Segregacija, kao vid diskriminacije po osnovu rasne, nacionalne, klasne ili verske razlike, predstavlja specifičan društveni problem, čija se delikatnost posebno ispoljava u regionu Južne Srbije, gde je brojnost romskog stanovništva izraženija. Na činjenicu da, u poslednjih dvadesetak godina, 90% upisanih učenika OŠ „Vuk Karadžić“ u Nišu čine pripadnici romske nacionalne manjine, a svega dva do tri deteta u jednoj generaciji pripadaju neromskom stanovništvu, kao na jedan od uočljivijih pojavnih oblika segregacije u južnom regionu Srbije, reagovao je Praxis, podnoseći pritužbu instituciji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti protiv Gradske uprave Grada Niša – Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport i Osnovne škole „Vuk Karadžić“ iz Niša, odnosno direktora škole kao odgovornog lica.

Po sprovedenom postupku, poverenica za zaštitu ravnopravnosti izdala je mišljenje. Pored detaljno opisanog toka postupka po predmetnoj stvari, navoda o izjašnjenjima lica na koja se pritužba odnosi (načelnice Uprave za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Gradske uprave grada Niša, direktorke OŠ „Vuk Karadžić“ iz Niša, ali i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja), mišljenjem je utvrđeno činjenično stanje: ne negirajući postojanje segregacije, poverenica ocenjuje da se radi o multidisciplinarnom problemu čije rešavanje zahteva artikulisano dejstvo od strane društveno odgovornih entiteta. Za konkretan slučaj ona daje preporuku o formulisanju i sprovođenju plana mera čijom će se realizacijom prevazići problem segregacije, odnosno prevelikog broja romske dece u OŠ „Vuk Karadžić“ u Nišu, a za čiju realizaciju odgovornost treba da preuzme Uprava za obrazovanje, kulturu, omladinu i sport Gradske uprave Grada Niša.

Međutim, mišljenje i preporuka za rešenje predmetnog slučaja suštinski ne otklanjaju problem segregacije. Činjenica je da se škola o kojoj se u konkretnom slučaju radi nalazi u blizini velikog romskog naselja u Nišu. Sa osloncem na fluktuirajuće odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (koji omogućava građanima da svoju decu upisuju u škole po vlastitom nahođenju, bez ograničenja u izboru školske ustanove), stvoreni su uslovi da nadležne službe mogu, ne istupajući iz okvira zakonskog uređenja, pasivno reagovati na diskriminaciju čija je pojavna manifestacija na opisani način iz godine u godinu sve izraženija.

Posmatrajući navedeni slučaj kao reprezent stanja na terenu ljudskih prava, izvodi se zaključak da bi jedan od osnovnih zadataka u borbi protiv svih oblika diskriminacije trebalo da bude stvaranje čvrste zakonodavne i pravne osnove, gde neće biti uslova za nejednako postupanje prema bilo kojoj ugroženoj društvenoj grupi s osloncem na „slovo zakona“.

Za više informacija videti saopštenje Povernica za zaštitu ravnopravnosti nije utvrdila diskriminaciju, bez obzira na postojanje segregacije u OŠ "Vuk Karadžić" u Nišu