Praxis
Završen PROACTION - projekat podrške i unapređenja antidiskriminatornih politika za tražioce azila
U partnerstvu sa Grupom 484 i Međunarodnom komisijom pravnika – evropske institucije (ICJ-EI), Praxis je, u periodu od novembra 2014. do maja 2016. godine, realizovao projekat PROACTION. Pored direktne zaštite izbeglica i migranata, cilj ovog projekta bio je doprinos razvoju efikasnije podrške i unapređene antidiskriminatorne politike za tražioce azila, a posebno maloletnike bez pratnje u Srbiji.
Aktivnosti koje je Praxis sprovodio u okviru projekta bile su usmerene na obezbeđivanje pravne zaštite izbeglicama i migrantima, posebno u slučajevima diskriminacije i kršenja ljudskih prava, edukaciju i umrežavanje na temu antidiskriminacionih standarda, kao i na monitoring i zagovaranje za poštovanje i uživanje prava bez diskriminacije.
Prva aktivnost se odnosila na lokalne edukacije, u okviru kojih je izrađen priručnik na temu Ravnopravnost i nediskriminacija – pravni i strateški okvir. Edukacije pod nazivom “O antidiskriminatornim standardima prilikom postupanja prema tražiocima azila i deci bez pratnje u migracijama“, održane su u Nišu, Novom Sadu, Sjenici, Subotici i Zaječaru. Lokalnim edukacijama prisustvovalo je ukupno 160 predstavnika nevladinih organizacija i institucija koje se u svom radu susreću sa izbeglicama i migrantima: predstavnici granične policije, prekršajnih sudova, centara za socijalni rad, Komesarijata za izbeglice, odnosno lokalni poverenici za izbeglice, lekari i medicinsko osoblje lokalnih domova zdravlja.
Paralelno sa edukacijama, Praxis je otpočeo aktivnosti pružanja pravne pomoći, informisanja i savetovanja izbeglica. Projekat je započet sa namerom da besplatna pravna pomoć bude pružena tražiocima azila koji se nalaze u zatvorima i maloletnicima bez pratnje smeštenim u ustanove, koji bi se kroz posete pravnika ohrabrili da prijave diskriminaciju ili drugo kršenje prava. Sprovedeno je pet poseta institucijama, i to pre svega okružnim zatvorima i kazneno popravnim zavodima.
Kako je u maju 2015. godine broj izbeglica i migranata koji prolaze kroz Srbiju drastično porastao, Praxis je svoje aktivnosti, prvenstveno one koje se odnose na pravnu pomoć, informisanje i savetovanje, menjao i usklađivao da bi na najefikasniji način odgovorio na trenutne potrebe izbeglica i promovisao standarde njihove zaštite bez diskriminacije. U junu iste godine, intezivirane su terenske posete mestima neformalnog okupljanja izbeglica u Beogradu, ali i graničnim prelazima i centrima za azil.
Tokom terenskih poseta u tom periodu pravnici Praxisa nastojali su pre svega da kroz intervjue i monitoring pristupa pravima definišu potrebe izbeglica koje prolaze kroz Srbiju, kao i da izbeglice informišu o njihovim pravima, a pre svega o mogućnosti dobijanja potvrde o iskazanoj nameri da se traži azil, besplatnoj pravnoj pomoći koju im Praxis može pružiti u azilnom postupku, kao i o mogućnosti pružanja pravne pomoći u slučajevima diskriminacije. U tu svrhu distribuirani su i informativni materijali. Izbeglicama su takođe pružane servisne informacije o toku puta, raspoloživim smeštajnim kapacitetima, vrstama pomoći, asistencija u spajanju porodica i slično. Tokom projektnog perioda, Praxis je informisao i savetovao 2.685 izbeglica i 119 maloletnika bez pratnje.
Kako je pružanje direktne pravne pomoći i zastupanja, u okolnostima u kojima su ljudi u velikom broju isključivo u tranzitu, gotovo nemoguće, slučajevi koje je Praxis vodio, u vezi sa zaštitom od diskriminacije odnosili su se uglavnom na diskriminaciju koja je vidljiva u javnom prostoru, odnosno u medijima. Praxis je Povereniku za zaštitu ravnopravnosti podneo ukupno 7 pritužbi u periodu od aprila do decembra 2015. godine. Istim povodom podnete su i 4 žalbe Savetu za štampu. Pokrenut je i jedan upravni spor.
Konačno, na osnovu pružene pravne pomoći, ali i monitoringa postupanja nadležnih institucija, Praxis je u okviru projekta napisao 4 studije slučaja, ukazujući na aktuelno stanje i uočene nedostatke u pogledu zaštite izbeglica. Ove studije slučaja će biti korišćene kao sredstvo daljeg zagovaranja za unapređenje sistema zaštite izbeglica i migranata.
Poslednja aktivnost koju je Praxis sprovodio bila je organizovanje okruglih stolova na kojima su predstavljeni rezultati projekta, osnovni nalazi koji se odnose na primarni prihvat izbeglica i saradnju institucija, kao i analize odluka prekršajnih sudova i prikaz odluka povodom slučajeva diskriminacije. U okviru ove aktivnosti u Pirotu, Vranju, Šidu i u Beogradu održano je 5 okruglih stolova, kojima je prisustvovalo ukupno 76 učesnika. Prema oceni učesnika, okrugli stolovi poslužili su kao dobra prilika da se razmene iskustva iz prakse, ali i da se još jednom povede razgovor o diskriminaciji izbeglica i migranata, i važnosti poštovanja prinicipa antidiskriminacije za unapređenu zaštitu izbeglica.
Sprovedene projektne aktivnosti, a posebno one koje su se odnosile na zaštitu od diskriminacije, doprinele su razvijanju prakse organa nadležnih za zaštitu prava izbeglica i migranata, a time i donekle unapređenom pristupu pravima i uslugama. Takođe, sprovedeni treninzi i edukacije doprineli su jačanju kapaciteta lokalnih nevladinih organizacija, kao i boljem razumevanju antidiskriminacionih politika.
Praxis na radionici „Zdravstvene implikacije transnacionalnih migracija ljudi“
U susret desetoj konferenciji međunarodnog društva za zdravlje i ljudska prava „Mentalno zdravlje, masovna raseljavanja i etničke manjine“ koja će se održati u februaru naredne godine, u Novom Sadu je 24. novembra održana uvodna radionica na temu „Zdravstvene implikacije transnacionalnih migracija ljudi“. Praxis se priključio radionici, razgovarajući o iskustvima i uvidima stečenim kroz rad na urgentnoj zaštiti, smeštaju i pružanju pomoći izbeglicama i tražiocima azila u Srbiji.
Na radionici se, pored razmena aktuelnih informacija o stanju u pogledu smeštaja, sanitarnih uslova smeštaja migranata, i izazova u vezi sa uticajem masovnih transnacionalnih migracija na mentalno zdravlje ljudi, razgovaralo o preporukama za potencijalno poboljšanje trenutne situacije za region Centralne i Jugoistočne Evrope. Tokom radionice, predstavnici nevladinog i vladinog sektora, regionalnog, pokrajinskog i republičkog Instituta za javno zdravlje, kao i stručnjaci iz inostranstva, podelili su saznanja i uvide iz sopstvene prakse, dovedeći ih u vezu sa postojećim i neophodim merama preventive i zaštite mentalnog i fizičkog zdravlja migranata i tražilaca azila.
Iako značajno smanjen od kako je u martu ove godine zatvorena „Balkanska ruta“, prolazak izbeglica kroz Srbiju nije zaustavljen. UNHCR procenjuje da ih je u novembru 2016. u Srbiji bilo oko 6.400, a prema procenenama nevladinih organizacija ovaj broj je znatno veći. Iako je preko 5,000 osoba smešteno u tranzitno-prihvatnim centrima i centrima za azil, veliki broj ljudi i dalje boravi u napuštenim objektima, u improvizovanim, nehigijenskim uslovima, bez pristupa zdravstvenoj nezi i zaštiti. Ova situacija zahteva hitno delovanje, sistemski pristup problemu, intersektorsku saradnju i koordiniranu, međusobno podržavajuću akciju države, civilnog sektora i agencija aktivnih u ovom polju delovanja.
Praxis u emisiji Dobar dan: o pravno nevidljivim licima - Pink
Koordinatorka Praxisovog programa za statusna i socioekonomska prava, Ivana Stanković, gostovala je u emisiji "Dobar dan" i govorila o pravno nevidljivim licima i poteškoćama sa kojima se ove osobe susreću pri ostvarivanju svojih prava.
Emisiju možete pogledati na sledećem linku.
NVO: Sprečiti prinudne brakove i diskriminaciju žena sa invaliditetom - Blic
Praxis je objavio saopštenje povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. Tom prilikom je ukazao da problem dečjeg, ranog i prinudnog braka navodeći da zbog takve štetne prakse žene postaju žrtve emocionalnog, psihičkog i fizičkog nasilja. U saopštenju je navedeno da svake godine 15 miliona devojčica mlađih od 18 godina postaju žrtve maloletničkih brakova.
Saopštenje je preneseno u Blicu, na sledećem linku.
Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama
„Moraš zbog nečeg da patiš u životu. Kad stignu deca, ljubav pređe na njih i onda zaboraviš batine...valjda ću nekad moći da zaboravim.“, izjavila je A. A., žrtva prinudnog braka.
Danas, kada se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, podsećamo da su devojčice širom sveta i dalje izložene dečjem, ranom i prinudnom braku. Svake godine, 15 miliona devojčica mlađih od 18 godina postanu žrtve maloletničkih brakova.
Na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, u Srbiji se romske devojčice „udaju“ pod izgovorom da su ovakvi brakovi deo tradicije romske zajednice. Dečji, rani i prinudni brakovi predstavljaju kršenje prava devojčica, ugrožavaju njihovo psiho-fizičko zdravlje, izlažu ih većem riziku od nasilja u porodici, dovode do povećane stope ranog napuštanja školovanja, a kasnije i do siromaštva i njihove ekonomske zavisnosti od muža i zajednice. Kao takvi predstavljaju ozbiljna kršenja ženskih ljudskih prava.
Tokom 2016. godine, Praxis sprovodi aktivnosti usmerene na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova. Razgovarajući o uzrocima i posledicama ove štetne tradicionalne prakse, pripradnice romske populacije podelile su sa nama svoja traumatična iskustva:
„Otac me je prodao sa 17 godina, priča o nasilju je moja životna priča. To je to, šta da radim.“
„Dešava se to maltretiranje u braku, većina žena je to doživela, i to svaka čuva za sebe.“
„Kad se udaš rano, neko te uvek maltretira.“
Stoga, danas, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, želimo da skrenemo pažnju da je potrebno sprečiti dalje zanemarivanje i zlostavljanje devojčica koje zbog ove štetne tradicionalne prakse postaju žene žrtve emocionalnog, psihičkog i fizičkog nasilja.
Studija o oblicima diskriminacije i pravnom i strateškom okviru o zaštiti od diskriminacije u Srbiji
Dati državljanstvo deci koja ga nemaju - Beta
Evropska mreža za pitanja apatridije predaće danas peticiju članovima Evropskog parlamenta i Saveta Evrope da bi pozvala evropske lidere da promene procedure da bi omogućili gradjanska prava deci koja nemaju državljanstvo nijedne države.
To je danas saopštila beogradska nevladina organizacija Praksis (Praxis) koja je deo te mreže i navela da je ta peticija sa 21.000 potpisa deo šire kampanje kojom se vrši pritisak na evropske zemlje da reformišu zakone o državljanstvu koji onemogućavaju da deca steknu državljanstvo. Deca bez državljanstva najčešće imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i nizu drugih prava.
Pročitajte vest na portalu novinske agencije Beta.
Praxis uz 50 drugih organizacija civilnog društva poziva evropske zemlje da zaustave apatridiju među decom
Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS), koja okuplja preko pedeset organizacija civilnog društva širom Evrope uključujući i Praxis, danas predaje peticiju članovima Evropskog parlamenta i Saveta Evrope, pozivajući evropske lidere da zaustave apatridiju među decom.
Peticija, kojom je prikupljeno preko 21000 potpisa ukazuje na potrebu za zaštitom od apatridije hiljade dece u Evropi. Ova peticija deo je šire kampanje koja okuplja veliki broj aktera koji vrše pritisak na evropske zemlje da reformišu svoje zakone o državljanstvu koji onemogućavaju da deca steknu državljanstvo. Kampanja se, pored drugih zemalja, sprovodi u Italiji, Poljskoj, Sloveniji, Francuskoj, Engleskoj, Albaniji, Makedoniji i Srbiji.
Apatridija među decom je i dalje problem širom Evrope, a hiljade dece je bez državljanstva usled pravnih praznina i neuspeha država da na pravi način primene relevantne mere zaštite. Manje od polovine evropskih zemalja je u potpunosti uvrstilo mere zaštite od apatridije u svoje zakonodavstvo kako bi ispunilo svoje međunarodne obaveze da zaštite pravo svakog deteta na državljanstvo.
Istraživanje koje je ENS sprovela pokazalo je da deca roditelja koji su apatridi često nasleđuju taj status. Napuštena i usvojena deca u situacijama u kojima je državljanstvo roditelja nepoznato takođe mogu biti u riziku od apatridije, kao i ona deca koja prolaze kroz postupke u vezi sa međunarodnim usvojenjem, ili deca koja su u Evropu došla kao izbeglice.
Deca bez državljanstva najčešće imaju ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i tokom odrastanja će nailaziti na niz ograničenja.
Kris Neš, direktor Evropske mreže za pitanja apatridije istakao je:
“Teško je zamisliti život dece koja odrastaju bez državljanstva. Deca koja su izložena ovakvom odrastanju mogu ostati bez zdravstvene zastite, prilike za obrazovanje I drugih prilika. Ostaju neispunjenih potencijala i uz osećaj da nigde zaista ne pripadaju.
Podrška kampanji #NijednoDeteNeSmeBitiApatrid širom Evrope, rezultirala je sa preko 21000 potpisa peticije i ukazuje na jaku volju da se zaustavi apatridija, kao i patnja koju ovaj problem prouzrokuje kako deci, tako i roditeljima. Dobra vest je da se problem može rešiti uzajamnom saradnjom civilnog sektora i država, tako da se apatridija iskoreni zauvek.”
Deca su deca svakog dana
„Ne znam kako neko misli da ima državu, da ima budućnost, da napreduje, ako deca ne idu u školu. Deca su budućnost, moja i tvoja, i celog sveta, a budućnosti nema bez škole.“, rekao je A. K, izbeglica iz Sirije.
SVETSKI DAN DETETA. Dan koji se slavi u celom svetu. Dan kada jedni druge podsećamo da i deca imaju prava. Dan kada se preispitujemo šta smo i koliko uradili za dobrobit dece, da li se poštuju i obezbeđuju prava svakom detetu bez diskriminacije.
Danas, 27 godina nakon usvajanja Konvencije o pravima deteta, mi i dalje govorimo o pravno nevidljivoj deci, o deci bez imena i dana rođenja, o deci bez identiteta. „Postojiš, a nema te na ovome svetu.“, rekao bi pravno nevidljiv R. B., iz neformalnog romskog naselja u blizini Beograda.
I dalje kršenje prava devojčica i dečaka na razvoj i pravovremeno obrazovanje opravdavamo običajnim pravom romske zajednice i prećutno dozvoljavamo da dečji, rani i prinudni brakovi budu svakodnevnica za značajan broj romske dece, uskraćujući im tako mogućnost da uživaju u detinjstvu i slobodi izbora. „Dete si, pa si žena. Devojka nisi nikada!“, rekla bi M. A., mlada devojka iz neformalnog naselja u centralnoj Srbiji. M. A. se „udala“ sa 13, a prvi put postala majka sa 14. Danas sanja da njena ćerka ima detinjstvo, da završi fakultet, da bude uspešna žena koja je imala šansu da bira svoju budućnost.
Na hiljade dece izbeglica je i dalje svakodnevno izloženo brojnim rizicima i opasnostima. Glad, zima, neizvesnost i strah su glavni saputnici na dnevnoj ruti ka boljoj budućnosti. Detinjstvo, bezbrižnost, dečja igra, škola i porodica samo su deo njihovog sna. Neki su se na ovaj put otisnuli potpuno sami. „Ne znam šta ću sada, ali ja nemam izbor, moram da probam da pređem granicu.“, rekao je A. H., šesnaestogodišnji maloletnik bez pratnje iz Avganistana.
Deca su deca svakog dana. I juče, i danas, i sutra. Ona ne razumeju šta je pravna nevidljivost, ne znaju šta je običajno pravo, niti zašto moraju da beže od rata. Danas, na Svetski dan deteta, želimo da podsetimo da prava deteta moraju biti osigurana i poštovana, bez obzira na status deteta i okolnosti u kojima se nalazi.
Gašenje neformalnog kolektivnog centra SRC Pionirski grad prinudnim iseljenjima
Prinudnim iseljenjem 6 porodica iz stambenih paviljona SRC Pionirski grad koje je izvršeno 2. novembra, iseljen je i poslednji stanovnik ovog neformalnog kolektivnog centra. Uprkos apelima i zagovaranjima da se iseljenja, u situacijama u kojima su nužna, sprovode u skladu sa potvrđenim međunarodnim standardima, poslednja iseljenja pratila su ista kršenja ljudskih prava kao i sva prethodna, koja su otpočela pre dve godine, na šta je Praxis već ukazivao.
Osamdesetogodišnja B.S., izbeglica iz Hrvatske, poslednja je iseljena iz paviljona u kojem je stanovala sa sinom, koji je celodnevno vodio brigu o njoj. Na samom početku iseljenja njen sin je priveden, kako je navedeno, zbog burnog reagovanja i bojazni da će u većoj meri ugroziti javni red i mir, a službenice Centra za socijalni rad Rakovica su prihvatile izjavu B.S. da ne želi da u tom trenutku preuzmu brigu o njoj i smeste je u dom, nakon čega su napustile mesto iseljenja. Tako B.S. ostaje sama u paviljonu, dok se iseljenje sprovodi, najpre gašenjem vode i struje, zatim iznošenjem stvari iz prostorija, i naposletku izbijanjem vrata i prozora u svim prostorijama. Do samog kraja iseljenja B.S. nije napustila prostorije u kojima je do tada stanovala, niti ih je mogla samostalno napustiti. Medicinska pomoć joj je pružena dva sata od otpočinjanja iseljenja od strane službe hitne pomoći, nakon čega je privremeno hospitalizovana.
U skladu sa specifičnim okolnostima slučaja, gde je prinudno iseljenje sprovedeno nad starom ženom, izbeglicom teškog zdravstvenog stanja, očigledno potpuno zavisnom od mera državne podrške, postavlja se pitanje šta su organi vlasti preduzeli ili predvideli da bi je zaštitili od gubitka prava na ljudsko dostojanstvo. Uprkos tome što praksa Evropskog suda za ljudska prava navodi da je odgovornost države u ovakvim situacijama veća nego inače, iseljenje je sprovedeno bez obezbeđivanja alternativnog smeštaja, bez stvarnog pružanja usluge socijalne zaštite i bez prisustva predstavnika Komesarijata za izbeglice, uz ekstremno ponižavajući tretman prema licu koje se iseljava i očigledno kršenje prava na ljudsko dostojanstvo.
Međunarodni standardi u definisanju prava na odgovarajuće stanovanje jasno navode da iseljenje ne treba da dovede do beskućništva ili ugrožavanja ostalih ljudskih prava pojedinaca i predviđaju obavezu države da za iseljene osoba koje nisu u mogućnosti da se same staraju o sebi preduzmu sve odgovarajuće mere, koristeći maksimum svojih raspoloživih sredstava, i iseljenima obezbede adekvatne alternativne stanove, preseljenje ili pristup obradivoj zemlji. Republika Srbija je izbeglom, nesposobnom i starom licu propustila da obezbedi alternativni smeštaj, grubo prekršila svoje obaveze i to u trenutku kada aktivno sprovodi projekat Regionalnog stambenog zbrinjavanja izbeglica.
Dodatno je zabrinjavajuće što su sva iseljenja iz neformalnog kolektivnog centra SRC Pionirski grad sprovođena na vrlo sličan način na koji je iseljana i B.S. uprkos brojnim ukazivanjima međunarodnih organa na propuste i obaveze Republike Srbije prilikom sprovođenja iseljenja.
Kоmitеt Uјеdinjеnih nаciја zа еkоnоmskа, sоciјаlnа i kulturnа prаvа u zаklјučnim rаzmаtrаnjimа dоnеtim u mајu 2014. gоdinе pоzvао је Rеpubliku Srbiјu dа zbоg prinudnih isеlјеnjа i prаksе kоја је u suprоtnоsti sа оdrеdbаmа Međunarodnog pаktа o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, prеduzmе hitnе mеrе kоје ćе, izmеđu оstаlоg, оbеzbеditi prоcеdurаlnu zаštitu оnimа kојi bivајu isеlјеni а svе u sklаdu sа оdrеdbаmа iz Оpštih kоmеntаrа 4 i 7 оvоg Kоmitеtа .
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pravo na adekvatno stanovanje je u preliminarnom i konačnom izveštaju nakon posete Srbiji u maju 2015. godine istakla potrebu za donošenjem Zakona o stanovanju koji će biti u skladu sa međunarodnim pravom kojim se normiraju ljudska prava u oblasti stanovanja i nediskriminacije. Posebno je istakla da je zakonom potrebno osigurati zabranu prinudnih iseljenja kao i definisati pravo na adekvatno stanovanje u skladu sa Opštim komentarom broj 4 Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava i obezbeđivati sprovođenje prinudnih iseljenja u skladu sa merama iz Opšteg komentara broj 7 Komiteta za ekonomska socijalna i kulturna prava. U preporukama Specijalne izvestiteljke se posebno ističe i obezbeđivanje prava na delotvorni pravni lek licima kojima preti evikcija.
Kako su iseljenja iz neformalnog kolektivnog centra SRC Pionirski grad sprovođena uz očigledno kršenje obaveza Republike Srbije, još jednom pozivamo nadležne organe da obustave opisanu praksu prinudnih iseljenja i poštuju svoje obaveze, kao i da aktivnije rade na pronalaženju trajnog i održivog stambenog rešenja za ugrožena lica.
- 1
- 2
- 3
