Praxis
Dobra uprava je preduslov za poštovanje ljudskih prava – RTV KV
Netransparentnost u donošenju odluka i neuključivanje građana i organizacija civilnog društva za posledicu može imati neustavnost i nezakonitost usvojenih odluka. Učešće javnosti u kreiranju odluka i politika jedan je od fokusa Praxisovog projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu.
Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa, govorila je za RTV KV o značaju uključivanja javnosti u proces odlučivanja.
Pogledajte prilog ovde.
Praxis učestvovao na sastancima o stanju ljudskih prava u Srbiji sa nemačkim parlamentarcem Volkerom Beckom
Sredinom septembra u poseti Srbiji boravio je gospodin Volker Beck, poslanik nemačkog Bundestaga iz redova stranke Zelenih. Sa predstavnicima organizacija civilnog društva održao je sastanake o stanju ljudskih prava u Srbiji i izazovima sa kojima se oni suočavaju u borbi za njihovo ostvarivanje.
Gospodin Beck je bio posebno zainteresovan za teme u vezi sa azilom i migracijama, kao i u vezi sa romskom zajednicom i drugim etničkim manjinama. Sastancima su prisustvovali izvršna direktorka Praxisa Ivanka Kostić, koordinator Programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost Vuk Raičević i saradnik za zaštitu izbeglica i migranata Boris Sijerković, koji su predstavili ključne izazove i probleme sa kojima se suočavaju izbeglice, migranti, tražioci azila i romska zajednica, kao i aktuelne aktivnosti naše organizacije, uključujući i sveobuhvatne rezultate koje smo do sada postigli u borbi za ljudska prava u Srbiji.
Dobra uprava je preduslov za poštovanje ljudskih prava
Neuključivanje javnosti u proces kreiranja odluka može za posledicu imati nezakonitost ili neustavnost usvojenih akata, što će uvek biti slučaj ukoliko javna rasprava nije održana uprkos tome što je propisana obaveza njenog sprovođenja. Takvo stanovište zauzeo je i Ustavni sud odlučujući o inicijativama za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštih akata. Ustavni sud je ocenio da osporene odluke organa uprave u Ćupriji, Mionici i Kraljevu, kojima su utvrđene naknade za zaštitu životne sredine, nisu u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, jer organi uprave prilikom donošenja osporenih odluka nisu sproveli javnu raspravu, što je bilo propisano kao obavezna faza u postupku donošenja takve vrste akata.
Potrebno je imati u vidu i da je članom 51 Ustava utvrđeno da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i da su sredstva javnog obaveštavanja dužna da to pravo poštuju i da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa. Netransparentan proces donošenja odluka i neuključivanje građana i organizacija civilnog društva za posledicu može imati i neustavnost usvojenih akata, što potvrđuje i praksa Ustavnog suda, koji je utvrdio da je u odlukama organa uprave u Ćupriji i Mionici „izostavljanjem sprovođenja javne rasprave prilikom donošenja (...) odluke prekršeno i ustavno pravo na obaveštenost iz člana 51. Stav 1 Ustava“.
Pored toga, važno je ukazati i na necelishodnu odluku Skupštine grada Kraljeva o naknadi troškova za vantelesnu oplodnju, koja je isključivala pravo na naknadu troškova marginalizovanim grupama. Tom odlukom, zbog nemogućnosti da ispune uslov u pogledu prijave prebivališta, neopravdano su bila isključena interno raseljena lica koja od 1999. godine imaju prijavljeno boravište u Kraljevu. Donošenju odluke nisu prethodile konsultacije sa OCD ili građanima. Nakon što je Praxis podneo pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, organ uprave je izmenio spornu odluku, pokazujući time spremnost da ostvarivanje prava obezbedi svim građankama i građanima, pod jednakim uslovima. Civilno društvo ima važnu ulogu u otklanjanju takvih nedostataka. Međutim, nesumnjivo je da bi postupanje uprave bilo efikasnije ukoliko bi se OCD i građani uključili već u proces pripreme akata, kako bi se sprečilo da uopšte budu usvojene necelishodne ili diskriminatorne odluke.
Učešće javnosti u kreiranju politika jedan je od ključnih segmenata dobrog upravljanja, a dobra uprava preduslov za stvaranje okvira za puno poštovanje ljudskih prava. Transparenost u postupanju organa uprave i učešće organizacija civilnog društva i građana u procesu odlučivanja jedan je od fokusa Praxisovog projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu.
Medijske objave: RTV KV
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za avgust 2017. godine
Tokom avgusta, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, dosezao je 290 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onoh koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 500 novopridošlih izbeglica/migranata (347 odraslih i 153 dece, od čega 85 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 191 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom avgusta, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 500 novopridošlih, 103 osobe (20,6%), su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 26 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (5,2% od ukupnog broja). 121 izbeglica/migrant je došla iz Iraka (24,2%), sto je značajno povećanje u odnosu na prethodni period. 150 izbeglica/migranata (30%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 13 izbeglica/migranata (2,6% od ukupnog broja), 9 novopridošlih izbeglica/migranta je došlo iz Maroka (1,8%), dok je iz Alžira pristiglo 18 izbeglica/migranata (3,6%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Tunisa, Eritreje, Libije, Egipta i Mauritanije je pristiglo ukupno 60 (12%) izbeglica/migranata.
Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, još uvek je nepromenjena: i dalje nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac. U prethodnom periodu zabrinutost je izazivao nedostatak prisustva lekara na terenu u popodnevnim casovima. Tokom avgusta, MSF je produzio radno vreme, pa su lekari bili prisutni na terenu od 9:00 do 20:00.
Preuzmite izveštaj ovde.
Praxis i mediji o reformi javne uprave u Kraljevu - RTV KV
U Kraljevu je dana 28. jula 2017. godine održan informativni sastanak sa predstavnicima medija, u cilju ukazivanja na značaj reforme javne uprave i uloge medija u tom procesu, kao deo aktivnosti na projektu Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, koji Praxis sprovodi u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.
Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa, govorila je o značaju koji reforma javne uprave ima u procesu pridruživanja EU, kao i da predstavlja jedan od prioritetnih zadataka koje Srbija treba uspešno da savlada u tom procesu.
Pogledajte prilog ovde.
Uloga medija nije dovoljno razvijena - Ibarske novosti
U Gradskoj upravi održan je informativni sastanak sa predstavnicima medija, u cilju ukazivanja na značaj reforme javne uprave i uloge medija u procesu aktivnosti na projektu Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, koji Praxis sprovodi u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.
Marija Dražović, pravna savetnica u Praxisu, upoznala je učesnike sa značajem koji reforma javne uprave ima u procesu pridruživanju EU, kao i da predstavlja jedan od prioritetnih zadataka koje Srbija treba uspešno da savlada u tom procesu.
O ulozi koju organizacije civilnog društva i medija imaju kao i njihov značaj da kroz odgovorno i informisano praćenje i izveštavanje podižu nivo svesti i informisanosti građana o napretku reformi i njihovom značaju za proces evropskih integracija govorila je Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa.
Predstavnici medija su istakli da prepoznaju značaj njihovog učešća u procesu reforme javne uprave, ali i nizak stepen svesti građana o efektima koje uspešne reforme imaju na njihov svakodnevni život.
Tekst možete pročitati ovde.
Unapređenje servisne uloge lokalnih organa uprave - Ibarske novosti
Od 1. juna 2017. godine, Praxis sprovodi desetomesečni projekat Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, a u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.
Tokom realizacije projekta, najznačajnije aktivnosti su usmerene na analizu procesa donošenja odluka i kreiranja politika na lokalnom nivou, monitoring primene Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), kampanju podizanja javne svesti, javno zagovaranje radi obezbeđivanja dosledne primene ZUP-a i objavljivanje izveštaja u kome će biti prikazani najznačajniji rezultati projektnih aktivnosti i formulisane preporuke za unapređenje procesa reforme javne uprave na lokalnom nivou.
Tekst možete pročitati ovde.
Doprinos reformi javne uprave - KRUG PORTAL
Dana 28. jula 2017. godine, u Kraljevu je održan informativni sastanak sa predstavnicima medija, u cilju ukazivanja na značaj reforme javne uprave i uloge medija u tom procesu, kao deo aktivnosti na projektu Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, koji Praxis sprovodi u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.
Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa, upoznala je učesnike sa značajem koji reforma javne uprave ima u procesu pridruživanja EU. Skrenuta je pažnja da kriterijumi za proširenje EU prepoznaju i naglašavaju potrebu da država izgradi nacionalnu javnu upravu koja ima kapacitet da sledi principe dobre uprave i da delotvorno prenosi i sprovodi pravne tekovine EU (acquis communautaire).
Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, govorila je o ulozi koju organizacije civilnog društva i mediji imaju i istakla njihov značaj da kroz odgovorno i informisano praćenje i izveštavanje podižu nivo svesti i informisanosti građana o napretku reformi i njihovom značaju za proces evropskih integracija.
Prema oceni predstavnika medija, oni prepoznaju značaj učešća medija u procesu reforme javne uprave, ali i nizak stepen svesti građana o efektima koje uspešne reforme imaju na njihov svakodnevni život.
Zaključeno je da su brojni izazovi sa kojima se civilno društvo i mediji suočavaju u reformi javne uprave, tako da je veoma značajno jačati njihove kapacitete kako bi bili efikasni „monitori“ i aktivni učesnici u procesu reformi.
Saopštenje pogledajte ovde.
Savet za prava deteta u novom sazivu dobija predstavnicu MODS-a
Saopštenje MODS-a
Savet za prava deteta, telo Vlade Republike Srbije, je u svom novom sazivu za člana imenovalo Jasminu Miković, zamenicu izvršne direktorke Praxisa i predsednicu Upravnog odbora MODS-a.
MODS očekuje da će vrlo brzo uslediti i održavanje konstitutivne sednice Saveta za prava deteta, imajući u vidu da nam trenutno nedostaju osnovni strateški dokumenti u oblasti prava deteta, i da je potrebno intenzivno raditi na razvijanju mehanizama za koordinaciju aktivnosti i mera u oblasti zaštite i ostvarivanja prava deteta.
* Zapažanja i komentari MODS povodom Izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23
Podsećamo da je Akcionim planom za Poglavlje 23 Vlada preuzela obavezu da ojača njegovu ulogu u formulisanju i praćenju politika u oblasti prava deteta. U skladu sa tim, MODS izražava nadu da će nova Vlada raditi na osnaživanju kapaciteta Saveta za prava deteta tako da on preraste u vodeći međusektorski koordinacioni mehanizam sa suštinskim ovlašćenjima u sektoru dečije zaštite.
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za jul 2017. godine
Tokom jula, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, dosezao je 250 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 191 novopridošla izbeglica/migrant (106 odraslih i 85 maloletnih) dobila relevantne informacije, što je manje nego prethodnog meseca kada smo informisali 279 novopridošlih izbeglica/migranata. Od ukupnog broja novopridošlih, 110 osoba (57,6%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 4 novopridošle izbeglice/migranta je bilo iz Sirije (2,1% od ukupnog broja), 2 izbeglice/migranata je došlo iz Iraka (1%), sto je značajno umanjenje u odnosu na prethodni period. Iz Pakistana je došlo 54 izbeglice/migranta (28,3%), mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz Irana je pristiglo ukupno 10 izbeglica/migranata (5,2% od ukupnog broja), a 1 novopridošla izbeglica/migrant je došla iz Maroka (0,5%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Kine, Nepala, Kube i Gvineje je pristiglo ukupno 10 (5,2%) izbeglica/migranata.
Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, je nepromenjena: nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac; medicinske organizacije nisu prisutne tokom popodnevnih časova.
Preuzmite izveštaj ovde.
- 1
- 2
- 3
