Pravne prepreke koje sprečavaju upis u matičnu knjigu rođenih svakog deteta odmah nakon rođenja nisu otklonjene ni u 2018 godini. Tako će zbog neadekvatnih rešenja koje sadrže podzakonski akti koji regulišu upis u matičnu knjigu rođenih, deca čije majke ne poseduju lične dokumente i dalje ostajati bez upisa u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. Samim tim, u najosetljivijem periodu života biće im uskraćen ili znatno otežan pristup velikom broju prava, uključujući i pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Ovakva situacija je u suprotnosti kako sa domaćim zakonodavstvom tako i sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama. Naime, Ustav Republike Srbije, Porodični zakon, Konvencija o pravima deteta i Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima garantuju svakom detetu pravo na lično ime i na upis u matičnu knjigu rođenih i to odmah nakon rođenja. Shodno tome, postavljanje uslova za upis u matičnu knjigu rođenih koje ne mogu ispuniti svi građani, poput ograničenja da majke bez dokumenata ne mogu upisati svoju decu - predstavlja grubo kršenje prava deteta. A u Srbiji, nažalost, i dalje živi znatan broj ljudi, pre svega pripadnika romske nacionalne manjine, koji ne poseduju lične karte i druge dokumente.

Da situacija u Srbiji u vezi sa blagovremenim upisom u matične knjige nije zadovoljavajuća, pokazuje i niz preporuka koje su međunarodne organizacije i ugovorna tela uputile Srbiji. Tako je Komitet UN za ljudska prava preporučio  Srbiji da poveća svoje napore da omogući upis deci čiji roditelji ne poseduju lične dokumente, a slične preporuke dali su i Komitet UN za prava deteta i Komitet UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava. Evropski parlament je pozvao Srbiju da omogući potpunu realizaciju prava na blagovremeni upis rođenja, dok je Savet za ljudska prava UN, u okviru Univerzalnog periodičnog pregleda stanja ljudskih prava, Srbiji preporučio da svoj deci rođenoj u Srbiji obezbedi upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, bez diskriminacije i bez obzira na to da li roditelji poseduju lične dokumente. Srbija je prihvatila ovu preporuku Saveta za ljudska prava, a obavezala se i da će ispuniti UN Ciljeve održivog razvoja, uključujući i to da se svakome mora obezbediti upis u matičnu knjigu rođenih.

Međutim, uprkos prihvaćenim obavezama i proklamovanom opredeljenju da svakom detetu omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, Srbija još uvek nije otklonila pravne prepreke koje znatnom broju dece uskraćuju upis. Štaviše, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je tokom 2018. godine odbilo predloge Praxisa da izmenama propisa omogući svoj deci blagovremeni upis u matične knjige.

S obzirom da je ovakva situacija neodrživa kako sa aspekta poštovanja ljudskih prava, tako i u pogledu usaglašenosti nižih pravnih akata sa višim, a Srbiju ostavlja u poziciji države koja ne ispunjava svoje međunarodne obaveze, Praxis još jednom ističe da je neophodno da nadležne institucije bez odlaganja preduzmu potrebne mere kako bi se svakom detetu omogućio upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju.