvijanja znanja i veština učenika u ovoj oblasti od najranijeg školskog uzrasta. Takođe, praktikum sadrži i smernice koje kroz korake u vidu radionica treba da olakšaju praktičnu primenu i vođenje kroz projektnu aktivnost. Praktikum je pogodan i za realizovanje ovih aktivnosti u starijim razredima osnovnoškolskog uzrasta.  

 

Praktikum možete preuzeti ovde.

U okviru projekta „Sutra počinje danas“, koji NVO Praxis sprovodi u partnerstvu sa Udruženjem muzičke umetnosti - Music Art Project, koji finansira Evropska unija u okviru programa „Podrška civilnom društvu 2018“, grant šema za Republiku Srbiju, Praxis je pripremio „Vodič za učešće lokalnih organizacija civilnog društva u procesu reforme javne uprave“.

Uloga organizacija civilnog društva u procesu reforme javne uprave je od izuzetnog značaja imajući u vidu to da kroz javnozagovaračke aktivnosti one pokreću rešavanje ključnih pitanja i ukazuju na potrebe, stavove i interese određene korisničke grupe, bilo da se radi o inicijativama koje pokreću ili o uticaju na donosioce odluka ili sadržinu dokumenata javnih politika. U svom delovanju civilno društvo se oslanja na uspostavljen pravni i strateški okvir, zbog čega je nužno da organizacije, koje artikulišu stavove i potrebe društvenih grupa, poznaju prilike i mehanizme kako bi delotvorno i ravnopravno učestvovale u životu zajednice. 

Ovaj vodič je namenjen lokalnim organizacijama civilnog društva i ima za cilj da upozna lokalno civilno društvo sa pravnim i strateškim okvirom koji uređuje prostor i mehanizme za praćenje procesa reforme javne uprave, kao i da ih upozna sa značajem uloge koje ono ima u demokratskim zajednicama, da podigne njihova znanja o aktuelnom procesu reforme javne uprave, naročito o zahtevima u pogledu transparentnosti rada javne uprave i donošenja lokalnih propisa i politika, i da unapredi njihove veštine praćenja i javnog zagovaranja kako bi se poboljšali ukupni kapaciteti organizacija civilnog društva za aktivnu participaciju i stvorile prilike za ravnopravno partnerstvo sa jedinicama lokalne samouprave u kojima deluju. 

 

„Vodič za učešće lokalnih organizacija civilnog društva u procesu reforme javne uprave“ možete pronaći ovde.


Grupa mladih aktivista, učenika Osnovne škole „Dimitrije Tucović" iz Kraljeva, realizovala je ekološku akciju pod nazivom „Ovo je zemlja za nas" u nameri da doprinesu očuvanju životne sredine.

Realizacija same ideje krenula je na sastanku učeničkog parlamenta, gde su se osnovci dogovorili da se obrate direktoru JKP „Čistoća" Kraljevo sa molbom da im pokloni ambalažu za sakupljanje papira za reciklažu budući da veći deo nastavnih sredstava od papira najčešće završava u kanti za smeće. Nakon ovog apela, škola je inicirala posetu JKP „Čistoca" gde je održano predavanje za učenike na temu odlaganja smeća, reciklaže, aerozagađenja i o tome šta se može uraditi u cilju očuvanja životne sredine.

Cilj aktivnosti koje su organizovane sa učenicima i učenicama bio je da ih osnaži i poveća njihovu participaciju u kreiranju i donošenju politika u svojoj sredini kroz dostupne mehanizme, kao i da podstakne njihov aktivizam kako bi uticali ne promene u svom okruženju.

Danas su predstavnici JKP „Čistoća" Kraljevo uručili školi kante za sakupljanje papira za recliklažu na završnom događaju ove uspešne ekološke akcije. Realizacija dečije inicijative je deo aktivnosti na projektu „Sutra počinje danas“ koji NVO Praxis sprovodi u partnerstvu sa organizacijom Music Art Project, uz podršku Evropske unije.


Učenici i učenice Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ iz Leskovca su pokrenuli akciju „Moje sutra počinje danas".

Želja dece je da ukažu na problem oštećenih mobilijara u parkićima i na igralištima, kao i na problem otvorenih šahtova i blokiranih ili zakrčenih prolaza i trotoara. Učenici su tokom septembra prikupljali podatke, fotografisali oštećeni mobilijar, beležili adrese i lokacije. Na osnovu prikupljenog materijala napravili su prezentaciju koju su danas, u toku Dečje nedelje, predočili nadležnima kako bi se u skladu sa mogućnostima lokalne samouprave popravili, sredili ili uredili ovi objekti i mobilijar.

Cilj aktivnosti koje su organizovane sa učenicima i učenicama bio je da ih osnaži i poveća njihovu participaciju u kreiranju i donošenju politika u svojoj sredini kroz dostupne mehanizme, kao i da podstakne njihov aktivizam kako bi uticali na promene u svom okruženju. Realizacija dečje inicijative je deo aktivnosti na projektu „Sutra počinje danas“ koji NVO Praxis sprovodi u partnerstvu sa organizacijom Music Art Project uz podršku Evropske unije


Učenici i učenice Osnovne škole „Branko Radičević“ iz Bujanovca su pokrenuli akciju sa željom da pozovu donosioce odluka u svojoj opštini da čuju njihove ideje i potrebe i preduzmu potrebne korake da se na njih adekvatno odgovori. U saradnji sa nastavnicima fizičkog vaspitanja deca su napravila listu potrebnih rekvizita koji im nedostaju za nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.

Sa svojim predlozima su se tokom Dečje nedelje obratili nadležnima, kako bi dobili podršku lokalne samouprave za realizaciju akcije, ujedno ističući time važnost aktivnog učešća mladih u Bujanovcu. Predsednik opštine je pohvalio ovu inicijativu i saglasio se sa činjenicom da je potrebno poboljšanje uslova rada u školi. Svesna te činjenice, lokalna samouprava je potpisala ugovor o izboru izvođača radova za renoviranje Osnovne škole „Branko Radičević”. Istaknuto je da postoje napori da se deci obezbede što bolji uslovi za školovanje.

Cilj aktivnosti koje su organizovane sa učenicima i učenicama bio je da ih osnaži i poveća njihovu participaciju u kreiranju i donošenju politika u svojoj sredini kroz dostupne mehanizme, kao i da podstakne njihov aktivizam kako bi uticali ne promene u svom okruženju. Kroz posmatranje svog okruženja, učenici i učenice su nastojali da identifikuju potrebe i probleme u čije rešavanje bi voleli da se uključe i na njih utiču.

Realizacija dečije inicijative je deo aktivnosti na projektu „Sutra počinje danas“ koji NVO Praxis sprovodi u partnerstvu sa organizacijom Music Art Project, a koji finansira Evropska unija.


Na svečanom skupu održanom danas u prostoru Dorćol Plac-a u Beogradu, najavljen je početak kampanje “Ne žuri da odrasteš! Detinjstvo, ne brak!” koja se sprovodi u cilju prevencije i eliminacije dečjih brakova u Srbiji i poboljšanja položaja Romkinja.

Tom prilikom predstavnici Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije, programa Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, ambasade Kraljevine Holandije, UNICEF-a Srbija i nevladine organizacije Praxis, kao i predstavnici 8 gradova i opština iz Srbije, potpisali su izjavu o saradnji na prevenciji i eliminaciji dečijih brakova i poboljšanju položaja Romkinja u romskim naseljima u Srbiji.

Uvodni događaj označava i početak sprovođenja projekta „Prevencija i eliminacija dečijih brakova“ koji finansiraju program Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“ i Ambasada Kraljevine Holandije u Srbiji, a sprovodi Praxis zajedno sa partnerskim organizacijama. Projekti se sprovode u Kruševcu, Kragujevcu, Vranju, Subotici, Bačkoj Palanci, Smederevu, Novom Sadu i Leskovcu.

Podaci iz istraživanja sprovedenog u okviru UNICEF-ovog programa “Ka okončanju dečjih brakova u Srbiji” 2019. godine, ukazuju na ogromnu razliku u prisustvu dečjih brakova u opštoj populaciji i romskim naseljima – 56% žena u romskim naseljima starosti 20 do 24 godine udalo se pre 18. godine, u poređenju sa 6% u opštoj populaciji, dok se 16% venčalo pre 15. godine, za razliku od samo 1% onih koje su se za to odlučile u opštoj populaciji.  

„Izjava koju smo danas potpisali :“Institucije, romska zajednica, javnost - zajedno osvešćeno i proaktivno na tvojoj strani u prevenciji i suzbijanju dečjih brakova u Srbiji,“ suštinski definiše cilj ove kampanje. Veoma je važno što su nam se u tome podršku dale i lokalne samouprave u kojima će se sprovoditi projekti komplementarni sa kampanjom,” objasnila je Marijana Luković, predstavnica organizacije Praxis. Luković je dodala da će projekat, između ostalog, obuhvatati analizu situacije na terenu, organizovanje socio-edukativnih radionica u romskim naseljima sa devojčicama, majkama i očevima, kurseve i dokvalifikacije za mlade Romkinje i osnaživanje škola za podršku ostanku romske dece u školi.  

„I sama konstatacija da u Evropi u 21 veku postoje dečji brakovi zvuči loše, zar ne? Postoji mnogo pogrešnih pretpostavki o uzrocima dečjih brakova u romskoj populaciji - da su deo kulture i tradicije, da su u pitanju roditelji koji ne vode računa o deci. Ali, činjenice su drugačije – uzrok dečjih brakova je siromaštvo, rodna neravnopravnost i nejednak pristup obrazovanju,“ konstatovala je Ana Sitske Brinks, zamenica ambasadora Kraljevine Holandije u Srbiji. 

O uzrocima i posledicama ranih brakova govorio je i šef odseka za razvojnu saradnju Ambasade SR Nemačke u Srbiji, Kristijan Šiling:„ Nemačka kao zemlja koja podržava Srbiju u procesu pristupanja Evropskoj Uniji, prepoznaje uzroke i posledice ranih brakova u Srbiji. Zato kroz aktivnosti programa „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji sprovodi GIZ, podržavamo borbu protiv diskriminacije i isključenosti Roma, u cilju njihove integracije u društvo.“ Šiling je naglasio da će Nemačka razvojna saradnja i nadalje podržavati aktivnosti Vlade Srbije i drugih relevantnih aktera u cilju prevencije i eliminacije dečjih brakova. 

“Naš zajednički cilj jeste da dopremo do dečaka i devojčica, Roma i Romkinja i njihovih porodica i osnažimo ih u uverenju da za njih postoje i drugi izbori u životu, poput školovanja i posla. Ulazeći u brak pre punoletstva lišavaju se mogućnosti da ojačaju, razbiju krug siromaštva i steknu šansu za bolji život,“ rekla je tim povodom Olena Papuga, državna sekretarka Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. 

 Na događaju su se prisutnim medijima i gostima obratile i Josi Ečeveri Burkhard, zamenica direktorke UNICEF-a u Srbiji, i Mila Nikolić, mlada romska saradnica Obrazovno-kulturne zajednice Roma “Romanipen“ iz Kragujevca. Na kraju skupa prikazana je poruka i kratki video o prvom romskom ženskom bendu Priti laud (Pretty Loud), Grab fondacije.

 

Snimak događaja možete pogledati na našoj FB stranici.

  • 1
  • 2
  • 3

Pristup pravima i integracija povratnika po sporazumu o readmisiji

Problemi IRL u pristupu imovinskim pravima na Kosovu - u 7 slika

Zaštita prava interno raseljenih lica - u očekivanju trajnog rešenja

Izvestaji praxisa

 

POPULARNI TAGOVI

 

Praxis watch

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action