U okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Praxis je pripremio „Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2021. godinu sa posebnim osvrtom na praksu javnih tužilaštava“. 

U ovogodišnjem izveštaju su prikazani podaci o postupanju tužilaštava u odnosu na krivična dela prinudno zaključenje braka i vanbračna zajednica sa maloletnikom, a na osnovu odgovora koje su javna tužilaštva sa teritorije Republike Srbije dostavila po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja. 

Prema dobijenim podacima, svaka treća krivična prijava za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom rezultira optužnim predlogom, dok prijave da postoje sumnje na krivično delo prinudno zaključenje braka u prethodne tri godine u Republici Srbiji nisu podnošene. 

Nejednako postupanje i nedoslednost u radu policije i tužilaštva koje se ogleda u predlaganju uslovne osude u 2/3 optužnih predloga, ukazuje na ozbiljne probleme kada je u pitanju delotvornost i svrsishodnost mehanizama prevencije i sankcija budući da nisu u stanju da obezbede adekvatnu zaštitu prava deteta. 

Značajna saznanja o dečjim brakovima, ali i glavnim preprekama na putu suzbijanja ove pojave, a koja su opisana u ovom izveštaju, dobijena su kroz aktivnosti koje su realizovane sa decom i sastanke koji su održani sa predstavnicima centara za socijalni rad i škola.

„Godišnji izveštaj o dečjim brakovima u Srbiji za 2021. godinu sa posebnim osvrtom na praksu javnih tužilaštava“ možete pogledati OVDE.

Nevladina organizacija Praxis, u saradnji sa Minority Rights Group Europe, će u martu 2022. godine organizovati novu rundu treninga namenjenih sledećim ciljnim grupama:

• Diplomiranim pravnicima/pravnicama koji imaju interesovanja za oblasti zaštite od diskriminacije i socijalne pravde, kao i za rad sa romskom zajednicom;
• Predstavnicima romskih organizacija civilnog društva, kao i organizacija koje se bave zaštitom prava pripadnika romske nacionalne manjine na lokalnom i nacionalnom nivou;
• Romskim aktivistima i aktivistkinjama iz cele zemlje koji imaju iskustva u radu sa romskom zajednicom na lokalnom ili nacionalnom nivou i koji bi želeli da unaprede svoje znanje o nacionalnom antidiskriminacionom zakonodavstvu i načinima pružanja podrške žrtvama diskriminacije.

Treninzi za svaku od navedenih ciljnih grupa biće podeljeni u sledeće celine:

• Uvodni sastanak (online događaj u trajanju do maksimalno 1 sat), u okviru kog će se učesnici/ce upoznati sa ciljevima projekta i samog treninga, kao i sa tehničkim detaljima korišćenja online platforme.
• Onlajn kurs (u trajanju od 2 nedelje), prilagođen svakoj ciljnoj grupi pojedinačno. Tokom ove dve nedelje učesnici će moći da prate i završe trening prema sopstvenom ritmu: ne postoje „predavanja“ ili „seminari“, učesnici će raditi na interaktivnoj onlajn platformi. Svaka celina sadrži niz vežbi koje pomažu učesnicima da procene svoje znanje. Tokom trajanja treninga, učesnici će imati podršku voditelja kursa.

Treninzi se organizuje u okviru projekta „Do ravnopravnosti Roma kroz unapređen pristup pravima“, koji ima za cilj unapređenje stanja u oblasti zaštite pripadnika romske nacionalne manjine od svih oblika diskriminacije podizanjem svesti javnosti, a naročito ključnih aktera o štetnosti ove društvene pojave, zatim poboljšanjem primene antidiskriminacionog zakonodavstva i osnaživanjem Roma da koriste dostupne mehanizme zaštite prava na ravnopravnost.

Polaznici koji uspešno prođu sve delove obuke, dobiće sertifikat o završenom treningu.

Prijavu na trening možete poslati na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. do 04. marta 2022. godine u 17h, uz naznaku na koji trening se prijavljujete. O tačnom datumu početka treninga u martu ćemo Vas naknadno obavestiti.

U okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, finansiranog od strane Visokog komeserijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Praxis je pripremio izveštaj  „Pregled prepreka u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanje državljanstva i prijavu prebivališta u 2021. godini“. Izveštaj predstavlja pregled dosadašnjih postignuća i preostalih izazova u oblasti ostvarivanja prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanju državljanstva i prijavu prebivališta.

O tome da problem pravno nevidljivih lica u Srbiji još uvek nije blizu rešenja, govori podatak da su se tokom 2021. godine samo Praxisu obratile za pomoć 162 osobe koje nisu upisane u matičnu knjigu rođenih.

Ni tokom prošle godine nije otklonjena sistemska prepreka koja ugrožava ostvarivanje prava na blagovremeni upis u matičnu knjigu rođenih. Zbog toga i dalje u Srbiji nije moguć upis u matičnu knjigu rođenih svakog deteta odmah po rođenju, usled čega im je uskraćen ili otežan pristup brojnim pravima, uključujući prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Izveštaj ukazuje na i dalje prisutne probleme u postupcima utvrđivanja vremena i mesta rođenja, postupcima određivanja ličnog imena, upisa u matičnu knjigu rođenih dece rođene u inostranstvu, kao i prilikom naknadnog upisa i obnove upisa u matičnu knjigu rođenih. Oni istovremeno predstavljaju prepreku i za sticanje državljanstva, uz ostale neposredne probleme pobrojane u ovom izveštaju koji su se javljali u vezi sa ostvarivanjem prava na državljanstvo.

Izveštaj ukazuje i na prepreke prilikom prijave prebivališta, jedna od najčešćih je izbegavanje nadležnosti. Dodatno, prijavu prebivališta na adresi supružnika i roditelja kao mogućnost postupajući organi po pravilu ne uzimaju u obzir, dok u pojedinim opštinama centri za socijalni rad su prestali su da daju saglasnost za prijavu prebivališta na njihovim adresama.

Izveštaj „Pregled prepreka u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih, sticanje državljanstva i prijavu prebivališta u 2021. godini“ možete pogledati OVDE. 

Romska zajednica u Srbiji nastavlja da se suočava sa izazovima kada su u pitanju registracija rođenja i sticanje državljanstva. Rizik od apatridije u romskoj zajednici se prenosi sa genaracije na generaciju, ometajući njihov pristup osnovnim pravima i pogoršavajući njihovu socijalnu isključenost i marginalizaciju.

O tome kako pravni mehanizmi u Srbiji i dalje doprinose začaranom krugu apatridije Roma pisala je Ivanka Kostić, dugogodišnja izvršna direktorka, a sada članica Upravnog odbora Praxisa, ujedno dajući preporuke za dalji rad. 

Blog „Začarani krugovi apatridije Roma u Srbiji - Mapa puta“ možete pronaći na sledećem linku.

Izveštaj možete preuzeti: OVDE

24. januara 2022. godine u Kragujevcu, Praxis je održao sastanak kome su prisustvovali predstavnici javnog i civilnog sektora sa ciljem da se razmotre prilike i mogući modaliteti uključivanja građana u proces kreiranja i praćenja lokalnih javnih politika i postigne konsenzus u pogledu uspostavljanja delotvornih modela građanskih konsultacija kako bi se unapredila participativnost i inkluzivnost konsultativnih procesa na lokalnom nivou. Samim tim, sastanak je bio prilika da se razmene stavovi i ideje u pogledu budućih koraka na planu unapređenja transparentnosti u radu lokalne samouprave uključujući predloge konkretnih javnih politika koje će biti usvojene u narednom periodu, kao i mehanizme koji će obezbediti da politike odgovore na realne potrebe građana naročito pripadnika osetljivih društvenih grupa. Istovremeno, Praxis je predstavio neke od preliminarnih rezultata istraživanja koje je sprovedeno u okviru projekta ukazujući na ključne izazove u procesu reforme javne uprave na lokalnom nivou koji otvaraju prostor za unapređenje procesa naročito kada se radi o kreiranju lokalnih javnih politika. Učesnici sastanka su pokazali posebnu zainteresovanost za sprovođenje ranih konsultacija sa građanima u pogledu ključnih prioriteta kada je u pitanju poboljšanje položaja pripadnika romske nacionalne manjine u Kragujevcu, a predlog je da se u budućem periodu u saradnji sa OCD-a i predstavnicima JLS-e organizuju fokus grupe ili sastanci u zajednici kako bi se definisale ključne potrebe i mere koje bi se ugradile u budući Lokalni akcioni plan za inkluziju Roma.

Sastanak je jedna od aktivnosti na projektu „Jačanje građanskog aktivizma za bolju javnu upravu u Kragujevcu“ koji se realizuje u okviru projekta Osnaživanje civilnog društva Zapadnog Balkana za reformisanu javnu upravu (WeBER 2.0), koji finansira Evropska unija koju predstavlja Evropska komisija.

Cilj projekta je da poboljša aktivno učešće građana u procesu praćenja reforme javne uprave naročito u oblasti izrade i koordinacije politika i da unapredi stanje u pogledu poštovanja principa javne uprave koji se odnose na odgovornost i transparentnost u radu lokalnih organa uprave u Kragujevcu. Ideja je da se jačanjem kapaciteta lokalnih organizacija civilnog društva da aktivno učestvuju u reformskim procesima koji se odnose na primenu principa dobrog upravljanja, posebno transparentnosti i odgovornosti, promocijom i zaštitom ljudskih prava, posebno prava najosetljivijih društvenih grupa i jačanjem saradnje svih važnih aktera, uključujući predstavnike lokalne samouprave, civilni sektor i medije, unapredi stanje u pogledu primene principa dobrog upravljanja.

Praxis je Komitetu za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija podneo izveštaj o sprovođenju Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u Srbiji. U izveštaju je ukazano na probleme i prepreke sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine suočavaju u vezi sa ostvarivanjem prava na upis u matičnu knjigu rođenih i pristup ličnim dokumentima, prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i na štetnu pojavu dečjih brakova.

U izveštaju Praxisa ističe se da se situacija u Srbiji nije bitno promenila od objavljivanja Zaključnih zapažanja Komiteta o drugom periodičnom izveštaju Srbije 2014. godine. Najveći napredak se odnosi na to što je donekle smanjen broj lica koja ne poseduju lična dokumenta, pre svega zahvaljujući angažovanju nevladinih organizacija koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, ali su i dalje prisutne određene sistemske prepreke koje otežavaju pristup dokumentima. Najvažnija je prepreka koja sprečava upis u matičnu knjigu rođenih svakog deteta odmah po rođenju.

U vezi sa naknadnim upisom u Matičnu knjigu rođenih , napredak koji je postignut izmenama Zakona o vamaprničnom postupku 2012. godine, mogao bi biti značajno ugrožen zaključkom Vrhovnog kasacionog suda iz 2020. godine o nadležnosti vanparničnog suda u postupku za upis u matične knjige rođenih. Primenom ovog zaključka u praksi, mnogigrađani koji su rođeni i upisani na Kosovu, bez obzira na to što godinama žive u vanbračnim zajednicama i imaju decu u Srbiji (van Kosova), i uprkos tome što ispunjavaju uslove za srpsko državljanstvo - ostaju bez mogućnosti upisa u matične knjige Srbije.

Što se tiče prijave prebivališta, prepreke koje je Komitet prethodno identifikovao i čije otklanjanje je preporučio, i dalje su prisutne. Značajne nepravilnosti postoje i u postupku prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad.

U izveštaju se konstatuje da je izostao odgovor Vlade Srbije na preporuku Komiteta da se licima koja ne poseduju dokumenta mora omogućiti pristup ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Po ovom pitanju se ništa nije promenilo i posedovanje dokumentacije je gotovo uvek obavezan uslov za ostvarivanje ovih prava u Srbiji. Umesto poboljšanja, situacija u vezi sa pristupom socijalnoj zaštiti Roma u Srbiji postaje sve teža. Ovakav trend uglavnom proizilazi iz neadekvatne regulative koja Romima ograničava pristup uslugama socijalne zaštitu.

U ovom izveštaju je ocenjeno da još uvek nedostaje adekvatno rešavanje problema dečjih brakova od strane relevantnih državnih institucija, koje umesto da deluju u skladu sa obavezujućim nacionalnim i međunarodnim zakonodavstvom, veći prioritet daju običajnom pravu. Pored nedostatka koordinisanog delovanja svih nadležnih zainteresovanih strana, kao i nedostatka prikupljanja podataka, postoje praznine u pravnom okviru koje takođe doprinose nastanku dečjih, ranih i prinudnih brakova.

U izveštaju se naglašava i to da pravo na zdravstvenu zaštitu u Srbiji još uvek nije u potpunosti i jednako dostupno onima koji su posebno ugroženi i da je osobama koje ne poseduju lične dokumente pristup zdravstvenim uslugama znatno sužen, te da im je omogućena samo hitna zdravstvena pomoć.

U vezi sa istaknutim problemima, Praxis je Komitetu u ovom izveštaju izneo niz preporuka za mere koje bi otklonile uočene probleme i prepreke u pristupu pravima.

Ronaldo ^[1] je rođen u decembru 2020. godine u Beogradu, u Kliničkom centru Srbije. Ronaldova majka Bukurije Osmani ^[1] nije upisana u matične knjige rođenih. Rođena je u Podujevu, a u Beograd se doselila kada je zasnovala vanbračnu zajednicu. Za Bukurije je Služba za besplatnu pravnu pomoć opštine Zemun u aprilu 2021. godine pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu pokrenula postupak za utvrđivanje vremena i mesta njenog rođenja. Ovaj postupak još uvek nije okončan.

Pošto Bukurije ne poseduje lične dokumente, Ronaldu roditelji nisu mogli da pred matičarem odrede lično ime. Postupak određivanja ličnog imena pokrenut je pred Centrom za socijalni rad (CSR) Zemun krajem januara 2021.godine.

S obzirom na to da u zakonskom roku nije doneto rešenje, krajem aprila je postupajućem organu upućena urgencija. Međutim, ni nakon toga Centar za socijalni rad Zemun nije preduzimao nikakve radnje u ovom postupku, pa je Ronaldov otac krajem maja otišao u CSR da se raspita o statusu predmeta. Tom prilikom mu je rečeno da se čeka mišljenje pravnika, ali da postupak najverovatnije neće moći da se sprovede sve dok majka ne pribavi ličnu kartu. Polovinom jula, otac je ponovo otišao u CSR, gde mu je potvrđeno da postupak neće biti sproveden dok majka ne dobije ličnu kartu.

U instrukciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je upućeno centrima za socijalni rad 2014. godine naglašeno je da je pravo na lično ime garantovano Konvencijom o pravima deteta, Ustavom i Porodičnim zakonom, te da i deci čiji roditelji ne poseduju lične dokumente mora biti određeno lično ime. Instrukcijom je precizirano da se i u takvim situacijama roditeljima mora omogućiti učešće u postupku ukoliko njihov identitet može da garantuje neko treće lice koje poseduje lični dokument ili ukoliko su lično poznati službenom licu.

U julu 2021. godine izjavljena je žalba zbog nedonošenja rešenja u zakonskom roku. Međutim, drugostepeni organ - Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, takođe je znatno prekoračio propisani rok i još uvek nije doneo odluku po žalbi, iako je to morao da učini najkasnije u roku od dva meseca od prijema žalbe.

Ovakvim postupanjem centra za socijalni rad, deci čije majke nemaju dokumenta krši se pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime, i uskraćuju im se brojna druga prava koja nije moguće realizovati bez izvoda iz matične knjige rođenih, uključujući i prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

[1] Nisu njihova prava imena

Lamija Selimi ^[1] je rođena u novembru 2019. godine u Kliničko bolničkom centru Zvezdara. U vreme njenog rođenja, njena majka Leonora ^[1] nije posedovala lične dokumente i zbog toga nije mogla da svojoj ćerki nakon rođenja odredi lično ime. Zato je morala da pred organom starateljstva pokrene postupak za određivanje ćerkinog ličnog imena.

Postupak određivanja ličnog imena sproveden je pred Centrom za socijalni rad Palilula, a rešenje o određivanju imena doneto je u martu 2020. godine. Ovim rešenjem naloženo je matičaru opštine Zvezdara da u matičnu knjigu rođenih izvrši upis Lamijinog imena i prezimena. Međutim, uprkos obavezi da sprovede pravosnažno rešenje centra za socijalni rad, Matična služba Zvezdara ni nakon skoro dve godine to nije učinila, tako da Lamija Selimi još uvek nema upisano lično ime u matičnu knjigu rođenih.

Njenom ocu je u junu 2021. godine u Matičnoj službi Zvezdara rečeno da detetu neće moći da izdaju izvod iz matične knjige rođenih sve dok devojčicina majka Leonora ne bude dobila ličnu kartu. Nakon toga je uz pomoć Praxisa podnet i pisani zahtev za izdavanje izvoda iz matične knjige rođenih, ali niti su traženi dokumenti izdati, niti je dobijen bilo kakav odgovor, uprkos tome što je matičnoj službi poslata i urgencija.

Leonora je rođena u Italiji, a 2020. godine je sprovela postupak upisa u matične knjige rođenih Srbije. Međutim, ona do danas nije uspela da prijavi prebivalište u Srbiji i izvadi ličnu kartu. Sredinom 2021. godine Leonora je, uz pomoć Praxisa, podnela zahtev za prijavu prebivališta u Policijskoj stanici Palilula.

Leonori još uvek nije odobrena prijava prebivališta, zbog čega ne može da dobije ličnu kartu, a njena kćerka Lamija Selimi, zbog nezakonitog postupanja matične službe, ostaje neupisana u matičnu knjigu rođenih skoro dve godine nakon što je Centar za socijalni rad Palilula doneo rešenje o određivanju ličnog imena. Na taj način ne samo da se krši Leonorino pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime, nego su joj uskraćena i brojna druga prava koja nije moguće realizovati bez izvoda iz matične knjige rođenih, uključujući i prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Ovaj primer još jednom pokazuje zašto je važno sistemski rešiti pitanje upisa u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, onako kako to predviđaju međunarodne konvencije, Ustav RS i Porodični zakon.

[1] Nisu njihova prava imena