Diskriminacija

Praxis

Praxis

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, utvrdila da je predsednik Opštine Kanjiža na konferenciji za novinare, 12. avgusta 2015. godine, izneo niz diskriminatornih stavova kojima se vređa dostojanstvo izbeglica i migranata, a koji su dan kasnije objavljeni i na internet prezentaciji Opštine Kanjiža pod nazivom Stav lokalne samouprave u vezi migranata.

Predsednik Opštine Kanjiža je, između ostalog, izjavio da „ovi stranci ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture...“, apelujući na građane da budu spremni za slučaj kada će ih pozvati da izraze svoje nezadovoljstvo. Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti, navodeći da se izjavom stvara ponižavajuće i uvredljivo okruženje prema izbeglicama, doprinosi širenju predrasuda, netrpeljivosti i netolerancije, kao i da izjava ima posebnu težinu jer dolazi od nosioca javne vlasti.

Poverenica je preporučila predsedniku Opštine Kanjiža da uputi javno izvinjenje, da ubuduće ne daje i ne objavljuje izjave kojima se vređa dostojanstvo i podržavaju predrasude prema izbeglicama, kao i da svojim postupanjem doprinosi smanjenju ksenofobije, rasizma i diskriminacije i povećanju tolerancije prema izbeglicama. Predsednik Opštine Kanjiža je, postupajući po preporuci poverenice, objavio izvinjenje na sajtu Opštine Kanjiža, što govori o učinkovitosti ovog mehanizma zaštite od diskriminacije.

Mišljenje poverenice je važno jer podseća nosioce javne vlasti da moraju biti svesni odgovornosti za javno izgovorenu reč, kao i na obavezu da ne podstiču netrpeljivost i netoleranciju u društvu.

Kristina Vujić, pravna analitičarka u Praxisu, predstavila je "Istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima u Srbiji", koje je sprovedeno u okviru projekta Pravna pomoć i zagovaranje – pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma, podržanog od Civil Rights Defenders-a i Švedske agencije za međunarodnu saradnju.


Pogledajte prilog na TV Kopernikus.

Dana 19. novembra 2015. godine, u Medija Centru u Beogradu održana je završna konferencija u okviru projekta "Osnaživanje civilnog društva radi implementacije antidiskriminacionih zakona u Srbiji", koji su Praxis i Equal Rights Trust (ERT) iz Londona sprovodili uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a koji je finansiran od strane Evropske unije. Tom prilikom ukazano je na prava LGBT osoba, Roma, migranata, dece, osoba sa invaliditetom, kao i na rodnu ravnopravnost.


Pročitajte celu vest na sledećem linku.

Dana 19. novembra 2015. godine, u Medija Centru u Beogradu održana je završna konferencija u okviru projekta "Osnaživanje civilnog društva radi implementacije antidiskriminacionih zakona u Srbiji"", koji su Praxis i Equal Rights Trust (ERT) iz Londona sprovodili uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a koji je finansiran od strane Evropske unije.

Na sledećem linku pogledajte prilog RTS-a.

U okviru projekta „Pravna pomoć i zagovaranje-pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma“, koji Praxis sprovodi uz podršku organizacije Civil Rights Defenders od 01.01.2015-31.12.2015. godine, organizovan je završni okrugli sto za predstavnike institucija i civilnog sektora iz deset opština u kojima su sprovođene projektne aktivnosti (Leskovac, Bojnik, Prokuplje, Kuršumlija, Bor, Aleksinac, Bela Palanka, Kruševac, Lebane i Knjaževac).

Ovom sastanku prethodio je niz aktivnosti sa ciljem da se omogući uvid u probleme sa kojima se suočavaju Romi/Romkinje u pristupu socioekonomskim pravima i probleme u nedostatku pravnog okvira i praksi, kako bi predstavnici svih relevantnih institucija i civilnog sektora u lokalnim zajednicama kroz koordinaciju aktivnosti i kroz sveobuhvatan pristup postojećim problemima, formulisali zaključke i preporuke koji se odnose na korake koje bi trebalo preduzeti kako bi se postojeći problemi otklonili.

U periodu trajanja projekta, preko 700 korisnika je informisano, savetovano i pružena im je pravna pomoć radi ostvarivanja prava na lična dokumenta, prebivalište i boravište, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, zapošljavanje, obrazovanje i stanovanje. Obavljeno je 30 terenskih poseta i posećeno 53 romska naselja kako bi se pravna pomoć učinila dostupnom širem krugu najugroženijih korisnika. Održani su sastanci sa predstavnicima relevantnih institucija u deset opština u kojima su sprovođene aktivnosti sa ciljem unapređenja njihove međusobne saradnje, kao i saradnje sa organizacijama civilnog društva radi poboljšanja pristupa socioekonomskim pravima za Rome/Romkinje. Razvijanje i učvršćivanje ove saradnje treba da omogući jednak pristup pravdi za Rome/Romkinje, doprinese kvalitetu pruženih usluga i poboljšanju sveukupnog položaja romske nacionalne manjine.

U okviru istog projekta sprovedeno je i objavljeno Istraživanje o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima u Srbiji s ciljem da pruži informacije o pristupu Romkinja pravima na zdravlje, obrazovanje, zapošljavanje, socijalnu pomoć, kao i uslove stanovanja. Istraživanje se takođe bavilo rodnom perspektivom u nameri da istraži kakav je položaj Romkinja u odnosu na muškarce iz istih zajednica. Istraživanje je predstavljeno učesnicima okruglog stola i objavljeno na sajtu Praxisa.

Rezultati sprovedenih aktivnosti, uključujući uočene probleme i prepreke i njihov karakter, predstavljeni su predstavnicima lokalnih zajednica na završnom okruglom stolu. Učesnici na okruglom stolu su, zajedno sa timom Praxisa, aktivno učestvovali u definisanju preporuka koje bi predstavljale svojevrstan vodič lokalnim institucijama i civilnom sektoru u traženju adekvatnih odgovora na probleme.

Desetočlana porodica S. prinudno je preseljena iz Leskovca u Aleksinac nakon požara u kojem je izgorela i baraka u kojoj su živeli poslednjih nekoliko godina.

Kako je porodica u požaru izgubila i lična dokumenta, Policijska uprava Leskovac im je pasivizirala adrese. Razlog tome bila je činjenica da porodica ne živi na adresi na kojoj ima prijavljeno prebivalište, da nema gde da boravi na teritoriji Leskovca, pa tako nije imala ni mogućnost prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad u ovom gradu. Pored toga, CSR Lekovac im je obustavio pravo na novčanu socijalnu pomoć oglasivši se mesno nenadležnim, a zbog činjenice da jedan član porodice ima prijavljeno prebivalište u opštini Aleksinac, organizovao je preseljenje porodice. Usled nedostatka adekvatne saradnje nadležnih institucija i nedovoljnih kapaciteta koji su im na raspolaganju, porodici S. nije obezbeđen adekvatan prihvat u novoj zajednici. Važno je naglasiti i da porodicu niko nije konsultovao u vezi sa tim da li uopšte želi da se preseli u Aleksinac, što je suprotno svim međunarodnim standardima.

Već nekoliko meseci porodica boravi u jednoj prostoriji bez elementarnih uslova za život koju im je ustupila rođaka, zbog čega je njihovo zdravlje ugroženo. Uz pomoć CSR Aleksinac pokrenuti su postupci prijave prebivališta, koji još uvek traju. U međuvremenu, nijedan član porodice nema ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, četvoro dece je prekinulo redovno školovanje, a prava iz oblasti socijalne zaštite moći će da ostvare tek pošto prijave prebivalište i pribave lične karte.

Na primeru ove porodice vide se sve slabosti sistema socijalne zaštite. Stanje socijalne potrebe u kojoj se porodica S. nalazi već duži period drastično se pogoršalo i dovelo porodicu u problem višestruke socijalne isključenosti. Sada je put ka izlasku iz ovakve situacije daleko kompleksniji, posledice koje trpe članovi porodice nesagledive, a šteta neotklonjiva.

Novi priručnik koji je danas objavila Evropska mreža za pitanja aptridije (ENS) o korišćenju imigracionog pritvora upozorava da se lišavanje slobode lica bez državljanstava često traje mesecima, pa čak i godinama, bez realnih izgleda da im pritvor bude ukinut a status rešen. To se dešava zato što imigracioni sistemi i režimi lišavanja slobode nemaju adekvatne procedure za identifikovanje apatridije i zaštitu lica bez državljanstva.

Priručnik poziva sve relevantne aktere da uzmu učešće i pozovu vlade zemalja Evrope na odgovornost, insistirajući na poštovanju međunarodnih obaveza u oblasti ljudskih prava koje bi sprečile ovu praksu. Zbog nedostatka zaštite sa jedne strane i povećanog imigracionog pritvora sa druge, mnoga lica koja trenutno borave u Evropi ostaju izložena riziku od proizvoljnog lišenja slobode.

Priručnik “Zaštita lica bez državljansta od proizvoljnog lišenja slobode” je poslednji u seriji publikacija koje čine deo istraživačkih i zagovaračkih napora Evropske mreže za pitanja apatridije širom Evrope da se istraže zakon, politike i prakse koje se primenjuju na lica bez državljanstva. Lišenje slobode lica bez državljanstva predstavlja uznemirujući trend širom Evrope i dešava se uprkos činjenici da je zaštita od proizvoljnog lišenja slobode garantovana međunarodnim pravom. ENS je posvećena podizanju svesti i pronalaženju efikasnih rešenja kako bi se obezbedila odgovarajuća zaštita i poštovanje ljudskih prava.

Kris Neš, direktor Evropske mreže za pitanja apatridije, kaže da "propust država širom Evrope da uspostave efikasan sistem za identifikivanje lica bez državljanstva ostavlja hiljade njih izložene riziku od proizvoljnog lišenja slobode. Ova ugrožena lica se nalaze u pukotinama sistema bez mogućnosti da se “vrate” kući, jer ih nijedna zemlja ne prepoznaje kao državljane, ili da ponovo izgrade svoje živote u Evropi. Neophodno je ovo sprečiti, i naš priručnik je objavljen kao poziv državama da poštuju svoje međunarodne obaveze u oblasti ljudskih prava, i kao resurs da se pomogne drugim zainteresovanim stranama da pozovu svoje vlade na odgovornost”.

***Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) je udruženje organizacija civilnog društva koje ima 103 člana u 39 zemalja. Mreža je posvećena suzbijanju apatridije i omogućavanju da se 600,000 ljudi bez državljanstva, koliko se procenjuje da ih ima u Evropi, zaštiti međunarodnim pravom.

ENS sprovodi trogodišnji projekat koji za cilj ima bolje razumevanje obima i posledica proizvoljnog lišenja slobode lica bez državljanstva u Evropi, i zagovaranje za zaštitu lica bez državljanstva od proizvoljnog lišenja slobode primenom regionalnih i međunarodnih standarda. Projekat će rezultirati nizom izveštaja o zakonima, politikama i praksama u odabranim evropskim državama, a koji se odnose na lišenje slobode lica bez državljanstva i uticaju istih na lica bez državljanstva i one “koji se ne mogu vratiti” pa su stoga često u riziku od apatridije.

U okviru projekta je pripremljen priručnik za profesionalce koji se bave zaštitom lica bez državljanstva od proizvoljnog lišenja slobode. Priručnik je namenjen da služi kao sredstvo advokatima, organizacijama civilnog društva, sudijama, zakonodavcima i kreatorima politika, a kasnije kao osnova za treninge i programe stateškog parničenja koje vodi ENS.

Preuzmite priručnik ovde.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, zaključila da u članku „Azilanti za Evropu i obrve čupaju”, koji je dnevni list Večernje novosti objavio 6.8.2015. godine, nema povrede odredaba Zakona o zabrani diskriminacije.

Pozivajući se na domaće i međunarodno zakonodavstvo, Praxis je ukazao da sporni tekst doprinosi širenju straha, stvaranju neprijateljskog okruženja i produbljivanju socijalne distance građana prema tražiocima azila, izbeglicama i migrantima koji su trenutno jedna od najosetljivijih grupa u Srbiji. Stvaranje predrasude da svi migranti imaju velike količine novca ne doprinosi razumevanju njihove teške situacije, kao ni stav novinara da su izbeglice „narušile sve lepote ovog dela grada”, kao i da „prizor koji će dočekivati posetioce Beograda kad iskorače iz autobusa ili voza nije prijatan“ zbog prisustva izbeglica u neposrednoj blizini autobuske, odnosno železničke stanice.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je stava da se tekst u najvećem delu sastoji od citiranih izjava preduzetnika i zaposlenih koji pružaju usluge. „Autorka teksta je prenela i citirala izjave, odnosno mišljenja i zapažanja osoba koje su došle u susret sa izbeglicama kao mušterijama i stoga odgovornost novinara/urednika za izjave koje je dalo neko drugo lice nije opravdana...”. U zaključku, poverenica se, između ostalog, poziva na međunarodne izvore i praksu i posebno navodi jurisprudenciju Evropskog suda za ljudska prava iz koje proizlazi da ograničenja slobode izražavanja ne smeju biti takva da „obeshrabre otvorenu raspravu o stvarima od javnog interesa”.

Uprkos stavu Poverenice da u spornom tekstu nije došlo do povrede Zakona o zabrani diskriminacije, Praxis smatra da odgovornost medija ne može biti isključena niti umanjena činjenicom da su u tekstu „samo” preneti stavovi trećih lica. Odsustvo osude na pisanje Večerenjih novosti predstavlja još jednu propuštenu priliku da se jasno ukaže na odgovornost medija prilikom izveštavanja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je, postupajući po pritužbi Praxisa, zaključila da u članku „Sve više izbeglica: migranti će uskoro islamizirati Srbiju“, koji je dnevni list Kurir objavio u elektronskom izdanju 2.8.2015. godine, nema povrede prava prema Zakonu o zabrani diskriminacije.

Praxis je u pritužbi ukazao da spоrni tеkst dоprinоsi širеnju strаhа, stvаrаnju nеpriјаtеlјskоg оkružеnjа i prоdublјivаnju sоciјаlnе distаncе grаđаnа prеmа izbеglicаmа i migrаntimа kојi su trеnutnо јеdnа оd nајоsеtlјiviјih grupа u Srbiјi. Nеutеmеlјеnim nаglаšаvаnjеm dа ćе izbеglicе uskоrо dа islаmizuјu Srbiјu, i isticanjem da je „pоsеbаn rizik činjеnicа dа su mеđu izbеglicаmа kоје ulаzе u Srbiјu prоnаđеni i оni kојi imајu bоrbеnо iskustvо“, stvаrа sе аtmоsfеrа strаhа, podstiče diskriminаciја i netrpeljivost štо је u suprоtnоsti sа dоmаćim i mеđunаrоdnim propisima. U tekstu je navedeno da “sve veći broj migranata iz Sirije, Avganistana i Somalije ne samo što donosi rizik od islamizacije Evrope, već će uskoro dovesti i do toga da Srbija postane jedno od njihovih trajnih staništa.” Na taj način su izbeglice i migranti označeni kao nosioci „rizika“ od islamizacije, i ujedno se sugeriše da zbog pretpostavljene verske pripadnosti, Srbija ne treba da bude mesto njihovog nastanjenja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti smatra da su u tekstu navedena uglavnom mišljenja i stavovi analitičara i da „s obzirom da mediji imaju pravo da izveštavaju o različitim pojavama, pružaju i prenose različite informacije i stavove, bilo bi neprihvatljivo pozivati na odgovornost autora/urednika zbog prenošenja stavova drugih lica o pojavama u društvu koja su predmet javne diskusije“. Ujedno, poverenica navodi da u tekstu nema pravljenja razlike niti nejednakog postupanja prema izbeglicama i migrantima na osnovu veroispovesti.

Uprkos stavu poverenice, Praxis smatra da odgovornost medija ne može biti isključena niti umanjena činjenicom da su u tekstu „samo” preneti stavovi drugih lica. Slažemo se da je demokratskom društvu neophodna sloboda izražavanja, ali ne po cenu ksenofobičnih, uznemirujućih i diskriminatornih navoda, mišljenja i stavova.

Zaključkom da pisanje Kurira ne predstavlja nejednako postupanje prema izbeglicama na osnovu ličnog svojstva, propuštena je prilika da se jasno ukaže na odgovornost medija prilikom izveštavanja i obavezu da sе pisanjem ne dоprinоsi stvaranju diskriminacije i širеnju ksеnоfоbiје.

Praxis je sproveo istraživanje koje ima za cilj da pruži informacije o pristupu Romkinja socioekonomskim pravima kao i da istraži kakav je položaj žena u odnosu na muškarce u romskoj zajednici. Istraživanje je urađeno u okviru projekta „Pravna pomoć i zagovaranje - pristup pravima i borba protiv diskriminacije Roma“, u saradnji sa Civil Rights Defenders-om i uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu saradnju. Istraživanje je sprovedeno u periodu od februara do avgusta 2015. godine, a anketirano je ukupno 100 Romkinja i 100 Roma iz deset opština sa juga Srbije: Aleksinca, Prokuplja, Bojnika, Bora, Kuršumlije, Lebana, Leskovca, Bele Palanke, Kruševca i Knjaževca.

Ispitanice i ispitanici imali su u proseku 37 godina, a 78% ispitanih žena i muškaraca bilo je u bračnoj ili vanbračnoj zajednici. Prosečne godine za stupanje u prvu bračnu/vanbračnu zajednicu pokazuju značajne razlike između žena i muškaraca. Anketirane Romkinje u proseku u prvu bračnu ili vanbračnu zajednicu stupaju sa svega 14.7 godina, pri čemu treba imati u vidu da su najmlađe ispitanice koje su stupile u bračnu/vanbračnu zajednicu imale 13 godina i da je to bio slučaj u četiri od deset opština.

Prema rezultatima istraživanja, Romkinje u 79% slučajeva poseduju zdravstvenu knjižicu, tek 40% ostvaruje pravo na socijalnu zaštitu, 35% zarađuje obavljajući uglavom sezonske poslove, dok je svega 30% ispitanica završilo osnovnu školu. Što se tiče uslova u kojima žive, 92% ispitanica je potvrdilo da žive u trošnim objektima od cigle, a 45% da objekat u kome žive nije priključen na kanalizacionu mrežu.

Odgovori na ankete obojeni su patrijarhalnim stavovima i ispitanika i ispitanica, posebno u delu koji se odnosi na ulogu žene u porodici.

„Školovanje je više važno za muškarce jer oni treba da zarade, a za žene nije, jer za njih nije rad, nego da budu u kući sa decom i obavljaju kućne poslove.“ (M., 1986, Bor)

Osim toga, pokazalo se da ispitanice najčešće ne znaju da prepoznaju diskriminaciju, čak ni onda kada je ona direktna, a naročito kada je reč o prikrivenom obliku diskriminacije. U slučajevima kada je prepoznaju, nedostaje znanje o mehanizmima zaštite.

„Kada se obratim centru za socijalni rad, uvek dobijam odgovor da ne mogu da ostvarim prava i tada mi kažu da su u velikoj gužvi i da nemaju vremena da mi objašnjavaju zbog čega nemam pravo na pomoć. Ovo je bila uobičajena situacija kroz koju sam prolazila godinama dok nisam ostvarila pravo na novčanu socijalnu pomoć. Nikada do sada nisam dobila jednokratnu novčanu pomoć iako sam više puta tražila.“ (Ž., 1956, Aleksinac)

Rezultati istraživanja ostavljaju prostor za to da državne institucije i lokalne samouprave u budućnosti preduzimaju mere u cilju daljeg poboljšanja pristupa socioekonomskim pravima žena u romskim zajednicama, koje bi se odnosile i na eliminisanje rodnih razlika i oslobađanje od tradicionalnih uloga i stereotipa, što bi sveobuhvatno poboljšalo njihov položaj u društvu.

Preuzmite izveštaj ovde.

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action