Praxis
Praxis u saradnji sa organizacijama civilnog društva podneo alternativni izveštaj Komitetu za ukidanje rasne diskriminacije
Povodom 94. sednice Komiteta za ukidanje rasne diskriminacije Praxis je, u saradnji sa organizacijama SKRUG, Institute on Statelessness and Inclusion, European Network on Statelessness i European Roma Rights Centre, podneo prilog koji se odnosi na preostale probleme u pogledu sprečavanja rasne diskriminacije u Srbiji, sa fokusom na zločin iz mržnje i diskriminaciju pripadnika romske nacionalne manjine i lica bez državljanstva, kao posebno ranjive grupe stranaca.
Prilog najpre ukazuje na činjenicu da član 54a Krivičnog zakonika, kojim je pre skoro pet godina u domaće zakonodavstvo uveden zločin iz mržnje, i dalje nije naišao na primenu u praksi. Ukazano je i na problem segregacije i teškoće sa kojima se deca romske nacinalnosti susreću u obrazovanju, na njihovu prekomernu zastupljenost u sistemu hraniteljstva, kao i na izostanak adekvatnog odgovora na problem ranih, dečjih i prinudnih brakova, koji posebno pogađa romske devojčice.
Osvrćući se na zakonodavstvo i praksu koja ima naročito negativne posledice na pripadnike romske nacionalne manjine, podnosioci priloga upozoravaju na prepreke koje romskoj deci onemogućavaju blagovremeni upis rođenja, kao i na preostale nedostatke u postupcima prijave prebivališta koji posebno pogađaju Rome bez pravnog osnova stanovanja.
Budući da bi Srbija uskoro mogla da dobije novi Zakon o strancima, prilog ukazuje i na trenutnu verziju Nacrta zakona o strancima čije odredbe o određivanju i produžetku imigracionog pritvora diskriminišu lica bez državljanstva, kao posebno ranjivu grupu stranaca, i čine ih podložnijim proizvoljnom pritvaranju. Prilog podseća i na teškoće koje mogu proisteći zbog nepostojanja procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva.
Najzad, prilog sadrži jasne preporuke podesne da licima romske nacionalnosti i licima u opasnosti od apatridije omoguće pristup pravima i da doprinesu doslednijem poštovanje obaveza koje je Srbija preuzela na osnovu Konvencije o ukidanju svih oblika rasne diskriminacije.
Preuzmite prilog ovde.
Prilog organizacija civilnog društva Komitetu za ukidanje rasne diskriminacije
Onemogućavanje prijave rođenja izlaže romsku decu na Balkanu opasnosti od apatridije i ostavlja ih bez zdravstvene zaštite i obrazovanja
Neposedovanje dokumenata ima izuzetno negativne posledice na živote hiljade Roma koji žive u državama Zapadnog Balkana i u Ukrajini, upozorava izveštaj organizacija Evropskog centra za prava Roma (ERRC), Instituta za pitanja apatridije i inkluziju (ISI) i Evropske mreže za pitanja apatridije (ENS).
Izveštaj poziva države u regionu da usmere pažnju na Rome koji su bez državljanstva i da olakšaju proceduru prijave rođenja koja Romima otežava pristup dokumentima bez kojih ne bi mogli da dokažu svoj identitet i državljanstvo. Naglašeno je da ostavljanje romske dece bez izvoda iz matične knjige rođenih vodi ka njihovom odrastanju i životu bez državljanstva. Usled toga, hiljade Roma se suočava sa teškoćama u pristupu ključnim uslugama i pravima, poput prava na obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i stanovanje.
Jedna od intervjuisanih Romkinja iz Srbije navodi: "Nisam odustala, ali ne vidim da će se nešto dogoditi i promeniti moju situaciju na bolje. Žao mi je jer znam da bi mnoge stvari bile bolje kad bih samo imala državljanstvo i dokumente.”
Izveštaj otkriva ozbiljne posledice koje su ratovi i raspad bivše SFRJ, zajedno sa sistemskom diskriminacijom i isključivanjem Roma, imali na njihove živote. Naročito je otežan položaj onih koji nisu mogli da dokažu državljanstvo. Romi koji su bili primorani da napuste svoje domove tokom rata, često bez ikakvih dokumenata, po povratku su se suočili sa komplikovanim procedurama i brojnim teškoćama prilikom pokušaja da pribave dokumente. Pored toga, institucionalna diskriminacija i rasizam, koji su zabeleženi u nekim od država obuhvaćenim istraživanjem, stvorili su prepreke koje Romima otežavaju pristup osnovnim pravima koje ostali građani uživaju.
Istraživanje ukazuje i na pozitivne i uspešne primere saradnje civilnog sektora sa državom u cilju olakšavanja procedura upisa u matične knjige rođenih, otklanjanja nedostataka u zakonodavstvu i podizanja svesti o važnosti rešavanja ovog problema. Ti napori pokazuju da se problem apatridije može rešiti proaktivnim pristupom i u skladu sa preporukama koje su iznete u ovom izveštaju, a koje mogu poslužiti kao primer dobre prakse za ostale države u regionu.
Izveštaj istovremeno poziva Evropsku komisiju da problem apatridije i diskriminacije prema Romima prepozna kao prioritetno pitanje u postupku pregovaranja za članstvo u Evropskoj uniji.
Preuzumite izveštaj na ovom linku.
Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za septembar 2017. godine
Tokom septembra, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu sa kojima je Praxis razgovarao dosezao je 200 izbeglica/migranata dnevno. Među njima je bilo novopridošlih, izbeglica/migranata koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice.
Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 956 novopridošlih izbeglica/migranata (633 odraslih i 323 maloletnika, od čega 96 maloletnika bez pratnje) dobilo relevantne informacije, što je znatno više nego prethodnog meseca kada smo informisali 500 novopridošlih izbeglica/migranata. Tokom ovog meseca, Praxis je u par poseta svoje aktivnosti proširio i na Obrenovac, kako bi što veći broj izbeglica/migranata dobio relevantne i blagovreme informacije. Od ukupno 956 novopridošlih, 59 osoba (6.2%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana. Ukupno 101 novopridošla izbeglica/migrant je bila iz Sirije (10.6%od ukupnog broja). 595 izbeglica/migranta je došlo iz Iraka (62.2%), sto je značajno povećanje u odnosu na prethodni period. 113 izbeglica/migranta (11.8%) je došlo iz Pakistana. Iz Irana je pristiglo ukupno 26 izbeglica/migranata (4.9% od ukupnog broja), jedna novopridošla izbeglica/migrant iz Maroka (0.1%), dok je iz Alžira pristiglo 14 izbeglica/migranata (1.5%). Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Palestine, Libije, Somalije, Gvineje, Libana, Šri Lanke, Kazahstana, Konga, Nigerije, Kameruna i Jermenije je pristiglo ukupno 47 (4.9%) izbeglica/migranata.
I dalje, isključivo porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene, imaju mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Kako broj novopristiglih izbeglica/migranata raste, raste i broj lica koja su izražavala nameru da traže azil u Policijskoj stanici Savski venac. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima, na železničkoj stanici i ispred Miksališta, ukoliko su im porodice provodile noć unutra. Redovan organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji, međutim, UNHCR i Komesarijat za izbeglice i migracije su u par navrata organizovali prevoz do Centra za azil Bogovađa i Prihvatnog centra Pirot, a na taj način je više desetina izbeglica/migranata stiglo do smeštaja. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć, se poboljšava: Info Park je obezbedio po jedan obrok za tek pristigle izbeglice/migrante, MSF klinika radi, a organizovane distribucije odeće i dalje nema van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac.
Preuzmite izveštaj ovde.
Praxis objavio "Praktični vodič za praćenje pružanja zaštite"
U okviru projekta koji je finansirala organizacija Save the Children i čiji je cilj praćenje pružanja zaštite i pomoći izbeglicama i migrantima u Beogradu, Praxis je izdao novu publikaciju – Praktični vodič za praćenje pružanja zaštite.
Ovaj dokument predstavlja vodič o tome kako smo kreirali i razvijali svoje aktivnosti praćenja pružanja zaštite, kako smo uspostavljali sistem prikupljanja, provere i anallize podataka da bismo identifikovali rizike u pogledu kršenja ljudskih prava i pružanja zaštite sa kojima su se suočavale izbeglice/migranti i kako smo kombinovali te aktivnosti sa komplementarnim aktivnostima kao što je pružanje informacija, upućivanje, zaštita prisustvom i aktivnosti zagovaranja.
Preuzmite Praktični vodič za praćenje pružanja zaštite ovde.
Trideset tri interno raseljene porodice sa Kosova ostaju bez stambenog rešenja u Kraljevu – RTV KV
U prigradskom naselju Beranovac kod Kraljeva, počelo je sprovođenje iseljenja porodica iz socijalnih stanova, koji su izgrađeni u cilju pronalaženja trajnog i održivog rešavanja stambenog pitanja interno raseljenih lica sa Kosova.
Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa, govorila je o teškoćama sa kojima se suočavaju trideset tri raseljene porodice kojima je naloženo iseljenje, bez obezbeđivanja alternativnog smeštaja.
Pogledajte prilog ovde.
Trideset tri interno raseljene porodice sa Kosova ostaju bez stambenog rešenja u Kraljevu
U prigradskom naselju Beranovac kod Kraljeva, počelo je sprovođenje iseljenja porodica iz socijalnih stanova, koji su izgrađeni u cilju pronalaženja trajnog i održivog rešavanja stambenog pitanja interno raseljenih lica sa Kosova.
Radi podsećanja, Opštinska stambena agencija Kraljevo (OSA) je nakon isteka roka od tri godine u kom su raniji stanovnici kolektivnih centara živeli besplatno u socijalnim stanovima na Beranovcu, uz plaćanje redovnih troškova za električnu energiju i komunalne usluge, propisala nove uslove, neprihvatljive za većinu porodica. Tako je jedan od zahteva za potpisivanje novog ugovora o pravu korišćenja stana bio da korisnici socijalnih stanova obezbede mesečni prihod u iznosu od minimum 75 evra u dinarskoj protivvrednosti po članu domaćinstva. U ponuđenim ugovorima, iznos mesečne obaveze na ime stanarine je iznosio 1,20 evra po metru kvadratnom, što je za korisnike penzija, socijalnih davanja ili privremene naknade za nezaposlena lica sa Kosova, kao i za stanare koji ne ostvaruju prihod, bilo nezamislivo. Zbog odbijanja da pristupe nepovoljnim ugovornim obavezama, OSA je, tokom 2013. godine, tužila trideset tri porodice za iseljenje, a sudski postupci ovih dana dobijaju epilog na njihovu štetu, tako da je u toku sprovođenje iseljenja iz socijalnih stanova. Stanarima socijalnih stanova, među kojima ima dece, starih i bolesnih lica, nije ponuđeno alternativno rešenje i u riziku su da postanu beskućnici.
Postavljanju novih, nepovoljnih uslova za korišćenje socijalnih stanova nisu prethodile konsultacije sa korisnicima socijalnih stanova u cilju pronalaženja rešenja koje bi uvažavalo i njihove potrebe i koje bi sprečilo vođenje dugotrajnih sudskih postupaka.
Na kraju, skrećemo pažnju na to da konsultacije sa građanima predstavljaju zahtev u procesu reforme javne uprave, odnosno ključni segment dobrog upravljanja, a dobra uprava je preduslov za poštovanje ljudskih prava.
Pogledajte medijske priloge:
RTV KV – Trideset tri interno raseljene porodice ostaju bez krova nad glavom.
Roma World – Trideset tri interno raseljene porodice ostaju bez krova nad glavom.
Večernje novosti online - Trideset tri porodice na ulici: raseljeni opet beskućnici?
Info KV Press - Bez kirije - iseljenje
Radio Slobodna Evropa - Na ulici zbog neplaćene kirije
Pogledajte ranije objavljena saopštenja:
Bez rešenja za interno raseljena lica u socijalnim stanovima u Kraljevu
Opštinska stambena agencija u Kraljevu tužila interno raseljena lica radi iseljenja
Dobra uprava je preduslov za poštovanje ljudskih prava – RTV KV
Netransparentnost u donošenju odluka i neuključivanje građana i organizacija civilnog društva za posledicu može imati neustavnost i nezakonitost usvojenih odluka. Učešće javnosti u kreiranju odluka i politika jedan je od fokusa Praxisovog projekta Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu.
Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa, govorila je za RTV KV o značaju uključivanja javnosti u proces odlučivanja.
Pogledajte prilog ovde.
Praxis učestvovao na sastancima o stanju ljudskih prava u Srbiji sa nemačkim parlamentarcem Volkerom Beckom
Sredinom septembra u poseti Srbiji boravio je gospodin Volker Beck, poslanik nemačkog Bundestaga iz redova stranke Zelenih. Sa predstavnicima organizacija civilnog društva održao je sastanake o stanju ljudskih prava u Srbiji i izazovima sa kojima se oni suočavaju u borbi za njihovo ostvarivanje.
Gospodin Beck je bio posebno zainteresovan za teme u vezi sa azilom i migracijama, kao i u vezi sa romskom zajednicom i drugim etničkim manjinama. Sastancima su prisustvovali izvršna direktorka Praxisa Ivanka Kostić, koordinator Programa za antidiskriminaciju i rodnu ravnopravnost Vuk Raičević i saradnik za zaštitu izbeglica i migranata Boris Sijerković, koji su predstavili ključne izazove i probleme sa kojima se suočavaju izbeglice, migranti, tražioci azila i romska zajednica, kao i aktuelne aktivnosti naše organizacije, uključujući i sveobuhvatne rezultate koje smo do sada postigli u borbi za ljudska prava u Srbiji.
- 1
- 2
- 3
POPULARNI TAGOVI
