Preuzmite izveštaj: OVDE

Povodom 21. maja, Svetskog dana kulturne raznolikosti za dijalog i razvoj, Centar za istraživanje i razvoj društava IDEAS, Centar za kriznu politiku i reagovanje (CRPC), Danski savet za izbeglice (DRC), Grupa za decu i mlade INDIGO, Humanitarni centar za integraciju i toleranciju (HCIT), Beogradski centar za ljudska prava i Praxis pozivaju na toleranciju, negovanje kulturnih različitosti i nenasilnu komunikaciju. Nažalost, poslednjih meseci u našem društvu primećuje se jasna i povećana upotreba govora mržnje i ksenofobičnih stavova u javnom prostoru prema migrantskoj i izbegličkoj populaciji koja boravi na teritoriji Republike Srbije, a građanima se predstavljaju nedemokratski i diskriminatorni principi kao rešenje nepostojećeg problema.

Celo saopštenje pogledajte OVDE

Ženeva – Beograd, 11-12. maj 2020.godine

Saopštenje preuzeto sa sajta www.unhcr.rs  

UNHCR, Agencija UN za izbeglice apeluje na vlade širom sveta da hitno obrate pažnju na stradanje miliona apatrida i deluju u skladu sa preporukama koje je organizacija danas objavila da bi se osiguralo da budu obuhvaćeni planovima za reagovanje na virus COVID-19.

„Milionima ljudi širom sveta uskraćeni su državljanstvo i prava koja iz njega proističu. Oni ne postoje na papiru i najčešće žive na marginama društva. Zabrinuti smo što u ovim kriznim vremenima, usred globalne pandemije, sada bivaju izloženi ogromnom riziku da budu izostavljeni u planovima za reagovanje,” rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice.

Bez državljanstva, apatridi često nemaju pristup osnovnim uslugama uključujući i zdravstvenoj zaštiti, a sada se može dogoditi da se suoče i sa preprekama u pristupu testiranju na korona virus i lečenju. Drugi se možda neće usuditi da pristupe uslugama iz straha da će ih pravni status vesti u rizik od zatvaranja ili deportacije.

„Moramo da ponovimo da niko nema koristi od isključenosti, a ponajmanje globalni napori da se spreči širenje virusa. Pandemiju je moguće pobediti samo ako svi, bez obzira na njihov pravni status, budu uključeni u planove za reagovanje. Niko ne može biti zaštićen ukoliko nisu svi uključeni, a to znači uključiti i često nevidljive populacije bez državljanstva,” rekao je Grandi.

U izveštajima se navodi broj od oko 3,9 miliona apatrida u 78 zemalja, ali je tačan broj verovatno mnogo veći. Bez zakonskih prava i pristupa uslugama, apatridija ostavlja mnoge ljude u političkoj i ekonomskoj marginalizaciji, diskriminisane i podložne eksploataciji i zloupotrebama.

U mnogim zemljama u svetu, apatridi žive u supstandarnim i neadekvatnim higijenskim uslovima, čime su dodatno izloženi riziku od zaraze. Ograničeni svojim pravnim statusom, mnogi rade u neformalnim sektorima što ih takođe onemogućava da se pridržavaju protokla javnog zdravlja poput samoizloacije ili fizičkog distanciranja.

Većina osoba koje su u opasnosti od apatridije u Republici Srbiji pripadaju romskoj nacionalnoj manjini, a mnogi među njima su izbegli sa KiM. Oni koji žive u neformalnim naseljima ili nezvaničnim kolektivnim centrima suočavaju se sa dodatnom nemogučnošću da se pridržavaju preporuka medicinskih stručnjaka. Mnogi su takođe izgubili ionako oskudna sredstva za život usled ograničenja kretanja.

Osobe izložene riziku od apatridije usled nedostatka ličnih dokumenata ili nemogućnosti da registruju adresu stvarnog prebivališta ostaju nevidljive za sistem i često nemaju pristup javnim službama i pomoći. Partneri UNHCR-a brzo su obezbedili humanitarnu pomoć i intervenisali u slučajevima kada su vlasti vršile diskriminaciju i pozvali nezavisne državne organe da obezbede da građani kojima nedostaju lična dokumenta ili registracija ne budu izostavljeni iz planova reagovanja na virus COVID-19 i oporavka na lokalnom i nacionalnom nivou.

Vlasti bi trebalo da usvoje i sprovedu posebne mere koje ne isključuju ugrožene građane od jednakog pristupa jednokratnoj novčanoj pomoći samo zbog toga što nemaju lične karte. Agencija UN za izbeglice nastavlja da pomaže Srbiji u njenim naporima da smanji broj slučajeva apatridije i da proaktivno zaštiti zdravlje i prava osoba u opasnosti od apatridije, posebno u postojećem reagovanju na virus COVID-19.

U nekim zemljama, znatan broj apatrida takođe se nalazi u dugotrajnom pritvoru čekajući na deportaciju zbog toga što se ne smatraju zakonskim stanovnicima a ne postoji ni zemlja u koju bi mogli biti deportovani. Uz kršenje njihovog prava na slobodu, sada se suočavaju sa povećanim rizikom od infekcije, dok lekari i medicinska udruženja širom sveta izražavaju zabrinutost od potencijalnog širenja virusa COVID-19 unutar ovih centara.

UNHCR je takođe zabrinut zbog mogućnosti da mere za ublažavanje i reagovanje ne rasplamsaju ksenofobiju i diskriminaciju onih koji se smatraju izloženijima riziku od zaraze, obzirom da većina stanovništva u svetu koje ne poseduje državljanstvo pripada manjinskim grupama koje su posebno izložene diskriminaciji.

„Ovaj virus naglašava razorne posledice apatridije jednako kao i hitnu potrebu da se ona iskoreni. Pravo na državljanstvo predstavlja osnovno ljudsko pravo, a u ovim vremenima krize to znači razliku između života i smrti,” rekao je Grandi.

Da bi se osigurala zaštita i uključivanje u planove javnog zdravstva, UNHCR je objavio smernice o politikama i primerima dobre prakse. Neke od preporuka su:

• Učiniti zdravstvene usluge, uključujući i testiranje na virus COVID-19 i lečenje, dostupnim za sve bez obzira na posedovanje državljanstva ili zakonski boravak.

• Podići prepreku između zdravstva i imigracionih službi u ovom periodu da bi se omogućilo apatridima da pristupe uslugama bez straha i rizika da će biti uhapšeni ili pritvoreni.

• Obezbediti uključivanje apatrida u informativne kampanje o virusu COVID-19, imajući u vidu lokacije, jezik i preference u vidovima komunikacije.

• Definisati aktivnosti upisa u matične knjige, uključujući i matične knjige rođenih, kao ‘ključnih’ usluga, omogućavajući njihov rad i smanjujući rizik da ljudi postanu apatridi zbog odsustva pravnih dokaza o identitetu ili pravu na državljanstvo.

• Uzdržati se od pritvaranja apatrida pred deportaciju i razmotriti mogućnost oslobađanja onih koji su pritvoreni iz razloga povezanih sa njihovim statusom lica bez državljanstva.

• Obezbediti da preduzete mere ne dovedu do rasplamsavanja ksenofobije i rasne diskriminacije.

• Dati pakete finansijske pomoći svima koji borave na teritoriji zemlje a koji ispunjavaju kriterijume ugroženosti, bez obzira na njihov pravni status.

Spisak preporuka dostupan je na: www.refworld.org/docid/5eb2a72f4.html

Praxis se prudružio grupi organizacija civilnog društva koje su podnele Ustavnom sudu Republike Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Naredbe o ograničenju kretanja na prilazima otvorenom prostoru i objektima prihvatnih centara za migrante i centara za azil koja je doneta 6. maja 2020. godine. Smatramo da zabrana izbeglicama, tražiocima azila i iregularnim migrantima da izlaze iz prihvatnih centara i centara za azil u Republici Srbiji, propisana ovom naredbom, predstavlja neosnovano i nesrazmerno ograničavanje prava na slobodu i bezbednost ličnosti, odnosno njihovo lišavanje slobode.

Saopštenje možete pogledati OVDE

Evropska mreža za pitanje aptridije (ENS) objavila je izveštaj Registracija rođenja i prevencija apatridije u Evropi: dobre prakse i preostale prepreke. Izveštaj se zasniva na analizama propisa, politika i prakse u 24 evropske države, uključujući i Srbiju, koje su prethodno objavljene u Indeksu apatridije. U izveštaju se prikazuju primeri dobre prakse, ali i prepreke koje sprečavaju upis dece u matičnu knjigu rođenih.

Analiza pokazuje da se u nekim zemljama poštuje većina međunarodnih normi i dobre prakse u vezi sa upisom rođenja, dok u drugim zemljama i dalje postoje prepreke koje sprečavaju ostvarenje prava na upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju.

Srbija je u ovom izveštaju svrstana među najlošije ocenjene zemlje u pogledu mogućnosti upisa u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, pre svega zbog toga što podzakonski akti sprečavaju upis deteta odmah nakon rođenja ako majka deteta ne poseduje lične dokumente, što je u suprotnosti sa normama međunarodnog prava, koje svakom detetu garantuju pravo na upis u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja. U izveštaju se ističe i to da ovaj problem u Srbiji posebno pogađa romsku populaciju.

S druge strane, analiza je pokazala da skoro polovina od 24 posmatrane zemlje ima zakone koji nalažu da se činjenice rođenja svakog deteta mora upisati u matične knjige bez obzira na status roditelja, kao i da se ovi zakoni primenjuju u praksi.

Praxis i ovim povodom poziva nadležna ministarstva da izmene pozakonske akte koji sprečavaju upis u matičnu knjigu odmah nakon rođenja dece čije majke ne poseduju dokumente.

24. septembra 2020. godine, realizovana je, druga po redu, motivaciona radionica u okviru projekta „Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“, koji Grad Kraljevo sprovodi u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Praxis. Ovaj projekat se realizuje u sklopu grant šeme programa "Podrška EU inkluziji Roma - Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma", koji finansira Evropska unija i sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. Cilj radionica je da doprinesu unapređenju socijalnog i ekonomskog položaja romske populacije u Kraljevu, kroz poboljšanje uslova za zapošljavanje podizanjem stručnih kompetencija i konkurentnosti na tržištu radne snage i suzbijanjem diskriminacije u oblasti zapošljavanja Roma i Romkinja.

Na radionici je učestvovalo 20 nezaposlenih lica romske nacionalnosti koja su dobila priliku da se informišu kada je reč pravima u oblasti rada i zapošljavanja podrazumevajući pod tim i mere aktivne politike zapošljavanja koje se odnose na pojedine osetljive društvene grupe. Zahvaljujući saradnji sa ključnim akterima na loklanom nivou, predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje je uzela učešće na radionici i tom prilikom predstavila aktivnosti koje služba sprovodi, a koje doprinose poboljšanju položaja romske nacionalne manjine na tržištu rada.

Na samom početku, prisutni su upoznati sa ciljem realizacije radionice, kao i sa ciljevima i aktivnostima projekta. Učesnici su dobili osnovne informacije o sadržini prava na rad i o značaju aktivne uloge pojedinca u procesu traženja zaposlenja, o mogućnostima i dostupnim resursima u pogledu podizanja i unapređenja stručnih kompetencija, znanja i veština. Značajna pažnja tokom uvodnog obraćanja je posvećena pojmu diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, kao i mehanizmima zaštite. Posebno je naglašeno da je diskriminacija zabranjena i da učesnici, ukoliko se osećaju diskriminisanim, mogu da se obrate nadležnim institucijama u cilju zaštite prava na ravnopravnost. Uvodni deo radionice je uglavnom bio posvećen iskustvima učesnika u pogledu diskriminacije. Učesnici smatraju da je diskriminacija u oblasti zapošljavanja veoma prisutna i da je osnov najčešće pripadnost romskoj nacionalnoj manjini. Pored toga, učesnici su ukazali da ne veruju u institucionalnu zaštitu, kao i da ne znaju za postojanje nezavisnih institucija, poput Poverenice za zaštitu ravnopravnosti ili Zaštitnika građana, niti im je poznat mandat i uloga ovih institucija.

Potom, predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje je predstavila mere, koje se sprovode u cilju podsticanja zapošljavanja osetljivih grupa, poput subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje, kao i programa prekvalifikacija i dokvalifikacija. Predočeni su i programi javnih radova, kao i program funkcionalnog osnovnog obrazovanja, koje predstavlja uslov za sticanje dodatnih kvalifikacija i poboljšanja konkurentnosti na tržištu rada. Takođe istaknut je značaj odnosno neophodnost prijave na evidenciju nezaposlenih lica.

Osim navedenog, predstavnica NSZ je pozvala učesnika da najpre nauče da napišu radnu biografiju i istom prilikom pokazala je primer radne biografije, i objasnila je šta bi jedna radna biografija morala da sadrži. Takođe je skrenula pažnju učesnicima da time što imaju radnu biografiju, povećavaju mogućnost da se zaposle. Kao i u različitim drugim prilikama, i prilikom sastavljanja radne biografije nezaposleni mogu dobiti podršku od svog savetnika za zapošljavanje u NSZ.

Učesnici su tokom radionice ukazali na pojavu “zapošljavanja preko veze”, naročito u vezi sa učešćem u programu javnih radova. Istakli su da, zbog ovakvih pojava, često gube nadu da će pronaći posao. Jedna učesnica je navela da je aplicirala za posao više puta i da nikada nije dobila odgovor. „Svuda ima diskriminacije za posao“, dodala je.

Prisutnima je rečeno da se za svaki vid podrške u procesu traženja posla mogu obratiti svom savetniku u NSZ, kao i da je posebno važno da budu u stalnom kontaktu sa savetnikom. Osim toga, učesnicima je još jednom skrenuta pažnja na važnost njihove aktivne uloge u poboljšanju sopstvenog položaja na tržištu radne snage podrazumevajući pod tim učešće u programima koji su namenjeni podsticanju zapošljavanja. Ukoliko smatraju da su žrtve diskriminacije ili se osećaju diskriminisanim, učesnici su pozvani da se pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, a ukoliko im je u vezi sa tim potrebna podrška mogu se uvek obratiti Praxisu.

In March 2020, Praxis continued providing assistance to refugees/migrants, through information, psychosocial support, referrals to the targeted assistance provided by various organisations/institutions or covering the costs of transport to the asylum and reception centres.

A total of 458 newly arrived refugees/migrants were informed about current situation in Serbia and the region, legal status and available legal options (seeking asylum in Serbia, assisted voluntary return to the country of origin, possibilities of family reunification abroad or resettlement to a third country when possible), accommodation in asylum centres (AC) or transit-reception centres in Serbia, means of transportation to the assigned centres, other rights and available services (medical care, psychosocial support, food, NFIs, various workshops for refugees/ migrants etc.).

The Report covers the first half of March 2020. Due to the rising risk of COVID-19 outbreak and introduced state of emergency, all field activities of Praxis’ Migration Team have been suspended until further notice.

Download the whole Protection Monitoring Report for March 2020 here.

Nevladina organizacija Praxis apeluje na Vladu Republike Srbije da preduzme hitne mere koje bi omogućile da najsiromašniji građani imaju pristup narodnim kuhinjama, paketima hrane i sredstava za ličnu higijenu u svojim lokalnim sredinama, iako ne poseduju lične dokumente (nemaju ličnu kartu ili prijavljeno prebivalište tamo gde faktički žive, nemaju izvod iz matične knjige rođenih ili uverenje o državljanstvu).

Od izbijanja epidemije izazvane virusom COVID-19 i uvođenja vanrednog stanja, najsiromašniji građani suočavaju se sa problemima koji ozbiljno dovode u pitanje njihovu golu egzistenciju. U najtežoj situaciji nalaze se pripadnici romske nacionalne manjine, koji i inače spadaju među najsiromašnije i najmarginalizovanije slojeve stanovništva, ali su, među njima, posebno ugrožene osobe bez ličnih dokumenata kojih je u Srbiji i dalje nemali broj.

Usled trenutnog stanja, u gradovima i opštinama u Republici Srbiji pruža se pomoć u hrani i sredstvima za higijenu ugroženim kategorijama stanovništva: penzionerima sa malim primanjima, licima starijim od 65 godina, korisnicima novčane socijalne pomoći, itd.

Ipak, pristup narodnoj kuhinji, dobijanje jednokratne novčane pomoći, paketa pomoći u hrani i higijenskih paketa uskraćeni su licima koja ne poseduju lična dokumenta ili nemaju prijavljeno prebivalište u mestu gde faktički žive, jer su ona nevidljiva za sistem. Zbog neposedovanja ličnih dokumenata, ova lica ne mogu da ostvaruju osnovna socio-ekonomska prava, jer ne mogu biti evidentirana kao korisnici usluga. Aktuelna raspodela pomoći odvija se prema raspoloživim evidencijama lokalnih organa uprave ili evidenciji Centra za socijalni rad, iz kojih su, zbog neposedovanja dokumenata i nemogućnosti prijave prebivališta, ova lica isključena.

Naglašavamo da ova lica žive na marginama društva, u neformalnim naseljima, bez vode i kanalizacije, u dubokom siromaštvu. Stopa nezaposlenosti među Romima je izuzetno visoka. Najčešće su izdržavali svoje porodice radeći sezonske, povremene i nekvalifikovane fizičke poslove, po pravilu u sivoj zoni i bez obezbeđenih radnih prava, i sakupljanjem sekundarnih sirovina. Nakon izbijanja epidemije i uvođenja vanrednog stanja ostali su bez ikakvih prihoda, kako zbog drastično smanjene ponude poslova kojima su se inače bavili, tako i zbog ograničenja mogućnosti kretanja i straha od infekcije virusom korona. Time su ostali i bez sredstava za najosnovnije životne potrebe, što će neminovno dovesti do gladi, pada imuniteta i bolesti, a posledično i do povećanog rizika od oboljevanja od virusa korona. Građani koji su silom prilika prinuđeni da nastave sa sakupljanjem sekundarnih sirovina, svakodnevnim izlaskom na ulice izloženi su riziku od zaraze i nevoljno ugrožavaju i javno zdravlje.

Stoga apelujemo na Vladu Republike Srbije da preduzme hitne mere, kako bi se licima koja ne poseduju lična dokumenta i ne nalaze se u evidencijama lokalnih organa uprave i centara za socijalni rad, omogućilo da dobijaju obroke u narodnim kuhinjama, pakete pomoći u hrani i sredstvima za higijenu u sredinama u kojima faktički žive.

U vreme kada se zbog pandemije virusa COVID 19 ceo svet suočava sa velikim izazovom, posebno su ugrožene osobe bez državljanstva i lica u riziku od apatridije, kojima je i u redovnim okolnostima pristup mnogim pravima uskraćen ili znatno otežan. Ova lica se danas i u Srbiji nalaze u jako teškom položaju, jer ne mogu da se bave poslovima kojima bi obezbedili makar minimalne prihode, dok im usluge socijalne i zdravstvene zaštite uglavnom nisu dostupne. Najčešće se radi o pripadnicima romske nacionalne manjine i stanovnicima neformalnih naselja.

Danas je Evrospka mreža za pitanja apatridije (ENS) objavila ažuriran Index apatridije, koji sadrži nove informacije o situaciji u Srbiji. Indeks apatridije je onlajn alatka koja procenjuje kako zemlje u Evropi štite lica bez državljanstva i šta rade na sprečavanju i smanjenju apatridije. Indeks je prva takva alatka koja pruža sveobuhvatnu komparativnu anallizu i trenutno obuhvata 24 evropske države, uključujući Srbiju. On omogućava korisnicima da lako uoče koje oblasti zakona, politika i prakse države mogu unaprediti.

U Indexu se ocenjuje da je tokom 2019. godine u Srbiji došlo do izvesnog napretka u zaštiti lica bez državljanstva, odnosno u prevenciji i smanjenju pojave apatridije, ali da određeni problemi i dalje postoje, pošto još uvek nije usvojena procedura za utvrđivanja statusa lica bez državljanstva, a nisu otklonjene ni sve pepreke u vezi sa upisom u matičnu knjigu rođenih.

U oktobru 2019. počeo je da se primenjuje Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji među korisnike svrstava i lica bez državljanstva. Međutim, pitanje je kako će ova lica da dokažu svoj status. Takodje, upitno je kao će da dokažu da ispunjavaju uslove za dobijanje besplatne pravne pomoći. Pored navedenog, zakon ne propisuje da pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju lica koja su zadržana u prihvatilištu za strance.

Index je dopunjen novim podacima o pristupu pravu na državljanstvo, upisu u matičnu knjigu rođenih i prevenciji apatridije među decom. Navodi se da u Srbiji ne postoji olakšana procedura za sticanje državljanstva za apatride, kao i da se deci izbeglica rođenoj u Srbiji ne garantuje pravo na državljanstvo. Novi podaci o načinu upisa činjenice državljanstva ukazuju na rizik od pojave apatridije, pošto se deci stranih državljana koja su rođena u Srbiji neretko pogrešno upisuje državljanstvo njihovih roditelja, iako to državljanstvo zapravo nisu stekla.

U vezi sa sprečavanjem apatridije, kao pozitivno se ocenjuje to što su u oktobru 2019. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Zaštitnik građana i UNHCR potpisali Sporazum razumevanju o daljoj saradnji na rešavanju problema pripadnika romske nacionalne manjine u ostvarivanju prava na upis u matičnu knjigu rođenih.

28. februara 2020. godine u Kraljevu je održana radionica za nezaposlene Rome i Romkinje u cilju osnaživanja romskog stanovništva da lakše pristupi tržištu rada. Radionica je jedna od aktivnosti na projektu „Unapređenje položaja Roma i Romkinja na tržištu rada u Kraljevu“, koji Grad Kraljevo sprovodi u partnerstvu sa nevladinom organizacijom Praxis. Ovaj projekat se realizuje u sklopu grant šeme programa "Podrška EU inkluziji Roma- Osnaživanje lokalnih zajednica za inkluziju Roma", koji finansira Evropska unija i sprovodi Stalna konferencija gradova i opština.

Cilj radionica je da doprinesu unapređenju socijalnog i ekonomskog položaja romske populacije u Kraljevu, kroz poboljšanje uslova za zapošljavanje podizanjem stručnih kompetencija i konkurentnosti na tržištu radne snage i suzbijanjem diskriminacije u oblasti zapošljavanja Roma i Romkinja.

Na radionici je učestvovalo 23 nezaposlena lica romske nacionalnosti koja su dobila priliku da se informišu kada je reč pravima u oblasti rada i zapošljavanja podrazumevajući pod tim i mere aktivne politike zapošljavanja koje se odnose na pojedine osetljive društvene grupe. Posebno je skrenuta pažnja na projektom planirane obuke za šivače namenjene Romkinjama i koristi koje uključivanje može značiti za Romkinje u pogledu jačanja njihovih kompetencija i položaja na tržištu rada. Pored toga, učesnici su imali priliku da prošire svoja znanja u vezi sa pojavom diskriminacije u oblasti rada i zapošljavanja, najčešćim oblicima diskriminacije i mehanizmima zaštite prava na ravnopravnost.

Zahvaljujući saradnji sa ključnim akterima na loklanom nivou, predstavnice Nacionalne službe za zapošljavanje su uzele učešće na radionici i tom prilikom predstavile aktivnosti koje služba sprovodi, a koje doprinose poboljšanju položaja romske nacionalne manjine na tržištu rada. S tim u vezi, predstavljeni su svi aktuelni pozivi i programi čiji je cilj povećanje stručnih kompetencija u cilju poboljšanja položaja na tržištu radne snage. Kako je među učesnicima bio veći broj onih koji nisu završili osnovno obrazovanje, predstavljen je program funkcionalnog obrazovanja odraslih, kao i značaj uključivanja u pomenuti program. Takođe su predstavljene mere aktivne politike zapošljavanja za teže zapošljive kategorije građana poput subvencija za zapošljavanje i samozapošljavanje. Niko od prisutnih učesnika do sada nije bio uključen u pomenute mere. U razgovoru sa njima moglo se zaključiti da ne razumeju potpuno svrhu ovih mera, kao i da im je potrebna dodatna podrška u pogledu informisanja o samim merama, kao i u pogledu uključivanja. Osim toga, uočljivo je nepoverenje koje imaju kada je reč o radu institucija. Većina učesnika radionice je prijavljena na evidenciju NSZ, ali je je motiv prijave kod većine njih ostvarivanje drugih socioekonomskih prava, a ne traženje zaposlenja. Kada je reč o subvencijama za samozapošljavanje prisutni su istakli da bi trebalo obezbediti intenzivniju i kontinuiranu podršku i mentorstvo kako bi, ukoliko subvencija bude odobrena, započeti biznis bio održiv. Istaknuto je da se subvencije za samozapošljavanje dodeljuju za obavljanje uslužnih i proizvodnih delatnosti. Ipak, Romi mogu konkurisati za podršku za započinjanje sopstvenog posla i u oblasti trgovine što je motivisano činjenicom da se tradicionalno bave trgovinom zbog čega su razvili posebne veštine i znanja u toj oblasti.

Učesnici su bili zainteresovani da čuju više informacija u vezi sa sprovođenjem projektom planiranih obuka za šivače tako da je tome posvećena posebna pažnja tokom radionice. Takođe su izrazili strah u vezi sa mogućim gubitkom prava na socijalna novčana primanja ukoliko se uključe u program obuke. Ovo samo ukazuje na dugoročno siromaštvo i zavisnost od sistema socijalne zaštite što je uslovilo odustvo proaktivnosti i lične motivacije.