Koordinatorka Praxisovog programa za prava deteta, Jelena Petrović, gostovala je u emisiji TV Kopernikusa “Jutro Online” i govorila o problemu dečjih, ranih i prinudnih brakova. Jelena je objasnila zbog čega dečji, rani i prinudni brakovi nisu privatna stvar porodice, te zašto rešenje ovog problema zahteva sveobuhvatan pristup i dugoročno zalaganje. 

Emisiju možete pogledati na sledećem linku.

Evropski centar za prava Roma (ERRC) i Praxis predali su svoje komentare Komitetu za prava deteta (CRC),  koji će se  razmatrati na 74. sednici Komiteta, od 16. januara do 3. februara 2017. ERRC i Praxis su redovno pratili stanje ljudskih prava Roma u Srbiji i ovi komentari oslikavaju  trenutne prioritete u našem radu u Srbiji.

Prema  zvaničnim procenama, u Srbiji živi 147.604 Roma, što čini oko 2,05% ukupnog broja stanovnika. Posle Mađara, Romi su druga najveća nacionalna manjina u Srbiji. Međutim, tačan broj pripadnika romske populacije i dalje nije precizno utvrđen. Nezvanični izvori ukazuju da je broj Roma u Srbiji znatno veći, u rasponu od 250.000 do 500.000.

Pored autohtonih grupa, približno 4.000-50.000 Roma raseljeno je u Srbiju za vreme i posle konflikta na Kosovu; a samo je polovina od ukupnog broja registrovana sa statusom  interno raseljenog lica. Međutim, nije poznato da li su svi integrisani u Srbiji ili su se uputili ka zapadnoj Evropi. Osim toga, hiljade Roma je vraćeno u Srbiju iz zemalja zapadne Evrope u poslednjih nekoliko godina usled odbijanja zahteva za dobijanje azila, uključujući i Rome koji su poreklom sa Kosova.

Romi su najmlađa etnička grupa u Srbiji. Prosečna starost je 27,5 godina, u odnosu na prosek od 40,2 godina u opštoj populaciji Srbije. Prema podacima UNICEF-a, stopa završavanja osnovne škole kod neromske dece iznosi 94,5%, a stopa prelaska u srednju školu je 96,5%, dok je stopa završavanja osnovne škole kod romske dece znatno niža i iznosi 63%, a stopa prelaska u srednju školu je još niža – 55,5%.

Stopa nepismenosti se kreće od 13,7% među adolescentima do 57,2% među odraslima. Romkinje su u izuzetno nepovoljnom položaju kada su u pitanju obrazovna postignuća; procenjuje se da stopa nepismenosti kod njih dostiže i 80%.

Podnete komentare možete videti OVDE.

Povodom završetka projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije u Srbiji“, koji je finansirao UNHCR, Praxis je održao konferenciju 20. decembra 2016. godine sa idejom da ukaže na preostale probleme i izazove sa kojima se suočava romska zajednica u pristupu statusnim pravima, kao i da predstavi aktivnosti koje su sprovedene u oblasti dečjih, ranih i prinudnih brakova. Tom prilikom, Praxis je predstavio izveštaje „Analiza postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja i ostvarivanja prava na državljanstvo i prijavu prebivališta“ i „Dečji, rani i prinudni brakovi nisu privatna stvar porodice“. 

Predstavljajući  izveštaj  „Analiza postupaka utvrđivanja vremena i mesta rođenja i ostvarivanja prava na državljanstvo i prijavu prebivališta“, predstavnici Praxisa su još jednom skrenuli pažnju na probleme koji već godinama otežavaju pristup pravima na upis činjenice rođenja u matičnu knjigu rođenih, pravu na državljanstvo i pravu na prijavu prebivališta. Problemi su ilustrovani primerima nepravilnog postupanja koji su uočeni u postupcima pružanja pravne pomoći. Istovremeno, istaknut je i značajan napredak u ovoj oblasti u poslednjih nekoliko godina, jer je, izmenom postojećih i usvajanjem novih propisa, omogućeno da se u matične knjige upišu i da prijave prebivalište i one osobe koje to ranije nisu mogle da učine. Osim toga, kako se navodi u izveštaju, nadležna ministarstva izdala su odgovarajuća mišljenja i uputstva organima u cilju ujednačavanja prakse u postupanju, a već nekoliko godina održavaju se i obuke za službenike koji vode postupke. 

Tokom predstavljanja drugog izveštaja „Dečji, rani i prinudni brakovi nisu privatna stvar porodice“, čiji naziv jasno ukazuje na to da ova pojava ne sme da bude privatna stvar porodice, već predstavlja ozbiljno kršenje prava deteta i rodno zasnovanu diskriminaciju, definisani su problemi dečjih, ranih i prinudnih brakova i predstavljene aktivnosti Praxisa usmererene na prevenciju i eliminaciju istih. Predstavljenje su takođe i preporuke politika, koje bi trebalo da preveniraju i eliminišu pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova. Naznačeno je i na kom nivou vlasti bi ovi predlozi trebalo da se realizuju, te je istaknuto da većina preporuka može i treba da se implementira već na nivou lokalne samouprave, samostalnim delovanjem profesionalaca u svojim oblastima. 

Predstavljanje izveštaja zaključeno je uz diskusiju relevantnih aktera, pri čemu je istaknuta važnost zajedničkog i koordiniranog delovanja aktera na svim nivoima, koje bi ubuduće trebalo da podrazumeva i zaključenje formalnih sporazuma o zajedničkom delovanju, uz napomenu da holistički pristup problemu predstavlja garanciju uspeha, bez obzira da li je reč o ostvarivanju prava, ili prevenciji povrede prava. 

Koordinatorka Praxisovog programa za prava deteta, Jelena Petrović, gostovala je u emisiji "Naša deca" i govorila o položaju pravno nevidljive dece, kao i o dečjim, ranim i prinudnim brakovima. O diskriminaciji osetljivih grupa dece govorili su i Nevena Vučković Šahović (Union), Saša Gajin (CUPS) i Dragana Ćirić Milovanović (MDRI-S).

Emisiju možete pogledati na sledećem linku.

“Živeo sam u Raki, u Siriji, sa svojom porodicom. Pre rata, radio sam kao stolar, imao sopstevenu radionicu, posao je išao dobro, bilo je novca, živeli smo veoma dobro. Cela Raka je živela veoma dobro, ljudi nisu ni pomišljali na politiku. Onda je počeo rat između Asada i Slobodne sirijske armije, bombe su padale svaki dan. Plašili smo se da izađemo na ulicu, da ostanemo u kući, nikada ne znaš gde će bomba pasti. Onda je nastupilo siromaštvo. Posao je stao. Dolar je skočio za dvanaest puta više, ljudi su umirali od gladi. Ali mi još uvek nismo razmišljali o odlasku. Staće, mislili smo, prestaće. Na kraju krajeva, to je bio naš dom. Onda je došao ISIS.”

Ahmad (37), Beograd, oktobar 2016.

18. decembra, na Međunarodni dan migranata, želimo da ukažemo na značaj zaštite prava migranata, kao i na to da su problemi sa kojima se migranti susreću širom sveta, problemi sa kojima se susreću i u našoj neposrednoj sredini. 

Deset godina nakon usvajanja Konvencije o zaštiti prava migrantskih radnika i članova njihovih porodica, kako bi ukazala na značaj ovih prava, Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 2000. godine današnji dan Međunarodnim danom migranata. Obeležavanje ovog dana, šesnaest godina kasnije, dok se suočavamo sa jednom od najvećih migranskih kriza poznatoj savremenoj istoriji, čini se značajnijim nego ikada.  

Tokom poslednje dve godine na hiljade migranata je stradalo, pokušavajući da dospe do zemalja Evropske unije. Na svom putu, migranti su svakodnevno izloženi proizvoljnom nasilju, batinama, iscrpljujućem i neizvesnom kretanju kroz često jedva prohodne krajeve, krijumčarima, teškim vremenskim uslovima i odsustvu svake sigurnosti.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, kroz Srbiju je od početka migrantske krize prošlo oko 900.000 ljudi. Prema procenama UNHCR-a, trenutno ih u Srbiji boravi oko 6.900. Svakodnevno svedočimo njihovim pričama.  

Uz rastući broj migranata, istovremeno nažalost svedočimo i sve oštrijoj antiimigrantskoj retorici, govoru mržnje i ksenofobnim, rasističkim akcijama. Obeležavanjem ovog dana, želimo da podsetimo da su migracije oduvek bile svojstvene čovečanstvu, te da kretanje migranata značajno doprinosi globalnom razvoju, bilo da je reč o kulturi, nauci ili ekonomskom napretku. Još važnije, podsećamo da je većini migranata sa kojima smo se susretali u protekle dve godine, baš kao i Ahmadu, odluka da napuste svoj dom nametnuta, i predstavlja jednu od najtežih odluka u životu. Ipak, put njihovih teških odluka, neraskidiv je deo našeg puta. Pružajući podršku migrantima i istupajući za njihova prava, ujedno istupamo i za poštovanje prava svakog čoveka, prava svakog od nas.