Sastanak Grupe nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a održan je 11. oktobra u Beogradu. Mreža organizacija za decu Srbijebila je domaćin predstavnicima organizacija iz 21 države Evrope, a sastanak je facilitirala Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a i predstavnica MODS-a u Eurochild-u.
Učesnici su razmatrali aktualne politike Evropske unije, fokusirajući se na socijalna prava i efikasnije investiranje u decu. Osim predstavljanja stanja i daljih izazova u EU, članice MODS-a Atina, Centar za integraciju mladih (CIM), Evo ruka, Pomoć deci predstavile su svoj rad kao primere dobre prakse u oblasti zaštite prava deteta.
Narednog dana je održana međunarodna konferencija “ Ulaganje u decu – dobrobit za svu decu”, sa gostima iz 21 evropske mreže, u organizaciji Mreže organizacija za decu Srbije, Eurochild-a, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) i UNICEF-a u Klubu poslanika u Beogradu.
Na otvaranju konferencije, na kojoj su predstavljena međunarodna iskustva i primeri javnih izdvajanja iz budžeta sa ciljem da se smanji siromaštvo i socijalna isključenost dece, istaknuta je važnost usklađivanja javnih finansijskih resursa sa politikama i zakonodavstvom koje utiču na decu. Na konferenciji je naglašena posvećenost Srbije u borbi protiv siromaštva dece i na ispunjavanju razvojne agende Ujedinjenih nacija.
Tom prilikom Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta Vlade RS istakla je ulogu Saveta za prava deteta kao mehanizma za koordinaciju koji će omogućiti saradnju na praćenju i unapređenju politika za decu.
Zamenica direktora UNICEF-a Severine Leonardi je posebno ukazala da je vlada jasno posvećena blagostanju dece i da ulaže u različite vrste novčanih davanja i usluga koje direktno ili indirektno utiču na decu. Međutim, struktura budžeta i dalje u potpunosti ne odražava ova ulaganja i ne pruža pun uvid u detalje. Stoga, UNICEF poziva vladu da definiše metodologiju za bolje praćenje investicija koje su u vezi sa decom i stvori osnovu za budžetiranje koje je po meri dece.
Prisutni učesnici su imali priliku da čuju i snimljeno obraćanje Komesarke za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Marijan Tajsen koja je poslala poruku da se briga o deci praktično sama otplati: „Za manje od deset godina našem društvu se u potpunosti vrati investicija.”
Na konferenciji je zaključeno da je neophodno intenzivirati rad na sprovođenju UN Ciljeva održivog razvoja, gde je borba protiv siromaštva dece na prvom mestu, unaprediti praćenje i procenu izdvajanja za decu i porodice u Srbiji, razviti grupe usluga u zajednici koje će biti podrška porodici, naročito porodicama koje su u riziku od razdvajanja, da je potreban veći obuhvat uslugama koje će biti dostupne i novčanim davanjima porodici i deci koja žive u siromaštvu.
Više o konferenciji saznajte na sajtu MODS-a.
Sastanak Grupe nacionalnih partnerskih mreža Eurochild-a održan je 11. oktobra u Beogradu. Mreža organizacija za decu Srbije bila je domaćin predstavnicima organizacija iz 21 države Evrope, a sastanak je facilitirala Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a i predstavnica MODS-a u Eurochild-u.
Učesnici su razmatrali aktualne politike Evropske unije, fokusirajući se na socijalna prava i efikasnije investiranje u decu. Osim predstavljanja stanja i daljih izazova u EU, članice MODS-a Atina, Centar za integraciju mladih (CIM), Evo ruka, Pomoć deci predstavile su svoj rad kao primere dobre prakse u oblasti zaštite prava deteta.
Narednog dana je održana međunarodna konferencija “ Ulaganje u decu – dobrobit za svu decu”, sa gostima iz 21 evropske mreže, u organizaciji Mreže organizacija za decu Srbije, Eurochild-a, Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije (SIPRU) i UNICEF-a u Klubu poslanika u Beogradu.
Na otvaranju konferencije, na kojoj su predstavljena međunarodna iskustva i primeri javnih izdvajanja iz budžeta sa ciljem da se smanji siromaštvo i socijalna isključenost dece, istaknuta je važnost usklađivanja javnih finansijskih resursa sa politikama i zakonodavstvom koje utiču na decu. Na konferenciji je naglašena posvećenost Srbije u borbi protiv siromaštva dece i na ispunjavanju razvojne agende Ujedinjenih nacija.
Tom prilikom Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta Vlade RS istakla je ulogu Saveta za prava deteta kao mehanizma za koordinaciju koji će omogućiti saradnju na praćenju i unapređenju politika za decu.
Zamenica direktora UNICEF-a Severine Leonardi je posebno ukazala da je vlada jasno posvećena blagostanju dece i da ulaže u različite vrste novčanih davanja i usluga koje direktno ili indirektno utiču na decu. Međutim, struktura budžeta i dalje u potpunosti ne odražava ova ulaganja i ne pruža pun uvid u detalje. Stoga, UNICEF poziva vladu da definiše metodologiju za bolje praćenje investicija koje su u vezi sa decom i stvori osnovu za budžetiranje koje je po meri dece.
Prisutni učesnici su imali priliku da čuju i snimljeno obraćanje Komesarke za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju Marijan Tajsen koja je poslala poruku da se briga o deci praktično sama otplati: „Za manje od deset godina našem društvu se u potpunosti vrati investicija.”
Na konferenciji je zaključeno da je neophodno intenzivirati rad na sprovođenju UN Ciljeva održivog razvoja, gde je borba protiv siromaštva dece na prvom mestu, unaprediti praćenje i procenu izdvajanja za decu i porodice u Srbiji, razviti grupe usluga u zajednici koje će biti podrška porodici, naročito porodicama koje su u riziku od razdvajanja, da je potreban veći obuhvat uslugama koje će biti dostupne i novčanim davanjima porodici i deci koja žive u siromaštvu.
Više o konferenciji saznajte na sajtu MODS-a.
Savet za prava deteta Vlade Republike Srbije održao je 1. marta treću redovnu sednicu na kojoj su, pored redovnih članova, aktivno učestvovala i deca, aktivisti i aktivistkinje Prijatelja dece Srbije, koja su iznela svoje viđenje i iskustva o nasilju kome su deca izložena u društvu, kao i predloge za moguća rešenja. Inače, deca su deo participativne grupe oformljene radi punog učešća dece u donošenju novog nacionalnog strateškog okvira za zaštitu dece od nasilja. Na sednici je učestvovala i Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a.
Predsednica Saveta za prava deteta, Slavica Đukić Dejanović, istakla je da je učešće dece u radu Saveta dragoceno, da su njihovi uvidi i predlozi izuzetno važni, kao i da participacija dece treba da postane praksa u donošenju odluka koje se dece tiču.
U radu sednice Saveta za prava deteta učestvovali su i ministri Zoran Lončar, Mladen Šarčević i Zoran Đorđević i predstavnik UNICEF-a za Srbiju Mišel Sen Lo. Tom prilikom, ministri su potpisali dokument “Poziv na akciju“, za unapređenje podrške razvoju dece u ranom uzrastu, odnosno od trudnoće do prvih 1.000 dana. Posebno je istaknuto da je prvih hiljadu dana razvoja nervnog sistema zapravo okvir za psihološku, saznajnu, fizičku i emotivnu komponentu budućih odraslih ljudi, te da je zbog toga, produbljivanje znanja i poboljšanje uslova da svi ti segmenti budu zadovoljeni na najbolji mogući način, zadatak celog društva.
Na sednici je predstavljen i Nacrt strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, nakon čega je donet zaključak o prihvatanju konačnog teksta Nacrta strategije. Pored toga, predstavljeno je i formiranje Radne grupe za izradu Nacionalnog plana akcije za decu u kojoj će Jasmina Miković uzeti učešće kao predstavnica MODS-a. Naglašena je važnost izrade sveobuhvatnog dokumenta kojim bi se na jasan način definisala politika države prema deci, kao važan preduslov za unapređenje prava deteta i poboljšanje uslova u kojima deca žive i odrastaju u Srbiji.
Tokom januara, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, nije prelazio 180 izbeglica/migranata. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, BiH, mađarske ili rumunske granice. Tokom januara, Praxis je pružio pomoć ukupnom broju od 855 izbeglica/migranata u vidu informisanja, upućivanja na razne organizacije/ustanove, ili pokrivanja troškova prevoza do azilnih i prihvatnih centara.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 480 novopridošlih izbeglica/migranata, 301 odraslih (256 muškaraca i 45 žena) i 179 maloletnika (156 dečaka i 23 devojčice; od čega 121 maloletnika bez pratnje, 118 dečaka i 3 devočice) dobilo relevantne informacije. Od ukupno 480 novopridošlih izbeglica/migranata, 98 osoba (20.4%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 62 novopridošle izbeglice/migranata je bilo iz Sirije (12.9% od ukupnog broja), 72 izbeglice/migranta je došlo iz Iraka (15.0%), a 67 izbeglica/migranata (14.0%) iz Pakistana, što je značajno manje nego u prethodnom mesecu kada je iz Pakistana pristiglo 105 izbeglica/migranata. Iz Irana je pristiglo ukupno 137 izbeglica/migranata (28.5% od ukupnog broja), od čega je avionom pristiglo njih 122. Ukupno 5 novopridošlih izbeglica/migranata je došlo iz Maroka (1.0%). Iz Alžira je pristiglo ukupno 11 izbeglica/migranata (2.3%). Iz ostalih zemalja, Libije (14), Indije (2), Šri Lanke (3), Malija (1), Turske (1), Crne Gore (1), Jordana (1), Kazahstan (1), Kine (1), Nepala (1), Somalije (1) i Tunisa (1) je pristiglo ukupno 28 (5.8%) izbeglica/migranata.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
Tokom decembra, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim viđao i sa kojima je razgovarao dosezao je 180 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Tokom ovog perioda, Praxis je asisitirao ukupno 1106 izbeglice/migranata, kroz informisanje, upućivanje na ciljanu pomoć raznih organizacija/ustanova ili pokrivanje troškova prevoza do prihvatnih i centara za azil.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 544 novopridošlih izbeglica/migranata, 361 odraslih (289 muškaraca i 72 žene) i 183 maloletnika (154 dečaka i 29 devojčica; od čega 124 maloletnika bez pratnje, 121 dečak i 3 devočice) dobilo relevantne informacije, što je znatno manje nego prethodnog meseca kada smo informisali 865 novopridošlih izbeglica/migranata. Od ukupno 544 novopridošlih, 96 osoba (17.6%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 66 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije(12.1% od ukupnog broja), 55 izbeglica/migranta je došlo iz Iraka (10.1%), što predstavlja značajni pad u odnosu na prethodne mesece (447 u oktobru i 188 u novembru). Ukupno 105 izbeglica/migranata (19.3%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 185 izbeglica/migranata (34.0% od ukupnog broja), a 3 novopridošle izbeglice/migranata je došlo iz Maroka (0.6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša (9), Indije (7), Palestine (3), Libije (7), Šri Lanke (3), Malija (1), Turske (2), Kameruna (1) i Egipta (1) je pristiglo ukupno 34 (6.3%) izbeglica/migranata.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
Tokom novembra, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim viđao i sa kojima je razgovarao je dosezao 200 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Tokom ovog perioda, Praxis je asisitirao ukupno 1620 izbeglica/migranata, kroz informisanje, upućivanje na ciljanu pomoć raznih organizacija/ustanova ili pokrivanje troškova prevoza do centara za azil i prihvatnih centara.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 865 novopridošlih izbeglica/migranata (601 odraslih i 264 dece, od čega 125 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je nešto manje nego prethodnog meseca kada smo informisali 1274 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom ovog meseca, Praxis je posetio Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije.
Od ukupno 865 novopridošlih izbeglica/migranata, iz Pakistana ih je pristiglo ukupno 199 (23%). Nakon ukidanja viza za državljane Irana, primetan je porast lica iz Irana koje izjavljuju nameru da traže azil u Srbiji. Ukupno 196 izbeglica/migranata (22.7% od ukupnog broja) je došlo iz Irana, 188 izbeglica/migranta je došlo iz Iraka (21.7%), a 158 lica (18.3% svih novopridošlih) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 55 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (6.4% od ukupnog broja), a 6 novopridošlih izbeglica/migranata je došlo iz Alžira (0.7%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Somalije, Libije, Indije, Šri Lanke, Nigerije, Azerbejdžana, Makedonije, Gvineje, Kine i Kameruna je pristiglo ukupno 63 (7.3%) izbeglice/migranta.
I dalje su, isključivo porodice koje čekaju na registraciju ili prevoz do centara za azil i prihvatnih centara u koje su upućene, imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noći provodili na otvorenom, u parkovima, na železničkoj stanici, u napuštenim zgradama u blizini autobuske i železničke stanice i ispred Miksališta ukoliko su im porodice provodile noć u Miksalištu. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, se popravlja: Info Park obezbeđuje obroke za tek pristigle izbeglice/migrante, MSF klinika radi. Ipak, organizovane distribucije odeće i dalje nema osim u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac.
Za više informacija, pogledajte sapštenje na sledećem linku.
Tokom oktobra, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu sa kojima je Praxisov terenski tim razgovarao dosezao je 300 izbeglica/migranata. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Tokom ovog perioda, Praxis je asisitirao ukupno 1883 izbeglice/migranata, kroz informisanje, upućivanje na pomoć drugih raznih organizacija/ustanova ili pokrivanje troškova prevoza do azilnih i prihvatnih centara.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 1274 novopridošlih izbeglica/migranata (901 odraslih i 373 maloletnih, od čega 188 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 956 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom ovog meseca, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 1274 novopridošlih, 213 (16.7%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 22 novopridošle izbeglice/migranta su bile iz Sirije (1.7% od ukupnog broja). Ukupno 447 izbeglica/migranta je došlo iz Iraka (35.1%), 397 izbeglica/migranata (31.2%) iz Pakistana, što je značajno uvećanje u odnosu na prethodni period. Iz Irana je pristiglo ukupno 126 izbeglica/migranata (9.9% od ukupnog broja), što je, takođe, značajan porast u odnosu na prethodni period kada smo informisali 26 novopridošlih izbeglica/migranata iz Irana. Od ukidanja viza za državljane Irana, primetan je porast osoba iz Irana koje izjavljuju nameru da traže azil u Srbiji. Pet novopridošlih izbeglica/migranata je došlo iz Alžira (0.4%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Libije, Somalije, Šri Lanke, Nigerije, Tunisa, Malija, Mianmara i Turske je pristiglo ukupno 64 (5%) izbeglice/migranta.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
Tokom avgusta, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, dosezao je 290 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onoh koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 500 novopridošlih izbeglica/migranata (347 odraslih i 153 dece, od čega 85 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 191 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom avgusta, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 500 novopridošlih, 103 osobe (20,6%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 26 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (5,2% od ukupnog broja). 121 izbeglica/migrant je došla iz Iraka (24,2%), sto je značajno povećanje u odnosu na prethodni period. 150 izbeglica/migranata (30%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 13 izbeglica/migranata (2,6% od ukupnog broja), 9 novopridošlih izbeglica/migranta je došlo iz Maroka (1,8%), dok je iz Alžira pristiglo 18 izbeglica/migranata (3,6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Tunisa, Eritreje, Libije, Egipta i Mauritanije je pristiglo ukupno 60 (12%) izbeglica/migranata.
Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, još uvek je nepromenjena: i dalje nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac. U prethodnom periodu zabrinutost je izazivao nedostatak prisustva lekara na terenu u popodnevnim casovima. Tokom avgusta, MSF je produzio radno vreme, pa su lekari bili prisutni na terenu od 9:00 do 20:00.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
Tokom avgusta, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, dosezao je 290 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onoh koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 500 novopridošlih izbeglica/migranata (347 odraslih i 153 dece, od čega 85 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 191 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom avgusta, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 500 novopridošlih, 103 osobe (20,6%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 26 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (5,2% od ukupnog broja). 121 izbeglica/migrant je došla iz Iraka (24,2%), sto je značajno povećanje u odnosu na prethodni period. 150 izbeglica/migranata (30%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 13 izbeglica/migranata (2,6% od ukupnog broja), 9 novopridošlih izbeglica/migranta je došlo iz Maroka (1,8%), dok je iz Alžira pristiglo 18 izbeglica/migranata (3,6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Tunisa, Eritreje, Libije, Egipta i Mauritanije je pristiglo ukupno 60 (12%) izbeglica/migranata.
Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, još uvek je nepromenjena: i dalje nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac. U prethodnom periodu zabrinutost je izazivao nedostatak prisustva lekara na terenu u popodnevnim casovima. Tokom avgusta, MSF je produzio radno vreme, pa su lekari bili prisutni na terenu od 9:00 do 20:00.
Za više informacija, videti saopštenje na sledećem linku.
POPULARNI TAGOVI