Diskriminacija

Praxis

Praxis

Kontejnersko naseljeNevladina organizacija Praxis obaveštava javnost da je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da je Gradska uprava grada Beograda diskriminisala Rome koji stanuju u kontejnerskim naseljima formiranim nakon prinudnih iseljenja neformalnih romskih naselja. Istovremeno, Poverenica je Gradskoj upravi dala preporuku da izmeni diskriminatorne odredbe ugovora o korišćenju mobilnih stambenih jedinica i kućnog reda koji obavezuje Rome u kontejnerskim naseljima.

Podsećanja radi, Praxis je u ime Koalicije protiv diskriminacije podneo pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog činjenice da je u kontejnerskim naseljima, u koja posle pojedinih prinudnih iseljenja neformalnih naselja Gradska uprava smešta Rome, uspostavljen pravni režim koji ne postoji ni u jednom drugom slučaju koji se odnosi na ostale kategorije stanovništva. Naime, Gradska uprava propisala je da u slučaju da Romi koji stanuju u kontejnerskim naseljima ne usvoje „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija grada Beograda“, zatim ne pokažu „aktivan odnos prema naporima Grada da se socijalizuju pojedinci i njihove porodice“ ili pak ukoliko „prime goste u kontejnerima u kojima stanuju“, oni ponovo mogu biti prinudno iseljeni iz smeštaja koji im je obezbeđen. Na osnovu ovih diskriminatornih odredbi, Gradska uprava iselila je 11 porodica (44 osobe).

Nesporno je da je Gradska uprava imala rezultate u povećanju broja romske dece iz kontejnerskih naseja koja idu u školu, broja Roma koji ostvaruju prava iz zdravstvene i socijalne zaštite. Isto tako, nesporno je da se integracija Roma u Beogradu ne može sprovoditi isključivo za stanovnike kontejnerskih naselja pretnjama prinudnim iseljenjima koje ne postoje ni za jednu drugu kategoriju stanovništva u Srbiji. Za sva ponašanja koja su sakncionisana iseljenjem iz kontejnerskih naselja, pravni poredak Republike Srbije ili je predvideo kaznene odredbe koje su znatno blaže od gradskih ili ih uopšte nije predvideo.

Kako je prema Opštim komentarima Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava jedan od aspekata prava na adekvatno stanovanje pravna sigurnost stanovanja, smatramo da je utvrđenjem Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, da se Romima u kontejnerskim naseljima nameću diskriminatorne obaveze na osnovu kojih mogu biti iseljeni, poslat jasan signal da se iseljenja neformalnih romskih naselja ne sprovode u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da odredbe ugovora o korišćenju mobilnih stambenih jedinica, kućnog reda i upozorenja uz kućni red predstavljaju akte diskriminacije Roma i da Gradska uprava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke treba da promeni diskriminatorne odredbe.

Očekujemo da će Gradska uprava postupiti po mišljenju i preporuci Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, te da će nakon toga svim porodicama koje su iseljene iz kontejnerskih naselja na osnovu diskriminatornih odredbi nadoknaditi štetu i uputiti izvinjenje.

Još jednom pozivamo vlasti Republike Srbije da hitno obustave praksu prinudnih iseljenja neformalnih romskih naselja i da se uspostavi pravni okvir koji će regulisati iseljenja u skladu sa odredabama međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju.

Preuzmite: Pritužba Poverenici za zaštitu ravnopravnosti
Preuzmite: Dopuna Pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti
Preuzmite: Mišljenje Poverenice za zaštittu ravnopravnosti
Preuzmite: Ugovor o korišćenju mobilnih stambenih jedinica
Preuzmite: Upozorenje

Kontejnersko naseljeNevladina organizacija Praxis obaveštava javnost da je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti utvrdila da je Gradska uprava grada Beograda diskriminisala Rome koji stanuju u kontejnerskim naseljima formiranim nakon prinudnih iseljenja neformalnih romskih naselja. Istovremeno, Poverenica je Gradskoj upravi dala preporuku da izmeni diskriminatorne odredbe ugovora o korišćenju mobilnih stambenih jedinica i kućnog reda koji obavezuje Rome u kontejnerskim naseljima.

Podsećanja radi, Praxis je u ime Koalicije protiv diskriminacije podneo pritužbu Poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog činjenice da je u kontejnerskim naseljima, u koja posle pojedinih prinudnih iseljenja neformalnih naselja Gradska uprava smešta Rome, uspostavljen pravni režim koji ne postoji ni u jednom drugom slučaju koji se odnosi na ostale kategorije stanovništva. Naime, Gradska uprava propisala je da u slučaju da Romi koji stanuju u kontejnerskim naseljima ne usvoje „pravila lepog ponašanja prema predstavnicima institucija grada Beograda“, zatim ne pokažu „aktivan odnos prema naporima Grada da se socijalizuju pojedinci i njihove porodice“ ili pak ukoliko „prime goste u kontejnerima u kojima stanuju“, oni ponovo mogu biti prinudno iseljeni iz smeštaja koji im je obezbeđen. Na osnovu ovih diskriminatornih odredbi, Gradska uprava iselila je 11 porodica (44 osobe).

Nesporno je da je Gradska uprava imala rezultate u povećanju broja romske dece iz kontejnerskih naseja koja idu u školu, broja Roma koji ostvaruju prava iz zdravstvene i socijalne zaštite. Isto tako, nesporno je da se integracija Roma u Beogradu ne može sprovoditi isključivo za stanovnike kontejnerskih naselja pretnjama prinudnim iseljenjima koje ne postoje ni za jednu drugu kategoriju stanovništva u Srbiji. Za sva ponašanja koja su sakncionisana iseljenjem iz kontejnerskih naselja, pravni poredak Republike Srbije ili je predvideo kaznene odredbe koje su znatno blaže od gradskih ili ih uopšte nije predvideo.

Kako je prema Opštim komentarima Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava jedan od aspekata prava na adekvatno stanovanje pravna sigurnost stanovanja, smatramo da je utvrđenjem Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, da se Romima u kontejnerskim naseljima nameću diskriminatorne obaveze na osnovu kojih mogu biti iseljeni, poslat jasan signal da se iseljenja neformalnih romskih naselja ne sprovode u skladu sa međunarodnim standardima ljudskih prava.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je utvrdila da odredbe ugovora o korišćenju mobilnih stambenih jedinica, kućnog reda i upozorenja uz kućni red predstavljaju akte diskriminacije Roma i da Gradska uprava u roku od 30 dana od dana prijema preporuke treba da promeni diskriminatorne odredbe.

Očekujemo da će Gradska uprava postupiti po mišljenju i preporuci Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, te da će nakon toga svim porodicama koje su iseljene iz kontejnerskih naselja na osnovu diskriminatornih odredbi nadoknaditi štetu i uputiti izvinjenje.

Još jednom pozivamo vlasti Republike Srbije da hitno obustave praksu prinudnih iseljenja neformalnih romskih naselja i da se uspostavi pravni okvir koji će regulisati iseljenja u skladu sa odredabama međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju.

Preuzmite: Pritužba Poverenici za zaštitu ravnopravnosti 
Preuzmite: Dopuna Pritužbe Poverenici za zaštitu ravnopravnosti
Preuzmite: Mišljenje Poverenice za zaštittu ravnopravnosti
Preuzmite: Ugovor o korišćenju mobilnih stambenih jedinica
Preuzmite: Upozorenje

nedelja, 19 decembar 2010 11:12

Lica u riziku od apatridije u Srbiji

 Preuzmite izveštaj: OVDE

utorak, 14 februar 2012 12:44

Bez dokumenata, škole i zaposlenja - Danas

Ivana Stanković iz nevladine organizacije Praksis, ukazala je u intervju za Danas da su prepreke sa kojima se suočavaju „pravno nevidljiva lica“ brojne.

Prvi korak koji moraju da učine jeste da se naknadno upišu u matičnu knjigu rođenih. Međutim, često se dešava da oni ne mogu da zadovolje zakonom propisane uslove za upis. Da bi se upisali u matičnu knjigu rođenih neophodno je da obezbede podatke o svom rođenju i poreklu, zatim dokumenta za roditelje i slično. Međutim, u stvarnosti, među licima romske nacionalnosti, postoji veliki broj porodica čiji članovi generacijama ne poseduju dokumente i koji ne raspolažu čak ni osnovnim podacima koji su potrebni za upis u matične evidencije. Istovremeno, oni roditelji koji nemaju lična dokumenta i ne uspeju da se naknadno upišu, ne mogu ni svoju decu upisati u matičnu knjigu rođenih, stvarajući time začarani krug pravno nevidljivih lica, napominje Stankovićeva.

Pročitati vest objavljenu u dnevnom listu Danas.

Sedma generacija studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu koji su bili polaznici Pravne klinike za izbegličko pravo i pravo azilanata, koju je pokrenuo UNHCR, uspešno je završila praksu u Praxisu.

Studenti su imali priliku da se upoznaju sa problemima sa kojima se susreće marginalizovana populacija u Srbiji, kako uvidom u praktični rad pravnika sa klijentima u kancelariji, tako i odlascima na terenske posete neformalnim naseljima i kolektivnim centrima sa mobilnim timovima pravnika. Pored toga, pravnici Praxisa su održali studentima predavanja, kako bi ih upoznali sa sistemskim preprekama u pristupu ranjivih grupa statusnim i socio-ekonomskim pravima, mehanizmima zaštite od diskriminacije i seksualno i rodno zasnovanog nasilja i dr.

Na završnom seminaru održanom 27.09.2012. godine, studentima su dodeljene diplome o uspešno završenoj praksi u Praxisu, kao i nagrade za najbolje eseje. Prvu nagradu za esej „Pravno nevidljiva lica“ osvojio je Bojan Stojanović. Drugu nagradu za esej „Pravno nevidljiva lica – rešenja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku“ osvojila je Ana Ljubisavljević.

 

Preuzmite esej: "Pravno nevidljiva lica", Bojan Stojanović

Preuzmite esej: "Pravno nevidljiva lica - rešenja Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku", Ana Ljubisavljević

Na konferenciji za novinare održanoj 11.02.2009. godine u Medija Centru u Beogradu, predstavljen je izveštaj Praxisa „Prevencija i zaštita od nasilja u porodici“, izrađen uz podršku UNHCR-a. Izveštaj je prikaz zapažanja i iskustava Praxisa stečenog tokom trogodišnjeg sprovođenja projekta „Seksualno i rodno zasnovano nasilje u izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji u Srbiji - prevencija i odgovor“, koji Praxis sprovodi za UNHCR.

Vidi Medija Centar.

četvrtak, 31 mart 2011 00:00

Godišnji izveštaj Praxisa za 2010.

Preuzmite izveštaj: OVDE

subota, 31 mart 2012 00:00

Godišnji izveštaj Praxisa za 2011.

Godišnji izveštaj Praxisa za 2011.

Preuzmite izveštaj: OVDE

Praxis i Civilni resurs centar (CRC) Bujanovac potpisali su sporazum o međusobnoj saradnji na projektu “Pravno savetovalište za građane u Preševu” koji sprovodi CRC, a finansiran je od strane EU, Vlade Republike Švajcarske i Vlade Republike Srbije u periodu od 01.08.2012. do 30.04.2013. godine.

Cilj projekta je da se putem pružanja besplatne pravne pomoći u određenim oblastima omogući ostvarivanje osnovnih ljudskih prava marginalizovanoj populaciji u Srbiji (starije osobe, osobe sa posebnim potrebama, samohrani roditelji, interno raseljea lica, Romi i žene).

Nevladina organizacija Praxis se obavezala da, tokom implementacije projekta, održi petodnevni trening za pravnike CRC-a, kao i radionicu u Preševu na temu zaštite od diskriminacije. Takođe, pravnici Praxisa će pomagati pravnicima CRC-a prilikom pružanja besplatne pravne pomoći korisnicima tog projekta.

U utorak, 24. jula 2012. godine, Praxis je posetilo 20 studenata, 2 asistenta i professor sa Univerziteta Nortistern u Bostonu sa smera konfliktne rezolucije, postkonfliktne rekonstrukcije i ljudskih prava, u okviru studijske posete Beogradu. Pravnici Praxisa su predstavili aktivnosti u radu sa pojedinim ciljnim grupama, a studenti su posebno bili zainteresovani za prinudna iseljenja neformalnih naselja i položaj “pravno nevidljivih” lica u Srbiji. Pored toga, studenti su imali priliku da se upoznaju i sa radom mobilnog tima pravnika Praxisa na terenu u okviru posete naselju Jabučki rit, u kome su prinudno raseljeni Romi iz Belvila.

Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action
Praxis means action