Međunarodna konferencija o pravima deteta održana je 12. septembra, u Medija centru, u organizaciji Centra za unapređivanje pravnih studija (CUPS) i AIRE centra iz Londona. 

Konferencija, koja je bila posvećena daljoj afirmaciji prava deteta, kao i rešavanju otvorenih pitanja vezanih za domaće zakonodavstvo i praksu primene propisa, podeljena je na tri panela. 

Nakon prvog i drugog panela, tokom kojih je pružen uvid u opšte pravne standarde poštovanja i zaštite prava deteta, kao i rezultate istraživanja u vezi sa krivično pravnim položajem deteta, usledio je treći panel, posvećen pravnom položaju deteta u vezi sa ostavarivanjem niza posebnih prava.

U okviru ovog panela, tokom kojeg su, između ostalog, predstavljeni položaj dece sa mentalnim invaliditetom, zaštita interesa deteta u porodičnim stvarima i položaj dece-migranata, Praxis je predstavio probleme pravno nevidljive dece. 

Naime, analiza problema pravno nevidljivih lica u Srbiji, nažalost, pokazuje dugogodišnje kršenje i zanemarivanje principa najboljeg interesa deteta. Do usvajanja posebnog postupka utvrđivanja vremena i mesta rođenja došlo je uz ozbiljno kašnjenje. Godinama princip najboljeg interesa deteta nije imao nikakvo značenje za svu decu koja nisu uspevala da se upišu u matičnu knjigu rođenih. Osnovna prava te dece su, svakim danom koji su provodila bez dokumenata, kršena, a država je odbijala da preuzme odgovornost za rešenje problema. U pogledu prijave rođenja deteta takva situacija još uvek traje, iako je jasno da nemogućnost prijave rođenja deteta i izostanak zaštite u najosetljvijem periodu života, neposredno nakon rođenja, ne mogu biti u skladu sa principom najboljeg interesa deteta. 

Upravo imajući u vidu naročito ranjiv položaj dece, kao i okolnost da bi prava garantovana Konvencijom o pravima deteta morala da budu dostupna svakom detetu, od ključne važnosti je da mere koje će obezbediti upis činjenice rođenja odmah nakon rođenja, bez obzira na to da li roditelji deteta poseduju lične dokumente ili ne, budu efikasne. Takođe, neophodno je da te mere budu hitno usvojene i promovisane, jer će tek rešavanjem problema u vezi sa prijavom rođenja deteta država konačno rešiti problem pravno nevidljivih u Srbiji, a time obezbediti i poštovanje Konvencije i uvažavanja principa najboljeg interesa deteta.

Povodom predstojećeg razmatranja Drugog i trećeg periodičnog izveštaja o primeni Konvencije o pravima deteta Republike Srbije, Praxis je, u saradnji sa Institutom za apatridiju i inkluziju i Evropskom mrežom za pitanja apatridije  podneo Komitetu za prava deteta Prilog organizacija civilnog društva o primeni člana 7 Konvencije. 

Iako je Praxis imao priliku da učestvuje u procesu pripreme državnog izveštaja, neki od suštinskih komentara i primedaba nisu našli svoje mesto u tom izveštaju, pa se podneti prilog organizacija civilnog društva, pored toga što prepoznaje sve napore u ostvarivanju prava na državljanstvo, fokusira na analizu preostalih problema značajnih za potpuno sagledavanje stanja prava deteta u toj oblasti. Dodatni razlog za podnošenje posebnog izveštaja, organizacije su našle u značaju ostvarivanja prava na državljanstvo i uticaju koji mogućnost ostvarivanja prava ima na korpus drugih statusnih i socioekonomskih prava, posebno imajući u vidu prožimajuća načela zabrane diskriminacije i najboljeg interesa deteta. 

Podneti prilog daje opšti osvrt na pitanja koja se vezuju za problem apatridije u Srbiji, a s tim u vezi i na pojedinačne preostale izazove u primeni člana 7 Konvencije koji garantuje pravo svakog deteta da bude prijavljeno odmah nakon rođenja i da od rođenja ima pravo na ime, pravo na staranje, državljanstvo, pravo da sazna ko su mu roditelji, kao i pravo na  njihovo staranje. Problemi u ostvarivanju prava vezuju se, pre svega, za nemogućnost sve dece da budu upisana u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, zatim diskriminaciju koja se po tom osnovu javlja, kao i potrebu za dodatnim unapređenjem pravnog okvira i prakse postupanja nadležnih organa. Izveštaj je struktuiran tako da je u vezi sa svakim problemom dat predlog pitanja za delegaciju RS koja će izveštaj predstaviti. Konačno, izveštaj sadrži i preporuke kao dodatne smernice Komitetu o pravcu i mogućnostima unapređenja ostvarivanja prava iz člana 7 Konvencije. 

Tokom aprila 2016. godine, Praxis je održao dve dvodnevne radionice za Romkinje i Rome u Leskovcu i Kostolcu usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Radionice su organizovane kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR. 

Učestvovale su 52 žene i devojčice i 40 muškaraca i dečaka. Cilj radionica je bio da se kroz diskusiju zajednički imenuju uzroci i posledice ove škodljive tradicionalne prakse, kao i da se dođe do predloga mehanizama koji bi doveli to prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova. Razgovarali smo o značaju zdravog razvoja dece u najranijem detinjstvu, poštovanju dečjih potreba i želja, neophodnosti redovne zdravstvene zaštite, sa posebnim osvrtom na seksualno i reproduktivno zdravlje, ali i na ključni značaj pravovremenog obrazovanja. Na ovaj način, podstakli smo učesnice/ke na dalji razgovor o ulozi žene i muškarca u romskoj zajednici, o uzrocima i posledicama dečjih, ranih i prinudnih brakova i o tome kako ih preduprediti. Kao glavne uzroke zastupljenosti dečjih, ranih i prinudnih brakova u romskoj zajednici, učesnice i učesnici radionica izdvojili su siromaštvo, nizak obrazovni status romskih porodica koje žive u romskim naseljima, visoku stopu nezaposlenosti Romkinja i Roma i  patrijarhalnu kulturnu tradiciju. 

Za više informacija, videti: Praxis održao radionice usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova 

U periodu od 19. do 21. aprila 2016. godine održan je 8. Forum koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine u Talinu, Estonija. Jasmina Miković iz Praxisa, članica Upravnog odbora MODS, i Saša Stefanović, direktor MODS, predstavljali su Mrežu organizacija za decu Srbije- MODS. Forum je okupio 75 predstavnika nacionalnih, regionalnih i evropskih koalicija i mreža koje zajedno rade na ostvarenju prava i dobrobiti dece.  

Učesnici Foruma su složno i koordinisano razmatrali pitanja o javnom zagovaranju u oblasti prava deteta, monitoringu i umrežavanju. Pored toga, jednodnevna obuka je učesnicima omogućila da steknu praktične veštine u javnom zagovaranju u oblasti prava deteta i pružila savete kako da delotvorno rade sa internim i eksternim akterima, te kako da prikupljaju dodatna sredstva koja mogu biti od koristi za proces kreiranja politika kako na nacionalnom tako i na evropskom nivou.

Kako bi se povećala svest javnosti o problematici dečjih prava, na ovom događaju je posebno podstaknuta saradnja sa relevantnim akterima u pojedinačnim zemljama unutar koalicija za decu, kao i sa eksternim akterima iz privatnog sektora, civilnog društva, akademske zajednice i medija.

Ishodi Foruma će predstavljati unapređenje razumevanje načela Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija i zagovaranje održivog ostvarivanja prava deteta u sadašnjoj društveno-ekonomskoj klimi, imajući na umu da se ista načela ne mogu primenjivati na sve, te uzimajući u obzir promenljivost okoline i situacija i specifične potrebe sa kojima su učesnici dolazili.

Za više informacija, videti: Praxis i MODS na 8. Forumu koalicija za prava deteta u Evropi 2016. godine 

Nijedno dete ne bira da se rodi kao pravno nevidljivo, krene u izbeglištvo, postane žrtva eksploatacije i živi bez mogućnosti da ostvari sva svoja prava. Deca ne biraju siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, diskriminaciju. 

Na Međunarodni dan zaštite dece podsećamo da se u Srbiji...

...i dalje  rađaju deca bez imena i adrese¸ 

...deca sa invaliditetom, smetnjama u razvoju, a posebno romska deca, susreću sa diskriminatornim ponašenjem i segregacijom u obrazovnom sistemu!

Da...

...dečji, rani i prunudni brakovi predstavljaju realnost za veliki broj romske dece, realnost koja im uskraćuje normalan razvoj i mogućnost odrastanja u okruženju u kome postoji mogućnost izbora. 

...deca u pokretu tokom migracije bivaju izložena višestrukim rizicima. 

Deca ne biraju okruženje u kojem će se roditi i  zaštita njihovih prava isključivo je odgovornost nas odraslih, koji svakodnevnim izborima kreiramo mogućnosti i prilike koje im okruženje nudi. 

Na Međunarodni dan zaštite dece ističemo da unapređivanje okolnosti u kojima deca žive i odrastaju, a posebno dece koja pripadaju ranjivim grupama, iziskuje svakodnevno zalaganje, i zato pozivamo predstavnike vlasti da poštuju nacionalne i međunarodne zakone i ugovore i obezbede svakom detetu da jednako uživa prava koja mu rođenjem pripadaju.  

Za više informacija, videti: Deca ne biraju siromaštvo, nasilje, zlostavljanje, diskriminaciju 

Tokom maja 2016. godine, Praxis je održao opštinske sastanke u Leskovcu i Požarevcu usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Sastanci su organizovani kao deo aktivnosti projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji finansira UNHCR. 

Cilj sastanaka bio je da okupi sve za ovu temu relevantne aktere na lokalu, kako bismo zajednički pokušali da identifikujemo moguća rešenja problema dečjih, ranih i prinudnih brakova. Učestvovalo je ukupno 78 predstavnika/ica centara za socijalni rad, policije, tužilaštva, sudstva, obrazovnih i zdravstvenih institucija, kao i romskih medijatorki, pedagoških asistenata i aktivista. Sastanci su organizovani  tako da daju pregled problema dečjih, ranih i prinudnih brakova u Srbiji, regionu i svetu, sa posebnim osvrtom na domaće i međunarodne propise koji regulišu prava deteta, brak i porodične odnose, kao i uloge i obaveze nadležnih organa da preveniraju zanemarivanje dece i nasilje nad decom, s jedne strane, kao i da se kroz interaktivni pristup temi, i primere dobre prakse, dođe do predloga politika koje bi vodile prevenciji i rešavanju problema dečjih, ranih i prinudnih brakova.

Interaktivna diskusija je pokazala da se kao glavni zaključak nameće nužnost međusektorske saradnje, koja bi formalno mogla da se realizuje i sklapanjem sporazuma o saradnji na lokalnom nivou između svih aktera neophodnih za efikasno pružanje zaštite deci od zlostavljanja i zanemarivanja. Preventivni rad sa roditeljima u vidu edukativnih i savetodavih sesija, kao ključnim donosiocima odluka, veća vidljivost problema dečjih, ranih i prinudnih brakova, kako kod romske populacije tako i kod šire javnosti i donosioca odluka, samo su neke od preporuka koje su proistekle kao rezultat opštinskih sastanaka.

Za više informacija, videti: Praxis održao opštinske sastanke usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova 

Većina dece bez državljanstva u evropskim državama, rođena je u Evropi; mnogi od njih danas ne bi bili bez državljanstva da su sve ove države, u skladu sa međunarodnim pravom, imale pravne mere zaštite od pojave apatridije među decom. Zabrinjavajuće je da više od polovine zemalja u Evropi ne ispunjava ove obaveze, čime uskraćuje državljanstvo hiljadama dece širom kontinenta.

Apelujemo na sve evropske države da:

• Pristupe Konvenciji Ujedinjenih nacija o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine i Konvenciji o smanjenju broja lica bez državljanstva iz 1961. godine;
• Popune praznine u svojim zakonima i praksi u cilju primene sveobuhvatnih mera zaštite da bi se utvrdilo i dodelilo državljanstvo deci koja su rođena na  njihovim teritorijama, a koja bi inače ostala bez državljanstva  ubrzo nakon rođenja;
• Obezbediti pristup besplatnom i univerzalnom upisu činjenice rođenja u cilju sprečavanja apatridije.

Nijedno dete ne sme ostati bez državljanstva. Apatridija je problem koji je potpuno rešiv. Konvencije Ujedinjih nacija pružaju jasan pravni okvir za definisanje i rešavanje problema lica bez državljanstva. Uspostavljanjem mera zaštita u zakonima o državljanstvu koje bi obezbedile da svako dete rođeno na teritoriji jedne države ima pravo na državljanstvo, ako bi inače ostalo bez državljanstva, zaustavili bi smo pojavu lica bez državljanstva u okvirima jedne generacije!

Za više informacija, videti: Pomozite nam da zaustavimo apatridiju među decom u Evropi