Ustavni sud je, odlukom koja je stupila na snagu 5. juna 2013. godine, utvrdio neustavnost odredbi čl. 85 stav 1 u delu koji glasi „koji mora da bude advokat“, čl. 85. stav 2 i čl. 494 – 505. Zakona o parničnom postupku.

U obrazloženju odluke kojom se utvrđuje neustavnost odredbe čl. 85. stav 1 u delu koji glasi „koji mora da bude advokat“ Ustavni sud je naveo da Ustav i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda izričito ne pominju pravo na pristup sudu, ali da je ovo pravo neodvojivo od garancija iz čl. 6. stav 1 EKLJP. Pored toga, Ustavni sud je u obrazloženju naveo da propisivanje obaveze da stranku mora da zastupa isključivo advokat sa druge strane pred državu stavlja obavezu da obezbedi sistem u kom će se pravo na pravnu pomoć efektivno uživati. Nasuprot tome, kako nije donet Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći iz čl. 67. Ustava, sud je utvrdio da obaveza advokatskog zastupanja u parničnim postupcima predstavlja vid posredne diskriminacije građana po osnovu imovnog stanja. Ustavni sud je, takođe, utvrdio da ograničenje iz čl. 85. stav 1 ZPP u delu „koji mora da bude advokat“ predstavlja ograničenje koje nije legitimno, proporcionalno ni nužno, pa je time nesaglasno čl. 20. Ustava, kao i pravu na pravično suđenje iz čl. 32. Ustava, te je takođe nesaglasno i čl. 36. stav 1 Ustava, odnosno jednakosti zaštite prava pred sudovima i predstavlja vid posredne diskriminacije građana po osnovu imovnog stanja, zabranjene čl. 21. Ustava. Zbog međusobne povezanosti čl. 85. stav 1 i 2, Ustavni sud je utvrdio i da je drugi stav istog člana Zakona o parničnom postupku neustavan.

U delu odluke koja se odnosi na odeljak ZPP kojim je regulisan postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana, Ustavni sud je konstatovao da odredbama čl. 494 – 505. Zakona nije uređeno kad jedan građanskopravni spor ima karakter spora o kolektivnim pravima koji bi se rešavao po pravilima posebnog postupka propisanog u ovoj glavi Zakona. Nadalje, Ustavni sud je svoju odluku obrazložio činjenicom da zakonodavac odredbama čl. 494 – 505 ZPP nije utvrdio sadržaj pojma kolektivnih prava i interesa ili uputio na zakone kojima se ta prava uređuju, nije otklonio neodređenost i nepreciznost ovog postupanja da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi za zaštitu kojih kolektivnih prava i interesa je propisan poseban postupak. Nadalje je Ustavni sud utvrdio da ove odredbe ne omogućavaju da se sa sigurnošću utvrdi njihov pravi smisao i sadržaj. Imajući ovo u vidu, Ustavni sud smatra da su ove odredbe ustavnopravno sporne sa aspekta njihove jasnoće, dostupnosti i prihvatljivosti, a time i nesaglasne sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Za više informacija videti saopštenje: Ustavni sud utvrdio da odredbe čl. 85 stav 1 u delu koji glasi „koji mora da bude advokat“, čl. 85. stav 2 i čl. 494 – 505. Zakona o parničnom postupku nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima

Na sednici održanoj 23. maja 2013. godine Ustavni sud je utvrdio neustavnost odredbi čl. 85 stav 1 u delu koji glasi „koji mora da bude advokat“, čl. 85. stav 2 i čl. 494 – 505. Zakona o parničnom postupku.

Odluka Ustavnog suda stupila je na snagu 5.6.2013. godine i od tog dana za zastupanje u parničnom postupku stranke mogu da određuju bilo koje lice, a ne isključivo advokate, kako je bilo predviđeno do odluke Ustavnog suda. Pored toga, odlukom Ustavnog suda utvrđena je neustavnost čl. 85. stav 2 istog Zakona, kao i čitav odeljak Zakona kojim su regulisane kolektivne tužbe.

Podsećanja radi, Koalicija za pristup pravdi je početkom 2012. godine podnela inicijativu za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o parničnom postupku. Ustavni sud je u januaru 2013. godine doneo rešenje kojim se pokreće postupak za utvrđivanje neustavnosti i nesaglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorom čl. 85. Stav 1 i 2 i čl. 494 – 505 Zakona o parničnom postupku. S druge strane, istim rešenjem Ustavni sud je odbacio inicijativu u delu koji se odnosi na čl. 170. i 193. ZPP.

U obrazloženju odluke kojom se utvrđuje neustavnost odredbe čl. 85. stav 1 u delu koji glasi „koji mora da bude advokat“ Ustavni sud je naveo da Ustav i Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda izričito ne pominju pravo na pristup sudu, ali da je ovo pravo neodvojivo od garancija iz čl. 6. stav 1 EKLJP.

Pored toga, Ustavni sud je u obrazloženju naveo da propisivanje obaveze da stranku mora da zastupa isključivo advokat sa druge strane pred državu stavlja obavezu da obezbedi sistem u kom će se pravo na pravnu pomoć efektivno uživati. Nasuprot tome, kako nije donet Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći iz čl. 67. Ustava, sud je utvrdio da obaveza advokatskog zastupanja u parničnim postupcima predstavlja vid posredne diskriminacije građana po osnovu imovnog stanja.

Kako se ukidanjem mogućnosti slobodnog izbora punomoćnika, odnosno zakonskim uslovljavanjem da stranka koja ne želi ili iz bilo kog razloga ne može sama da preduzima radnje u postupku do pravnosnažnog okončanja postupka, mora imati punomoćnika koji je advokat, dovodi u pitanje ravnopravnost stranaka i ograničava pravo na pristup sudu, kao i pravo na pravnu pomoć, to je Ustavni sud utvrdio da ograničenje iz čl. 85. stav 1 ZPP u delu „koji mora da bude advokat“ predstavlja ograničenje koje nije legitimno, proporcionalno ni nužno, pa je time nesaglasno čl. 20. Ustava, kao i pravu na pravično suđenje iz čl. 32. Ustava, te je takođe nesaglasno i čl. 36. stav 1 Ustava, odnosno jednakosti zaštite prava pred sudovima i predstavlja vid posredne diskriminacije građana po osnovu imovnog stanja, zabranjene čl. 21. Ustava. Zbog međusobne povezanosti čl. 85. stav 1 i 2, Ustavni sud je utvrdio i da je drugi stav istog člana Zakona o parničnom postupku neustavan.

U delu odluke koja se odnosi na odeljak ZPP kojim je regulisan postupak za zaštitu kolektivnih prava i interesa građana, Ustavni sud je konstatovao da odredbama čl. 494 – 505. Zakona nije uređeno kad jedan građanskopravni spor ima karakter spora o kolektivnim pravima koji bi se rešavao po pravilima posebnog postupka propisanog u ovoj glavi Zakona. Nadalje, Ustavni sud je svoju odluku obrazložio činjenicom da zakonodavac odredbama čl. 494 – 505 ZPP nije utvrdio sadržaj pojma kolektivnih prava i interesa ili uputio na zakone kojima se ta prava uređuju, nije otklonio neodređenost i nepreciznost ovog postupanja da bi se sa sigurnošću moglo utvrditi za zaštitu kojih kolektivnih prava i interesa je propisan poseban postupak. Nadalje je Ustavni sud utvrdio da ove odredbe ne omogućavaju da se sa sigurnošću utvrdi njihov pravi smisao i sadržaj. Imajući ovo u vidu, Ustavni sud smatra da su ove odredbe ustavnopravno sporne sa aspekta njihove jasnoće, dostupnosti i prihvatljivosti, a time i nesaglasne sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Ustavni sud je još jednom ponovio da je neophodno da bi se jedan opšti akt smatrao zakonom, ne samo formalno nego i u sadržinskom smislu, taj zakon, odnosno njegove norme moraju biti u dovoljnoj meri precizne, jasne i predvidive tako da subjekti na koje se zakon odnosi mogu svoje ponašanje da usklade sa zakonom, kako ne bi zbog nejasnih i nepreciznih, ali i nedostajućih normi i podnormiranosti bili uskraćeni u ostvarivanju svojih zajemčenih prava ili pravnih interesa. Imajući sve ovo u vidu, Ustavni sud je utvrdio da odredbe čl. 494 – 505 Zakona o parničnom postupku nisu u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorom.


Koalicija za pristup pravdi:
Centar za unapređivanje pravnih studija
Civil Rights Defenders
CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji (Odbor za ljudska prava Niš, Odbor za ljudska prava Valjevo, Odbor za ljudska prava Negotin, Vojvođanski centar za ljudska prava Novi Sad, Građanski Forum Novi Pazar)
Fond za humanitarno pravo
Inicijativa mladih za ljudska prava
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda
Praxis

"Srbija je izašla iz svoje turbulentne prošlosti ali je istovremeno i dom najvećoj romskoj zajednici u Evropi. Kako Grad Beograd započinje veliki infrastrukturni razvoj, mnoge romske porodice se suočavaju sa poteškoćama u zadovoljenju osnovnih potreba kao što je stanovanje. Ipak, pravi se određen pomak u obezbeđivanju adekvatnog smeštaja Romima koji često žive na društvenim marginama."

Danilo Ćurčić, pravni analitičar iz Praxisa, govori o pristupu Roma pravu na adekvatno stanovanje, u okviru video klipa UN HUMANRIGHTS "Novi domovi za romske porodice u Srbiji."

Pogledajte video

Dana 19.04.2013. godine na Zlatiboru je održana obuka o upisu u matičnu knjigu rođenih za matičare i zamenike matičara koji vode matične knjige za matična područja 28 gradova i opština sa teritorije Zlatiborskog, Mačvanskog, Kolubarskog i Moravičkog okruga, kao i za zaposlene koji obavljaju poslove državne uprave u vezi sa državljanstvom, prijavom prebivališta, odnosno boravišta i izdavanjem ličnih karti u Ministarstvu unutrašnjih poslova i centrima za socijalni rad. Obuka za više od 120 učesnika organizovana je od strane Tehničke grupe, formirane na osnovu Sporazuma o saradnji zaključenog između Ministrastva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana i UNHCR, a u skladu sa Planom aktivnosti koji za cilj ima da se do 2015. godine iskoreni pojava pravno nevidljivih lica u Srbiji.

Predstavnici Ministarstva pravde i državne uprave, Zaštitnika građana, UNHCR, Praxisa, Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike prisutnima su ukazali na značaj i posledice života bez osnovnih ličnih dokumenata i predstavili probleme koji se u praksi najčešće javljaju, a od značaja su za realizaciju ciljeva ustanovljenih pomenutim Sporazumom o razumevanju. Navedena pitanja analizirana su u perspektivi izmena do kojih je u domaćem zakonodavstvu došlo pod okriljem procesa evropskih integracija. Nova rešenja Zakona o prebivalištu i boravištu građana (pre svega predviđanje mogućnosti prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad, za lica koja nemaju drugi pravni osnov), Zakona o ličnoj karti, Zakona o vanparničnom postupku (odnosno propisivanje novog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja, koji predstavlja osnov za upis u MKR), odraz su tendencija olakšanja pristupa osnovnim statusnim pravima. Tim povodom, predstavnici navedenih državnih organa i institucija su učesnicima obuke predstavili raspoložive mehanizme i sredstva na koja bi u svom radu trebalo da se oslanjaju, kako bi se na što jednostavniji i efikasniji način sprovodili postupci naknadnog upisa u matične knjige rođenih, obnove upisa u matične knjige sa područja Kosova koje su nestale ili uništene tokom ratnih dešavanja, zatim postupci utvrđivanja, odnosno upisa činjenice državljanstva u evidenciju državljana RS, ali i postupci čije sprovođenje je u nadležnosti centara za socijalni rad. Od strane predstavnika Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike istaknuto je da je u toku rad na izmenama Uputstva o postupanju prilikom prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad, izdatog u decembru 2012. godine. Naime, Uputstvo sadrži spornu odredbu o dokazu koji bi trebalo da izda organ unutrašnjih poslova, a koji je potrebno podneti radi popunjavanja predviđenog obrasca i sprovođenja postupka prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad. Predloženo rešenje u postupku izmene Uputstva predviđa da će dokaz u odnosnom postupku predstavljati potvrda organa unutrašnjih poslova o tome da određeno lice nema prijavljeno prebivalište na teritoriji RS, čime će dosadašnje nedoumice biti otklonjene. Na taj način bi bili stvoreni uslovi da se prijava prebivališta na adresi centra za socijani rad odvija bez smetnji, što za mnoge pripadnike ugroženih grupa predstavlja isključivi način da ovo pitanje regulišu.

U završnom delu obuke, učesnici su diskutovali o nedovoljno razjašnjenim aspektima u predmetnoj oblasti. Izražena je dobra volja da se doprinese otklanjanju pojave pravno nevidljivih lica u Srbiji, a uspeh proklamovanih ciljeva zavisiće od zalaganja svih nadležnih organa i službi, na normativnom planu, ali i na polju praktične primene usvojenih rešenja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je u postupku pokrenutom po Praxisovoj pritužbi da je Osnovna škola „Đura Jakšić“ iz Kikinde diskriminisala učenike romske nacionalnosti ukidanjem romskog jezika sa elementima nacionalne kulture iz nastavnog programa za školsku 2012/2013. godinu.

Naime, u ovoj školi koja se nalazi u blizini romskog naselja Mali bedem u Kikindi od školske 2005/2006 godine održavala se nastava iz izbornog predmeta romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Krajem školske 2011. godine dotadašnji nastavnik romskog jezika sa elementima nacionalne kulture sproveo je preliminarnu anketu u kojoj se devetnaestoro roditelja izjasnilo da želi da njihova deca kao izborni predmet pohađaju romski jezik sa elementima nacionalne kulture. Uprkos tome što su ove informacije prosleđene Osnovnoj školi „Đura Jakšić“ iz Kikinde, škola nije sprovela anketiranje o potrebama romske dece niti je romskoj deci ponudila izučavanje ovog predmeta, već je kao izborne predmete ponudila druge predmete.

Stručnim uputstvom za formiranje odeljenja i način finansiranja u osnovnim i srednjim školama predviđeno je da broj učenika i učenica koji treba da budu zanteresovani za izučavanje izbornog predmeta ne može biti manji od 15 po grupi i da se grupa formira prema razredima. Ukoliko se radi o grupama koje su manje od petnaest učenika, škole imaju mogućnost da traže saglasnost ministra prosvete za izvođenje nastave.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u svom mišljenju utvrdila da je, usled postojanja indicija da je devetnaestoro romske dece zainteresovano za izučavanje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture, škola propustila da sprovede sopstveno anketiranje, posebno ako se ima u vidu da je prethodnih godina bila sprovođena nastava iz ovog izbornog predmeta. Nadalje u svom mišljenju poverenica je navela da je obrazovanje romske dece posebno značajno pitanje kom je neophodno posvetiti najveću moguću pažnju, te da je škola trebalo da bude posebno obazriva prilikom ukidanja ovog izbornog predmeta.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti konstatovala je u svom mišljenju da je Osnovna škola „Đura Jakšić“ iz Kikinde propustila da preduzme sve potrebne mere kako bi učenicima i učenicama bilo omogućeno da u školskoj 2012/2013 godini izučavaju romski jezik sa elementima nacionalne kulture, kao izborni predmet, čime je izvršila posrednu diskriminaciju zabranjenu čl. 7, u vezi sa čl. 19. i 24. Zakona o zabrani diskriminacije.

Na kraju, poverenica je školi preporučila da izvrši anketiranje učenika i učenica kako bi se utvrdilo da li postoji potreban broj dece zainteresovane za učenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture, da organizuje nastavu iz ovog predmeta ako se pokaže da postoji potreban broj zainteresovane dece, te da preduzme sve potrebne mere iz svojih nadležnosi i u skladu sa svojim mogućnostima kako bi se deci iz svih nacionalnih manjina omogućilo ostvarivanje prava na vaspitanje i obrazovanje na svom jeziku.

U Srbiji se romski jezik sa elementima nacionalne kulture izučava isključivo kao izborni predmet u nekoliko škola u Vojvodini.

Videti: Mišljenje i preporuka Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Koalicija protiv diskriminacije ustanovila je "Godišnju nagradu za borbu protiv diskriminacije" kao priznanje pojedincima, organizacijama, institucijama, kompanijama i medijima koji su u toku jedne godine učinili najviše napora u suzbijanju diskriminacije prema manjinskim i marginalizovanim grupama ili doprineli unapređenju jednakosti svih građana i građanki u Srbiji. O dobitnicima nagrada odlučuje Koalicija protiv diskriminacije na osnovu predloga koje su joj do kraja 2012. godine, dostavili pojedinci i organizacije. Članice Koalicije protiv diskriminacije su: Centar za unapređivanje pravnih studija, Civil Rights Defenders, Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava, Mreža odbora za ljudska prava (CHRIS network), Udruženje studenata sa hendikepom, Gayten LGBT, PRAXIS i Regionalni centar za manjine.

"Nagrade za borbu protiv diskriminacije", dodeljuju se za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u Srbiji svake godine od 2008. godine i to u pet kategorija:

• Javna vlast (institucije javne vlasti, poslanici/e, funkcioneri/ke)
• Organizacije civilnog društva (NVO, sindikati, profesionalna udruženja)
• Mediji (javna glasila, novinari/ke, profesionalna udruženja)
• Biznis sektor (preduzeća, poslovni ljudi)
• Javne ličnosti (umetnici/e, sportisti/kinje, glumci/ice, pevači/ce, političari/ke)

Ove godine dobitnicima je nagrade uručio Izvestilac Evropskog Parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. "Nagrade za borbu protiv diskriminacije" za izuzetan doprinos u borbi protiv diskriminacije u 2012. godini dobili su:

1. Javna vlast – OŠ "Dragojlo Dudić"
2. Organizacije civilnog društva – Incijativa mladih za ljudska prava
3. Mediji - Boban Karović, dnevni list Danas.
4. Biznis sektor - Ipsos Strategic Marketing
5. Javne ličnosti - Vincent Degert, njegova ekselencija Ambasador, Šef delegacije Evropske Unije u Srbiji

Dana 27. juna 2013. godine, Praxis je posetila grupa od 10 burmanskih pravnika i aktivista u okviru dvonedeljne studijske posete Srbiji podržane od strane organizacije Civil Rights Defenders. Tok prilikom, posetioci su razgovarali sa predstavnicima Praxisa o ciljevima i misiji organizacije, iskustvu u vezi sa pružanjem besplatne pravne pomoći, strateškom parničenju i javnom zagovaranju za izmene ili usvajanje sistemskih rešenja koja bi omogućila poštovanje ljudskih prava marginalizovanih grupa.

Problemi u vezi sa upisom u matičnu knjigu rođenih i ostvarivanjem prava na državljanstvo, kao i različite strategije koje su organizacije civilnog duštva primenjivale u cilju njihovog prevazilaženja bili su predmet diskusije, a prisutni su iskazali posebno interesovanje za terenski rad Praxisa i organizaciju pravnih mobilnih timova. Korišćenje metoda strateškog parničenja prikazano je kroz slučajeve koje je Praxis vodio u oblasti zaštite od diskriminacije i ostvarivanja prava na adekvatno stanovanje.

Učesnici su posetu ocenili kao korisnu, a prezentovano iskustvo kao dobru osnovu za razvijanje novih pravnih strategija u svojim organizacijama.

Dana 27. juna 2013. godine Vlada Republike Srbije usvojila je Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije za period od 2013. do 2018. godine. Strategija je predstavljena kao uslaglašen sistem mera i instrumenata javne politike koje Srbija treba da sprovede sa ciljem smanjenja svih oblika i vrsta diskriminacije, posebno prema marginalizovanim i osetljivim društvenim grupama. Praxis je učestvovao u izradi Nacrta Strategije i preneo iskustva i uočene probleme u vezi sa diskriminacijom pripadnika nacionalnih manjina, žena, dece, izbeglica, interno raseljenih lica i drugih ugroženih migrantskih grupa.

Jasna strategija sprečavanja diskriminacije važan je korak u pravcu jačanja i unapređivanja mehanizama kontrole, promocije tolerancije i podrška sprovođenju antidiskriminacionih propisa. Istovremeno je neophodno što hitnije usvajanje akcionog plana kojim bi se odredile konkretne i pojedinačne mere i rokovi za primenu strategije.

Pogledati Strategiju prevencije i zaštite od diskriminacije

Praxis je potpisao memorandum o razumevanju sa privatnim istraživačkim Univerzitetom Nortistern iz Bostona u cilju ostvarivanja saradnje u oblasti programa za stažiranje u Praxisu.

Saradnja Praxisa i Univerziteta Nortistern datira od 24. jula 2012. godine, kada su studenti posetili Praxis u okviru svoje studijske posete Beogradu. Tom prilikom, pravnici Praxisa upoznali su studente sa glavnim ciljevima i aktivnostima organizacije, a najveću pažnju studenata privukla su prinudna iseljenja neformalnih naselja i položaj pravno nevidljivih lica.

Potpisivanje memoranduma o razumevanju pružiće studentima priliku da se kroz aktivnosti Praxisa upoznaju sa radom nevladine organizacije u oblasti zaštite i unapređivanja prava manjinskih i marginalizovanih grupa u Srbiji i da uče o procesu upravljanja, javnog zagovaranja i funkcionisanja nevladine organizacije.

Više informacija o programu za stažiranje u Praxisu možete naći ovde.