Evropska mreža za pitanje apatridije, čiji je Praxis član, objavila je pregled informacija o pitanjima koja značajno utiču na stanje u oblasti zaštite od apatridiju u Srbiji. U tom pregledu ukazano je na probleme koji se javljaju u vezi sa upisom dece u matične knjige odmah nakon rođenja i sa sprečavanjem pojave apatridije među decom rođenom u Srbiji, a istaknuta su i određena pozitivna rešenja koja se odnose na naknadni upis u matične knjige.

Tako je ukazano da zbog neadekvatnih propisa deca čiji roditelji ne poseduju dokumente neće moći da se upišu u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. Takođe je istaknuto da deca koja bi po osnovu rođenja u Srbiji trebalo automatski na osnovu zakona da steknu državljanstvo moraju da sprovedu poseban postupak za sticanje državljanstva, kao i da u praksi nije moguće sticanje državljanstva po osnovu rođenja na teritoriji Srbije nakon navršenih 18 godina. S druge strane, navedeno je da je u Srbiji postignut značajan napredak u vezi sa naknadnim upisom u matičnu knjigu rođenih, jer je uspostavljen sudski postupak za utvrđivanje vremena i mesta rođenja, zahvaljujući čemu su mnogi ljudi koji prethodno nisu mogli da se upišu u matične knjige dobili lične dokumente.

Pregled sadrži i preporuke za prevazilaženje uočenih prepreka, te se navodi da je potrebno izmeniti propise koji sprečavaju upis u matične knjige dece čiji roditelji ne poseduju dokumente. Takođe se ističe da je potrebno obezbediti doslednu primenu Zakona o državljanstvu, kako bi se sprečila pojava apatridije među decom, kao i da vremenski rok za sticanje državljanstav po osnovu rođenja treba da bude produžen i usklađen sa Konvencijom UN o smanjenju broja lica bez državljanstva.

Pregled je objavljen u okviru Indeksa apatridije, komparativne alatke koja pruža uvid u to na koji način različite države u Evropi štite osobe bez državljanstva i šta čine da bi sprečile pojavu apatridije i smanjile broj lica bez državljanstva.

Dana 24. decembra 2018. godine, Praxis je održao konferenciju u Medija centru u Beogradu na kojoj je predstavio postignute rezultate i preostale izazove u oblastima prevencije i eliminacije apatrdiije i dečjih brakova u Srbiji.

Konferenciju je otvorila Ivanka Kostić, izvršna direktorka Praxisa, koja je pozdravila prisutne i ukratko se osvrnula na dugogodišnje aktivnosti koje je Praxis sprovodio u oblasti sprečavanja apatridije i dečjih brakova uz finansijsku podršku Visokog komesarijata UN-a za izbeglice (UNHCR). Tom prilikom, Ivanka je istakla da je u periodu od 14 godina, zahvaljujući besplatnoj pravnoj pomoći Praxisa više od 90 000 lica uspelo da pristupi svojim osnovnim statusnim pravima. Ujedno je izrazila nadu da će se tokom 2019. godine konačno pronaći sistemsko rešenje za rešavanje problema lica bez državljanstva i pravno nevidljive dece. Osvrćući se na problem dečjih brakova u Srbiji, Ivanka je istakla da je u aktuelnom Nacrtu Porodičnog zakona izbrisan član koji je omogućavao sklapanje braka maloletnom licu sa navršenih 16 godina u izuzetnim slučajevima, dodavši da to pokazuje dobru volju države na putu iskorenjivanja pojave dečjih brakova.

Prisutnima se potom obratio Hans Fridrih Šoder, šef predstavništva UNHCR-a u Srbiji, koji je ukazao da se u istom periodu broj lica u riziku od apatridije smanjio sa 30.000 na 2.100. On je istakao da dečji brakovi predstavljaju nepoštovanje međunarodnih konvencija, posebno Konvencije o pravima deteta, da ugrožavaju zdravlje devojčica, i da dodatno utiču na pojavu apatridije. Takođe je izrazio zadovoljstvo zbog nastavka saradnje sa Praxisom, kao i očekivanje da će se ostvariti zajednički cilj i naći sistemsko rešenje za lica u riziku od apatridije.

Milan Radojev, koordinator Programa statusnih i socioekonomskih prava u Praxisu, je ukazao na sve preostale probleme sa kojima se suočavaju lica u riziku od apatridije. Istakao je da se u Srbiji i dalje rađaju deca koja ne mogu biti upisana u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja zbog dva podzakonska akta koja ne dozvoljavaju upis novorođene dece čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta i dodao da je Praxis podneo inicijativu Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti tih akata, kao i apel Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave za njihovu izmenu.

Prisutnima se obratila i Nataša Živković, rukovoditeljka Sektora za lična stanja građana, vođenje matičnih knjiga i izborna prava Sekretrarijata za upravu u Gradskoj upravi Grada Beograda. Nataša se osvrnula na istoriju problema pravno nevidljiva lica u Beogradu kao i na početak uspešne saradnje sa Praxisom koja datira još od 2012. godine. Istakla je da trenutno u Beogradu nema aktivnih predmeta koji se odnose na upis pravno nevidljivih lica u matične knjige što govori u prilog napretku koji je načinjen na polju smanjenja broja pravno nevidljivih lica u Srbiji.

Jelena Petrović, koordinatorka Programa za prava deteta u Praxisu, predstavila je aktivnosti koje Praxis već četvrtu godinu zaredom sprovodi na temu prevencije i eliminacije dečjih brakova u cilju podizanja svesti o štetnosti ovog fenomena. Tom prilikom je istakla i zapažanja do kojih je Praxis došao kroz edukativno-savetodavni rad sa romskim roditeljima, decom i predstavnicima relevantnih institucija i ustanova. Kao glavnu prepreku u borbi protiv dečjih brakova, Jelena je istakla nesagledavanje dečjih brakova van konteksta romske kulture i tradicije, a posebno od strane nadležnih organa, kao i nepostojanje evidencija o slučajevima dečjeg braka vođenih od strane relevantnih institucija.

Prisutnima se obratila i Sadija Gicić, socijalna radnica i aktivistkinja za prava žena, koja je govorila o nadležnostima institucija u slučajevima dečjeg braka. Istakla je važnost pravovremenog reagovanja institucija i ukazala na dužnost postupanja u skladu sa obavezujućim protokolima.

Na kraju je zaključeno da bez obzira na dosadašnja postignuća u oblasti prevencije i eliminacije pojave pravno nevidljiviih lica, neophodno je nastaviti sa intenzivnim radom na uklanjanju preostalih izazova, kako bi se predupredila pojava novih slučajeva pravno nevidljivih lica i lica bez državljanstva. Na polju prevencije i eliminacije dečjih brakova, pored civilnog sektora koji trenutno daje najveći doprinos u borbi protiv ove izuzetno štetne tradicionalne prakse, hitno je potrebno da se aktivnije i koordinisano uključe i donosioci odluka, centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, školske i zdravstvene ustanove, kao i mediji, jer bez zalaganja svih relevantnih aktera ne može se osigurati rešavanje tog problema.

Poslušajte prilog Radio Beograda 1 o konferenciji ovde.
Pogledajte prilog dnevnog lista Danas ovde.
Pogledajte prilog novinske agencije Beta ovde.

Tokom oktobra i novembra 2018. godine, Praxis je nastavio da pruža pomoć izbeglicama i migrantima u vidu informacija, psihosocijalne podrške, upućivanja na druge organizacije/institucije za specifičnu pomoć ili plaćanja troškova prevoza do centara za azil ili prihvatnih centara.

Ukupno 2678 novopridošlih izbeglica/migranata je informisano o trenutnoj situaciji u Srbiji i regionu, pravnom statusu i dostupnim zakonskim mogućnostima (traženje azila u Srbiji, pomoć u dobrovoljnom povratku u zemlju porekla, mogućnost spajanja porodice u inostranstvu ili preseljenje u treću zemlju kada je to moguće), smeštaju u centrima za azil ili prihvatnim centrima u Srbiji, načinima prevoza do centara u koje su upućeni, drugim pravima i dostupnim uslugama (zdravstvena nega, psihosocijalna podrška, hrana, odeća i obuća, razne radionice za izbeglice/migrante, itd.).     

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za oktobar ovde.

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za novembar ovde.

Pravne prepreke koje sprečavaju upis u matičnu knjigu rođenih svakog deteta odmah nakon rođenja nisu otklonjene ni u 2018 godini. Tako će zbog neadekvatnih rešenja koje sadrže podzakonski akti koji regulišu upis u matičnu knjigu rođenih, deca čije majke ne poseduju lične dokumente i dalje ostajati bez upisa u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. Samim tim, u najosetljivijem periodu života biće im uskraćen ili znatno otežan pristup velikom broju prava, uključujući i pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Ovakva situacija je u suprotnosti kako sa domaćim zakonodavstvom tako i sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Naime, Ustav Republike Srbije, Porodični zakon, Konvencija o pravima deteta i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima garantuju svakom detetu pravo na lično ime i na upis u matičnu knjigu rođenih i to odmah nakon rođenja. Shodno tome, postavljanje uslova za upis u matičnu knjigu rođenih koje ne mogu ispuniti svi građani, poput ograničenja da majke bez dokumenata ne mogu upisati svoju decu - predstavlja grubo kršenje prava deteta. A u Srbiji, nažalost, i dalje živi znatan broj ljudi, pre svega pripadnika romske nacionalne manjine, koji ne poseduju lične karte i druge dokumente.

Da situacija u Srbiji u vezi sa blagovremenim upisom u matične knjige nije zadovoljavajuća, pokazuje i niz preporuka koje su međunarodne organizacije i ugovorna tela uputile Srbiji. Tako je Komitet UN za ljudska prava preporučio  Srbiji da poveća svoje napore da omogući upis deci čiji roditelji ne poseduju lične dokumente, a slične preporuke dali su i Komitet UN za prava deteta i Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Evropski parlament je pozvao Srbiju da omogući potpunu realizaciju prava na blagovremeni upis rođenja, dok je Savet za ljudska prava UN, u okviru Univerzalnog periodičnog pregleda stanja ljudskih prava, Srbiji preporučio da svoj deci rođenoj u Srbiji obezbedi upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente. Srbija je prihvatila ovu preporuku Saveta za ljudska prava, a obavezala se i da će ispuniti UN Ciljeve održivog razvoja, uključujući i to da se svakome mora obezbediti upis u matičnu knjigu rođenih.

Međutim, uprkos prihvaćenim obavezama i proklamovanom opredeljenju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, Srbija još uvek nije otklonila pravne prepreke koje znatnom broju dece uskraćuju upis. Štaviše, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je tokom 2018. godine odbilo predloge Praxisa da izmenama propisa omogući svoj deci blagovremeni upis u matične knjige.

S obzirom da je ovakva situacija neodrživa kako sa aspekta poštovanja ljudskih prava, tako i u pogledu usaglašenosti nižih pravnih akata sa višim, a Srbiju ostavlja u poziciji države koja ne ispunjava svoje međunarodne obaveze, Praxis još jednom ističe da je neophodno da nadležne institucije bez odlaganja preduzmu potrebne mere kako bi se svakom detetu omogućio upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju.

Komitet za prava deteta usvojio je zaključna zapažanja na Drugi i treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji i dao preporuke  za dalje unapređenje položaja dece i izvršavanje obaveza preuzetih ratifikacijom Konvencije i Fakultativnih protokola.

Komitet je razmotrio Drugi i treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji na svojim sastancima održanim 24. januara 2017. godine i usvojio zaključna zapažanja 3. februara 2017. godine. U zaključnim zapažanjima pozdravio je ostvareni napredak Srbije u različitim oblastima relevantnim za ostvarivanje prava deteta i uputio na to da se nastavi rad na sprovođenju preporuka datih Srbiji 2008. godine.

Zaključnim zapažanjima obuhvaćena su i pitanja istaknuta u alternativnom periodičnom izveštaju  koji je pripremila Koalicija za monitoring prava deteta u Srbiji, čija je članica Praxis, kao i ona na koja su predstavnici Koalicije ukazali na pripremnoj sednici Komiteta za prava deteta. Neke od preporuka Komiteta u vezi sa neophodnošću usvajanja politika države prema deci, imajući u vidu da je Nacionalni plan akcije za decu istekao 2015. godine, su:

• jačanje uloge Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije u koordinisanju međusektorske saradnje;
• uspostavljanje budžeta sa jasno vidljivim alokacijama namenjenim deci;
• usvajanje Zakona o zaštitniku prava deteta;
• zabranu telesnog kažnjavanja u svim sredinama uključujući i porodicu.

Komitet je pozvao Srbiju da dostavi svoj Četvrti i peti periodični izveštaj do 24. maja 2022. godine.

Devojčica koja je izgubila svoju zemlju je dečja knjiga u kojoj 12-godišnja Neha iz Nepala otkriva da postoji problem sa njenim državljanstvom i putuje svetom, upoznaje decu i odrasle, uči o apatridiji i šta se može učiniti da bi se taj problem rešio.

Ovu knjigu je izradio Institut za apatridiju i inkluziju, nezavisna organizacija koja se bavi ostvarivanjem prava na državljanstvo za sve. Jedno od glavnih pitanja kojima se bavi ova organizacija je apatridija koja utiče na milione dece širom sveta. Svrha ove knjige i veb sajta na kojem je predstavljena, www.kids.worldsstateless.org, jeste doprinos povećanju svesti dece i odraslih o ovoj pojavi koja predstavlja tako ogroman, a nepotreban teret za veliki broj mladih ljudi. 

Preuzmite knjigu ovde.