Primer dobre prakse: U Leskovcu postoji izraženija svest o ljudskim pravima i ulozi institucija i civilnog sektora u unapređenju položaja romske zajednice u odnosu na većinu lokalnih samouprava u Srbiji

Dana 8. jula 2015. godine u prostorijama Centra za socijalni rad u Leskovcu održan je sedmi sastanak sa predstavnicima/cama opštinskih organa, lokalnih institucija i civilnog sektora, u okviru projekta „Pravna pomoć i zagovaranje – pristup pravima i borba protiv diskriminacije“ koji Praxis sprovodi uz podršku Civil Rights Defenders. Sastanak je obeležio neočekivano dobar odziv predstavnika/ca institucija i romskih NVO, kao i aktivno učešće u diskusiji zbog čega je trajao neobično dugo. Teme o kojima se diskutovalo su obrazovanje, zapošljavanje, socijalna zaštita, stanovanje, zdravlje i diskriminacija.

Kao i na ranije održanim opštinskim sastancima, predstavljene su aktivnosti koje Praxis sprovodi u okviru projekta. Ukazano je na nužnost saradnje relevantnih institucija, međusobno i sa OCD u cilju unapređenja pristupa socioekonomskim pravima Roma. Za Leskovac je karakteristično da postoji izražena svest lokalnih aktera o ljudskim pravima, njihovom poštovanju i zaštiti, ulozi institucija i civilnog sektora u unapređenju položaja romske zajednice. Na samom početku, predstavnica Praxisa je istakla da je poslednjih godina učinjeno mnogo na planu poboljšanja položaja Roma, ali da je on i dalje težak i da se njihova prava i dalje krše. Uzroci za to su nedostatak pravnog i institucionalnog okvira, nepravilno i nezakonito postupanje organa i nedovoljna senzitivisanost pružalaca usluga.

Predstavnica NSZ-a je istakla da je 30. juna 2015. godine zatvoren javni poziv za dodelu subvencija za samozapošljavanje i da je primljeno tri zahteva od strane pripadnika romske zajednice, dok je tokom 2014. godine primljen jedan zahtev. Učesnici su jednoglasni po pitanju neefikasnosti u realizaciji i rezultatima sprovedenih nacionalnih programa i smatraju da je neophodno hitno sredstva koja se odvajaju godinama za ovu namenu preusmeriti na obrazovanje i/ili, kao što je slučaj sa osobama sa invaliditetom, uvesti obavezu zapošljavanja jednog Roma na određen broj zaposlenih čije nepoštovanje za posledicu ima obavezu plaćanja penala od strane privrednika. Predstavnica NSZ je takođe istakla da je uloga službe posredovanje između poslodavaca i nezaposlenih, ali da razloge za neuspeh treba tražiti u predrasudama većinske zajednice, ali i u nedostatku svesti Roma o značaju obrazovanja, te da se mora uložiti napor u cilju podizanja svesti o oba problema.

Problem sa kojim se suočavaju romske porodice u Leskovcu jeste siromaštvo. Prilike za zapošljavanje ne postoje, a sve je manje ponuda za neformalno radno angažovanje. Većina Roma je prinuđena da se obrati ustanovi socijalne zaštite za finasijsku pomoć, a veliki broj njih odlazi u zemlje Zapadne Evrope. Posledice su najveće u oblasti obrazovanja zbog diskontinuiteta u nastavi i osipanja romskih učenika. Koordinator za pitanja romske zajednice predložio je da se ulože veći napori u obezbeđivanje boljih materijalnih prilika učenika i boljih uslova za život u romskim naseljima.

Govoreći o socijalnoj zaštiti, predstavnica Praxisa je ukazala na potrebu ukidanja člana 84. Zakona o socijalnoj zaštiti, olakšavanje procedure prikupljanja dokumentacije prilikom podnošenja zahteva, precizno uređivanje koncepta mogućnosti propuštene zarade, ukidanje prekida novčanih socijalnih davanja kod ograničenih korisnika, itd. Šef službe pravne pomoći u Leskovcu istakao je da je najvažnije preciznije urediti određivanje pretpostavljene zarade i na taj način smanjiti prostor zloupotrebama kojih ovde ima najviše. U vezi primene Uredbe Vlade RS o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, direktor centra za socijalni rad (CSR) izneo je da je CSR do sada zaključio više od 20 protokola sa obrazovnim ustanovama, javnim i privatnim preduzećima, ipak poslovi koji se nude korisnicima su ad hoc i svode se na rad u trajanju od nekoliko sati do 2 radna dana. Interesovanje korisnika ne postoji, a negodovanje je izraženo u periodima kada su aktuelni sezonski poslovi. On je dalje istakao da su mnoga zakonska rešenja paradoksalna i neodrživa, a da je jedno od takvih i propuštena zarada te da bi CSR lakše i efikasnije obavljao posao ukoliko bi postojale precizne odredbe i kriterijumi. Direktor CSR dva puta nedeljno ima sastanke sa predstavnicima romske zajednice i ističe da je ovakav vid saradnje dao značajne rezultate u rešavanju problema u pojedinačnim slučajevima. Najavljeno je da će usled značajnog broja predloga za izmene postojećeg Zakona o socijalnoj zaštiti, verovatno umesto izmena, u skupštisku proceduru ući novi zakon.

Istaknuti su samo retki pojedinačni slučajevi povrede prava na zdravstvenu zaštitu. Predstavnik RFZO rekao je da je prethodnih deset godina obvaljao poslove Zaštitnika prava pacijenata i da u tom periodu nije imao nijednu pritužbu u vezi sa kršenjem prava na zdravstvenu zaštitu i osiguranje od strane Roma. Naglasio je da bi trebalo više raditi na podizanju svesti Roma o pravima koja im pripadaju i o mehanizmima zaštite.

Prema navodima romskog koordinatora, u Leskovcu ima 14 romskih naselja u kojima živi 7,700 Roma. Lokalni akcioni plan usvojen je 2014. godine, ali za sprovođenje aktivnosti najčešće nisu obezbeđena dovoljna sredstva. Ipak, uređenje ulice Slavko Zlatanović će početi ove godine, a trebalo bi da otpočne i izgradnja asfaltnog puta u seoskom naselju Međa u kom živi veliki broj Roma. Prema rečima predstavnika NVO Rosa, neformalna romska naselja biće legalizovana u naredne dve godine. U svakom slučaju, uslovi za život u svim romskim naseljima u Leskovcu daleko su bolji od mnogobrojnih naselja u kojima žive Romi širom zemlje.

Predstavnica Praxisa istakla da je broj pritužbi podnetih Poverenici za zaštitu ravnopravnosti jako mali u odnosu na to koliko je stvarno diskriminacija prisutna i podsetila na slučaj segregacije romskih učenika u OŠ „Peatr Tasić“ u Leskovcu u kom je Poverenica utvrdila da nema diskriminacije, ali da postoji segregacija. Učesnici su se složili da se svi društveni činioci moraju aktivno uključiti u proces podizanja svesti o zabranjenosti diskriminacije Roma i istakli da je lokalna zajednica preduzela sve što je imala na raspolaganju radi sprečavanja segregacije u OŠ „Petar Tasić“, ali da nisu postignuti zadovoljavajući rezultati. Ipak, utisak je da učesnici sastanka, a to su ujedno relevantni loklani akteri, imaju izraženu svest o odgovornosti pojedinaca i društva u zaštiti ravnopravnosti, ali i da nemaju kapaciteta za suočavanje sa postojećim problemom.

Ovaj sastanak predstavlja ohrabrenje za sve koji se bave pravima Roma i Romkinja i ljudskim pravima uopšte, kao i model koji mogu da prate u ostalim opštinama u pogledu zainteresovanosti i aktivnog učešća svih relevantnih aktera i njihove saradnje kada su u pitanju postojeći problemi.

A. F. je upisana u matičnu knjigu rođenih (MKR) nakon što je proteklo duže od pet meseci od donošenja rešenja kojim joj je utvrđeno vreme i mesto rođenja i naložen upis u MKR. Vreme koje je A. F. provela bez dokumenata dodatno je produženo zbog toga što je nadležna Gradska uprava Grada Jagodine odbijala da sprovede pravosnažnu sudsku odluku.

Za A. F. je najpre bio pokrenut postupak upisa u obnovljenu MKR pred organom uprave u Jagodini. Zahtev joj je odbijen i upućena je da se obrati nadležnom sudu radi utvrđivanja činjenice rođenja, te je stoga pokrenula vanparnični postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja. Nadležni sud je doneo rešenje na osnovu koga je Matična služba u Jagodini bila dužna da izvrši upis u MKR. Međutim, umesto da sprovede sudsku odluku, Matična služba u Jagodini uputila je dopis u kome se ističe da je taj organ već ranije odbio zahtev A. F. za obnovu upisa u MKR i da „stranka nije izjavila žalbu u propisanom roku, nakon čega je rešenje postalo pravosnažno".

Postupajućem organu očito nije poznato da negativna rešenja u upravnom postupku ne mogu steći svojstvo pravnosnažnosti, a zanemario je i činjenicu da je upravo taj organ uputio A. F. da, u cilju upisa u MKR, pokrene odgovarajući postupak pred sudom.

Praxis je ukazao postupajućem organu na brojne povrede zakona i pravila upravnog postupka koje čini, odbijajući da sprovede pravosnažnu sudsku odluku, ali je rešenje sprovedeno tek nakon što je podneta pritužba načelniku Gradske uprave grada Jagodine i Zaštitniku građana. Međutim, A. F. i dalje ne može da ostvari osnovna prava, jer joj prilikom upisa činjenice rođenja nije upisana i činjenica državljanstva Srbije, uprkos postojanju osnova za to.

Slučajevi dece koju su roditelji napustili i o kojima brinu lica koja formalno nisu njihovi staratelji svedoče o posledicama izostanka delotvorne uloge organa strateljstva u zaštiti prava i najboljeg interesa deteta.

Praxisova klijentkinja, maloletna M. M, iako se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, ne može da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu, jer ne poseduje zdravstvenu knjižicu. Naime, nakon razvoda njenih roditelja, starateljstvo nad njom je dodeljeno majci. Međutim, majka ju je potom napustila i odselila se u inostranstvo gde je zasnovala novu bračnu zajednicu u kojoj je rodila troje dece. Uprkos tome što je devojčica rođena sa ortopedskim anomalijama, uskraćena joj je adekvatna zdravstvena nega. Da bi ostvarila pravo na zdravstvenu zaštitu, M. M. najpre mora da prijavi prebivalište u Beloj Palanci gde živi. U ovom trenutku njeno prebivalište je prijavljeno u Nišu, na adresi na kojoj je prijavljena i njena majka. Zahtev za prijavu odnosno promenu prebivališta maloletnih lica podnosi njihov zakonski zastupnik, roditelj ili staratelj, ali M. M. nema ni staratelja ni zakonskog zastupnika. Pored zdravstvene zaštite, prijava prebivališta omogućila bi joj i pravo na roditeljski i dečiji dodatak, kao i pravo na besplatne udžbenike.

Budući da M. M. nema poslovnu sposobnost i da je bez zakonskog zastupnika, jedini način da se zaštite prava i interesi ove maloletne devojčice jeste da se sprovede postupak lišenja roditeljskog prava i da se odredi staratelj koji bi mogao da je zastupa u ostvarivanju prava.

Premda ne tako česti u praksi, ovakvi slučajevi govore o tome koliko su posledice izostanka aktivne uloge institucija u pristupu pravima građana/ki ozbiljne. Ne smemo zaboraviti da je maloletnoj M. M, pored prava na zdravlje, uskraćeno ostvarivanje i drugih socioekonomskih prava podrazumevajući pod tim prava iz oblasti socijalne zaštite, prava iz oblasti društvene brige o deci, prava na obrazovanje, adekvatno stanovanje, pravo na dostojanstven život i druga prava.

Za više informacija, videti saopštenje: Neefikasnost organa starateljstva u zaštiti prava deteta 

Dana 9. aprila 2015. godine, Vlada Republike Srbije usvojila je Drugi i treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta koji sadrži i informacije o primeni oba protokola uz ovu Konvenciju, a Komitetu za prava deteta Ujedinjenih nacija podnet je sa znatnim kašnjenjem.

Izradu izveštaja koordinirala je i izradila Kancelarija za ljudska i manjinska prava. U izradi su učestvovali svi relevantni republički i pokrajinski organi, kao i nevladine organizacije Praxis i Centar za prava deteta.

U delu izveštaja posvećenom Građanskim pravima i slobodama dat je osvrt na stanje u oblasti prijave rođenja, imena i državljanstva (član 7. Konvencije, u vezi sa preporukama 33. i 34 . CRC/C/SRB/CO/1). Tako se u izveštaju navodi da je Zakonom o matičnim knjigama i podzakonskim aktima unapređeno ostvarivanje prava na upis u matičnu knjigu rođenih bez obzira da li se radi o detetu čiji su roditelji poznati, nepoznati, bez roditeljskog staranja ili usvojenom detetu, da li se podatak o rođenju prijavljuje u zakonskom roku ili po njegovom isticanju.

Međutim, država se nije osvrnula na komentare Praxisa u pogledu obezbeđivanja efikasnog postupka za upis deteta odmah po rođenju, bez obzira na status roditelja. Naime, rešenje koje nudi Zakon o vanparničnom postupku nije adekvatno za upis dece, budući da sudski postupak traje u proseku 6 meseci. Deca čiji roditelji ne poseduju lična dokumenta i dalje su izložena riziku od apatridije i diskriminacije. S tim u vezi, Srbija još uvek nije u potpunosti postupila u skladu sa delom preporuke Komiteta za prava deteta i naknadnim komentarima Praxisa.

Za više informacija, videti saopštenje: Usvojen Drugi i treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta

Nakon što je po Praxisovoj pritužbi utvrdila da je dnevni list Informer prekršio Zakon o zabrani diskriminacije jer je Albance nazivao „Šiptari“, poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenje kojim se utvrđuje da je i medijski portal Telegraf, iz istih razloga, postupio diskriminatorno.

Naime, tokom oktobra 2014. godine, nakon fudbalske utakmice između Srbije i Albanije i posete albanskog premijera Srbiji, Telegraf je objavio seriju tekstova sa sledećim naslovima: "Kosovo je srce Srbije: Ovako su Šiptari ujedinili Grobare i Delije", "Haos u najavi: Šiptari već u Knez Mihajlovoj, preti nam rat navijača?!", "Ekskluzivni video: Evo kako su Šiptari prošvercovali zastavu Velike Albanije u Beograd!", "Šiptarski novinar za Telegraf: Znalo se da naši navijači spremaju nešto veliko!".

Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti, navodeći da se upotrebom reči „Šiptar“ vređaju pripadnici albanske nacionalnosti. Podsećanja radi, istim povodom Praxis je zajedno sa još 13 nevladinih organizacija podneo žalbu Komisiji za žalbe Saveta za štampu. Komisija je usvojila žalbu i donela odluku da je Telegraf povredio Kodeks novinara Srbije, i to odredbe po kojima se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja, kao i da novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i treba da učini sve da diskriminaciju izbegne.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenje da su gorenavedenim tekstovima prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. U mišljenju se navodi da je nazivanje albanskog naroda „Šiptarima“ pogrdno i da vređa pripadnike ove nacionalnosti. Poverenica je ukazala na to da ovaj zaključak proizlazi iz analize savremenih tekstova koji obrađuju poreklo reči “Šiptar”, njeno značenje u savremenom konteksu i osećanja koja izaziva kod Albanaca iz Srbije. Naveden je kao relevantan izvor tekst Srpski nacionalizam u dvadesetom veku, autorke dr Odri Helfant Bading, saradnice u Weatherhead centru za međunarodne odnose i predavačice na Harvardu, u kome se navodi da je od proleća 1968. godine reč Šiptar koja je ranije korišćena da označi jugoslovenske albance za razliku od Albanaca u Albaniji, u zvaničnoj upotrebi u srpskom jeziku zamenjena rečju Albanac, čija je upotreba ranije bila ograničena samo na građane Albanije. Tako je ukinut termin koji je poprimio pogrdan prizvuk, a u mišljenju je naglašeno i da upotreba termina “Šiptar” umesto Albanac može, posebno u konfliktnim situacijama, raspirivati netrpeljivost prema albanskoj zajednici i izazvati negativna osećanja kod pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila je Aleksandru Saši Jovanoviću, glavnom i odgovornom uredniku medijskog portala Telegraf da: ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica albanske nacionalne manjine i da tekstovima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na pripadnike i pripadnice albanske nacionalne manjine; te da vodi računa da u okviru svojih redovnih aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Preuzmite: Mišljenje poverenice za zaštitu ravnopravnosti

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je da je dnevni list Informer prekršio Zakon o zabrani diskriminacije jer je Albance nazivao „Šiptari“.

Tokom oktobra 2014. godine, nakon fudbalske utakmice između Srbije i Albanije i posete albanskog premijera Srbiji, Informer je objavio tekstove „Ulovljen spajder Šiptar“ i „Edi Rama Šiptar bez srama“. Tim povodom, Praxis je podneo pritužbu poverenici za zaštitu ravnopravnosti, navodeći da se upotrebom reči „Šiptar“ vređaju pripadnici albanske nacionalnosti, šire stereotipi i predsrasude i podstiče diskriminacija, te da je termin „Šiptar“ pogrdan i da se koristi sa ciljem da se pripadnici albanske nacionalne manjine uvrede i ponize.

Podsećanja radi, istim povodom Praxis je zajedno sa još 13 nevladinih organizacija podneo žalbu Komisiji za žalbe Saveta za štampu. Komisija je žalbu usvojila i donela odluku da je Informer povredio Kodeks novinara Srbije, tačnije tačku 1. odeljka IV po kojoj se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja, i tačku 4. odeljka V po kojoj novinar mora biti svestan opasnosti od diskriminacije koju mogu da šire mediji i treba da učini sve da diskriminaciju izbegne.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti donela je mišljenje da su gorenavedenim tekstovima prekršene odredbe Zakona o zabrani diskriminacije. U mišljenju se navodi da je nazivanje albanskog naroda „Šiptarima“ pogrdno i da vređa pripadnike ove nacionalne manjine, kao i da upotreba ovog termina naročito u konfliktnim situacijama može raspirivati netrpeljivost prema albanskoj zajednici. Pojedini mediji su nakon fudbalske utakmice i posete albanskog premijera u velikoj meri doprineli osećaju straha kod pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji. Mediji su značajno sredstvo u širenju tolerancije, podsticanju prava na ravnopravnost i suzbijanju diskriminacije, te poverenica za zaštitu ravnopravnosti izražava nadu i očekivanje da će dnevni list „Informer“ nastojati da kroz priloge koje objavljuje razvija svest o ravnopravnosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti preporučila je Draganu J. Vučićeviću, glavnom i odgovornom uredniku dnevnog lista „Informer“ da: ubuduće ne objavljuje priloge kojima se vređa dostojanstvo pripadnika i pripadnica albanske nacionalne manjine i da tekstovima doprinosi izmeni obrazaca, običaja i prakse koji uslovljavaju stereotipe, predrasude i diskriminaciju u odnosu na pripadnike i pripadnice albanske nacionalne manjine; te da vodi računa da u okviru svojih redovnih aktivnosti ne krši zakonske propise o zabrani diskriminacije.

Preuzmite: Mišljenje poverenice za zaštitu ravnopravnosti

Izražavamo zabrinutost zbog informacija da će preko 100 porodica biti suočeno sa beskućništvom zbog građevinskih radova na projektu „Beograd na vodi“. Priprema terena za projekat „Beograd na vodi“ zahteva uklanjanje svih objekata sa ove trase i raseljavanje preko 130 porodica. Praxis je od porodica koje stanuju na ovoj trasi dobio uznemiravajuće informacije, prema kojima za više od 100 porodica nije predviđen nikakav alternativni smeštaj.

Nadležni državni organi, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište poziva na razgovor nekoliko desetina porodica koje imaju pravni osnov stanovanja, i koji se uglavnom ogleda u dodeljivanju prostorja JP „Železnice Srbije“ na korišćenje kao nužni smeštaj. Ovim porodicama se nude novi stambeni prostori, ali na korišćenje od 5 godina, čime se opet dovodi u pitanje sigurnost njihovog stambenog statusa. Preko 100 preostalih porodica je primilo rešenja kojim im se nalaže da uklone objekte u kojima su godinama stanovali, u vrlo kratkom roku, bez obezbeđivanja alternativnog smeštaja. Žalbe na rešenja ne odlažu izvršenje rešenja.

Takvo postupanje nadležnih organa predstavlja grubo kršenje prava na privatan i porodičan život, prava na stanovanje i delotvoran pravni lek. Posebno je zabrinjavajuće da ono nastupa uprkos konstantnim preporukama međunarodnih ugovornih tela i nezavisnih eksperata da se zakonski reguliše postupak prinudnih iseljenja i omogući efikasno pravo na delotvorni pravni lek.

Kоmitеt Uјеdinjеnih nаciја zа еkоnоmskа, sоciјаlnа i kulturnа prаvа u zаklјučnim rаzmаtrаnjimа dоnеtim u mајu 2014. gоdinе pоzvао је Rеpubliku Srbiјu dа zbоg prinudnih isеlјеnjа i prаksе kоја је u suprоtnоsti sа оdrеdbаmа Međunarodnog pаktа o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, prеduzmе hitnе mеrе kоје ćе, izmеđu оstаlоg оbеzbеditi prоcеdurаlnu zаštitu оnimа kојi bivајu isеlјеni, а svе u sklаdu sа оdrеdbаmа iz Оpštih kоmеntаrа 4 i 7 оvоg Kоmitеtа.

Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za pravo na adekvatno stanovanje je u preliminarnom izveštaju nakon posete Srbiji u maju 2015. godine istakla potrebu za donošenjem zakona o stanovanju i beskućništvu Republike Srbije, uz prateću strategiju koja će definisati pravo na adekvatno stanovanje u skladu sa Opštim komentarom broj 4 Komiteta za ekonomska, socijalna i kulturna prava i obezbeđivati sprovođenje prinudnih iseljenja u skladu sa merama iz Opšteg komentara broj 7 Komiteta za ekonomska socijalna i kulturna prava. U preporukama Specijalne izvestiteljke UN za stanovanje se posebno ističe i obezbeđivanja prava na delotvorni pravni lek licima kojima preti evikcija.

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope u izveštaju nakon martovske posete Srbiji izražava zabrinutost zbog kontinuiranih prisilnih iseljenja neformalnih romskih naselja, koja se sprovode suprotno međunarodnim standardima, bez sprovođenja konsultacija sa iseljenim porodicama, u veoma kratkom roku i bez obezbeđivanja alternativnog smeštaja. 

Pozivamo nadležne institucije da hitno prekinu sa praksom prinudnih iseljenja koja dovodi do beskućništva i primene preporuke međunarodnih tela i urede postupak i postupanje u slučajevima prinudnih iseljenja.

Prilog nastao nakon objavljivanja saopštenja: Porodice uplašene da će ih izbaciti na ulicu!

Praxis je objavio „Analizu postupaka naknadnog upisa u matične evidencije“ u okviru projekta „Ovde smo zajedno – Evropska podrška za inkluziju Roma”, koji finansira Evropska unija i sprovodi Misija OEBS-a u Srbiji.

Izveštaj pruža uvid u postupke naknadnog upisa u matične evidencije, koje je Praxis vodio na istoimenom projektu u periodu od septembra 2013. do juna 2015. godine, kao i u primenu relevantnih propisa i praksu postupajućih organa. Takođe, izveštaj sadrži i preporuke za unapređivanje politika i procedura kako bi se problem pravno nevidljivih lica rešio.

Nesumnjivo je da je donošenjem Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku 2012. godine učinjen značajan napredak u pogledu rešavanja problema pravno nevidljivih lica. Međutim, odgovornost za konačno rešenje problema je i dalje na državi s obzirom da propisi i dalje onemogućavaju da svako dete odmah po rođenju bude upisano u matičnu knjigu rođenih i da dobije lično ime.

Da bi se omogućio upis svim osobama koja do sada nisu upisana u matične knjige i sprečila pojava novih slučajeva, neophodno je stvoriti uslove da svako dete odmah po rođenju bude upisano u matičnu knjigu rođenih, bez obzira da li njegovi roditelji poseduju dokumente, zatim, obezbediti zakonito, dosledno i ujednačeno postupanje organa koji sprovode postupke, ali i omogućiti pravno nevidljivim osobama besplatnu pravnu pomoć bez koje neće moći da ostvare upis u matične knjige. 

Preuzmite izveštaj: Analiza postupaka naknadnog upisa u matične evidencije

Slučajevi dece koju su roditelji napustili i o kojima brinu lica koja formalno nisu njihovi staratelji svedoče o posledicama izostanka delotvorne uloge organa strateljstva u zaštiti prava i najboljeg interesa deteta. Centri za socijalni rad širom Srbije imaju tendenciju da ignorišu ovakve situacije u smislu da tolerišu nesklad pravne i faktičke situacije koji za posledicu ima uskraćivanje i kršenje mnogobrojnih prava dece.

Praxisova klijentkinja, maloletna M. M, iako se suočava sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, ne može da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu, jer ne poseduje zdravstvenu knjižicu. Naime, nakon razvoda njenih roditelja, starateljstvo nad njom je dodeljeno majci. Međutim, majka ju je potom napustila i odselila se u inostranstvo gde je zasnovala novu bračnu zajednicu u kojoj je rodila troje dece. Uprkos tome što je devojčica rođena sa ortopedskim anomalijama, uskraćena joj je adekvatna zdravstvena nega. Da bi ostvarila pravo na zdravstvenu zaštitu, M. M. najpre mora da prijavi prebivalište u Beloj Palanci gde živi. U ovom trenutku njeno prebivalište je prijavljeno u Nišu, na adresi na kojoj je prijavljena i njena majka. Zahtev za prijavu odnosno promenu prebivališta maloletnih lica podnosi njihov zakonski zastupnik, roditelj ili staratelj, ali M. M. nema ni staratelja ni zakonskog zastupnika. Pored zdravstvene zaštite, prijava prebivališta omogućila bi joj i pravo na roditeljski i dečiji dodatak, kao i pravo na besplatne udžbenike.

Budući da M. M. nema poslovnu sposobnost i da je bez zakonskog zastupnika, jedini način da se zaštite prava i interesi ove maloletne devojčice jeste da se sprovede postupak lišenja roditeljskog prava i da se odredi staratelj koji bi mogao da je zastupa u ostvarivanju prava.

Naime, lišenje roditeljskog prava je pravno sredstvo kojim nesavesni roditelji bivaju lišeni nekog ili svih roditeljskih prava i obaveza prema detetu, osim obaveze izdržavanja. Radi se o meri zaštite deteta od nesavesnog postupanja roditelja, a napuštanje deteta zakonodavac je prepoznao kao vid teže povrede roditeljskih dužnosti i obaveza, te je predvideo potpuno lišenje prava roditelja koji napusti dete. U skladu sa propisima, roditelj se lišava roditeljskog prava u postupku koji se pokreće posebnom tužbom, a koju može podneti dete, roditelj, javni tužilac ili organ starateljstva. U svrhu maksimalne zaštite prava deteta ustanovljena je zakonska obaveza svih građana, udruženja, državnih organa i ustanova da o primećenom zanemarivanju, zloupotrebi ili neasvesnom vršenju roditeljskog prava odmah obaveste nadležnog tužioca ili centar za socijalni rad.

Premda ne tako česti u praksi, ovakvi slučajevi govore o tome koliko su posledice izostanka aktivne uloge institucija u pristupu pravima građana/ki ozbiljne. Ne smemo zaboraviti da je maloletnoj M. M, pored prava na zdravlje, uskraćeno ostvarivanje i drugih socioekonomskih prava podrazumevajući pod tim prava iz oblasti socijalne zaštite, prava iz oblasti društvene brige o deci, prava na obrazovanje, adekvatno stanovanje, pravo na dostojanstven život i druga prava.

U periodu od 25-26. marta 2015. godine, u Bratislavi je održan sastanak Grupe nacionalnih partnerskih mreža, koja okuplja 19 predstavnika/ca nacionalnih mreža za decu, a kojom rukovodi panevropska mrežna organizacija za decu Eurochild. Mrežu organizacija za decu Srbije – MODS predstavljala je Jasmina Miković iz Praxisa, članica Upravnog odbora MODS-a.

Tokom dvodnevnog sastanka, učesnici su imali priliku da razmene mišljenja i predstave predloge na koji način nacionalne partnerske mreže mogu najbolje da doprinesu radu Eurochild-a, kao i na koji način Eurochild može pružiti podršku mrežama na nacionalnom nivou.

Pitanja o kojima se govorilo ticala su se uloge i doprinosa nacionalnih partnerskih mreža u zagovaračkoj strategiji Eurochild-a, evropskog semestra i pripreme za izveštaj Eurochild-a u ovom procesu, javnog zagovaranja prema zemljama koje predsedavaju EU, sa osvrtom na predsedavanje Slovačke, saradnje sa drugim međunarodnim organizacijama i participacije dece.

Pored toga, učesnici/e sastanka su posetili tri organizacije koje se bave zaštitom prava deteta u organizaciji Slovačke nacionalne koalicije za prava deteta.

Pročitati vest na sajtu MODS-a.
Pročitati vest na sajtu Eurochild-a.