The Equal Rights Trust (ERT), Praxis i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda pozivaju organizacije civilnog društva (OCD) da učestvuju u monitoringu i dokumentovanju slučajeva diskriminacije u Srbiji.

Tražimo OCD iz Srbije koje žele da dobiju sredstva za sprovođenje monitoringa i dokumentovanja slučajeva diskriminacije u Srbiji.  Sredstva će biti dodeljena u vidu pet podgrantova. Iznos podgranta je od 2,000 EUR do 6,000 EUR, a prosečni iznos u visini od 5,000 EUR. 

Prijave se mogu podneti do 31. maja 2017. godine u 14 h. Izabrane organizacije počeće sa radom 8. juna 2017. godine.

Monitoring i dokumentovanje slučajeva diskriminacije predstavljaju aktivnost na projektu „Unapređenje zakonskog okvira i politika za ostvarivanje ravnopravnosti i monitoring njihove primene u praksi“, koje ERT, Praxis i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda realizuju uz podršku Evropske unije preko EIDHR-a u periodu od decembra 2016. do decembra 2018. godine.

Preuzmite poziv za dodelu sredstava i prijavni obrazac ovde.

Izveštaj o korišćenju imigracionog pritvora, koji je Evropska mreža za pitanja apatridije (ENS) danas objavila, upozorava da se lica bez državljanstva često mesecima, pa čak i godinama,  drže u pritvoru, bez realnih izgleda da njihovi slučajevi budu rešeni. Uzrok tome je što imigracioni sistemi nemaju odgovarajuće procedure za identifikovanje i zaštitu lica bez državljanstva.

Izveštaj poziva vlade evropskih zemalja da izvrše reformu svojih imigracionih sistema i sistema pritvora i usklade ih sa međunarodnim obavezama u oblasti ljudskih prava, i zaustave proizvoljno pritvaranje lica bez državljanstva. Države treba da uspostave procedure za identifikovanje lica bez državljanstva tako da ona ne završe zarobljena u vaukumu.


Kris Neš, direktor Evropske mreže za pitana apatridije, kaže:

“Širom Evrope se dešava da države ne uspostavljau efikasne sisteme za identifikovanje lica bez državljanstva i time ta lica izlažu ponovnom i produženom pritvoru. Ovi muškarci, žene i deca nalaze se u procepu, jer ih nijedna zmelja ne prepoznaje kao svoje državljane. Ovo se može sprečiti, i mi danas objavljujemo jasnu agendu za promenu, koja će nam pomoći da zaustavimo ovu parodiju.”

Angela Li Rosi, zamenica direktora Kancelarije UNHCR Evropu, kaže:

“Lica bez državljanstva širom Evrope u riziku su da im prava na slobodu i bezbednost ličnosti budu ozbiljno ugrožena. Suočavaju se sa ponovljenim i produženim pritvorom, ne zato što su počinili zločin, već zbog toga što im nije dozvoljeno da ostanu u zemlji. Govori im se da nigde ne pripadaju. Njihova deca su nevidljiva, njihove porodice ne postoje. UNHR će uz pomoć Evropske mreže za pitanja apatridije nastaviti da pruža podršku državama da okončaju ovu ljudsku patnju u Evropi”.

Saopštenje koje su potpisale organizacije civilnog društva i eminentni advokati i akademici iz 30 evropskih zemalja biće poslato vladama naglašavajući da se u Evropi gradi konsenzus o tome da je trenutna primena imigracionog pritvora neodrživa, štetna i, u mnogim slučajevima, nezakonita.

Preuzmite izveštaj ovde.

U martu su  se dogodila dva važna događaja. Jedan se odnosi na amandmane na Zakon o azilu u Mađarskoj, prema kojima svi azilanti koji legalno ulaze u Mađarsku, biće zatvoreni u kampovima na granici sa Srbijom. Ovo se odnosi na samce, porodice sa decom i maloletnike bez pratnje starije od 14 godina. Maloletnici bez pratnje mlađi od 14 godina starosti biće smešteni u prihvatnim i azilnim centrima otvorenog tipa u drugim delovima zemlje. Pritvor u centrima zatvorenog tipa, tj. obavezan pritvor, trajaće do završetka postupka azila. Svaka osoba koja ilegalno ulazi u Mađarsku, zaobilazeći tranzitnu zonu, biće vraćena nazad. Drugi događaj je presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju Iliasa i Ahmeda protiv Mađarske. U presudi od 14. marta 2017. godine, Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je Mađarska prekršila nekoliko članova Evropske konvencije o ljudskim pravima nezakonitim pritvaranjem dve izbeglice iz Bangladeša nakon njihovog legalnog ulaska u Mađarsku u septembru 2015. godine. Tokom skraćenog azilnog postupka zadržani su u pritvorskoj jedinici centra Roszke u uslovima koji se mogu smatrati nehumanim i ponižavajućim. Posle postupka, oni su neformalno vraćeni u Srbiju. Iako je UNHCR proglasio Srbiju nebezbednom trećom zemljom u 2012. godini, mađarska vlada usvojila je uredbu u 2015. godini, prema kojoj je Srbija sigurna treća država - Uredba br. 191/2015. (VII.21) o bezbednim zemljama porekla i bezbednim trećim zemljama.

Za razliku od smeštajnih kapaciteta u prihvatnim i azilnim centrima, broj novopridošlih izbeglica/migranata je nastavio da raste. Kao rezultat toga, porastao je broj izbeglica/migranata koji borave u Beogradu. Veliki broj izbeglica/migranata i dalje pokušava da se domogne EU uz pomoć krijumčara ili samostalno. Svakodnevno, mobilni tim Praxisa imao je priliku da razgovara sa izbeglicama/migrantima vraćenim iz Mađarske, Hrvatske i Rumunije, često uz upotrebu sile, bez mogućnosti traženja azila. Higijenski uslovi u napuštenim barakama u kojima borave izbeglice/migranti su poboljšani zahvaljujući naporima nekoliko organizacija i volontera. Napredak se takođe ogleda i u uvođenju doručka, koji je omogućio Oxfam, tako da sada izbeglice/migranti imaju tri obroka svakog dana.

Tokom marta Praxis je nastavio da sprovodi svoje aktivnosti na terenu u Beogradu  u okviru kojih je ukupno 659 novopridošlih izbeglica i migranata (376 odraslih i 283 dece) dobilo relevantne informacije, što je nešto veći broj dolazaka nego u prethodnom mesecu. Od ukupnog broja novopridošlih izbeglica i migranata, 288 osoba ili 43,7% njih su iz Avganistana. Ukupno 55 novopridošlih izbeglica i migranata, uglavnom porodica, bilo je iz Sirije, što čini 8,3% ukupnog broja. Ovaj procenat je nešto manji nego u prethodnom periodu. Ukupno 119 izbeglica je došlo iz Iraka (18,1%), uglavnom porodica, što je veći procenat nego u prethodnom periodu; 112 izbeglica (17%) je došlo iz Pakistana, svi samci, muškarci (75) i UASC (37), kao i u prethodnom periodu. Ukupno 52 izbeglice (7,9%) su došle iz drugih zemalja - Šri Lanke, Libije, Egipta, Palestine.

Preuzmite izveštaj ovde.

Procenjuje se da je oko 1.300 dece izbeglica i migranata bez pratnje izloženo riziku od eksploatacije, nasilja i trgovine ljudima zbog sve restriktivnije politike kontrole granica i često neadekvatnog odgovora sistema socijalne zaštite u državama duž takozvane balkanske rute. Ovo je zaključak izveštaja koji su objavile međunarodne organizacije International Rescue Committee i Save the Children, u saradnji sa još 10 nacionalnih i međunarodnih organizacija koje rade na pružanju pomoći izbeglicama i migrantima.

Sistemi socijalne zaštite u državama duž rute često ne uspevaju da identifikuju i adekvatno podrže ovu izuzetno ranjivu decu, među kojima ima i onih starih samo devet godina, koja bežeći od rata i siromaštva, prelaze hiljade kilometara bez roditelja ili staratelja. Ova deca su često “nevidljiva“, a u nekim slučajevima, čak i kada ih sistem socijalne zaštite identifikuje, bivaju smeštena u neadekvatne uslove, što u nekim zemljama uključuje i pritvor.

Rizici za decu koja putuju na ovaj način su se još više povećali nakon što je pre godinu dana počela primena sporazuma između Evropske unije i Turske koja je dovela do zatvaranja granica duž takozvane balkanske rute. Zbog ovih restriktivnih mera, deca bez pratnje prinuđena su na očajničke poteze, te se oslanjaju na trgovce ljudima ili krijumčare, u kojima vide jedini način da nastave put.

Na ovaj način pojedina deca postaju žrtve eksploatacije jer ih krijumčari i trgovci ljudima primoravaju da rade i zarade novac da nastave put, a često ih i zlostavljaju, navodi se u izveštaju. U ovim okolnostima deca su zanemarena i izložena ogromnom stresu i opasnosti. Čak i ako se trude da deluju hrabro, njihove priče i crteži odaju potresne detalje o njihovim iskustvima na putu za koji su mislili da ih vodi na sigurno.

Sistemi socijalne zaštite u zemljama regiona, koji treba da identifikuju i pruže zaštitu deci bez pratnje, suočeni su sa teškoćama u naporu da odgovore na potrebe ranjive dece čiji broj raste od početka krize 2015. godine. U Srbiji je na nove zahteve odgovoreno povećanjem smeštajnih kapaciteta za decu bez pratnje, a zaposleni su i dodatni socijalni radnici koji im pružaju podršku. Ipak, potrebno je uložiti dodatne napore kako bi se uspostavila sistemska rešenja za adekvatnu zaštitu ove grupe dece.

„Deci je potrebna sveobuhvatna podrška prilagođena njihovim potrebama”, kaže Jelena Besedić iz organizacije Save the Children. „Način da bezbedno i legalno nastave put ka zemljama Evropske unije skoro da ne postoji. Mnogo dece odlučuje da ostane van zvaničnog sistema, pa stoga ne dobijaju ni pomoć humanitarnih organizacija, a onda se često nađu na meti krijumčara koji njima manipulišu pomoću pretnji. Tako se izlažu opasnosti da postanu žrtve nasilja, zlostavljanja ili iskorišćavanja“

U svim zemljama duž rute potrebno je povećati smeštajne kapacitete i obezbediti smeštaj koji je namenjen isključivo deci bez pratnje. Često se dešava da, čak i kada su identifikovani kao deca, maloletnici bez pratnje bivaju smešteni u centre s odraslim izbeglicama koje ne poznaju, ili u smeštaj koji je nalik pritvoru, kao što se događa u Bugarskoj i Mađarskoj.

Često se dešava da detetu bez pratnje budu dodeljeni staratelji iz centra za socijalni rad koji istovremeno vode više sličnih slučajeva, te su preopterećeni, nemaju dovoljno iskustva ili nisu obučeni za rad s decom izbeglicama i migrantima, pa ne mogu da im pruže podršku u skladu sa važećim standardima. Neka deca se takođe žale da nisu dovoljno upoznata sa svojim pravima, niti sa pravnim opcijama koje im stoje na raspolaganju.

„Svako dete mora dobiti svu pomoć i zaštitu koja mu je neophodna. Potrebno je da vlade u zemljama duž rute unaprede sistem podrške ovoj najranjivijoj grupi, ali pre svega, moramo obezbediti da te vlade dobiju neophodnu podršku i sredstva da se nose s ovom krizom. Evropska unija i države članice EU moraju ispuniti obaveze koje su preuzele i obećanje da će na adekvatan način odgovoriti na potrebe ove dece. To uključuje i preseljenje dece bez pratnje u zemlje Evropske unije i njihovo spajanje s porodicom,” izjavila je Ešli Lovet iz organizacije IRC. „Vlade koje to čine moraju prekinuti s praksom stavljanja dece u pritvor, a deci koja putuju bez roditeljske pratnje treba dodeliti obučene staratelje. Ukoliko ove mere izostanu, deca koja su već pretrpela traume zbog rata, sukoba i teškog putovanja biće dovedena u još teži položaj, jer bezbedan i legalan put za njih ne postoji, nisu adekvatno zaštićena, a očajnički žele da nastave dalje.”

U kreiranju izveštaja koji su koordinirale organizacije International Rescue Committee i Save the Children učestvovale su nevladine organizacije Atina, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za integraciju mladih, Ideas, Info park, Novosadski humanitarni centar, Otvorena porta, PIN, Praxis i Terre des hommes.

Sažetak izveštaja na srpkom jeziku možete pročitati ovde.

Studije slučaja na engleskom jeziku mogu se pronaći na ovom linku.
Ceo izveštaj na engleskom jeziku možete pronaći ovde.

Danas se obeležava Međunarodni dan Roma. Romi i Romkinje su i dalje najugroženija manjinska grupa u Srbiji. Rezultati koji su do sada postignuti na unapređenju njihovog položaja još uvek nisu otklonili neke od osnovnih prepreka koje stoje na putu njihovog ravnopravnog pristupa pravima i uključenja u sve društvene tokove.

Komitet za ljudska prava u svojim Zaključnim razmatranjima u martu ove godine ponovo je izrazio zabrinutost zbog toga što se uprkos naporima koje država ulaže u rešavanje problema, Romi i dalje susreću sa široko rasprostranjenom diskriminacijom i isključenošću, visokom stopom nezaposlenosti, prisilnim iseljenjima i segregacijom u obrazovanju i stanovanju.

Međunarodni dan Roma naši sugrađani romske nacionalnosti, stanovnici neformalnog naselja u Čukaričkoj šumi, i ove godine dočekuju u naselju u kome su uslovi života ispod ljudskog dostojanstva, u naselju koje je ograđeno barijerama koje otežavaju pristup naselju. Kontejnerska naselja koja su formirana kao privremeno rešenje za raseljene iz neformalnih naselja, na istom su mestu već godinama. Preko 50% romskih devojčica udaje se pre 18 godine, a problem dečjih, ranih i prinudnih brakova gotovo isključivo se vezuje za romsku zajednicu. Mnogi i dalje ne poseduju sva važeća lična dokumenta i nemaju pristup osnovnim pravima. Ne postoji ni delotvoran sistem besplatne pravne pomoći, a za mnoge Rome i Romkinje to je jedan od osnovnih preduslova za pristup pravima. Prema godišnjem izveštaju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti u ukupnom broju pritužbi zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, više od 40% se odnosi na diskriminaciju Roma. Precizni podaci o razmerama nezaposlenosti čak i ne postoje.  

Apelujemo na nadležne institucije da ubrzaju rešavanje preostalih problema, da odgovorno, efikasno i sistemski pristupe unapređenju položaja Roma i Romkinja. Takođe, pozivamo na poštovanje i promovisanje ljudskih prava, interkulturalnih vrednosti, dijaloga, solidarnosti i ljudskog dostojanstva. 

Građanima i građankama romske nacionalnosti čestitamo Međunarodni dan Roma!