U okviru projekta PROACTION - Zaštita od diskriminacije tražilaca azila i maloletnika bez pratnje u migracijama, u saradnji sa Grupom 484, tokom marta i aprila 2016. godine održali smo četiri okrugla stola na temu: Iskustva u prihvatu migranata i izbeglica, saradnja institucija i zaštita od diskriminacije. Pored Beograda, posetili smo Niš, Pirot i Vranje i okupili predstavnike/ce Prekršajnog suda, MUP-a, Gradskog centra za socijalni rad, Zavoda za za vaspitanje dece i omladine, NVO, Crvenog Krsta i međunarodnih organizacija.
Razgovarali smo o primarnom prihvatu izbeglica i saradnji sa nadležnim organima i predstavili analizu odluka prekršajnih sudova o prekršajnim postupcima pokrenutim protiv stranaca, po Zakonu o zaštiti državne granice Republike Srbije i Zakonu o strancima, u periodu od 1.1.2014. do 31.8.2015. godine. Glavni propusti tokom sprovođenja pokrenutih postupaka su neujednačena sudska praksa, povreda prava na upotrebu svog jezika ili jezika koji stranac razume tokom samog postupka, zatim odsustvo svesti osuđenih o pravu na žalbu protiv osuđujuće odluke, odsustvo pravne pomoći, neadekvatno postupanje prema maloletnicima bez pratnje, neadekvatna obučenost sudija u postupanju po predmetima sa elementom inostranosti, kao i neprimenjivanje međunarodnih konvencija iz oblasti zaštite prava izbeglica i migranata.
Podsetili smo i na prošlogodišnje slučajeve diskriminacije izbeglica i migranata, u vezi sa kojima smo podneli pritužbe poverenici za zaštitu ravnopravnosti. Jedan od njih je slučaj predsednika Opštine Kanjiža, Mihalja Bimba, koji je na konferenciji za novinare izjavio kako "ovi stranci ne poseduju najosnovnije elemente opšte inteligencije i kulture" i apelovao na građane da budu spremni kada ih pozove da izraze svoje nezadovoljstvo. Poverenica je, tom prilikom, utvrdila da je data izjava diskriminatorna i izdala saopštenje za javnost, u kojem je pozvala nosioce svih javnih funkcija u Srbiji da u izjavama o izbeglicama, koje prolaze kroz Srbiju, budu solidarni i da se suzdrže od ocena i tvrdnji koje su paušalne i netolerantne i koje mogu uneti nepotrebnu uznemirenost kod građana i građanki Srbije.
Institucije i pružaoci javnih usluga, kao i mediji, svojim delovanjem bitno utiču na formiranje stavova šire javnosti i stoga su njihova uloga i odgovornost ključne u procesu stvaranja tolerantnijeg i sigurnijeg društva. Navedeni propusti, ali i pravovremeni odgovori na diskriminatorne postupke, ukazuju na to da prakse zaštite od diskriminacije, shodno društvenim promenama, zahtevaju konstantno unapređenje i razvijanje, a saradnja i zajedničko delovanje svih relevantnih aktera u tom procesu je od presudne važnosti.
