Nasilje u porodici

Praxis

Praxis

Redovna godišnja Skupština Mreže organizacije za decu Srbije održana je u od 9. do 10. novembra 2019. godine u Kragujevcu.

Sednicom skupštine predsedavala je Iva Eraković, izvršna direktorka Prijatelja dece Srbije. Skupština je tokom radnog dela najpre razmatrala Izveštaj o radu Mreže za 2018. godinu koji je predstavio direktor Saša Stefanović, a potom je Jasmina Miković iz Praxisa, predsednica UO MODS-a, predstavila Izveštaj o radu Upravnog odbora i izvestila o učešću MODS-a u vladinim telima, pre svega Savetu za prava deteta i radnim grupama formiranim od strane nadležnih ministarstava: Radna grupa za rani razvoj i Radna grupa za izradu Strategije u oblasti prava deteta. Izveštaj Nadzornog odbora za 2018. i 2019, kao i finansijski plan za 2020. godinu predstavio je Radomir Jevtić, predsednik ovog tela. Nakon kraće diskusije, članovi i članice Skupštine su jednoglasno usvojili podnete izveštaje.

Skupština MODS-a je zatim jednoglasno reizabrala Ivu Eraković za članicu Upravnog odbora.

U nastavku rada Skupština je jednoglasno usvojila predlog da MODS pristupi regionalnoj mreži u Dunavskoj regiji Danube Civil Society forum, kao i globalnoj mreži za okončanje seksualne eksploatacije ECPAT.

Iva Eraković je potom predstavila inicijativu Zaštitnika građana za potpisivanje Sporazuma o saradnji sa MODS-om koju je Skupština jednoglasno usvojila.

U popodnevnom delu prvog radnog dana, Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa, predstavila je podršku razvoju civilnog društva koju sprovode Građanske inicijative u okviru njihovog Resurs centra. Nakon uvodnog dela članice su imale priliku da razmene svoja iskustva sa lokalnog nivoa, kao i izazove i probleme sa kojima se najčešće suočavaju.

Novina na ovogodišnjoj Skupštini je predstavljao Market ideja – sesija u kojoj su članice u imale priliku da razmene ideje o projektima i programima koje sprovode, ali i da predlože teme i aktivnosti kojima bi MODS mogao da se posveti u narednoj godini.

Drugi radni dan je bio rezervisan za predstavljanje novih organizacija za prijem u članstvo u MODS-u. Udruženje „Na pola puta“ iz Pančeva i Društvo za cerebralnu i dečju paralizu Kosjerić su jednoglasnom odlukom Skupštine postale članice MODS-a, koji trenutno broji 103 članice.

Poslednji deo je bio posvećen predlozima za unapređenje rada MODS-a, odnosno diskusiji o budućim aktivnostima i zagovaračkim planovima MODS-a.

Regionalni izveštaj o primeni CEDAW i Istanbulske konvencije nastao je kao deo projekta „Ujedinjeno za zaustavljanje nasilja prema ženama“, koji su realizovali Romski ženski centar BIBIJA i UN Women, u periodu od 10. jula 2018. do 30. septembra 2019. godine.

Cilj projekta bio je da doprinese razvoju mera koje su usmerene na smanjenje višestrukih, međusobno povezanih neravnopravnosti, diskriminacije i nasilja prema Romkinjama, kao i jačanje glasa Romkinja da prate, izveštavaju i zastupaju sprovođenje Konvencije Saveta Evrope o i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija) i UN Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (CEDAW).

U izradi ovog izveštaja učestvovao je i Praxis. 

Preuzmite izveštaj ovde.

U Beogradu 16. oktobra 2019. godine, u saradnji sa Mrežom organizacija za decu Srbije – MODS, Centar za prava deteta održao je konsultativnu radionicu o uspešnosti primene preporuka Komiteta za prava deteta. Cilj radionice je bio da se u narednom periodu zajednički kontinuirano prikupljaju podaci i prati primena preporuka Komiteta za prava deteta. 

Kao predstavnice Praxisa, Jasmina Miković i Jelena Petrović su posebno skrenule pažnju na to da još uvek nije obezbeđen upis u matične evidencije svakom detetu nakon rođenja, bez obzira na to da li majke poseduju lične dokumente. Takođe su ukazale i na to da uloga Saveta za prava deteta Vlade RS nije unapređena u smislu obezbeđivanja dodatnih ljudskih, tehničkih i finansijskih resursa za efikasno funkcionisanje. Na polju prevencije i eliminacije dečjih brakova konkretni rezultati nisu vidljivi, osim što je formirana Nacionalna koalicija za borbu protiv dečjih brakova, na inicijativu Unicefa i što su upućene instrukcije centrima za socijalni rad od strane nadležnog ministarstva na koji način oni treba da postupaju u slučaju pojave dečjih brakova. Kada je u pitanju primena relevantnih antidiskriminacionih propisa, još uvek država nije preduzela konkretne mere kako bi stala na put segregaciji romskih učenika u obrazovanju, a poslednje izmene obrazovnih zakona ponovo vraćaju mogućnost formiranja posebnih odeljenja za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u okviru redovnih škola. 

Radionica je organizovana u okviru projekta „Praćenje primene preporuka Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija sa posebnim fokusom na unapređenju participacije dece” koji Centar za prava deteta sprovodi uz podršku Unicefa i u saradnji sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava Republike Srbije. Projekat ima za cilj da doprinese unapređenom praćenju preporuka Komiteta za prava deteta UN kroz partnerstvo države, nevladinog sektora i učešće dece.

Komitet za prava deteta UN je u februaru 2017. godine razmotrio Drugi i treći periodični izveštaj o primeni Konvencije o pravima deteta u Republici Srbiji i usvojio zaključna zapažanja i preporuke za dalje unapređenje položaja dece i izvršavanje obaveza preuzetih ratifikacijom konvencije i fakultativnih protokola.

Iako su mere koje proističu iz preporuka Komiteta za prava deteta prvenstveno obaveza države, uloga civilnog sektora je da državu u tome podstiče i na tom putu sa njom sarađuje. Zato su razvijeni indikatori uspešnosti primene preporuka Komiteta za prava deteta o uticaju politika i zakona na nacionalnom i lokalnom nivou u odnosu na ostvarivanje prava deteta iz perspektive civilnog društva.

četvrtak, 31 oktobar 2019 14:22

Praxis na 8. sednici Saveta za prava deteta

Na 8. sednici Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije održanoj 29.10.2019. u Beogradu u ime MODS-a učestvovali su Jasmina Miković iz Praxisa, članica Saveta za prava deteta i predsednica Upravnog odbora MODS-a, i Saša Stefanović, direktor MODS-a.

Saša Stefanović je upoznao članove Saveta sa rezultatima istraživanja o multisektorskoj saradnji na zaštiti dece od nasilja u lokalnim samoupravama. Usvojeni sporazumi i protokoli o saradnji na zaštiti dece od nasilja na lokalnom nivou mogu se naći na mapi zaštite dece, a mogu poslužiti kao modeli lokalnim samoupravama koje do sada nisu usvojile protokole za zaštitu dece od nasilja.

Na sednici je razmatrana inicijativa za formiranje posebne ustanove za lečenje i osposobljavanje maloletnih učinioca krivičnih dela koji imaju smetnje u psihofizičkom razvoju ili mentalne smetnje. Ovu inicijativu je predstavila sudija Vrhovnog kasacionog suda Biljana Sinanović, predsednica „Saveta za praćenje i unapređenje rada organa krivičnog postupka i izvršenje krivičnih sankcija prema maloletnicima“.

Iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je najavljeno da se planira da Zakon o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta bude usvojen do kraja godine, s tim što bi određeni delovi zakona imali odloženu primenu, kao na primer ustanovljavanje Zaštitnika prava deteta i dr.

Ljiljana Simić je u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upoznala prisutne sa radom Zajedničkog tela za podršku socijalnoj inkluziji i koordinaciju nadzora nad radom interresornih komisija za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu, kao i planovima usmerenim na dalje podizanje svesti o značaju obrazovne i socijalne inkluzije.

Na sednici je istaknuto da je Srbija jedna od 12 zemalja koje su dobile ocenu „značajan napredak“ od Ministarstva za rad SAD, kada je u pitanju sankcionisanje dečjeg rada. Pored toga, prisutni su obavešteni o praćenju prevencije i zabrane dečjih brakova, te je u vezi s tim najavljeno da će se brisati odredba Porodičnog zakona koji, izuzetno, omogućava sklapanje braka detetu sa navršenih 16 godina.Tom prilikom, Jasmina Miković je dodala da je pored rada na unapređenju normativnog okvira, neophodno raditi na uspostavljanju adekvatnog institucionalnog odgovora na pojavu dečjih brakova na lokalu, kao i na kontinuiranim edukacijama roditelja, dece i lokalnih institucija i ustanova o štetnosti dečjih brakova, koji predstavljaju grubo kršenje prava deteta sa katastrofalnim posledicama.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je najavilo rad na stručnom usavršavanju zaposlenih u lokalnim samoupravama u oblasti prava deteta. Jasmina Miković je pohvalila tu inicijativu i posebno ukazala na posledice kreiranja lokalnih politika bez učešća građana i OCD. Kao rezultat izostanka participacije građana u kreiranju lokalnih politika, zabeleženi su brojni slučajevi usvajanja odluka koje nisu usklađene sa antidiskriminacionim propisima i ugrožavaju prava deteta.

Saopštenje preuzeto sa sajta MODS-a

U sredu, 23. oktobra 2019. godine u Kući ljudskih prava održan je sastanak tematske grupe „Zaštita dece od nasilja“. Sastanak je bio posvećen razumevanju INSPIRE strategija (7 strategija za zaustavljanje nasilja nad decom).

U uvodnom delu sastanka Saša Stefanović, direktor MODS-a, predstavio je MODS kampanju “Svako dete ima pravo” povodom obeležavanja trideset godina Konvencije o pravima deteta, sa fokusom na pravo deteta na zaštitu od nasilja.

Marija Nijemčević Popovski, koordinatorka tematske grupe MODS-a „Zaštita dece od nasilja“ i saradnica za razvoj i implementaciju programa u Fondaciji SOS Dečija sela Srbija je potom predstavila INSPIRE metodologiju koja uključuje sedam strategija koje pružaju sveobuhvatni okvir za prevenciju/okončanje nasilja nad decom.

U drugom delu sastanka je predstavljen INSPIRE izveštaj za Srbiju, nakon čega su učesnici tematske grupe zajednički postavili prioritete MODS-a u oblasti zagovaranja zaštite dece od nasilja.

O INSPIRE metodologiji

INSPIRE predstavlja resurs zasnovan na dokazima koji je namenjen svima onima koji su posvećeni sprečavanju i reagovanju na nasilje nad decom i adolescentima – od vlada do široke javnosti, privatnog i civilnog sektora. Cilj INSPIRE-a je da pomogne zemljama i zajednicama da ostvare ključne prioritete ciljeva održivog razvoja za 2030. godinu. Pripremu INSPIRE paketa pokrenula je Svetska zdravstvena organizacija. Globalno partnerstvo za zaustavljanje nasilja nad decom pokrenuto je 2016. godine. Trenutno je u partnerstvu 26 zemalja koje pokazuju političku opredeljenost za ulaganja u INSPIRE programe za borbu protiv nasilja nad decom. INSPIRE ima za cilj da pomogne različitim akterima koji se kreću u različitim, čak i suprotnim stranama u okviru iste oblasti, da se kreću u istom pravcu kako bi se postigli što bolje efekte, posebno u delu prevencije nasilja nad decom i kako bi krajnji uticaj bio veči i značajniji od pojedinačnih doprinosa. INSPIRE Handbook sadrži 47 primera programa dobre prakse (ili projektnih ideja) koje su zasnovane na dokazima, i koje sigurno postižu uspeh u borbi protiv nasija nad decom.

INSPIRE paket uključuje sedam strategija koje zajedno pružaju sveobuhvatni okvir za okončanje nasilja nad decom. Svaka strategija je praćena ključnim ciljem i obrazloženjem strategije, potencijalnim efektima sprečavanja nasilja nad decom, specifičnim pristupima (uključujući programe, prakse i politike) koji unapređuju strategiju kao i dokazima koji podržavaju ove pristupe. Reč je o sledećih sedam strategija:

  • Implementacija i sprovođenje zakona
  • Norme i vrednosti
  • Sigurno okruženje
  • Podrška roditelja i pružaoca brige
  • Prihodi i ekonomsko osnaživanje
  • Usluge odgovora i podrške
  • Obrazovanje i životne veštine

Poseta je realizovana uz finansijsku podršku vlada SR Nemačke i pokrajine Šlezvig-Holštajn sa ciljem da se predstave i razmene iskustva i primeri dobre prakse u oblasti politika koje se odnose na podršku mladima, pripadnicima nacionalnih manjina, u prevazilaženju prepreka u obrazovnom sistemu i prelasku iz sveta obrazovanja u svet rada. U tom smislu, u pokrajini je razvijen program mera podrške mladima iz osetljivih grupa sa ciljem podsticanja veština mladih u pogledu stručnog obrazovanja i zapošljavanja, pored ostalog, i kroz neposredan pristup dualnom obrazovanju što bi trebalo da olakša ulazak u profesionalni život. Podrška koja se pruža u okviru pomenutog programa je dobrovoljna i besplatna, a svrha je da se učenicima pruži podrška u planiranju profesionalne budućnosti tako što će bolje upoznati sopstvene mogućnosti i tako doneti odluke, što bi trebalo da rezultira preuzimanjem odgovornosti za svoju budućnost u pogledu karijere.U periodu od 13. do 18. maju 2019. godine, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ je organizovala studijsku posetu relevantnim institucijama i organizacijama koje učestvuju ili se zalažu za programe podrške manjinama, u Kilu, prestonici nemačke pokrajine Šlezvig-Holštajn, koja je poznata i van granica Nemačke po svojoj uspešnoj inkluzivnoj manjinskoj politici. Tokom prethodnih decenija, ova pokrajina je sprovela mnoge projekte i mere kako bi podržala osetljive grupe, naročito u oblasti karijernog vođenja i savetovanja u cilju nastavka školovanja i zapošljavanja. 

U Srbiji je nedavno uspostavljen pravni okvir u oblasti dualnog obrazovanja koji, između ostalog, donosi novine u pogledu strukture i umrežavanja školskih timova za karijerno vođenje i savetovanje uvažavajući upravo specifičnosti dulanog sistema obrazovanja. S druge strane, učenicima iz osetljivih grupa, zbog specifičnosti njihovog položaja i prepreka sa kojima se suočavaju tokom svog profesionalnog razvoja  je često potrebna dodatna podrška u pogledu karijernih saveta i smernica. U cilju pružanja smernica  članovima timova za karijerno vođenje i savetovanje u srednjim školama, koje realizuju dualne obrazovne programe, prepoznata je potreba da se izradi brošura. Brošura bi omogućila predstavnicima institucija u Srbiji da saznaju o pozitivnim i specifičnim znanjima, metodama i iskustvima iz Šlezvig-Holštajna, kao i da se upoznaju sa institucijama, modelima i načinom rada sa osetljivim grupama u toj pokrajini, što bi doprinelo uspostavljanju i implementaciji standarda karijernog vođenja i savetovanja mladih u Srbiji. 

Uprkos činjenici da su problemi sa kojima se suočavaju pripadnici romske nacionalne manjine u pokrajini Šlezvig-Holštajn manje-više slični kao i u Srbiji, iskustva stečena tokom ove posete kada je reč o merama podrške mladima u sticanju stručnih kvalifikacija i profesionalnom osposobljavanju govore da su one uspešne zahvaljujući pristupu koji je zasnovan na individualnom radu sa učenicima i fokusiran na potencijale svakog pojedinca. 

Pored predstavnica Praxisa, Jasmine Miković i Marije Dražović, studijsku grupu su činili i predstavnici Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje, Privredne komore Srbije, Unije poslodavaca, Školske uprave grada Kragujevca, Srednje stručne škole u Kragujevcu, Centra Inventiva - Udruženja za razvoj profesionalne orijentacije, Obrazovno-kulturne zajednice Roma „Romanipen“ iz Kragujevca, Tim za socijlano uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade RS, Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ i Evropskog centra za pitanje manjina (ECMI) iz Nemačke

U sredu, 9. oktobra, u Medija centru, u okviru Dečije nedelje, Prijatelji dece Srbijesu organizovali  tribinu ,,Prava deteta u Srbiji 30 godina nakon donošenja Konvencije UN o pravima deteta“.

Na tribini je govorila i Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa i članica Saveta za prava deteta. Ona je istakla da prava deteta i dalje nisu prioritet našoj državi i da smo daleko od pune primene potvrđenih međunarodnih ugovora u oblasti prava deteta. U tom smislu ukazala je na postojeće nedostatke institucionalnog i normativnog okvira u oblasti prava deteta.

Takođe je skrenula pažnju na pojedine trendove i izazove u oblasti prava deteta koje je Praxis uočio u radu sa ciljnim grupama, a kojima se do sada nije posvećivala dovoljna pažnja, a to su:

  • Država još uvek nije preduzela mere iz svoje nadležnosti za uklanjanje pravnih prepreka koje sprečavaju upis deteta u matične evidencije odmah po rođenju u slučaju kada majke ne poseduju lične dokumente.

  • Ne postoji adekvatan institucionalni odgovor na pojavu dečjih brakova, koji se nesrazmerno češće javljaju među romskom populacijom i posebno pogađaju devojčice. 

  • I dalje je prisutna segregacija u obrazovanju, koja ozbiljno ugrožava prava deteta i ostavlja dalekosežne negativne društvene posledice i dalje je aktuelna u pojedinim školama u Srbiji, i još uvek se ne preduzimaju konkretne mere i aktivnosti koje bi stale na put ovoj diskriminatornoj pojavi.

  • Diskriminacija posebno ugroženih grupa dece i dalje je široka rasprostranjena i predstavlja veliki izazov u našem društvu. Zabrinjavaju i odluke koje se usvajaju na lokalnom nivou, koje neretko diskriminišu posebno ranjivu grupu dece, i to decu sa statusom IRL, romsku decu, decu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i dr.

Za više informacija, videti ovde

U sredu, 9. oktobra, u Medija centru, u okviru Dečije nedelje, Prijatelji dece Srbije su organizovali  tribinu ,,Prava deteta u Srbiji 30 godina nakon donošenja Konvencije UN o pravima deteta“.

Na tribini su govorili Dragan Vulević, specijalni savetnik Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nataša Jović, pomoćnica generalnog sekretara za prava deteta, rodnu ravnopravnost i prava osoba sa invaliditetom Zaštitnika građana, Vesna Dejanović, rukovoditeljka programa dečije zaštite UNICEF-a, Jasmina Miković, zamenica izvršne direktorke Praxisa i članica Saveta za prava deteta, Saša Stefanović, direktor Mreže organizacija za decu Srbije i Dunja Joldžić, članica participativne Grupe 10 Prijatelja dece Srbije. Tribinu je moderirala novinarka Marija Šehić.

Govornici su predstavili glavne trendove i izazove u oblasti prava deteta u Srbiji, nakon čega su imali priliku da sa decom i ostalim učesnicima diskutuju i razmene mišljenja o aktuelnim izazovima.

Jasmina Miković je istakla da prava deteta i dalje nisu prioritet našoj državi i da smo daleko od pune primene potvrđenih međunarodnih ugovora u oblasti prava deteta. U tom smislu ukazala je na postojeće nedostatke institucionalnog i normativnog okvira u oblasti prava deteta.

Takođe je skrenula pažnju na pojedine trendove i izazove u oblasti prava deteta koje je Praxis uočio u radu sa ciljnim grupama, a kojima se do sada nije posvećivala dovoljna pažnja, a to su:

  • Država još uvek nije preduzela mere iz svoje nadležnosti za uklanjanje pravnih prepreka koje sprečavaju upis deteta u matične evidencije odmah po rođenju u slučaju kada majke ne poseduju lične dokumente.

  • Ne postoji adekvatan institucionalni odgovor na pojavu dečjih brakova, koji se nesrazmerno češće javljaju među romskom populacijom i posebno pogađaju devojčice. 

  • I dalje je prisutna segregacija u obrazovanju, koja ozbiljno ugrožava prava deteta i ostavlja dalekosežne negativne društvene posledice i dalje je aktuelna u pojedinim školama u Srbiji, i još uvek se ne preduzimaju konkretne mere i aktivnosti koje bi stale na put ovoj diskriminatornoj pojavi.

  • Diskriminacija posebno ugroženih grupa dece i dalje je široka rasprostranjena i predstavlja veliki izazov u našem društvu. Zabrinjavaju i odluke koje se usvajaju na lokalnom nivou, koje neretko diskriminišu posebno ranjivu grupu dece, i to decu sa statusom IRL, romsku decu, decu sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom i dr.

Na osnovu izlaganja i diskusije, formulisane su sledeće preporuke:

1. Bolje praćenje i implementacija postojeće zakonske regulative, te kontinuirani rad na zadržavanju dostignutih standarda, ali i daljem unapređenju normativnog i institucionalnog okvira u Srbiji;

2. Bazirati politike i prakse na realnim istraživanjima i mogućnostima, te racionalno planirati i usmeravati sredstva na osnovu istih;

3. Ojačati ulogu Saveta za prava deteta – omogućiti finansijske i ljudske resurse, kako bi Savet postao glavni institucionalni mehanizam za koordinaciju na međuministarskom nivou, sa jasnim mandatom i autoritetom da koordinira sve aktivnosti u vezi sa sprovođenjem Konvencije o pravima deteta UN-a na međusektorskom, nacionalnom i lokalnom nivou;

4. Povećanje dostupnosti i veća ulaganja u sisteme od kojih direktno zavisi stanje prava deteta – zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, kultura… Mere štednje ne smeju da utiču na usluge koje se tiču dece i zaštite prava deteta;

5. Kontinuirano raditi na podizanju svesti javnosti o važnosti poštovanja prava deteta;

6. Kontinuirano uključivati decu u teme koje ih se tiču – povećavanje nivoa svesti o važnosti participacije, kako kod opšte javnosti, profesionalaca koji na svim nivoima rade sa decom, tako i kod donosioca odluka;

7. Intenzivirati rad na prevenciji i sprečavanju dečijih brakova;

8. Hitno izmeniti propise koji sprečavaju upis deteta odmah po rođenju u matične evidencije, ukoliko majka ne poseduje lične dokumente;

9. Unaprediti sistem podrške i kontrole hraniteljskih porodica;

10. Ojačati podršku socijalnim uslugama za porodice, pogotovo iz ranjivih grupa;

11. Hitna društvena reakcija na goruće probleme koji pogađaju decu – nasilje, siromaštvo…

12. Raditi na prevenciji i eliminaciji diskrimancije posebno ugroženih grupa dece i zabraniti segregaciju u obrazovnom sistemu, pogotovo romske dece i dece sa smetnjama u razvoju;

13. Raditi na jačanju sistema podrške i alternativnim sistemima smeštaja za mlade sa smetnjama u razvoju kao i mladih iz ranjivih kategorija;

14. Obezbediti minimalne standarde stanovanja za svako dete/porodicu;

15. Raditi na unapređivanju i jačanju dijaloga između vladinog i civilnog sektora. 

Praxis objavio Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima u Beogradu za septembar 2019. godine

U septembru 2019. godine, Praxis je nastavio da pruža pomoć izbeglicama i migrantima u vidu informisanja, psihosocijalne podrške, upućivanja na ciljanu pomoć koju pružaju različite organizacije i institucije ili pokrivanja troškova prevoza do centara za azil i prihvatnih centara.

Ukupno 1977 novopristiglih izbeglica i migranata su informisani o trenutnoj situaciji u Srbiji i regionu, pravnom statusu i dostupnim zakonskim mogućnostima (traženje azila u Srbiji, pomoć u dobrovoljnom povratku u zemlju porekla, mogućnost spajanja porodice u inostranstvu ili preseljenje u treću zemlju kada je to moguće), smeštaju u centrima za azil ili prihvatnim centrima u Srbiji, načinima prevoza do centara u koje su upućeni, drugim pravima i dostupnim uslugama (zdravstvena nega, psihosocijalna podrška, hrana, odeća i obuća, razne radionice za izbeglice i migrante, itd.).

Preuzmite kompletan Izveštaj o praćenju zaštite i pružanju pomoći i informacija izbeglicama i migrantima za septembar 2019. godine ovde.

četvrtak, 17 oktobar 2019 14:04

Praxis' submission concerning Serbia to CESCR

Praxis_submission_to_CESCR_for_the_65_PSWG.pdf

 

Download: HERE

Izvestaji praxisa

 

POPULARNI TAGOVI

 

Praxis watch

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action