Dečji, rani i prinudni brakovi
U načelu, brak je zajednica između dve odrasle i ravnopravne osobe. Dečji brak je “brak” u kojem je barem jedan od partnera mlađi od 18 godina. Ova štetna tradicionalna praksa predstavlja grubo kršenje prava dece, i posebno je pogubna za razvoj i život devojčica. Prema istraživanju koje je sproveo UNICEF 2014. godine, ova praksa je u Srbiji zastupljena pretežno kod romske populacije. Prema njihovim podacima procenat devojčica koje su stupile u brak pre navršenih 18 godina života je 57%, dok procenat devojčica mlađih od 15 godina koji je stupio u dečiji brak iznosi čak 18%.
Zbog ranog stupanja u brak, najčešće u vanbračne zajednice, dečacima i devojčicama je uskraćeno detinjstvo, prilika da se druže, školuju, razvijaju i pravo da sami biraju. Ova pojava posebno šteti devojčicama, njima je narušeno fizičko i psihičko zdravlje jer stupanje u dečji brak ugrožava njihovo reproduktivno i seksualno zdravlje zbog rizičnih trudnoća u ranom dobu. Takođe, izložene su riziku od ekonomske i seksualne eksploatacije zbog zavisnog položaja u koje ih stavlja patrijarhalna kultura i tradicija.
Neki od osnovnih uzroka ove prakse su pre svega siromaštvo, činjenica da se dečji brakovi smatraju delom romske tradicije i predstavljaju prihvaćenu praksu, kao i nizak nivo obrazovanja. Dečji brakovi za posledicu imaju nastavak začaranog kruga siromaštva i prekid obrazovanja. Takođe, dečji, rani i prinudni brakovi povećavaju rizik od apatridije, jer mlade majke koje nisu upisane u matične evidencije rođenih i državljanstva, nisu u mogućnosti da upišu činjenicu rođenja i državljanstva svoje dece.
U cilju sprečavanja i eliminisanja pojave dečjih brakova, neophodno je, pre svega, unaprediti rad i saradnju relevantnih institucija, kao što su škole, centri za socijalni rad, policija i tužilaštvo. Takođe, potrebno je edukovati zaposlene u nadležnim institucijama da prepoznaju i reaguju na ovaj problem bez predrasuda i diskriminacije. Pored toga, potrebno je uvrstiti mere i aktivnosti za sprečavanje i eliminaciju dečjih brakova u lokalne akcione planove i obezbediti njihovo dosledno sprovođenje u praksi. Takođe, potrebno je iz Porodičnog zakona izbaciti odredbu po kojoj sud može dazvoliti sklapanje braka i maloletnom licu koje je navršilo 16 godina života a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost, potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.
Da bi se problem dečjih, ranih i prinudnih brakova iskorenio, potrebno je posmatrati ove brakove kao kršenje dečjih prava, a ne kao tradicionalnu praksu unutar jedne zajednice. Domaće i međunarodno zakonodavstvo propisuje da država ima obavezu da štiti prava dece, te tradicija ne može biti izgovor za nepoštovanje zakona.
Praxis je uključen u edukaciju, podizanje svesti i javno zagovaranje za prevenciju dečjih brakova od 2015. godine. Od 2017. Godine, uz podršku UNHCR-a Praxis sprovodi radionice sa decom školskog uzrasta sa ciljem prevencije dečjih brakova. U 2019. godini ove radionice je pohađalo više od 200 dečaka i devojčica iz više mesta u Srbiji, sa ciljem da se kroz interaktivni rad sa decom, ona upoznaju sa fenomemom i štetnim posledicama dečjih brakova. Pored ovih radionica, u 2019. godini preko 250 dece i preko 90 roditelja je učestovalo na radionicama koje su održane uz finansijsku pomoć GIZ-a na kojima je, pored tema profesionalne orijentacije i važnosti nastavka obrazovanja, Praxis targetirao i problem dečjih brakova kao jedan od glavnih uzročnika osipanja dece iz obrazovanja. Uz sve mere predostrožnosti usled trenutne epidemiološke situacije, i ove godine nastavljamo sa radionicama sa decom osnovnoškolskog uzrasta u cilju podizanja svesti o štetnim efektima dečjih brakova.
