Povodom mišljenja poverenice za zaštitu ravnopravnosti izdatog na osnovu pritužbe koju je Praxis podneo protiv Gradske uprave Grada Niša – Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport i OŠ „Vuk Karadžić“ iz Niša zbog segregacije i diskriminacije romske dece, Praxis se obratio poverenici sa molbom za dostavljanje obaveštenja da li je i u kojoj meri Uprava postupila u skladu sa preporukom sadržanom u mišljenju.

Predstavnici Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Grada Niša su dostavili poverenici za zaštitu ravnopravnosti predlog za izradu plana mera za prevazilaženje problema u OŠ „Vuk Karadžić”. U cilju izrade pomenutog plana održani su sastanci na kojima su učestvovali član Gradskog veća Grada Niša zadužen za socijalna pitanja, predstavnici Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Grada Niša, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja - Školske uprave u Nišu, republički i gradski inspektori, direktorka OŠ „Vuk Karadžić”, pedagoški asistent u školi, predstavnici Saveta za ljudska i manjinska prava, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, lokalnog tima za unapređenje obrazovanja Roma, predstavnici Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, kao i predstavnici tri nevladine organizacije (RNVO „Ponos”, Udruženje Roma „Cvetno srce” i „Centar za aktivnu komunikaciju”).

Učesnici na sastancima su ponovo konstatovali da je jedan od glavnih razloga zbog kojih OŠ „Vuk Karadžić” pohađa preko 90% dece romske nacionalnosti demografski sastav stanovništva na području na kojem se škola nalazi, odnosno blizina velikih romskih naselja. Kao dodatne razloge naveli su i loše stanje u kom se nalazi školski objekat, kao i okolnost da postojeća zakonska regulativa ne daje mogućnost tzv. administrativne prinude za upis dece u određenu školu. Sve to prema mišljenju učesnika sastanaka čini pomenutu školu manje atraktivnom u odnosu na druge škole na teritoriji Grada Niša. Kako je problem povećanog procenta učenika romske nacionalnosti u odnosu na učenike druge nacionalnosti veoma kompleksan i nastajao je u dužem vremenskom periodu, učesnici sastanka su se složili da se isti ne može rešiti jednokratnim merama, već kontinuiranom primenom niza mera u dužem vremenskom periodu. Predložene mere podeljene su u sledeće kategorije:

1. Mere i aktivnosti usmerene na investiranje u školski objekat i nabavku savremene opreme
2. Mere i aktivnosti usmerene na podizanje nivoa znanja koje se stiče u predškolskom uzrastu i motivacija roditelja da podržavaju obrazovanje dece
3. Mere i aktivnosti na poboljšanju programa rada u OŠ „Vuk Karadžić”
4. Mere i aktivnosti koje će sprovoditi predstavnici romskih nevladinih organizacija, a koje će biti usmerene na podizanje svesti romske populacije o značaju obrazovanja i redovnog pohađanja nastave, kao i aktivan rad na terenu, posećivanje porodica i podela adekvatnih brošura i letaka
5. Mere i aktivnosti koje podrazumevaju medijsko praćenje rada OŠ „Vuk Karadžić” i popularizacija škole kako bi se uticalo na to da u narednom periodu u školu počnu da se upisuju i deca drugih nacionalnosti

Imajući u vidu kompleksnost predloženih mera, koje pre svega iziskuju angažovanje većeg broja aktera ne samo na lokalnom nivou, već na nivou države, odnosno resosrnog ministarstva, realizaciju predloženih mera i efekte njihove primene, potrebno je pratiti u dužem vremenskom periodu. Evaluacija će se vršiti na početku svake školske godine, a indikator će biti broj upisanih učenika romske i neromske nacionalnosti.

Ako se uzme u obzir težina posledica koje proizvodi segregacija u bilo kom obliku, neophodno je pokušati da se predložene mere sprovedu što ekspeditivnije, kako bi i prvi rezultati bili što pre vidljivi i tako dali podstrek da se u narednom periodu u potpunosti reši nastali problem.

Preuzmite: Predlozi za izradu plana mera za prevazilaženje problema segregacije

Pogledajte povezane vesti:

Postupanje po preporuci Povernice za zaštite ravnopravnosti radi otklanjanja segregacije romske dece u OŠ "Vuk Karadžić" u Nišu

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti nije utvrdila diskriminaciju, bez obzira na postojanje segregacije u OŠ "Vuk Karadžić" u Nišu

Preuzmite izveštaj: Upis činjenice rođenja deteta u matičnu knjigu rođenih, dr Nikola Bodiroga

Year 2014 marks the occasion of the 60th anniversary of the 1954 Convention Relating to the Status of Stateless Persons. On this occasion, worldwide efforts will be focused on increasing awareness and improving action to address the problem of statelessness.

UNHCR's special features page on statelessness contains the most up-to-date data relating to statelessness, including nationality legislation, international law and doctrine on statelessness, case law, information on accessions to the statelessness conventions and country specific statelessness reports

Više od godinu dana od donošenja preporuke poverenice za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminacije koju Gradska uprava Grada Beograda vrši prema Romima koji stanuju u kontejnerskim naseljima formiranim nakon prinudnih iseljenja neformalnih naselja nisu otklonjene posledice diskriminatornog postupanja.

Radi podsećanja, poverenica je postupala po pritužbi Praxisa zbog uspostavljanja pravnog režima u kontejnerskim naseljima od strane Gradske uprave, koji ne važi za ostale kategorije stanovnika. Ovim pravnim režimom Gradska uprava propisala je da u slučaju da Romi koji stanuju u kontejnerskim naseljima ne usvoje „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija grada Beograda“, zatim ne pokažu „aktivan odnos prema naporima Grada da se socijalizuju pojedinci i njihove porodice“ ili pak ukoliko „prime goste u kontejnerima u kojima stanuju“, oni mogu biti prinudno iseljeni iz alternativnog smeštaja koji im je obezbeđen. Istovremeno, odredbe Kućnog reda koje su gradske vlasti nametnule stanovnicima kontejnerskih naselja podsticale su predrasude i stereotipe prema Romima.

Umesto izmene Kućnog reda koji je važio za stanovnike kontejnerskih naselja i usvajanja novog, Gradska uprava je u „dogovoru“ sa stanovnicima naselja donela „Pravila za bolji i zdraviji život“ kojima su preformulisana prethodna pravila Kućnog reda. Istovremeno, osim obaveze usvajanja „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija Grada Beograda“ razlozi za iseljenje iz mobilnih stambenih jedinica su ostali isti, a prinudna iseljenja Roma koji stanuju u ovim naseljima se nastavljaju.

Više od godinu dana od donošenja preporuke poverenice za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminacije koju Gradska uprava Grada Beograda vrši prema Romima koji stanuju u kontejnerskim naseljima formiranim nakon prinudnih iseljenja neformalnih naselja nisu otklonjene posledice diskriminatornog postupanja.

Naime, prošle godine Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog uspostavljanja pravnog režima u kontejnerskim naseljima od strane Gradske uprave, koji ne važi za ostale kategorije stanovnika. Ovim pravnim režimom Gradska uprava propisala je da u slučaju da Romi koji stanuju u kontejnerskim naseljima ne usvoje „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija grada Beograda“, zatim ne pokažu „aktivan odnos prema naporima Grada da se socijalizuju pojedinci i njihove porodice“ ili pak ukoliko „prime goste u kontejnerima u kojima stanuju“, oni mogu biti prinudno iseljeni iz alternativnog smeštaja koji im je obezbeđen. Istovremeno, odredbe Kućnog reda koje su gradske vlasti nametnule stanovnicima kontejnerskih naselja podsticale su predrasude i stereotipe prema Romima.

Na osnovu ovih diskriminatornih odredbi, Gradska uprava iselila je najmanje 11 porodica (44 osobe), a gorepomenutom preporukom poverenice trebalo je da dođe do otklanjanja posledica diskriminacije. Međutim, više od godinu dana od donošenja ove preporuke Gradska uprava to nije učinila, odnosno samo je delimično postupila po preporuci.

Umesto izmene Kućnog reda koji je važio za stanovnike kontejnerskih naselja i usvajanja novog, Gradska uprava je u „dogovoru“ sa stanovnicima naselja donela „Pravila za bolji i zdraviji život“ kojima su preformulisana prethodna pravila Kućnog reda. Istovremeno, osim obaveze usvajanja „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija Grada Beograda“ razlozi za iseljenje iz mobilnih stambenih jedinica su ostali isti, a prinudna iseljenja Roma koji stanuju u ovim naseljima se nastavljaju.

Više od godinu dana od donošenja preporuke poverenice za zaštitu ravnopravnosti zbog diskriminacije koju Gradska uprava Grada Beograda vrši prema Romima koji stanuju u kontejnerskim naseljima formiranim nakon prinudnih iseljenja neformalnih naselja nisu otklonjene posledice diskriminatornog postupanja.

Naime, prošle godine Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog uspostavljanja pravnog režima u kontejnerskim naseljima od strane Gradske uprave, koji ne važi za ostale kategorije stanovnika. Ovim pravnim režimom Gradska uprava propisala je da u slučaju da Romi koji stanuju u kontejnerskim naseljima ne usvoje „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija grada Beograda“, zatim ne pokažu „aktivan odnos prema naporima Grada da se socijalizuju pojedinci i njihove porodice“ ili pak ukoliko „prime goste u kontejnerima u kojima stanuju“, oni mogu biti prinudno iseljeni iz alternativnog smeštaja koji im je obezbeđen. Istovremeno, odredbe Kućnog reda koje su gradske vlasti nametnule stanovnicima kontejnerskih naselja podsticale su predrasude i stereotipe prema Romima.

Na osnovu ovih diskriminatornih odredbi, Gradska uprava iselila je najmanje 11 porodica (44 osobe), a gorepomenutom preporukom poverenice trebalo je da dođe do otklanjanja posledica diskriminacije. Međutim, više od godinu dana od donošenja ove preporuke Gradska uprava to nije učinila, odnosno samo je delimično postupila po preporuci.

Umesto izmene Kućnog reda koji je važio za stanovnike kontejnerskih naselja i usvajanja novog, Gradska uprava je u „dogovoru“ sa stanovnicima naselja donela „Pravila za bolji i zdraviji život“ kojima su preformulisana prethodna pravila Kućnog reda. Istovremeno, osim obaveze usvajanja „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija Grada Beograda“ razlozi za iseljenje iz mobilnih stambenih jedinica su ostali isti, a prinudna iseljenja Roma koji stanuju u ovim naseljima se nastavljaju.

Nakon sastanka koji su Praxis, Regionalni centar za manjine i Evropski centar za prava Roma održali sa predstavnicima stručne službe Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poverenica se obratila Gradskoj upravi Grada Beograda ukazujući na potrebu da se prilikom određivanja lokacija za stanovanje Roma vodi računa o izbegavanju stvaranja segregisanih naselja.

Naime, poverenica je Gradskoj upravi Grada Beograda ukazala na ratifikovane međunarodne ugovore kojima se garantuju ljudska prava, ustavna i zakonska načela, kao i programska i strateška opredeljenja Republike Srbije u oblasti zaštite manjina i sprečavanja segragacije i diskriminacije. Nadalje je poverenica ukazala da trajno stambeno zbrinjavanje Roma ne bi smelo da dovede do dalje socijalne isključenosti ove grupe ljudi, jer na to Republiku Srbiju, kao i Grad Beograd, obavezuju međunarodne konvencije i domaći propisi.

Imajući u vidu da je Generalnim planom Beograda 2021 i posebnim evidencijama i spiskovima uz ovaj plan određeno 58 lokacija u Beogradu namenjenih socijalnom stanovanju i drugim oblicima jeftine stambene izgradnje, poverenica je izrazila mišljenje da izgradnja socijalnih stanova na ovim lokacijama predstavlјa solidan osnov za stambeno zbrinjavanje romskih porodica i početak njihove dalje integracije. Kako određivanje lokacija za socijalno stanovanje stvara preduslov za ostvarivanje prava Roma na adekvatno stanovanje, poverenica je Gradskoj upravi ukazala da bi se gornaveden način rešavanja stambenog pitanja u velikoj meri razlikovao od dosadašnje loše prakse, koja je često dovodila do stvaranja čisto romskih naselјa i segregacije Roma.

Na kraju, poverenica je izrazila očekivanja da će gradonačelnik iskoristiti sva svoja ovlašćenja i obezbediti da se prilikom određivanja lokacija za izgradnju socijalnih stanova vodi računa o određivanju dovoljnog broja adekvatnih lokacija koje će biti u skladu sa međunarodnim standardima i propisma kojima je ova oblast regulisana.


Preuzmite: Obraćanje poverenice za zaštitu ravnopravnosti Gradskoj upravi Grada Beograda

Dana 29. oktobra 2013. godine u Bujanovcu je održana tribina za pripadnike romske zajednice u okviru projekta „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“ koji sprovodi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Praxisom. Cilj ove informativne i edukativne kampanje jeste podizanje svesti i osnaživanje romske nacionalne manjine u borbi protiv diskriminacije. Tribini su prisustvovali predstavnici organizacija čije su aktivnosti usmerene na zaštitu i pomoć marginalizovanim i osetljivim društvenim grupama.

Nakon predstavljanja institucije, organizacije i nadležnosti, predstavnici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti upoznali su prisutne sa pojmom diskriminacije i njenim oblicima. Na osnovu mnogobrojnih primera iz prakse u radu institucije, nastojali su da učesnicima tribine ukažu na razlike u ponašanjima koja predstavljaju diskriminaciju od onih koja to nisu i istovremeno pozvali prisutne da na pojavu kršenja prava na jednakost reaguju podnošenjem pritužbe, čak i onda kada nisu sigurni da je reč o diskriminaciji. Ukoliko je iz sadržaja pritužbe jasno da se ne radi o diskriminaciji, već o povredi nekog drugog prava, zaposleni u kancelariji Poverenika uputiće podnosioca pritužbe na nadležni organ kome bi trebalo da se obrati radi zaštite svojih prava. Ističući značaj podnošenja pritužbe Povereniku u sveobuhvatnoj borbi protiv diskriminacije i izgradnji tolerantnog društva, predstavnici Poverenika istakli su da je postupak besplatan i oslobođen formalnosti, kao i da se pritužba može podneti putem pošte.

Predstavnica Praxisa upoznala je učesnike tribine sa pojmom i sadržinom osnovnih ljudskih prava, kao i mehanizmima za pristup i zaštitu istih. Pored toga, ukazala je na najčešće probleme i prepreke u praksi, ističući loša sistemska rešenja ili manjkavosti u radu organa u postupcima za ostvarivanje prava kada je reč o osetljivim društvenim grupama, posebno Romima.

Aktivnim učešćem tokom tribine, iznoseći sopstvena iskustva i zapažanja, prisutni su istakli otežan i veoma često onemogućen pristup osnovnim ljudskim pravima. U osnovi, smatraju da su socijalno izopšteni i obespravljeni, te da su veoma često žrtve diskriminacije na osnovu pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini. Ipak, među samim pripadnicima romske populacije svest o njihovom pravu na jednak tretman je nizak, a često se pojava diskriminacije minimizira i predstavlja kao društveno prihvatljivo ponašanje. Razlog takve pojave je najčešće strah od odmazde za ono lice koje bi se zbog kršenja prava na jednakost pritužilo.

Dana 8. novembra 2013. godine u Surdulici je održana javna tribina za pripadnike romske zajednice u okviru projekta Poverenika za zaštitu ravnopravnosti „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“, koji se sprovodi u saradnji sa Praxisom.

Na izuzetno posećenom skupu predstavljene su nadležnosti Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i mehanizmi zaštite od diskriminacije u Srbiji. U interaktivnoj diskusiji predstavljeni su konkretni slučajevi diskriminatornog ponašanja prema Romima, dok su predstavnici romske manjine i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom njihovih prava, ohrabreni da u slučajevima diskriminacije podnesu pritužbu Povereniku.

Učesnici skupa su naveli da su često žrtve diskriminatornog ponašanja, naročito kada je u pitanju ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu, odnosno da često postoji ćutanje uprave na njihove zahteve ili nejednak tretman. Sfera rada i zapošljavanja prepoznata je kao ključna oblast u kojoj se javlja diskriminacija. Prisutnima je detaljno objašnjen postupak pred Poverenikom i način za podnošenje pritužbe. Predstavnici kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti naglasili su postojanje izrazite socijalne distance između romske populacije i neromskog stanovništva, te činjenicu da su Romi veoma često diskriminisani zbog svoje nacionalne pripadnosti. Uprkos tome, predočeno je da je broj podnetih pritužbi za zaštitu od diskriminacije od strane pripadnika romske nacionalne manjine zabrinjavajuće mali. Stoga je naglašena važnost preuzimanja aktivne uloge u borbi protiv diskriminacije od strane pripadnika ugrožene grupe. Istaknuto je da je postupak po pritužbi besplatan, da je ekspeditivan, da su zahtevi u pogledu forme pritužbe minimalni, u skladu sa čim je prisutnima sugerisano na dostupnost i jednostavnost postupka po pritužbi, kao instrumentu zaštite od diskriminacije. Predstavnci kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti upoznali su prisutne sa tokom pojedinih postupaka koji su, zbog diskriminacije Roma, sprovedeni pred ovom institucijom, kao i sa najznačajnijim karakteristikama postupaka koji su pokrenuti pred nadležnim sudom.

Predstavnica Praxisa je, izlaganjem o problemima i preprekama koji se u praksi javljaju kada je u pitanju pristup osnovnim ljudskim pravima, doprinela predstavljanju predmetnog pitanja i inicirala diskusiju učesnika tribine o zapažanjima i iskustvima u navedenoj oblasti. Na osnovu komentara i stavova učesnika moglo se zaključiti da među pripadnicima romske zajednice svest o zabranjenosti diskriminacije postoji, ali je uočljiva potreba za preduzimanjem aktivnih mera kojima bi se romska populacija dodatno motivisala - kako u smislu upoznavanja sa raspoloživim mehanizmima zaštite svojih prava, tako i u pogledu spremnosti na preduzimanje konkretnih koraka unapređenja uslova života čitave romske zajednice. Takođe je zaključeno da treba još puno raditi na eliminisanju stereotipa i predrasuda koji prema Romima i dalje postoje.

Po završetku tribine predstavnici Poverenika i Praxisa posetili su romsko naselje Gornja mahala, čiji su najmlađi stanovnici učestvovali u filmskom projektu „Jednaki" – omnibusu od 8 kratkih filmova koji za temu imaju dečija prava i probleme kojima su pogođena deca, a čiju je realizaciju podržao Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.

Nаcrt Zаkоnа о bеsplаtnој prаvnој pоmоći, trеći pо rеdu, ukоlikо budе usvојеn, dоvеšćе dо tоgа dа ćе rеtkо kо ispuniti uslоvе zа bеsplаtnо аdvоkаtskо zаstupаnjе, а аkо i ispuni uslоvе, nеćе biti pružаlаcа tе pоmоći. Zbоg оdrеdbi kојimа sе rеgulišе rаd budućih pružаlаcа bеsplаtnе prаvnе pоmоći, i prеtnji nоvčаnim kаznаmа dо miliоn dinаrа, tеškо dа ćе biti zаintеrеsоvаnih аdvоkаtа, prаvnih klinikа i nеvlаdinih оrgаnizаciја sprеmnih dа pоd prеdlоžеnim uslоvimа оvu vrstu pоmоći pružајu grаđаnimа.

Nacrt Zаkоnа о bеsplаtnој prаvnој pоmоći sаdrži nеkоlikо klјučnih nеdоstаtаkа: spоrnо dеfinisаnjе kоrisnikа bеsplаtnе prаvnе pоmоći i kоmplikоvаn pоstupаk krоz kојi оni mоrајu dа prоđu dа bi оstvаrili prаvо nа bеsplаtnu prаvnu pоmоć, izbоr Cеntаrа zа sоciјаlni rаd kао оrgаnа uprаvе kојi rеšаvа pо zаhtеvimа zа bеsplаtnu prаvnu pоmоć, tе kаznеnе оdrеdbе kоје prеdstаvlјајu prеtnju zа svе оnе kојi su dо sаdа prо bоnо pružаli prаvnu pоmоć, а kојi sе ni u nоvоm zаkоnu nеćе finаnsirаti nа tеrеt budžеtа Rеpublikе Srbiје

Оčеkuје sе, dаklе, оd nајsirоmаšniјih i sоciјаlnо ugrоžеnih grаđаnа dа znајu dа li uоpštе imајu prаvо nа bеsplаtnu prаvnu pоmоć pо оvоm zаkоnu, а dа zаtim, u sklаdu sа Ustаvоm, nаvеdu kоје im је prаvо ili slоbоdа pоvrеđеnо i dа tо svе pоpunе u fоrmulаru?!

Pоpunjаvаnjе fоrmulаrа ćе biti prоblеm i zа оsоbе sа invаliditеtоm, kао i оnе kоје su prinudnо hоspitаlizоvаnе ili prоtiv kојih sе vоdi pоstupаk zа lišеnjе pоslоvnе spоsоbnоsti.

Nacrt zаkоnа, tаkоđе, prеdviđа dа kоrisnici zаhtеv zа bеsplаtnu prаvnu pоmоć pоdnоsе nаdlеžnоm Cеntru zа sоciјаlni rаd, kојi је dužаn dа u rоku оd 7 dаnа, оdnоsnо 48 sаti u hitnim slučајеvimа, dоnеsе rеšеnjе kојim оvај zаhtеv usvаја ili оdbiја.

Cеntri zа sоciјаlni rаd vеć sаdа imајu prеvеliki оbim pоslа, а svi kојimа је pоznаtо stаnjе u cеntrimа zа sоciјаlni rаd оdličnо znајu dа cеntri nеćе biti u mоgućnоsti dа оdgоvоrе nа prеdviđеnе rоkоvе i dа prоcеnjuјu ispunjеnоst uslоvа zа pružаnjе оvе pоmоći. Cеntri zа sоciјаlni rаd bi, prilikоm оdlučivаnjа о tоmе kо imа prаvо nа bеsplаtnu prаvnu pоmоć, čеstо bili i u sukоbu intеrеsа sа pоtеnciјаlnim kоrisnicimа bеsplаtnе prаvnе pоmоći.

Nacrtom zаkоnа prеdviđеnа је rеgistrаciјa svih pružаlаcа, uz оdrеđеnjе dа držаvа nеćе plаćаti pružаnjе primаrnе prаvnе pоmоći (dаvаnjе prаvnih sаvеtа, pisаnjе tužbi i pоdnеsаkа). Оvdе sе nе ubrајајu lоkаlnе sаmоuprаvе kоје su dužnе dа iz sоpstvеnih srеdstаvа оbеzbеdе оstvаrivаnjе оvоg prаvа.

Kаd је rеč о pružаоcimа sеkundаrnе bеsplаtnе prаvnе pоmоći (zаstupаnjе nа sudu i mеdiјаciја), Nacrt zаkоnа prеdviđа dа ćе držаvа finаnsirаti tu vrstu pоmоći оndа kаdа је u pоstupku оdlučеnо u kоrist kоrisnikа i kаdа је sud dоnео оdluku о nаdоknаdi trоškоvа pružеnе bеsplаtnе pоmоći nа tеrеt drugе strаnе. Dаklе, rаd аdvоkаtа ćе biti plаćеn sаmо аkо sе ispunе оvа dvа uslоvа.

Svојim kаznеnim оdrеdbаmа оvај prеdlоg zаkоnа ćе sigurnо dоvеsti dо smаnjеnjа vеć iоnаkо mаlоg brоја pružаlаcа bеsplаtnе prаvnе pоmоći u Srbiјi, јеr zаštо bi ikо rizikоvао dа pružа оvu vrstu pоmоći i prо bоnо kаdа mu sе prеti drаkоnskim nоvčаnim kаznаmа dо miliоn dinаrа.

Nеvlаdinе оrgаnizаciје kоје pružајu bеsplаtnu prаvnu pоmоć grаđаnimа Srbiје јаvnо izrаžаvајu zаbrinutоst zbоg prеdlоžеnih оdrеdbi оvоg zаkоnа kојimа ćе sе sаsvim sigurnо uticаti nа аutоnоmiјu udružеnjа grаđаnа i kоје prеdstаvlјајu оzbilјnu prеtnju zа budući sistеm pružаlаcа bеsplаtnе prаvnе pоmоći.

Zbоg svеgа iznеtоg, zаkоn sе mоrа hitnо vrаtiti nа dоrаdu. Оvаkаv kаkаv је, nаprаvićе višе štеtе nеgо kоristi!

Preuzmite saopštenje za medije: Nеvlаdinе оrgаnizаciје kоје pružајu bеsplаtnu prаvnu pоmоć оštrо kritikuјu Nаcrt Zаkоnа о bеsplаtnој prаvnој pоmоći