Tokom maja i juna 2017. godine, Praxis je održao tri savetodavna sastanka na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova i ranog osipanja romskih učenika/ca iz obrazovnog sistema, i to u OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“ u Batajnici i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru. Sastancima je prisustvovalo preko 60 predstavnika/ca nastavnog osoblja, među kojima su bili i pedagoški asistenti, pedagoškinje i psihološkinje.
Sastanci su održani kao deo aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova, koje se već treću godinu zaredom sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“ finansiranog od strane UNHCR-a. Pored razmatranja pravnog okvira koji reguliše oblast dečjih, ranih i prinudnih brakova, na sastancima se posebno govorilo o nadležnostima obrazovno-vaspitnih ustanova i o obavezi škole da odmah reaguje podnešenjem prijave nadležnom organu ako se kod učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. Saradnja svih nadležnih institucija, prvenstveno centara za socijalni rad, škola i policije, još jednom je naglašena kao presudna u borbi protiv dečjih, ranih i prinudnih brakova. Kroz diskusiju smo predstavljali primere dobre prakse u Srbiji i u svetu, a potom smo zajednički definisali probleme/uzroke koji dovode do ove štetne prakse, kao i strategije/mehanizme koji bi vodili prevenciji i eliminaciji.
Prisutni su pokazali primetno interesovanje za temu, posebno za konkretne predloge. Izlagali su situacije sa kojima se suočavaju i pitali za savet. Ukazali su na to da je jedan od značajnijih problema neredovnost pohađanja škole od strane dece zbog odlaska porodice u druga mesta u Srbiji ili van zemlje radi obavljanja sezonskih poslova. Pored toga, skreću pažnju i na lošu saradnju sa romskim roditeljima, koji su nezainteresovani za uspeh deteta. Neretko nastavno osoblje oseća veliki pritisak od strane neromskih roditelja, koji insistiraju da se romska deca izmeste u druga odeljenja ili škole. Kao poseban problem istaknuto je nedovoljno efikasno i blagovremeno reagovanje nadležnih institucija na pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova, prvenstveno centara za socijalni rad. Istakli su da je sistem obrazovanja u Srbiji regulisan tako da se svakom detetu omogući prolaznost u prva četiri razreda osnovne škole bez obzira na redovnost pohađanja. Tako se dešava da deca gotovo i ne dolaze u školu, već se samo pojave pred kraj četvrtog razreda, nakon čega krenu u peti i u nemogućnosti da prate nastavu, često napuštaju dalje školovanje, i kako navode nastavnici „čekamo da se uda“. Pored urušenosti sistema ukazuju i da su svi ipak nedovoljno informisani i zainteresovani, kao i skloni predrasudama. Ovo implicira da je, kao što su i sami naveli, potrebno održavati što više ovakvih i/ili sličnih sastanaka sa predstavnicima nadležnih institucija i sa samom romskom zajednicom, kako bi se ubuduće prevenirala ova štetna tradicionalna praksa.
Praxis će nastaviti sa sprovođenjem aktivnosti usmerenih na dečje, rane i prinudne brakove kroz dalji rad sa nastavnim osoblje, a posebno kroz radioničaski rad sa decom u osnovnim školama.
Tokom maja i juna 2017. godine, Praxis je održao tri savetodavna sastanka na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova i ranog osipanja romskih učenika/ca iz obrazovnog sistema, i to u OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“ u Batajnici i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru. Sastancima je prisustvovalo preko 60 predstavnika/ca nastavnog osoblja, među kojima su bili i pedagoški asistenti, pedagoškinje i psihološkinje.
Sastanci su održani kao deo aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova, koje se već treću godinu zaredom sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“ finansiranog od strane UNHCR-a. Pored razmatranja pravnog okvira koji reguliše oblast dečjih, ranih i prinudnih brakova, na sastancima se posebno govorilo o nadležnostima obrazovno-vaspitnih ustanova i o obavezi škole da odmah reaguje podnešenjem prijave nadležnom organu ako se kod učenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. Saradnja svih nadležnih institucija, prvenstveno centara za socijalni rad, škola i policije, još jednom je naglašena kao presudna u borbi protiv dečjih, ranih i prinudnih brakova. Kroz diskusiju smo predstavljali primere dobre prakse u Srbiji i u svetu, a potom smo zajednički definisali probleme/uzroke koji dovode do ove štetne prakse, kao i strategije/mehanizme koji bi vodili prevenciji i eliminaciji.
Prisutni su pokazali primetno interesovanje za temu, posebno za konkretne predloge. Izlagali su situacije sa kojima se suočavaju i pitali za savet. Ukazali su na to da je jedan od značajnijih problema neredovnost pohađanja škole od strane dece zbog odlaska porodice u druga mesta u Srbiji ili van zemlje radi obavljanja sezonskih poslova. Pored toga, skreću pažnju i na lošu saradnju sa romskim roditeljima, koji su nezainteresovani za uspeh deteta. Neretko nastavno osoblje oseća veliki pritisak od strane neromskih roditelja, koji insistiraju da se romska deca izmeste u druga odeljenja ili škole. Kao poseban problem istaknuto je nedovoljno efikasno i blagovremeno reagovanje nadležnih institucija na pojavu dečjih, ranih i prinudnih brakova, prvenstveno centara za socijalni rad. Istakli su da je sistem obrazovanja u Srbiji regulisan tako da se svakom detetu omogući prolaznost u prva četiri razreda osnovne škole bez obzira na redovnost pohađanja. Tako se dešava da deca gotovo i ne dolaze u školu, već se samo pojave pred kraj četvrtog razreda, nakon čega krenu u peti i u nemogućnosti da prate nastavu, često napuštaju dalje školovanje, i kako navode nastavnici „čekamo da se uda“. Pored urušenosti sistema ukazuju i da su svi ipak nedovoljno informisani i zainteresovani, kao i skloni predrasudama. Ovo implicira da je, kao što su i sami naveli, potrebno održavati što više ovakvih i/ili sličnih sastanaka sa predstavnicima nadležnih institucija i sa samom romskom zajednicom, kako bi se ubuduće prevenirala ova štetna tradicionalna praksa.
Praxis će nastaviti sa sprovođenjem aktivnosti usmerenih na dečje, rane i prinudne brakove kroz dalji rad sa nastavnim osoblje, a posebno kroz radioničaski rad sa decom u osnovnim školama.
„Putujem već dve godine. Sa krijumčarima sam prelazio granice Irana, Turske, Bugarske. U Bugarskoj sam proveo godinu i mesec dana. Bio sam u zatvoru četiri meseca kada su nas uhvatili. Hranu sam dobijao svaki drugi ili treći dan, stalno su nas tukli. Jednom su nas stražari izveli u polje i pucali na nas iz vazdušne puške. Mene su pogodili u članak. Polivali su nas iz šmrka, ledenom vodom. Tukli bi nas toliko da je cela ćelija bila krvava, i mi, i kreveti, posteljina, zidovi, pod. Bilo je strašno. Posle toga smo bili u zatvorenom a zatim i u otvorenom kampu.“, A.M., maloletnik bez pratnje.
Svetski dan izbeglica - dan kada ne smemo da zaboravimo na hiljade ljudi koji su morali da napuste svoje domove i krenu na put u nepoznato.
Danas, na Svetski dan izbeglica, strah i neizvesnost su saputnici hiljadama dece na putu ka svetlijoj budućnosti. Ova deca ne biraju glad, strepnju i nesigurnost. Ona, kao i sva druga deca, sanjaju o bezbrižnom detinjstvu i dečjoj igri. Ova deca nisu izabrala da budu izbeglice i taoci tuđih odluka. Ova deca žele da budu deca. „Ne znam kako je u zatvoru ali ovo jako liči na zatvore koji se viđaju u filmovima.“, rekao je B.B. (16) o kampu u Mađarskoj.
Danas, kada se u Srbiji nalazi više od 6,000 izbeglica, među kojima je veliki broj dece, podsećamo da su deca izbeglice izložena većem riziku od nasilja, fizičkog i seksualnog zlostavljanja, eksploatacije i trgovine ljudima. Na putu neizvesnosti, često gube svoje najbliže i postaju još ranjivija. Stoga, moramo uzeti u obzir najbolji interes deteta i decu izbeglice tretirati prvenstveno kao decu.
U poslednjih nekoliko dana, zabeležena su dva slučaja u kojima notari zahtevaju od građana da za overu potpisa plate drastično veće iznose od onih koji su propisani notarskom tarifom. Tako je od Praxisovih korisnika za overu potpisa traženo da plate oko 4.000 dinara u Kragujevcu, odnosno oko 5.000 dinara u Beogradu, iako za ovaj posao, prema Javnobeležničkoj tarifi, notaru pripada nagrada od 360 dinara.
Karakteristično je da su u oba slučaja u pitanju lica koja ne poseduju lične karte, niti su u evidenciji državljana. Zbog toga je prilikom overe punomoćja njihov identitet utvrđen na osnovu izjava dva svedoka, a notari su iz tog razloga hteli da naplate mnogostruko veći iznos za overu potpisa, iako Javnobeležnička tarifa ne dozvoljava uvećanje nagrade u takvim slučajevima.
Zbog nepropisnog postupanja notara, oštećena stranka je preko Praxisa podnela pritužbu Javnobeležničkoj komori. Praxis očekuje da će komora reagovati na adekvatan način i da će preduprediti pojavu sličnih slučajeva u budućnosti. Izuzetno je važno da se obezbedi dosledno poštovanje propisane tarife, jer se među osobama koje ne poseduju lične isprave i čiji identitet je potrebno utvrditi uz pomoć svedoka gotovo isključivo nalaze pravno nevidljivi Romi. Oni se bez sumnje mogu svrstati među najsiromašnije građane, a sada se od njih traži da plate više nego desetostruko uvećan iznos koji je propisan za overu. Pri tom, punomoćja overavaju sa ciljem da pokrenu postupke radi upisa u matične knjige, koji bi trebalo da im omoguće da napokon postanu punopravni i jednaki građani, a opisana nezakonita praksa pojedinih notara sprečava pravno neuke i siromašne Rome u tome.
Praxis podseća da su od 1. marta 2017. godine notari postali jedini nadležni za overu potpisa, prepisa i rukopisa. Tada se od predsednika Javnobeležničke komore moglo čuti da će overa kod notara biti jeftinija nego što je bila u opštinama. Međutim, ovo se ne odnosi na pravno nevidljive Rome koji su ranije bili u potpunosti oslobođeni plaćanja republičkih taksi za overu dokumenata koji se koriste za upis u matične knjige. Sada, međutim, ne samo da nisu oslobođeni plaćanja, već se nepropisnim postupanjem pojednih notara stavljaju u znatno teži položaj od ostalih građana. Zapravo se od najsiromašnijih građana traži da plate najviše. Stoga je neophodna hitna reakcija Javnobeležničke komore, kako bi se okončala i predupredila ova nedospustiva praksa pojednih notara.
Marija Dražović, pravna savetnica u Praxisu, govorila je o početku sprovođenja desetomesečnog projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu. Projekat će se sprovoditi u periodu od 1. juna 2017. do 31. marta 2018. godine, u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.
Pogledajte prilog ovde.
Početkom maja, broj ljudi koji su boravili u napuštenim magacinima iza autobuske stanice u Beogradu, van prihvatnih i azilnih centara, prema proceni Praxisovog terenskog tima iznosio je oko 1300 osoba. Četvrtog maja, Komesarijat za izbeglice i migracije najavio je relokaciju izbeglica/migranata u azilne i prihvatne centre i zatražio je podršku organizacija koje rade na teritoriji Beograda, kako bi relokacija bila završena bez incidenata i u što kraćem roku. Nakon završene relokacije, prema informaciji koju smo dobili od Komeserijata za izbeglice i migracije, u prhvatnim i azilnim centrima u Srbiji nalazilo se 6558 izbeglica/migranata. Praxisov terenski tim je, nakon relokacije, svakodnevno viđao i razgovarao sa 50 – 300 izbeglica/migranata, među njima je bilo novopridošlih, izbeglica/migranata koji su smešteni u azilnom centru Krnjača i prihvatnom centru Obrenovac, i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnog pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. Napušteni magacini, u kojima je boravio veliki broj izbeglica/migranata, su srušeni nakon završene relokacije.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 269 novopridošlih izbeglica i migranata (162 odraslih i 107 dece) dobilo relevantne informacije, što je manje u odnosu na prethodni mesec. Od ukupnog broja novopridošlih izbeglica, 124 osobe, 46,1%, su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 19 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije, 7,1% od ukupnog broja. 28 izbeglica/migranata je došlo iz Iraka (10,4%), uglavnom porodice. 62 izbeglice/migranta (23%) je došlo iz Pakistana, mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz ostalih zemalja, Šri Lanke, Bangladeša, Eritreje i Indije je pristiglo ukupno 17 izbeglica/migranata (6,3%).
Da bi se izbeglo spavanje na otvorenom u Beogradu, nakon relokacije, novopridošle izbeglice/migranti koji čekaju na registraciju u policiji ili organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, imali su mogućnost da provedu noć u Miksalištu. Između 15 i 60 osoba je koristilo ovu mogućnost svake večeri. Pošto se situacija u Beogradu promenila, neke od organizacija koje su bile prisutne na terenu u Beogradu, su reorganizovale svoje aktivnosti, tako da sada deo aktivnosti sprovode u nekim od azilnih i prihvatnih centara, a deo u Beogradu.
Preuzmite izveštaj ovde.
Od 1. juna 2017. godine Praxis sprovodi desetomesečni projekat Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, a u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.
Osnovni cilj projekta je da učini transparentnim podatke o reformi javne uprave na lokalnom nivou, unapredi servisnu ulogu lokalnih organa uprave i informisanost građana o tome, da poboljša mehanizme saradnje jedinice lokalne samouprave sa građanima i organizacijama civilnog društva i doprinese tome da principi javne uprave budu snažnije ugrađeni u lokalne odluke i način pružanja usluga.
Tokom realizacije projekta, najznačajnije aktivnosti su usmerene na analizu procesa donošenja odluka i kreiranja politika na lokalnom nivou, monitoring primene Zakona o opštem upravnom postupku (ZUP), kampanju podizanja javne svesti, javno zagovaranje radi obezbeđivanja dosledne primene ZUP-a i objavljivanje izveštaja u kome će biti prikazani najznačajniji rezultati projektnih aktivnosti i formulisane preporuke za unapređenje procesa reforme javne uprave na lokalnom nivou.
Praxis će ostvarivati i promovisati ciljeve projekta u bliskoj saradnji sa Radio televizijom Kraljevo i Ibarskim novostima, kao i drugim medijima na lokalu.
Medijske objave: Ibarske novosti
Tokom aprila, broj ljudi koji borave u napuštenim magacinima iza autobuske stanice u Beogradu, van prihvatnih i azilnih centara, prema proceni Praxisovog terenskog tima, iznosio je 1000 – 1500 osoba. Najveći broj osoba je boravio u napuštenim magacinima, zatim, u šatorima na parkingu u blizini autobuske stanice, kojih je na kraju meseca bilo preko 150, između 40 i 60 UASC i manji broj medicinskih slučajeva imalo je mogućnost da spava u šatorima MSFa, i do 80 osoba je spavalo u Miksalištu. Broj osoba koje su svakodnevno bile prisutne u Beogradu je varirao, zavisno od broja novopristiglih izbeglica/migranata, osoba koje u došle u Beograd iz prihvatnog centra Obrenovac i azilnog centra Krnjača, kao i od osoba koje su se vratile u Beograd posle neuspešnog pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.
Značajna novina u ovom periodu dogodila se 12. aprila, kada je Evropska komisija objavila svoj prvi sveobuhvatni okvir za zaštitu dece u migracijama. Komunikacije predviđaju set principa i preporuka koje imaju za cilj zaštitu dece migranata, bez obzira da li stižu sa porodicom ili kao deca bez pratnje:
1. Brza identifikacija i zaštita nakon dolaska
2. Odgovarajući uslovi za decu u prihvatnim centrima
3. Brzo utvrđivanje statusa i efikasno starateljstvo
4. Održiva rešenja i rane mere integracije
5. Borba protiv glavnih uzroka migracija i zaštita dece duž migrantskih ruta van EU
Ceo tekst Communication from the Commission to European parliament and the Council – The protection of children in migration možete pogledati na sledećem linku.
Tokom aprila Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 445 novopridošlih izbeglica i migranata (307 odraslih i 138 dece) dobilo relevantne informacije, što je manje u odnosu na prethodni mesec. Od ukupnog broja novopridošlih izbeglica, 202 osoba, 45,4%, su bile izbeglice iz Avganistana. Ukupno 4 novopridošle izbeglice je bilo iz Sirije, 0,9% od ukupnog broja. Trideset izbeglica je došlo iz Iraka (6,7%), uglavnom porodice, 107 izbeglica (24%) je došlo iz Pakistana, mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz ostalih zemalja, Šri Lanke, Libije, Egipta, Palestine, Bangladeša, Somalije, Tunisa, Eritreje, Indije, Tadzikistana i Ukrajine je pristiglo ukupno 85 izbeglica (19,1%).
Preuzmite izveštaj OVDE.
European Network of Statelessness has published its Annual Report for 2016.
Download the report here.
POPULARNI TAGOVI