Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, Praxis izražava zadovoljstvo što je Republika Srbija ratifikovala Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Konvencija SE o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici predstavlja najsveobuhvatniji međunarodni ugovor u ovoj oblasti. Ona poziva države da sa dužnom pažnjom rade na sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama. To znači da su države u obavezi da organizuju svoj odgovor na sve oblike nasilja obuhvaćene Konvencijom, tako da nadležni organi mogu savesno da sprečavaju, istražuju i kažnjavaju za učinjena dela nasilja. Ukoliko u tome ne uspeju države su odgovorne za čin nasilja.

Prema podacima Mreža žene protiv nasilja, od početka godine do 21. novembra 2013. godine u Srbiji je ubijena 41 žena. Sve ubijene žene poznavale su učinioca, a u nekim slučajevima nasilje je bilo prijavljeno i pre nego što je žena ubijena.

Konvencija prepoznaje i posebnu pažnju posvećuje višestruko diskriminisanim grupama žena, kao što su migrantkinje, izbeglice, Romkinje i druge, polazeći od činjenice da one često, zbog svog boravišnog statusa, mogu biti isključene iz usluga podrške. Specifičnost te kategorije stanovništva jeste u činjenici da su to osobe koje su već preživele teško iskustvo prinudnog napuštanja svojih domova ili da se suočavaju sa izuzetno teškom socijalnom isključenošću i marginalizacijom. Neke od njih žive u kolektivnim centrima u kojima su uslovi života izuzetno nepovoljni, neke u nepriznatim kolektivnim centrima, a većina raseljenih pripadnica romske nacionalnosti u neformalnim naseljima. One se nalaze u teškom ekonomskom i socijalnom položaju, a ekonomska ugroženost ponekad utiče na to da se teže odlučuju da napuste nasilnike. Njihova ugroženost ogleda se i u tome što one dolaze iz post-konfliktnih područja, jer pretnja nasilnika izaziva mnogo veće traume ukoliko on poseduje oružje.

Usvajanjem Konvencije posao na zaštiti žena od nasilja nije završen, naprotiv tek je počeo. Predstoji proces usaglašavanja domaćih zakona sa Konvencijom kako bi se izgradio efikasniji sistem zaštite žrtava i gonjena učinioca.

U vezi s tim, pozivamo državu da što hitnije započne sa usaglašavanjem domaćih propisa sa odredbama Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

Dana 18. novembra 2013. godine, u okviru projekta „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“ koji sprovodi kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa Praxisom održana je javna tribina za pripadnike romske zajednice u Zrenjaninu. Cilj javne tribine, koja je deo informativne i edukativne kampanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, je podizanje svesti o pojmu i značaju diskriminacije i mehanizmima zaštite ljudskih prava, ali i osnaživanje pripadnika iz osetljivih društvenih grupa u borbi protiv diskriminacije.

Pored pripadnika romske zajednice tribini su prisustvovali predstavnici nevladinih organizacija, kao i andragoški asistenti, nosioci programa fukcionalnog obrazovanja odraslih "Druga šansa" na teritoriji grada Zrenjanina, koji su naveli da je većina polaznika programa romske nacionalnosti.

Predstavnici kancelarije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti najpre su predstavili samu instituciju Poverenika, njenu organizaciju i nadležnost, posebno ističući da je reč o nezavisnom i samostalnom organu čijoj prirodi su slične mnoge druge institucije u Evropi. Zatim su upoznali prisutne sa zakonskim pojmom diskriminacije, te kroz interaktivan pristup i primere ukazali na razliku između akata i ponašanja koji bi u nekom konkretnom slučaju predstavljali diskriminaciju, i onih koji to nisu. Konačno, izražavajući zabrinutost zbog malog broja pritužbi podnetih od strane lica romske nacionalnosti i predstavnika njihovih organizacija, predstavnici kancelarije Poverenika upoznali su prisutne sa postupkom po pritužbi i pozvali ih da na akte moguće diskriminacije reaguju podnošenjem pritužbe Povereniku, čak i kada nisu sigurni da li je reč o diskriminaciji budući da je sam postupak besplatan, a zahtevi u pogledu forme inicijalnog akta minimalni. Prisutnima su podeljene publikacije Poverenika kao i obrazac pritužbe na romskom jeziku.

Osvetljavanju problema diskriminacije Roma doprinela je i predstavnica Praxisa koja je kroz činjenice predmeta u kojima je Praxis delovao kao zastupnik ukazala na osnovne probleme i prepreke koji se javljaju pri pokušaju ostvarivanja elementarnih ljudskih prava od strane Roma, te opasnosti od diskriminatornog postupanja prema njima. Na kraju je i sama ohrabrila prisutne da se pritužbom obrate Povereniku. Učesnicima tribine su podeljene štampane publikacije Praxisa, od kojih je za njih, svakako najinteresantniji bio izveštaj "Zaštita Roma od diskriminacije" objavljen u septembru 2013. godine.

Učesnici su dobili mogućnost da aktivno učestvuju i iznesu svoja dosadašnja iskustva i zapažanja kada je u pitanju ostvarivanje prava. Kako po njihovim rečima oni uglavnom nisu bili upoznati sa institucijom Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, odnosno njenom ulogom, nadležnošću i ovlašćenjima, samo održavanje javne tribine znatno je doprinelo podizanju svesti pripadnika romske nacionalnosti sa teritorije grada Zrenjanina o njihovom pravu na ravnopravnost i potrebi korišćenja instrumenata zaštite navedenog prava u cilju suzbijanja diskriminacije.

Radio televizija Srbije pripremila je prilog o Romima koji su prošle godine iseljeni iz okoline beogradskog naselja Belvil a koji još uvek nisu u potpunosti integrisani u nove sredine, što pokazuju i nedavni protesti u Zemun Polju, ali i nespremnost lokalnih samouprava širom Srbije da im obezbede alternativni smeštaj i svu potrebnu podršku.

Tim povodom, Danilo Ćurčić, pravni analitičar iz nevladine organizacije Praksis, dao je izjavu za RTS.

Pogledajte prilog ovde.

Povodom Svetskog dana deteta, Praxis pozdravlja napore koji su uloženi u cilju unapređivanja položaja dece u Srbiji, ali istovremeno izražava zabrinutost zbog dece koja nisu upisana odmah po rođenju u matične evidencije i time su pravno nevidljiva. Za stotine pravno nevidljive dece, koja nisu priznata kao subjekti prava, koja su van sistema zdravstvene i socijalne zaštite, pravo na pravnu ličnost, ali i korpus prava koja iz toga proizilaze, neostvarivi su. Podsećamo na čl. 7 Konvencije o pravima deteta, koju je Srbija ratifikovala, a kojim je predviđeno da će svako dete biti upisano odmah nakon rođenja i da će od rođenja imati pravo na ime i pravo na sticanje državljanstva.

Pored toga, Praxis izražava zabrinutost zbog diskriminacije dece koja je još uvek rasprostranjena u našem društvu, a posebno dece iz marginalizovanih društvenih grupa, bez obzira na postojanje valjanog antidiskriminacionog pravnog okvira.

Pozivamo sve državne organe, institucije i druge relevantne aktere da posvete posebnu pažnju deci iz marginalizovanih društvenih grupa kako bi se prekinuo lanac socijalne isključenosti, kao i da intenzivno rade na razvijanju tolerancije, razumevanja, uvažavanja različitosti i promovisanju ravnopravnosti.

Jelena Milonjić, pravna savetnica u Praxisu, bila je gost novinarke Gordane Lazarević u emisiji Evroneta posvećenoj zaštiti od diskriminacije.

Pogledajte emisiju Borba protiv diskriminacije.

S. K. je nakon 23 meseca od podnošenja zahteva za utvrđivanje državljanstva primila rešenje kojim se utvrđuje njeno državljanstvo. Postupak za utvrđivanje državljanstva vodio je Praxis, kao zastupnik S. K, pred Policijskom stanicom Novi Beograd. Radio Beograd I preneo je saopštenje koje je Praxis objavio tim povodom.

Preuzmite saopštenje ovde.

Sramota je da na dan Borbe protiv fašizma na delu teritorije grada Beograda stanovnici danima žive u strahu zbog fašističkih povika koji se mogu čuti na protestima u Zemun polju. Organizacije civilnog društva traže od nadležnih državnih organa, a posebno od gradskih i opštinskih vlasti da hitno reaguju povodom rasističkih incidenata jer će u suprotnom snositi teret odgovornosti za nasilje koje ovih dana eskalira u naselju Kamendin u Zemun polju, Opština Zemun.

Od svih nadležnih očekujemo:

• Osudu i pokretanje postupaka protiv onih koji šire rasnu netrpeljivost i mržnju, pozivaju na diskriminaciju i stvaraju atmosferu linča prema romskoj populaciji
• Da prestanu sa politizacijom ovog pitanja, jer je bezbednost svih građana prioritet, a iskorenjivanje rasizma ustavna obaveza, odnosno da zaborave na političke boje i jedinstveno pristupe rešavanju ovog problema
• Da hitno reaguju i koordiniraju aktivnosti na smanjenju nasilja

Od gradskih i opštinskih vlasti očekujemo:

• Da objave tačne podatke, čime bi demantovali lažne napise i informacije koji se danima pojavljuju u domaćim medijima, a vezani su za socijalno stanovanje i realne troškove ovog vida zaštite prava
• Da u što kraćem roku organizuju sastanak sa svim nadležnim sekretarijatima i građanima i koordiniraju aktivnosti koje će rezultirati poboljšanjem zdravstvenih i svih drugih uslova stanovnika glavnog grada

Od Ministarstva unutrašnjih poslova očekujemo:

• Da u skladu sa zakonima Republike Srbije i Ustavom Republike Srbije ne dozvole javno širenje i promovisanje mržnje i rasne netrpeljivosti.

Istovremeno apelujemo na građane da budu svesni svih mogućih manipulacija u ovom tenutku i da ne učestvuju i ne pružaju podršku onima kojima je jedini cilj širenje mržnje i nasilja.

Svaljivanje krivice za sva krivična dela koja se na određenoj teritoriji dešavaju na romsku populaciju je izuzetno opasno, jer se povlađuje stereotipima i kriminalizuje ugrožena populacija.

Organizacije civilnog društva će povodom diskriminatornih i uvredljivih napisa u medijima podneti i žalbu Savetu za štampu protiv medija koji svojim neodgovornim pisanjem stvaraju klimu u kojoj je nasilje protiv Roma dozvoljeno.

• Praxis
• Centar za integraciju mladih, Svratište za decu - CIM
• Kuća ljudskih prava i demokratije koju čine:
  - Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM
  - Beogradski centar za ljudska prava
  - Građanske inicijative
  - Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
  - Centar za praktičnu politiku
• Regionalni centar za manjine
• Žene u crnom
• Centar za kulturnu dekontaminaciju
• Centar za evroatlanske studije
• Labris - organizacija za lezbejska ljudska prava
• Građanska čitaonica „Libergraf”
• Impuls, Tutin
• ALTERO - Asocijacija za lični trening, edukaciju, razvoj i osnaživanje
• Udruženje Žene juga
• NVO „Veza”
• Centar za prava Romkinja, Niš
• Rekonstrukcija ženski fond
• Glas razlike
• Centar za unapređenje pravnih studija
• Centar za marginu
• Mreža odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS
• Romski centar DAE
• Centar za nenasilnu akciju
• Sandžački odbor za ljudska prava

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da je nedeljni regionalni list "Naše novine" objavljivanjem teksta "Ujed na 'romski' način", povredio dostojanstvo pripadnika romske nacionalne manjine i time prekršio odredbe Zakona o zabrani diskriminacije.

Tim povodom, Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, dala je izjavu za Radio Beograd I.

Preuzmite izjavu ovde.

Pritisak na Rome širom Evrope porastao je posle hapšenja romskog para u Grčkoj zbog kidnapovanja deteta. Tim povodom, Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praksisa, dala je izjavu za SETimes.

Preuzmite tekst ovde.

Dana 8. novembra 2013. godine, održan je sastanak u vezi sa sprovođenjem projekta „Ravnopravna šansa za bolje perspektive, jačanje romskog naroda u borbi protiv diskriminacije“ koji sprovodi Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u saradnji sa nevladinim organizacijama Praxis i Regionalni centar za manjine (RCM), a koji kofinansira Ambasada Kraljevine Holandije. Uloga Praxisa i RCM, na ovom projektu, sastoji se u organizaciji tribina širom Srbije u cilju podizanja svesti i osnaživanja Roma u borbi protiv diskriminacije.

Cilj sastanka je bio da se predstavnici Ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji i ministar za ljudska prava Kraljevine Holandije, Lionel Veer, upoznaju sa projektnim aktivnostima koje su preduzete u oblasti zaštite Roma od diskriminacije, kao i sa efektima sprovedenih aktivnosti. Tom prilikom, predstavnici Praxisa i RCM su preneli svoja iskustva u zastupanju interesa Roma u predmetima zaštite od diskriminacije pred nadležnim organima.


Pogledati vest na sajtu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti: Poseta holandskog ministra za ljudska prava Povereniku