Tokom jula, broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim  svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao, dosezao je 250 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. 

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 191 novopridošla izbeglica/migrant (106 odraslih i 85 maloletnih) dobila relevantne informacije, što je manje nego prethodnog meseca kada smo informisali 279 novopridošlih izbeglica/migranata. Od ukupnog broja novopridošlih, 110 osoba (57,6%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 4 novopridošle izbeglice/migranta je bilo iz Sirije (2,1% od ukupnog broja), 2 izbeglice/migranata je došlo iz Iraka (1%), sto je značajno umanjenje u odnosu na prethodni period. Iz Pakistana je došlo 54 izbeglice/migranta (28,3%), mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz Irana je pristiglo ukupno 10 izbeglica/migranata (5,2% od ukupnog broja), a 1 novopridošla izbeglica/migrant je došla iz Maroka (0,5%).  Iz ostalih zemalja, Bangladeša, Indije, Kine, Nepala, Kube i Gvineje je pristiglo ukupno 10 (5,2%) izbeglica/migranata. 

Porodice koje čekaju registraciju ili prevoz do azilnih i prihvatnih centara u koje su upućene i dalje su imale mogućnost da noć provedu u Miksalištu. Odrasli muškarci su noć provodili na otvorenom, u parkovima ili na železničkoj stanici. Organizovani prevoz do azilnih i prihvatnih centara, kao i u prethodnom izveštajnom periodu, ne postoji. Situacija na terenu, koja se odnosi na hranu, odeću i medicinsku pomoć,  je nepromenjena:  nema organizovane distribucije hrane i odeće van Centra za azil Krnjača i Prihvatnog centra Obrenovac; medicinske organizacije nisu prisutne tokom popodnevnih časova.      

Preuzmite izveštaj ovde.

Equal Rights Trust (ERT), Udruženje građana Praxis (Praxis) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) pozivaju advokate i advokatkinje da se prijave ako žele da učestvuju u Programu strateškog parničenja za pravnike u Srbiji kako bi koristili strateško parničenje u okviru domaćeg pravosudnog sistema radi ostvarivanja prava na ravnopravnost i zabranu diskriminacije. Rok za podnošenje prijava je 30. septembar 2017.

Izabrani advokati i advokatkinje će biti odgovorni za:

• sve pripreme koje su potrebne za pokretanje postupka, uključujući:
• prikupljanje dokaza i vođenje intervjua;
• razmatranje relevantnog zakonodavstva; 
• sastavljanje podnesaka, uključujući razradu argumentacije i korišćenje međunarodnog i komparativnog prava koje je relevantno za određeni slučaj; 
• sva pojavljivanja na sudu i
• svu komunikaciju sa klijentom. 

Svaki advokat/advokatkinja će dobiti honorar od 800 EUR da pokrije troškove parničenja u okviru domaćeg pravosudnog sistema.  

Pročitajte više o pozivu ovde. 

U okviru projekta „Unapređenje zakonskog okvira i politika za ostvarivanje ravnopravnosti i monitoring njihove primene u praksi“, finansiranog od strane Evropske unije, koji Praxis realizuje sa Equal Rights Trust iz Londona i Sandžačkim odborom za zaštitu ljudskih prava i sloboda, pet organizacija civilnog društva dobilo je sredstva za sprovođenje monitoringa i dokumentovanja slučajeva diskriminacije u Srbiji.

Svrha sredstava, predviđenih podgrantovima u prosečnom iznosu od 5.000 evra, je dokumentovanje slučajeva diskriminacije i neravnopravnosti u Srbiji koja još uvek nisu detaljno istražena, kroz prikupljanje kvantitativnih dokaza slučajeva i oblika diskriminacije, kao i subjektivnih iskustava žrtava diskriminacije. 

Putem javnog poziva, objavljenog u maju ove godine, blagovremeno su dostavljene 32 prijave za dodelu sredstava. Kriterijumi za izbor su bili:

• prethodno iskustvo u istraživanju i izveštavanju u oblasti ljudskih prava; 
• legitimitet  među grupama u nepovoljnom položaju i adekvatna pristupačnost takvim grupama;
• sposobnost da se adekvatno upravlja dodeljenim sredstvima; 
• relevantnost predloženog načina monitoringa i dokumentovanja i geografska pokrivenost;
• da li je predložena tema za monitoring i dokumentovanje bila slabo istražena u prošlosti i
• inkluzivnost i korišćenje integrativnih pristupa. 

Izabrane organizacije civilnog društva sprovodiće monitoring i dokumentovanje slučajeva dsikriminacije do januara 2018. godine, u sledećim sferama:

1. Da se zna! će usmeriti svoj rad na slučajeve diskriminacije LGBT+ osoba u oblasti zdravstva u pet gradova u Srbiji: Niš, Kragujevac, Novi Sad, Novi Bečej i Prokuplje.

2. Romi istraživači fokusiraće svoj rad na nezaposlene, mlade Rome, prijavljene na tržište rada, na prostoru Južno-bačkog okruga, sa posebnim naglaskom na diskriminaciju po osnovu starosne dobi, pola, nivoa obrazovanja, etničke i verske pripadnosti, invaliditeta i seksualnog opredeljenja.

3. NEOSTART će svoj rad sprovesti u Kazneno-popravnom zavodu Beograd u Padinskoj skeli i Okružnom zatvoru Beograd, sa ciljem identifikovanja slučajeva diskriminacije sa kojima se susreću osuđena lica koja su povratnici, odnosno imaju iskustvo izlaska na slobodu i bili su žrtve nekog oblika diskriminacije.  

4. Mreža Odbora za ljudska prava u Srbiji CHRIS fokusiraće svoj rad na diskriminaciju Romkinja, koje su ujedno i osobe sa invaliditetom, u oblasti zdravstva i socijalne zaštite, u sledećim mestima u Srbiji: Bujanovcu, Vladičinom Hanu, Vranju, Nišu, Vlasotincu, Lebanu, Negotinu, Zaječaru, Boru, Valjevu, Lazarevcu, Draginju, Novom Pazaru, Prijepolju i Tutinu.

5. Udruženje studenata sa hendikepom pratiće u kojoj meri su studenti sa hendikepom diskriminisani na visokoškolskim ustanovama državnih i privatnih fakulteta u Beogradu.

Na taj način, biće osigurano da se slučajevi diskriminacije identifikuju i dokumentuju i da se žrtvama diskriminacije obezbedi adekvatna zaštita.

Dana 28. jula 2017. godine, održan je informativni  sastanak sa predstavnicima medija u cilju ukazivanja na značaj reforme javne uprave i uloge medija u tom procesu u prostorijama Gradske uprave Grada Kraljeva. Sastanak je održan kao deo aktivnosti na projektu Doprinos reformi javne uprave u Kraljevu, koji Praxis sprovodi u okviru Projekta unapređivanja kapaciteta civilnog društva Zapadnog Balkana za praćenje reforme javne uprave (WeBER), koji finansira Evropska unija, a sufinansira Kraljevina Holandija.

Marija Dražović, pravna savetnica Praxisa, upoznala je učesnike sa značajem koji reforma javne uprave ima u procesu pridruživanja EU, kao i da predstavlja jedan od prioritetnih zadataka koje Srbija treba uspešno da savlada u tom procesu. Skrenuta je pažnja da kriterijumi za proširenje EU prepoznaju i naglašavaju potrebu da država izgradi nacionalnu javnu upravu koja ima kapacitet da sledi principe dobre uprave i da delotvorno prenosi i sprovodi pravne tekovine EU (acquis communautaire). 

Imajući u vidu značaj uloge koju mediji imaju u smislu praćenja i izveštavanja o složenom procesu reforme uprave, odnosno o napretku i izazovima predstavljeni su SIGMA principi javne uprave i predstavnici medija su pozvani da se upoznaju sa sadržinom principa i okvirom za monitoring koji omogućavaju praćenje razvoja napretka tokom vremena.

Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa, govorila je o ulozi koju organizacije civilnog društva i mediji imaju i istakla njihov značaj da kroz odgovorno i informisano praćenje i izveštavanje podižu nivo svesti i informisanosti građana o napretku reformi i njihovom značaju za proces evropskih integracija. 

Ako se osvrnemo na fazu izrade zakona, kao glavnog instrumenta politike, primetno je da se neretko realizuje bez dovoljne prethodne analize i procene uticaja efekata propisa, bez sprovođenja javne rasprave i uključivanja građana. Istraživanja ukazuju da je tek za svaki deseti propis organizovana javna rasprava, dok procenat usvajanja zakona po hitnom postupku  iznosi više od 70%, što se ne može opravdati izgovorom da dinamika procesa evropskih integracija zahteva usvajanje propisa po hitnom postupku. U tom smislu je primetan i sužen prostor za učešće organizacija civilnog društva, a utisak je da javne vlasti prepoznaju  njihov značaj samo zbog potrebe da ispune očekivanja EU, a ne zato što smatraju da je to uslov funkcionalne demokratije.

Uloga medija, kao pokretača javne debate, u oblasti reforme javne uprave nije dovoljno razvijena, kako zbog finansijske nestabilnosti, tako i zbog nedovoljno podsticajnog okruženja za istraživanje specifičnih tema, što je posebno slučaj sa lokalnim medijima.

Na kraju su predstavnici medija istakli da prepoznaju značaj njihovog učešća u procesu reforme javne uprave, ali i nizak stepen svesti građana o efektima koje uspešne reforme imaju na njihov svakodnevni život.  

Zaključeno je da su brojni izazovi sa kojima se civilno društvo i mediji suočavaju u reformi javne uprave, tako da je veoma značajno jačati njihove kapacitete kako bi bili efikasni „monitori“ i aktivni učesnici u procesu reformi.

Preuzmite: Pozivno pismo i Dnevni red

Medijske objave: Ibarske novosti

                         RTV KV

                         KRUG PORTAL

Tokom juna, broj izbeglica/migranata svakodnevno prisutnih u Beogradu je značajno smanjen u odnosu na period pre relokacije osoba koje su spavale na otvorenom u prihvatne i centre za azil. Broj izbeglica/migranata prisutnih u Beogradu, koje je Praxisov terenski tim svakodnevno viđao i sa kojima je razgovarao dosezao je 300 izbeglica/migranata dnevno. Pored novopridošlih izbeglica/migranata, bilo je i onih koji su smešteni u Centru za azil Krnjača i Prihvatnom centru Obrenovac, kao i onih koji su se u Beograd vratili nakon neuspešnih pokušaja prelaska hrvatske, mađarske ili rumunske granice. 

Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu u okviru kojih je ukupno 279 novopridošlih izbeglica/migranata (184 odraslih i 95 maloletnih) dobilo relevantne informacije, što je približno isto kao i prethodnog meseca. Od ukupnog broja novopridošlih, 95 osoba (34,1%) su bile izbeglice/migranti iz Avganistana.  Ukupno 13 novopridošlih izbeglica/migranata je bilo iz Sirije (4,7% od ukupnog broja). Iz Iraka je pristiglo ukupno 57 izbeglica/migranata (20,4%), uglavnom porodice, što predstavlja značajno uvećanje u odnosu na raniji period. Iz Pakistana je došlo ukupno 45 izbeglica/migranata (16,1%), mahom muškarci i maloletnici bez pratnje, što je bio slučaj i u prethodnom periodu. Iz ostalih zemalja, Šri Lanke, Bangladeša, Indije, Vijetnama, Somalije, Komorskih ostrva, Kine, Mongolije, Palestine, Gane, Turske i Libije je pristiglo ukupno 49 izbeglica/migranata (17,6%). 

Od početka juna, samo jedna od nevladinih organizacija koje rade u Beogradu je prisutna tokom noći, Centar za integraciju mladih. Zahvaljujući njima, žene i deca koja čekaju na registraciju i upućivanje u prihvatne i centre za azil,  imaju mogućnost da provedu noć u Miksalištu. Odrasli muškarci koji su čekali na registraciju, provodili su noć na otvorenom. Praxisov terenski tim je svakog jutra viđao između 15 i 50 osoba u parkovima u blizini glavne autobuske stanice.  Posebnu zabrinutost u ovom periodu predstavlja nepostojanje organizovanog prevoza do prihvatnih i centara za azil za novopristigle izbeglice/migrante, ali i za izbeglice/migrante koji borave u Prihvatnom centru Obrenovac. Pored toga, organizacije koje pružaju medicinsku pomoć rade u Beogradu u smanjenom obimu u odnosu na raniji period, tako da u popodnevnih časovima, na terenu u Beogradu nema prisutnog medicinskog osoblja.

Preuzmite izveštaj ovde.

18-19. maj 2017. godine

Grupa nacionalnih partnerskih mreža (NPN) Eurochild-a, koja okuplja 20 mreža i predstavlja ukupno 2.000 organizacija koja se bave pitanjima dečjih prava širom Evrope, održala je dvodnevni sastanak u Briselu. Mrežu organizacija za decu Srbije (MODS)je predstavljala Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica Upravnog odbora MODS-a. Tom prilikom, Jasmina je izabrana za predsedavajuću Grupe nacionalnih partnerskih mreža sa dvogodišnjim mandatom.

Prvi dan sastanka je bio posvećen izgradnji kapaciteta za javno zagovaranje prava dece izbeglica i migranata uključivanjem prava deteta u sve politike i prakse na nivou EU i na nacionalnom nivou. Cilj Eurochild-a je da se zalaže da EU podstakne države članice da ojačaju svoje sisteme za zaštitu dece kako bi ih prilagodili specifičnim potrebama dece migranata i izbeglica. S tim ciljem, Eurochild trenutno sarađuje sa drugim evropskim mrežama koje imaju veću ekspertizu u oblasti migracija. Neke od mreža sa sedištem u Briselu, Missing Children Europe (Nestala deca Evropa), Platform for International Cooperation on Undocumented Migrants (Platforma za međunarodnu saradnju u vezi sa migrantima bez dokumenata) i European Council on Refugee and Exiles (Evropski savet za izbeglice i prognane),  podelile su svoja iskustva u oblasti zagovaranja prava migranata i izbeglica. Naglasile su da je delovanje na nacionalnom nivou od ključnog značaja za poboljšanje položaja dece migranata i izbeglica. Instrumenti EU, kao što je Saopštenje o zaštiti dece u migracijama, treba da „izađu iz Brisela” i postanu poznati na nacionalnom i lokalnom nivou: postoje alati koji se mogu koristiti za podsticanje organa na nacionalnom nivou da primenjuju politike. Evropska komisija trenutno revidira i ažurira Priručnik o povratku: postoji rizik od snažnijih mera za promovisanje povratka, tako da treba nadzirati kako će vlade reagovati na to.

Pored toga, Eurochild, u partnerstvu sa organizacijom SOS Children’s Villages International, trenutno priprema Zbirku studija slučaja o integraciji dece migranata i izbeglica širom Evrope. Stoga su na sastanak pozvani neki od saradnika koji su doprineli sastavljanju ove zbirke kako bi predstavili svoje projekte i praksu, istakli postignuća, ali i izazove i naučene lekcije. Marion Macleod iz organizacije Children in Scotland, UK, predstavila je dva primera u kojima su primenjeni različiti pristupi: prvi je Škotska služba starateljstva, partnerstvo između Škotskog saveta za izbeglice i Aberloura, preko koje se mladima dodeljuje staratelj, a drugi je inicijativa lokalnih organa za pronalaženje porodica za mlade tražioce azila bez pratnje, koja se oslanja na verske zajednice i kulturne grupe. Barbora Messova iz Koalicije za decu Slovačka predstavila je glavne izazove i naučene lekcije u zagovaranju prava dece migranata i izbeglica na lokanom nivou, sa posebnim fokusom na maloletnike bez pratnje čije su porodice u pritvoru. Barbora je naglasila značaj prilagođavanje jezika i metoda u zavisnosti od relevantnog aktera koji će se angažovati, kako bi javno zagovaranje imalo jači efekat. Daria Crimella iz organizacije Fondazione Albero della Vita, Italija, predstavila je projekat “Un Faro in Città”, koji podrazumeva osnivanje prihvatnog centra u Milanu kako bi se podržala nezavisnost i integracija porodica. Projekat je usmeren na dve oblasti intervenisanja: ispunjavanje potreba korisnika, kao što je smeštaj, ishrana i zdravstvena pomoć, kao i osnaživanje porodica pružanjem psihološke i pravne pomoći. 

Drugi dan sastanka je bio usmeren na budućnost Evropske unije, uključujući i Belu knjigu Evropske komisije o budućnosti Evrope, uticaj Bregzita, Evropski stub socijalnih prava i Proces evropskog semestra. Réka Tunyogi, rukovoditeljka Odeljenja za javno zagovaranje Eurochild-a, predstavila je najnovija dešavanja na nivou EU i njihov mogući uticaj na dečja prava, sa posebnim osvrtom na Belu knjigu o budućnosti Evrope, Evropski stub socijalnih prava i Paket za ravnotežu između posla i privatnog života. Takođe je predstavila Evropski semester, kao proces u kojem se prati napredovanje država članica ka ostvarenju ciljeva Evropa 2020 i koji predstavlja važan alat za javno zagovaranje dečjih prava na nivou EU i na nacionalnom nivou.  

Sledeći sastanak Grupe NPN Eurochild-a će se održati 11. oktobra 2017. u Beogradu, nakon čega će biti održana međunarodna konferencija „Ulaganje u decu“ 12. oktobra 2017.

Praxis je, u saradnji sa organizacijama Institute on Statelessness and Inclusion, European Network on Statelessness i European Roma Rights Centre, u okviru trećeg ciklusa Univerzalnog periodičnog pregleda, Savetu za ljudska prava podneo prilog koji se odnosi na preostale probleme u oblasti sprečavanja apatridije i zaštite lica bez državljanstva u Srbiji. Prilog ukazuje na prepreke u vezi sa obezbeđivanjem blagovremenog upisa činjenice rođenja deteta u matične evidencije, na teškoće u vezi sa sticanjem državljanstva za decu rođenu u Srbiji koja nemaju pravo na državljanstvo druge države, kao i na problem osoba koje su bile upisane u matične knjige koje su uništene tokom sukoba na Kosovu 1999. godine ili se smatraju nedostupnim organima Srbije.

Budući da bi Srbija uskoro mogla da dobije nov Zakon o strancima, prilog ukazuje i na trenutnu verziju Nacrta zakona o strancima čije odredbe o određivanju i produžetku imigracionog pritvora diskriminišu lica bez državljanstva i čine ih podložnijim proizvoljnom pritvaranju. Prilog podseća i na teškoće koje mogu proisteći zbog nepostojanja procedure za utvrđivanje statusa lica bez državljanstva.

Najzad, prilog sadrži jasne preporuke podesne da obezbede blagovremeni upis činjenice rođenja svakog deteta i doslednije poštovanje prava na državljanstvo, kao i da olakšaju pristup garantovanim pravima licima koja su ostala bez državljanstva i da ih zaštite od dugotrajnog ili proizvoljnog lišavanja slobode.

Preuzmite prilog ovde.

Tokom maja i juna 2017. godine, Praxis je održao četiri radionice sa devojčicama i dečacima uzrasta od 10 do 14 godina na temu prevencije i eliminacije dečjih, ranih i prinudnih brakova i ranog osipanja romskih učenika/ca iz obrazovnog sistema, u  OŠ „Jovan Cvijić“ u Kostolcu, OŠ „Boško Palkovljević Pinki“ i OŠ „Sutjeska“ u Beogradu,  i OŠ „Aleksandar Stojanović – Leso“ u Novom Pazaru. Radionicama je prisustvovalo preko 120 dečaka i devojčica.

Radionice predstavljaju deo aktivnosti usmerenih na prevenciju i eliminaciju dečjih, ranih i prinudnih brakova, koje se već treću godinu zaredom sprovode u okviru projekta „Pravna pomoć licima u riziku od apatridije“ finansiranog od strane UNHCR-a. Tokom 2017. godine, Praxis će održati ukupno 12 radionica, sa idejom da zajedno sa decom pokrene temu dečjih, ranih i prinudnih brakova kroz diskusiju o uzrocima i posledicama ranog osipanja iz obrazovnog sistema, a potom ih kroz sagledavanje uzroka i posledica ove štetne tradicionalne prakse osnaži da joj se odupru. 

Tokom prvog kruga radionica, kroz popunjavanje upitnika usmerenog na očekivanja devojčica i dečaka od roditelja i škole, kao i kroz razgovor o ranom napuštanju škole, još jednom se došlo do zaključka da dečji, rani i prinudni brakovi jesu jedan od uzroka ranog osipanja dece iz obrazovnog sistema. Pored toga, pokazalo se da većina dece nije informisana o ulozi pedagoškog asistenta kao i o njegovom prisustvu u školi. U drugom delu radionice, dečaci i devojčice su kroz crtež prikazivali razloge zbog kojih neko ne dolazi u školu i kako izgleda dan nekoga ko više ne ide u školu. Na osnovu ilustracija, nameće se zaključak da deca uglavnom napuštaju školovanje zbog pomoći roditeljima u obezbeđivanju finansijskih sredstava, odlaska u inostranstvo, kao i zbog rane udaje. Ipak, sva tri razloga su u uskoj sprezi sa siromaštvom. Tako, kao razlog rane udaje navode siromaštvo primarnih porodica, odnosno pritisak roditelja koji opet korelira sa siromaštvom. Zanimljiv podatak je i da su, sudeći po crtežima, uglavnom devojčice te koje napuštaju školu. Crteži takođe pokazuju da devojčice/dečaci koji su napustili školu jako pate zbog toga, pa su tako na crtežima prikazani kao tužni i uplakani, a veliki broj njih je nakon napuštanja škole prikazan kako obavlja fizičke poslove.

Ove radionice su samo inicijalni deo rada Praxisa sa decom na temu dečjih, ranih i prinudnih brakova, ali su svakako postavile dobre osnove za dalji rad, i jasno ukazale na postojanje ovog problema koji korelira sa siromaštvom i ranim napuštanjem školovanja. Tokom narednih radionica, glavni fokus biće na prevenciji dečjih, ranih i prinudnih brakova kroz definisanje uzroka i posledica.

Praxis, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i the Equal Rights Trust (ERT) traže dva konsultanta za istraživanje i izradu izveštaja o primeni zakonskog okvira i politika za ostvarivanje ravnopravnosti u Srbiji.

Potrebna su dva konsultanta sa odličnim poznavanjem srpskog i engleskog jezika, stručnim znanjem antidiskriminacionog zakonodavstva u Srbiji i sa iskustvom u sprovođenju istraživanja na terenu. Prednost će imati zajedničke prijave dva kandidata koji imaju prethodno iskustvo u zajedničkom radu, ali će se razmatrati i pojedinačne prijave.

Svaki od konsultanata imaće pravo na naknadu u iznosu između 3,000 EUR i 6,000 EUR, a tačan iznos naknade biće utvrđen u skladu sa podelom obaveza između konsultanata. 

Rok za podnošenje prijava je 31. jul 2017. godine u 12h. Izabrani kandidati bi trebalo da započnu rad na istraživanju početkom avgusta 2017. godine. Prvi nacrt izveštaja trebalo bi da bude dostavljen sredinom novembra 2017. godine, a konačni nacrt izveštaja sredinom februara 2018. godine.

Preuzmite oglas za konsultantske usluge ovde.