Tokom poslednje dve godine, došlo je do pomaka ka većem prepoznavanju potrebe za organizovanijom akcijom na rešavanju problema apatridije na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Od decembra 2011. godine, 17 država pristupilo je jednoj ili obema konvencijama Ujedinjenih nacija o licima bez državljanstva. U oktobru 2012. godine, Evropska unija se obavezala da će države članice koje to još uvek nisu učinile (Estonija, Kipar, Malta i Poljska) pristupiti Konvenciji o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine – međunarodnom instrumentu koji propisuje obaveze prema licima bez državljanstva na teritoriji države potpisnice.

Predstojeća univerzalna ratifikacija od strane država Evropske unije prividno ukazuje na postojanje jakog regionalnog režima za zaštitu lica bez državljanstva. Ali kada se zagrebe malo dublje ispod površine, uznemiruje činjenica da samo mali broj evropskih zemalja ima funkcionalnu proceduru za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva koja za cilj ima primenu obaveza u praksi. To dovodi u pitanje svaku pomisao da Evropa može da tvrdi da predstavalja primer ostatku sveta. Ratifikovanje konvencija predstavlja prvi osnovni korak, ali koji mora biti praćen uvođenjem procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva koja je presudna u pružanju pomoći licima bez državljanstva. Trenutno nepostojanje takve procedure u gruboj je suprotnosti sa, na primer, postojanjem procedure za utvrđivanje statusa azilanata koja postoji u gotovo svim evropskm zemljama koje su pristupile Konvenciji o statusu izbeglica iz 1951. godine.

Nedavno istraživanje otkriva da se zbog odsustva načina na koji bi mogla da regulišu svoj status, lica bez državljanstva nalaze u riziku od kršenja velikog broja ljudskih prava. Mnoga lica bez državljanstva su siromašna i primorana da spavaju na ulici ili su izložena dugoročnom imigracionom pritvoru uprkos tome što nema izgleda za povratak. Često lica bez državljanstva moraju da provedu godine razdvojeni od svojih porodica. Malo njih je u poziciji da izađe iz ovog kruga i kao posledica toga godinama ostaju u pravnom vakumu.

Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) je udruženje organizacija civilnog društva sa više od 50 organizacija članica u više od 30 zemalja i posvećena je rešavanju pitanja apatridije u Evropi. Mi verujemo da svako lice ima pravo na državljanstvo, a da lica koja nemaju državljanstvo imaju pravo na adekvatnu zaštitu – uključujući pravo da regulišu svoj status i uživaju svoju osnovna građanska, ekonomska, socijalna i kulturna prava u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava.

Danas, 14. oktobra, na godišnjicu rodjendana Hane Ardent, ENS pokreće panevropsku kampanju za unapređenje zaštite lica bez državljanstva u Evropi. Planirano da se poklopi sa šezdesetogodišnjicom Konvencije o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine, ova kampanja spojiće organizacije civilnog društva širom Evrope u sledećim zahtevima:

1) Da sve države Evropske Unije pristupe Konvenciji o statusu lica bez državljanstva iz 1954. godine do kraja 2014. godine;

2) Da sve evropske države bez funkcionalne procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva u 2014. godini pokažu čvrstu posvećenost i preuzmu neophodne korake kako bi do kraja 2016. godine uveli tu procedure.

Evropska mreža za pitanja apatridije planira da postigne ove ciljeve kroz aktivnosti podizanja svesti, zagovaranja putem interneta i političkog lobiranja na nacionalnom nivou i nivou Evropske unije. Ona nastoji da mobiliše širok spektar aktera i da prikupljanjem pojedinačnih priča i svedočenja problem apatridije približi što većem broju ljudi. Kampanja će doživeti vrhunac organizovanjem akcije za borbu protiv apatridije širom Evrope dana 14. oktobra 2014. godine.

Uz vašu podršku, možemo izvesti iz senke pravne duhove Evrope i obezbediti da se sa licima bez državljanstva postupa sa poštovanjem i  dostojanstvom, čega nema još od kako je filozofkinja Hana Arendt slavno identifikovala njihove nevolje u svom uticajnom  delu Poreklo totalitarizma davne 1951. godine. Činjenica da danas u Evropi živi oko 600 000 lica bez državljanstva ukazuje da se na akciju suviše dugo čeka. Sada je vreme.

Za više informacija o kampanji na www.statelessness.eu ili e-mail koordinatora Evropske mreže za pitanja apatridije Krisa Neša Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Dana 26. septembra 2013. godine, Praxis je učestvovao u Subotici na okruglom stolu u okviru kampanje na temu Novosti u oblasti upisa u matične knjige rođenih i pribavljanja ličnih dokumenata. Okrugli sto je organizovan kao deo aktivnosti koje se sprovode na osnovu Sporazuma o razumevanju koji su potpisali Visoki komesarijat za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), Zaštitinik građana i Ministarstvo pravde i državne uprave. Tim povodom, predstavnicima organizacija civilnog društva, romskih udruženja, romskim aktivistima, zdravstvenim medijatorkama, pedagoškim asistentima i romskim koordinatorima iz opšina Bačkog okruga predstavljene su novine u oblasti upisa u matične knjige rođenih, prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad i pribavljanja ličnih dokumenata.

Pored predstavnika Praxisa, uvodničari su bili i predstavnici UNHCR-a, stručne službe Zaštitnika građana, kao i Uprave za upravne poslove MUP-a Srbije. U diskusiji je učestvovala i inspektorka na poslovima ličnih karata i prebivališta.

U toku diskusije učesnici okruglog stola su iznosili svoja saznanja o problemima sa kojima se susreću pripadnici romske populacije u pristupu ličnim dokumentima. Gotovo svi učesnici skupa su istakli da se u njihovim lokalnim sredinama mnogi Romi suočavaju sa problemom plaćanja troškova za pribavljanje lične karte, te da iz tog razloga nemaju važeću ličnu kartu a samim tim i pristup pravima. Zagovarali su promene po ovom pitanju, tako da za najsiromašnije pribavljanje lične karte bude besplatno.

Takođe, učesnici skupa su izneli primedbu na zahteve državnih organa da se prilože izvodi iz matičnih evidencija uz zahtev za izdavanje lične karte ili uz zahtev za novčanu socijalnu pomoć i druga socijalna davanja, i na taj način izlažu siromašne građane bespotrebnim troškovima.

Pojedni učesnici su predstavili pojedinačne probleme i slučajeve sa terena u kojima je građanima romske nacionalnosti potrebna pravna pomoć Praxisa.

Pogledati video prilog.
Pogledati Zatvaranje ciklusa pravne nevidljivosti.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je u postupku pokrenutom po pritužbi Praxisa da je M. P, zaposlen u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, diskriminisao pet Romkinja iz neformalnog naselja Veliki rit na osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

Krajem 2012. godine, Praxis je tokom posete neformalnom naselju Veliki rit došao do saznanja da M. P. vrši diskriminaciju Romkinja koje mu se obraćaju radi ostvarivanja prava na socijalnu pomoć. Prema izjavama koje su dale potencijalne korisnice socijalne pomoći, zaposleni ih je vređao, pretio im, seksualno uznemiravao, izazivao kod njih strah da će biti fizički napadnute, a jednu od njih je čak i fizički napao.

Poverenica je u mišljenju preporučila zaposlenom M. P. da uputi pismeno izvinjenje Romkinjama koje je diskriminisao po osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionaloj manjini, te da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka i izjava kojima vređa dostojanstvo pripadnica nacionalnih manjina i stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Istovremeno, Centru za socijalni rad Grada Novog Sada preporučeno je da mišljenje i preporuku poverenice, zajedno sa pismenim izvinjenjem M. P, objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Centra za socijalni rad, te da istaknuto mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Centra za socijalni rad.

Za više informacija videti saopštenje: Zaposleni u Centru za socijalni rad diskriminisao Romkinje
Preuzmite: Intervju Jelene Milonjić, pravne savetnice u Praxisu, za Radio Beograd 1

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila je u postupku pokrenutom po pritužbi Praxisa da je M. P, zaposlen u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, diskriminisao pet Romkinja iz neformalnog naselja Veliki rit na osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionalnoj manjini.

Krajem 2012. godine, Praxis je tokom posete neformalnom naselju Veliki rit došao do saznanja da M. P. vrši diskriminaciju Romkinja koje mu se obraćaju radi ostvarivanja prava na socijalnu pomoć. Prema izjavama koje su dale potencijalne korisnice socijalne pomoći, zaposleni ih je vređao, pretio im, seksualno uznemiravao, izazivao kod njih strah da će biti fizički napadnute, a jednu od njih je čak i fizički napao.

Poverenica je primenom pravila o preraspodeli tereta dokazivanja utvrdila da M. P, osim negiranja svih navoda iz pritužbe, nije ponudio činjenice i dokaze da nije diskriminatorno postupao prema Romkinjama.

Poverenica je ukazala i da su Romkinje izložene višestrukoj diskriminaciji i da je potrebno uzeti u obzir rezultate brojnih istraživanja i podataka o položaju Romkinja, koji doprinose pravilnom i potpunom razumevanju konteksta i društvenih okolnosti u kojima se podnositeljke pritužbe nalaze. Ona je u mišljenju preporučila zaposlenom M. P. da uputi pismeno izvinjenje Romkinjama koje je diskriminisao po osnovu pola i pripadnosti romskoj nacionaloj manjini, te da se ubuduće suzdrži od uznemiravajućih i ponižavajućih postupaka i izjava kojima vređa dostojanstvo pripadnica nacionalnih manjina i stvara neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje.

Istovremeno, Centru za socijalni rad Grada Novog Sada preporučeno je da mišljenje i preporuku poverenice, zajedno sa pismenim izvinjenjem M. P, objavi na oglasnoj tabli ili drugom vidnom mestu u prostorijama Centra za socijalni rad, te da mišljenje i preporuka budu istaknuti najmanje 8 dana.

Pored zabrinutosti koja se odnosi na činjenicu da je M. P, zaposlen u Centru za socijalni rad Grada Novog Sada, diskriminisao korisnice koje su mu se obraćale upravo radi prevazilaženja teških životnih prilika sa kojima se suočavaju, dodatno zabrinjava i činjenica da Centar do sada nije reagovao na takvo postupanje niti se izjasnio na navode iz pritužbe.

Preuzmite: Mišljenje sa preporukom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti
Preuzmite: Intervju Jelene Milonjić, pravne savetnice u Praxisu, za Radio Beograd 1

Problem nemogućnosti pribavljanja zdravstvenih knjižica za lica romske nacionalnosti koja nemaju prijavljeno prebivalište/boravište i koja ne ispunjavaju uslove za zdravstveno osiguranje po drugim osnovima, i dalje postoji.

Iako Zakon o zdravstvenom osiguranju propisuje da Romi mogu obezbediti status osiguranika na osnovu izjave da su lica romske nacionalnosti i izjave o boravku, na osnovu izmena Uredbe o sadržini, obrascu i načinu podnošenja jedinstvene prijave na obavezno socijalno osiguranje, jedinstvenim metodološkim principima i jedinstvenom kodeksu šifara za unos podataka u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja koje su uvedene 2012. godine, lica romske nacionalnosti su u obavezi da prilikom prijave na zdravstveno osiguranje prilože i dokaz o prijavi prebivališta na adresi centra za socijalni rad uz izjavu o nacionalnoj pripadnosti. Uredba je doneta oslanjajući se na rešenje koje nudi Zakon o prijavi prebivališta i boravišta građana (usvojen u novembru 2011), koji predviđa za građane bez pravnog osnova stanovanja mogućnost prijave prebivališta na adresi centra za socijalni rad. Međutim, zbog nepostojanja dosledne primene ovog rešenja u praksi, mnogi Romi još uvek ne mogu da prijave prebivalište na adresi centra za socijalni rad.

Imajući u vidu da podzakonski akt nije u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju i da sledstveno menja svrhu Zakona i tako umanjuje nivo zaštite garantovanih prava, Praxis je u maju 2012. podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Ustavnom sudu. U očekivanju odluke Ustavnog suda, Praxis je u više navrata ukazivao na taj problem Ministarstvu zdravlja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i Zaštitniku građana, s tim što se sporna odredba Uredbe još uvek primenjuje u pojedinim filijalama.

Evropski centar za prava Roma (ERRC) i Praxis najoštrije osuđuju zastrašivanje i pretnje huligana kojima su romske porodice koje žive u kontejnerskom naselju Resnik u Beogradu izložene već šest uzastopnih noći.

Napadi su počeli 28. avgusta 2013. godine kada je grupa od najmanje 20 muškaraca sa kapuljačama napala stanovnike naselja metalnim šipkama uz pretnje i rasističke uvrede. Napadači su bacali kamenje i na jednom od kontejnera slomili prozor pored kojeg su spavala deca a jednu ženu su kroz prozor udarili metalnom šipkom. Tokom narednih noći napadači su nastavili da dolaze u naselje, vređali su stanovnike i pretili im da će ih zapaliti.

Stanovnici su napade prijavljivali policiji koja je uvek reagovala po prijavi, a tokom jedne noći je privela četiri napadača. Međutim, patrolno vozilo policije poslato je u naselje radi noćne straže tek nakon šest dana uzastopnih napada i nakon intervencije Praxisa i ERRC.

ERRC i Praxis poslali su pismo zabrinutosti pozivajući vlasti da preduzmu sve neophodne mere bezbednosti radi zaštite romskih porodica u kontejnerskom naselju Resnik od daljih napada i da sprovedu kompletnu i detaljnu istragu, identifikuju i privedu pravdi sva lica koja su učestvovala u napadima. Ključni elementi incidenata, kao što su etničko poreklo ciljne grupe, lokacija naselja, broj napadača i učestalost nasilja ukazuju na to da je ovo bio planiran zločin iz mržnje i da se u daljem postupku mora tretirati kao takav.

Za više informacija, videti saopštenje: Rasistički napadi na Rome u Beogradu
Videti: Upozorenje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti povodom incidenta prema Romima u kontejnerskom naselju u Resniku

Samohrana majka i korisnica novčane socijalne pomoći se obratila Policijskoj stanici Vračar sa zahtevom za izdavanje prve lične karte za svoju ćerku koja je u tom trenutku imala 16 godina i šest meseci. Međutim, zbog propuštanja zakonskog roka za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte (državljanin stariji od 16 godina života), službenik je uputio stranku da overi izjavu u prisustvu dva svedoka u Opštini Vračar u kojoj će biti naveden razlog propuštanja, kako bi joj naknadno odobrili izdavanje lične karte. Trošak overe izjave koštao je 1020,00 RSD, što je u tom slučaju bilo potpuno nepotrebno, imajući u vidu da je tu izjavu mogao uzeti od stranke i policijski službenik.

U vezi s tim, Praxis se obratio Ministarstvu unutrašnjih poslova ukazujući na izlaganje stranke nepotrebnim troškovima i sa molbom da se ubuduće spreči takvo postupanje policijskih službenika. MUP je u veoma kratkom roku upoznao sa navedenim problemom Policijsku upravu za Grad Beograd u čijem je sastavu i Policijska stanica Vračar. Povodom toga, Policijska uprava je službenike obavestila da, kad god je to moguće,  uzimaju izjave od građana na okolnost propuštanja zakonskog roka za podnošenje zahteva za izdavanje lične karte, kako se ubuduće građani ne bi izlagali troškovima overe izjava pred drugim organima.

Praxis je dobio zahvalnicu za učešće i značajan doprinos u sprovođenju Programa ogleda funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih i uspeh u osnovnoj nameri projekta „Druga šansa“ – pružanju nove prilike osobama bez završene osnovne škole da steknu obrazovanje, unaprede svoj život i poboljšaju svoje mogućnosti za zaposlenje.

Projekat  „Druga šansa“ se u Srbiji sprovodi od septembra 2010. godine, a pokrenulo ga je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u saradnji sa Evropskom unijom radi osnivanja sistema funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

Uspešna saradnja Praxisa i Projekta „Druga šansa“ započela je još 2011. godine i ogleda se u omogućavanju ostvarivanja prava na  obrazovanje i uključivanje u obrazovni sistem odraslih osoba koje nemaju završenu osnovnu školu, sa krajnjim ciljem socijalne inkluzije, kao i u zastupanju polaznika u upravnim i sudskim postupcima od strane Praxisa radi regulisanja statusnih pitanja.

Videti zahvalnicu ovde.

Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM održao je 12-13. septembra 2013. godine nacionalnu konferenciju “Izgradnja sistema informisanja, savetovanja i aktivne pomoći gradjanima” u okviru projekta “Trostruko A za građane – pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći - Triple A” koji finansira Evropska komisija. Konferencija se pod istim nazivom paralelno održala i u Sarajevu i Prištini. Cilj konferencije bio je da učesnici identifikuju moguća rešenja javnih politika u pomenutim oblastima kroz prezentaciju iskustava i izazova u oblasti informisanja, savetovanja i aktivne pomoći, kao i prateću diskusiju.

Na konferenciji su prezentovana iskustva organizovanja besplatne pravne pomoći u Velikoj Britaniji od strane predstavnika Mreže pravnih centara Velike Britanije kao i rezultati istraživanja koje je YUCOM sproveo na teritoriji Srbije u kome su učestvovale jedinice lokalne samouprave, nevladine organizacije i pravne klinike.

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke nevladine organizacije Praxis, prezentovala je stanje nevladinog sektora u pružanju usluga pravne pomoći, ali je dala i odgovore na neke specifične i urgentne potrebe građana koje je Praxis uvideo kroz dosadašnji rad. U pogledu pružanja pravne pomoći Jasmina Miković smatra da zastupanje u individualnim slučajevima nije dovoljno, te da je potrebno pravno osnažiti socijalno ugrožene zajednice (Romi, interno raseljena i izbegla lica) i strateški zagovarati u različitim formama radi zaštite njihovih interesa. Prezentujući specifičnosti besplatne pravne pomoći koju pruža Praxis, upoznala je prisutne i sa aktivnostima strateškog zagovaranja za rešavanje problema pravno nevidljivih lica u Srbiji. Takođe, prezentovala je i strateške slučajeve parničenja u oblasti ostvarivanja prava na pravnu ličnost i prava na adekvatno stanovanje.

Preuzmite: Izveštaj sa nacionalne konferencije „Izgradnja sistema informisanja, savetovanja i aktivne pomoći gradjanima“

Preuzmite: Prezentacija „Odgovor na specifične potrebe – iskustvo Praxisa“

Preuzmite: Dnevni red

JP Opštinska stambena agencija u Kraljevu (OSA) tužila je 33 porodice koje stanuju u socijalnim stanovima u Kraljevu radi iseljenja. Stanovi su izgrađeni donacijom organizacije HELP - Hilfe Zur Selbsthilfe e.V. – Misija u Republici Srbiji, a njihov korisnik je Gradska uprava Kraljevo, koja je posebnim ugovorom prenela upravljanje i gazdovanje ovim stanovima OSA.

Nakon isteka roka od tri godine u kom su interno raseljena lica, prethodno stanovnici kolektivnih centara, živela besplatno u socijalnim stanovima u Kraljevu, OSA je propisala da korisnici socijalnih stanova moraju da obezbede minimum 75 evra u dinarskoj protivvrednosti po članu domaćinstva. Pri tom, u ugovorima koje je OSA ponudila stanarima predviđena je mesečna obaveza na ime stanarine u iznosu od 1,20 evra po metru kvadratnom. Imajući u vidu da određen broj stanara ne ostvaruje prihode, ili su korisnici penzija, socijalnih davanja ili privremene naknade za nezaposlena lica sa Kosova, za mnoge od njih je ispunjenje ugovornih obaveza neostvarivo.

Usled izuzetno nepovoljnih uslova za produžavanje ugovora koje korisnici socijalnih stanova ne mogu da ispune, oni su ostali bez pravnog osnova stanovanja i tuženi su pred Osnovnim sudom u Kraljevu radi iseljenja.