Svetski dan izbeglica obeležavamo 20. juna sa velikom neizvešnošću za sudbine ogromnog broja migranata koji prolaze kroz našu zemlju, nezaštićeni od nasilja, diskriminacije, zloupotreba, maltretiranja i vređanja.

Maloletni migranti bez pratnje su jedna od najosetljivijih grupa. Prekršajni sudovi vode postupke protiv maloletnih migranata zbog ilegalnog prelaza, iako brojni međunarodni i evropski propisi ukazuju da maloletnici ne mogu biti lišeni slobode samo na osnovu toga što nemaju regulisan status migranta. Takođe, zabeleženi su i slučajevi kršenja zakonskih obaveza jer su postupci vođeni bez prisustva staratelja kao i bez prisustva prevodioca.

Maloletnici bez pratnje prinudno napuštaju svoje domove, što je dovoljan osnov za dobijanje međunarodne zaštite. Bez obzira na činjenicu da većina migranata ne želi da ostane u Srbiji, državni organi su dužni da obezbede zaštitu njihovih prava dok borave na našoj teritoriji, kao i da garantuju postupanje prema maloletnicima bez pratnje u skladu sa načelom zaštite najboljeg interesa deteta. 

Preuzmite izveštaj: OVDE

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv dečijeg rada, želimo da skrenemo pažnju javnosti i nadležnih organa na problem radne eksploatacije dece.

Širom sveta, više od 168 miliona dečaka i devojčica uključeno je u neki oblik dečjeg rada, što ih lišava prava na adekvatno obrazovanje, ugrožava njihovo zdravlje i uskraćuje pravo na igru. Prema procenama Međunarodne organizacije rada (MOR), više od 85 miliona dece izloženo je najgorim oblicima dečje eksploatacije, kao što su prostitucija, pornografija i trgovina ljudima.

I pored toga što Ustav Republike Srbije zabranjuje dečji rad u skladu sa međunarodnim obavezama preuzetim potpisivanjem Konvencija MOR-a i Konvencije o pravima deteta UN-a, prema istraživanjima koja je sproveo UNICEF, u Srbiji je 4% dece uzrasta 5-14 godina uključeno u neki oblik dečjeg rada. Najveći broj ove dece potiče iz najsiromašnijih porodica, a posebno osetljiva kategorija su deca romske nacionalnosti, koja su vrlo često uključena u rad od najranijeg uzrasta.

Kako uzroke pojave dečjeg rada treba tražiti najpre u siromaštvu, rešavanje ovog problema zahteva holistički i multidisciplinarni pristup. Akcenat treba staviti na prevenciju te tako omogućiti dostupno, obavezno, kvalitetno i potpuno besplatno obrazovanje za svako dete do uzrasta za sticanje radne sposobnosti.

Danas, na Međunarodni dan borbe protiv dečjeg rada, apelujemo na javnost, kontrolne i državne institucije da ozbiljnije pristupe rešavanju problema dečijeg rada kako bi sva deca jednako uživala svoja prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije i Konvencijom o pravima deteta.

Koalicija za monitoring inkluzivnog obrazovanja pripremila je "Vodič za prepoznavanje i prijavljivanje diskriminacije u obrazovanju”, koji sadrži sve relevantne informacije o tome kako prepoznati i kome prijaviti diskriminaciju na lokalnom i nacionalnom nivou.

Preuzmite: Vodič za prepoznavanje i prijavljivanje diskriminacije u obrazovanju

Preuzmite izveštaj: OVDE

Ustavni sud je u upravnom postupku naknadnog upisa u matičnu knjigu rođenih koji se vodi pred Upravom za građanska stanja i opšte poslove Grada Niša utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe R. J. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno čl. 32. st. 1 Ustava. Ujedno je Ustavni sud odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na  naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra na teret budžetskih sredstava Ministarstva pravde.

Ispitujući postupanje upravnih organa i suda u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je ocenio da je njihovo postupanje prevashodno dovelo do dugog trajanja osporenog postupka. Ustavni sud je utvrdio da je za sedam godina u predmetnom postupku doneto pet prvostenenih odluka, šest rešenja drugostepenog organa i da su vođena tri upravna spora, od kojih je poslednji pokrenut 2013. godine i još uvek nije okončan. Takođe, Ustavni sud je utvrdio da je ministarstvo, nadležno kao drugostepeni organ, četiri puta vratilo predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. Prema stanovištu koje je izrazio Evropski sud za ljudska prava, na koje se u svojoj odluci poziva i Ustavni sud, činjenica da se više puta nalaže ponavljanje razmatranja jednog predmeta pred nižom instancom može, sama po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu države (videti Pavlyulynets v. Ukraina i Cvetković v. Serbia).

Ustavni sud se posebno osvrnuo na značaj koji je predmet postupka imao za podnosioca ustavne žalbe, istakavši da je nesporan interes podnosioca zahteva da se o njegovom zahtevu odluči u razumnom roku i podsetivši da su postupci u kojima se rešava o statusnim pitanjima po svojoj prirodi hitni.

U međuvremenu, R. J. je upisan u matičnu knjigu rođenih, na osnovu vanparnične odluke kojom se utvrđuje vreme i mesto rođenja, što je omogućeno novim rešenjem koje nudi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku.  Prvu ličnu kartu dobio je u junu 2014. godine, u svojoj  43. godini. Sve do tada R. J. je živeo bez mogućnosti da uživa bilo koje pravo, poput prava na rad i socijalnu zaštitu, ili da zaključi brak i prizna očinstvo svojoj deci.

Praxis od 2007. godine pruža R. J. besplatnu pravnu pomoć, koja mu je, kao neukoj stranci koja živi u dubokom siromaštvu, bila neophodna radi izlaska iz lavirinta procedura, koje su ga sprečavale da ostvari Ustavom i međunarodnim konvencijama garantovana prava.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenje i preporuku povodom pritužbe koju je otac maloletne devojčice podneo protiv Opštine Smederevska Palanka, a Praxis se kasnije uključio u postupak.

Opština Smederevska Palanka uskratila je devojčici sa potpuno oštećenim vidom pravo na prevoz do škole, iako je to zakonska obaveza opštine prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Naime, Zakon propisuje da se u budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole.

Zahtev za obezbeđivanje prevoza podneli su i otac devojčice i škola koju devojčica pohađa, a predsednik Opštine je odbio njihove zahteve. Poverenica u svom mišljenju konstatuje da je propuštanjem da obezbedi pravo na besplatan prevoz do škole, Opština Smederevska Palanka otežala devojčici ostvarivanje prava na obrazovanje i puno uključivanje u obrazovni sistem, čime je prekršila odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. Poverenica je preporučila da predsednik Opštine Smederevska Palanka preduzme sve neophodne mere u roku od 30 dana kako bi se obezbedio besplatan prevoz od kuće do škole, i da ubuduće u okviru obavljanja svojih delatnosti ne krši odredbe Zakona o zabrani diskrminacije.

Poverenica je navela i da je obezbeđivanje prevoza dece sa invaliditetom i smetnjama u razvoju najzastupljeniji servis koji postoji u lokalnim zajednicama i da o njemu predstavnici jedinica lokalne samouprave imaju najviše informacija. U mišljenju se dalje navodi da je ovaj vid podrške zakonski regulisan već duži niz godina, zbog čega je ovakvo postupanje Opštine Smederevska Palanka krajnje zabrinjavajuće.

U mišljenju se takođe konstatuje da škola i Ministarstvo prosvete moraju da obezbede devojčici odgovarajuća nastavna sredstva, poput udžbenika na Brajevom pismu, kao i personalnog asistenta, a za šta je devojčica do danas ostala uskraćena.

Praxis podseća da je Srbija prema Konvenciji o pravima deteta i Konvenciji o pravima osoba sa invaliditetom obavezna da osigura obavezno i besplatno obrazovanje na ravnopravnim osnovama i bez diskriminacije. Takođe, Ustav Republike Srbije, Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i zakoni i podzakonski akti iz oblasti obrazovanja eksplicitno zabranjuju diskriminaciju osoba sa invaliditetom u svim sferama života.

U periodu od 22. do 24. aprila 2015. godine, održan je trenig o migracijama, diskriminaciji i međunarodnom pravu ljudskih prava, u okviru projekta „PROACTION- zaštita od diskriminacije tražilaca azila i dece bez pratnje u migracijama“, koji Grupa 484 sprovodi u saradnji sa Praxisom i Međunarodnom komisijom pravnika.

Cilj treninga je bio da se predstavnici relevantnih institucija i nevladinih organizacija upoznaju sa pravima na adekvatno stanovanje, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje tražilaca azila, dece bez pratnje u migracijama i migranata u pritvoru, kao i sa zaštitom od disrkiminacije ovih ciljnih grupa prema pravu EU i međunarodnom pravu ljudskih prava. Predavači na treningu su bili Roisin Pillay i Massimo Frigo iz Međunarodne komisije pravnika.

Tokom prvog dana treninga predstavljene su najznačajnije odredbe EU akata i međunarodnih ugovora, koje su praćene prezentacijom slučaja iz sudske prakse. Drugog i trećeg dana treninga, predstavnici organizacija civilnog društva su u radnim grupama radili na izradi indikatora za praćenje u kojoj meri su prava tražilaca azila, iregularnih migranata i dece bez pratnje ostvarena u oblasti stanovanja, zdravstvene zaštite i obrazovanja u Srbiji. Namera je da lista indikatora pomogne civilnom društvu da proceni trenutno stanje i zagovara za najviše međunarodne standarde u ovim oblastima.

Trening je doprineo boljem uvidu u poteškoće sa kojima ćemo se součavati u nameri da izgradimo funkcionalan sistem koji će moći da odgovori na sve izazove mešovitih migracija.


Preuzmite: Priručnik za trening

Komisija za žalbe Saveta za štampu utvrdila je da je dnevni list “Večernje novosti” povredio Kodeks novinara Srbije jer je objavio tekst pod naslovom "Užas u Smederevu: Rom obljubio devojčicu". Navedeni tekst je objavljen 17. marta 2015. u štampanom izdanju u rubrici Crna hronika i 18. marta 2015. godine u onlajn izdanju.
NVO Praxis i Stalna konferencija romskih udruženja građana SKRUG – Liga Roma podneli su žalbu Komisiji za žalbe Saveta za štampu navodeći da nacionalna pripadnost osumnjičenog za izvršenje krivičnog dela ne sme biti napomenuta, osim ukoliko nije u neposrednoj vezi sa vrstom i prirodom izvršenog krivičnog dela. Podnosioci žalbe smatraju i da navedeni tekst podstiče na diskriminaciju, mržnju i nasilјe prema Romima i da se takvim izveštavanjem direktno doprinosi stvaranju i širenju mržnje prema pripadnicima romske nacionalnе mаnjinе.

Komisija za žalbe usvojila je žalbu i donela odluku da je dnevni list Večernje novosti povredio Kodeks novinara Srbije, tačnije tačku 1. Odeljka IV po kojoj se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja i tačku 4. Odeljka V po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i da bi trebalo da učini sve da diskriminaciju izbegne. Članovi Komisije ukazali su i na to da je u smernicama Kodeksa novinara Srbije jasno navedeno da se u izveštajima o krivičnim delima, nacionalna, rasna, verska, ideološka i politička pripadnost, kao i seksualno opredeljenje, socijalni i bračni status osumnjičenih lica ili žrtava, pominju samo kada je to u neposrednoj vezi sa prirodom izvršenog krivičnog dela. Takođe, ukazano je na to da u ovom slučaju nacionalna pripadnost mogućeg izvršioca krivičnog dela nije ni u kakvoj vezi sa prirodom tog dela, te da zbog toga i nije bilo razloga da se uopšte napominje da je reč o Romu.

Dnevnom listu “Večenje novosti“ naloženo je da ovu odluku objavi najkasnije u trećem broju od dana dostavljanja odluke, odnosno u roku od sedam dana u onlajn izdanju.

Praxis pozdravlja odluku Saveta za štampu i skreće pažnju medijima da navođenje ličnih svojstava osumnjičenih lica ili žrtava, nije u skladu sa еtičkim stаndаrdom prоfеsiоnаlnоg pоstupаnjа nоvinаrа, te da se ne sme navoditi, osim ukoliko nije u neposrednoj vezi sa prirodom izvršenog krivičnog dela.

Žalbu su podneli:

Praxis
SKRUG – Liga Roma

Više informacija o postupku možete pronaći na internet stranici Saveta za štampu.
Preuzmite dokumenta:
Odluka Saveta za štampu_Novosti

U periodu od 23-24. aprila 2015. godine, u Briselu su održani Generalna skupština evropske mreže za prava deteta Eurochild i Forum za politike. Mrežu organizacija za decu Srbije – MODS predstavljala je Jasmina Miković iz Praxisa, članica Upravnog odbora MODS-a.

Na Generalnoj skupštini predstavljeni su izveštaji o aktivnostima, među kojima je i Godišni izveštaj Eurochild-a za 2014, zatim finansijsko poslovanje i razmatrano je članstvo pojedinih organizacija i mreža u Eurochild-u (prijem novih članova i isključenja).

Nakon Generalne skupštine održan je Forum za politike, koji je pružio mogućnost članovima da razgovaraju i diskutuju o ostvarivanju glavnog cilja Eurochild-a da prava deteta i dobrobit dece budu u centru kreiranja politika. Tom prilikom, brojne organizacije koje se bave pravima deteta imale su priliku da razgovaraju u kom pravcu je potrebno zajednički zagovarati na evropskom nivou u cilju unapređenja položaja dece. Jedna od glavnih tema diskusije bila je i potreba da se razvije dinamično partnerstvo sa drugim organizacijama koje se bave pravima deteta, kao što su Evropska mreža ombudsmana za decu i Savet Evrope.

Ujedno je preko 130 organizacija koje se bave pravima deteta izrazilo zabrinutost zbog nedostatka političke volje u Evropi da deca budu u centru kreiranja politika, a posebno uzimajući u obzir izazove koji utiču na život dece širom Evrope, počevši od mera štednji u oblasti obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, rastuće diskriminacije i propusta da se zaštite deca migranti i izbeglice.

Godinu dana od izbora u Evropskom parlamentu i šest meseci nakon uspostavljanja nove Evropske komisije, obeshrabruje nedostatatak volje nove Evropske komisije da ulaže u decu, što je očigledno zbog odsustva dece na listi od 10 prioriteta Evropske komisije. Posebno je alarmantno da postoji slaba posvećenost smanjenju siromaštva i socijalnoj inkluziji, kao i nedostatak implementacije Preporuke o ulaganju u decu Evropske komisije, koja je najbolja moguća kompilacija akcija za zemlje članice EU u borbi protiv siromaštva i isključenosti dece i promovisanju dobrobiti dece.

Poslednjeg dana događaja, članice Eurochild-a su objavile zajednički stav, pozivajući evropske institucije i vlade da ulože održive napore u balansiranju ekonomskih i socijalnih ciljeva. Istaknuto je da je jedini način da se razviju inkluzivna, bezbedna i prosperitetna društva, kroz davanje prioriteta ulaganju u decu i porodicu, osvrćući se na sve aspekte odrastanja dece.

Na kraju, Sekretarijat Eurochild-a je predstavio novi vizuelni identitet, koji obuhvata raznolikost članica Eurochild-a i cilj da se razvije društvo u kom deca rastu zdrava, srećna, sigurna i poštovana kao individue.

Videti vest na sajtu MODS-a.