Saopštenje MODS-a

Mreža organizacija za decu Srbije – MODS izražava duboku potresenost tragičnom smrću troje dece u požaru u Velikoj Krsni.

Ovaj događaj je posledica stanja u društvu i sistema zaštite dece i podrške roditeljima koja izostaje, a na šta sve vreme ukazujemo. Bojimo se da se iz ove tragedije neće izvući pouka i da neće doći do preko potrebnih promena.

Ukazivali smo da nedostaje saradnja između različitih službi na lokalnom i nacionalnom nivou koje su zadužene za zaštitu dece. Nedostaju usluge i podrška na lokalnom nivou za porodice sa decom, posebno siromašne porodice i jednoroditeljske.

Postavlja se pitanje da li patronažne službe izveštavaju o slučajevima zanemarivanja dece? Da li patronažne službe obaveštavaju o tome Centar za socijalni rad? Šta Centar za socijalni rad preduzima da do tragedija ne dođe? Kako lokalne samouprave planiraju socijalnu politiku i zaštitu dece?

Lako je osuđivati majku zbog ove tragedije i govoriti kako su svi u okolini znali za ono što radi a pri tom niko nije reagovao na vreme.

Gubimo iz vida da ona nije jedina majka koja je ostavljena sama sa decom, bez posla. Gubimo iz vida da je ostala bez podrške najbližih, porodice, susedstva. Moralna je (i zakonska) obaveza svakog pojednica da reaguje i prijavi svaku sumnju na zanemarivanje i zlostavljanje dece. Jer to se tiče svih nas i u tom slučaju snosimo svi i posledice.

Ako kao društvo ne izvučemo pouku, ne osvestimo se da i na svakom od nas pojedinačno leži odgovornost za nečinjenje, bojimo se da ćemo uskoro ponovo iz medija saznati za novu tragediju čije će žrtve biti naši najmlađi građani.

Zato pozivamo državne organe i relevantna ministarstva zdravlja i socijalne zaštite da tragični događaj u Velikoj Krsni, kada je život izgubilo troje dece, bude poslednja opomena i upozorenje i da se preduzmu sve mere koje će sprečiti u buduće ovakve užasne događaje.

Uz ovo saopštenje prilažemo i izjavu Smiljke Tomanović, profesorke na Odeljenju za sociologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu:

"Poslednji tragični događaj u kome je poginulo troje dece otvorio je nekoliko teških i važnih pitanja koja se periodično postavljaju, ali nažalost i ponavljaju, jer na njih izostaju delatni odgovori.

Kao prvo, zašto izostaje državna podrška odgovornom roditeljstvu i institucionalna podrška na lokalnom nivou, posebno onim porodicama koje su pod rizikom, kao što su jednoroditeljske?

Zašto su nadležne institucije skoro po pravilu "neobaveštene" i "zatečene" događajima, odnosno "slučajevima" koji se nalaze na teritoriji njihove nadležnosti?

Potom, šta se čini da se deca zaštite od zanemarivanja i zlostavljanja, odnosno na koji način se sankcioniše zanemarivanje?

Prema Porodičnom zakonu iz 2005. godine nije dozvoljeno ostavljanje dece predškolskog uzrasta bez nadzora odraslih i o tome bi javnost, baš u cilju podsticanja odgovornijeg roditeljstva i pomoći roditeljima kojima je pomoć u čuvanju dece potrebna, trebalo da bude stalno obaveštavana.

Zašto se prema (neobavezujućem) Protokolu o zaštiti dece od zanemarivanja i zlostavljanja ne sankcioniše nečinjenje onih koji su bili svedoci ili imali sumnju da do zanemarivanja i zlostavljanja dolazi, bili oni državni službenici ili građani (roditelji, rođaci, komšije, prijatelji)?

Na kraju, dokle će mediji da koriste ljudske i porodične tragedije i zloupotrebljavaju decu za podizanje prodavanosti svojih tiraža?

Mnogo je ružnih grešaka, mnogo je odgovornih, mnogo je prebacivanja krivice. Vreme je da tome dođe kraj, tako što ćemo konačno kao društvo izvući pouku iz još jedne tragedije i početi da delamo."