Preuzeto sa sajta Autonomnog ženskog centra

Na okruglom stolu pod nazivom „Kakav zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nam treba“, koji je organizovao Autonomni ženski centar, u saradnji sa organizacijom Praxis i koalicijom organizacija civilnog društva koje smatraju da aktuelni nacrt zakona nije dobar, vođena je diskusija o ključnim nedostacima predloženog nacrta.

Predstavnice/i organizacija i institucija su ukazale/i na ozbiljne probleme u vezi sa temeljnim pitanjima nacrta zakona:

• u definisanju kruga korisnika prava, koji je istovremeno i nedovoljno inkluzivan i preširoko definisan, što građane stavlja u nejednak položaj u odnosu na mesto življenja i ostavlja ogromno diskreciono pravo u odlučivanju ko ima pravo na ostvarivanje sekundarne pravne pomoći;

• u činjenici da primarna pravna pomoć nije garantovana od strane države, jer se ne finansira iz državnog budžeta, a trebalo bi da predstavlja osnovno ljudsko pravo i temelj demokratskog društva;

• u komplikovanom postupku za ostvarivanje prava na sekundarnu pravnu pomoć, koji otežava određenim grupama građanki i građana da pristupe organu javne uprave koji odlučuje po zahtevu, a u nekim slučajevima podrazumeva da je pokrenut prethodni pravni postupak da bi se ostvarilo pravo na besplatno pravno zatupanje;

• u izboru centra za socijalni rad kao organa uprave koji rešava po zahtevu za dobijanje besplatne pravne pomoći, koji ne samo da nema resurse, već nema ni dovoljno znanja u oblastima izvan socijalne zaštite, a u nekim slučajevima može biti i u direktnom sukobu interesa;

• u razumevanju problema finansiranja besplatne pravne pomoći, što ugrožava pružanje primarne pravne pomoći, kao osnovnog prava svakog građanina, bez obzira na pitanje siromaštva;

• u neuvažavanju specijalizacije pružalaca u pojedinim pravnim oblastima i neprepoznavanja obaveza države da se besplatna pravna pomoć garantuje onim grupama građanki i građana kojima je priznata po međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija prihvatila, uključujući i žrtve nasilja, odnosno Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koju je Republika Srbija ratifikovala 31.10.2013. godine.

Iako su predstavnice Ministarstva pravde i državne uprave i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike pokušale da daju odgovore na iznete kritike, utisak je da nije bilo dovoljno razumevanja za temeljne probleme koji nacrt zakona otvara.

Okrugli sto je završen konstatacijom da nismo bliže boljem rešenju, ali da organizacije civilnog društva treba da nastave pritisak na donosioce odluka da se izbegnu „kozmetičke promene“. Ključna pitanja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u ovom nacrtu treba postaviti na boljim osnovama, tako da on odražava i odgovara realnosti, bude racionalan, funkcionalan i održiv, ali i pravedan i pravičan. U ovim naporima treba mobilisati svu zainteresovanu javnost, ali i međunarodne organizacije.