Dana 15. januara 2014. godine u Vranju je održan sastanak sa predstavnicima opštinskih organa, institucija i civilnog sektora. Sastanak je drugi po redu koji je Praxis organizovao u okviru projekta „Pristup socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti za ugrožene grupe na jugu Srbije –II faza“ koji Praxis sprovodi uz podršku Fondacije Karitas iz Luksemburga.

Cilj sastanka je jačanje saradnje relevatnih aktera u lokalnoj zajednici i usaglašavanje prakse organa i pružalaca usluga u vezi sa pristupom pravima na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ali i drugim osnovnim pravima od strane ugrožene populacije, Roma i interno raseljnih lica, s obzirom da je pristup zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti često uslovljen pristupom drugim pravima kao što su pravo na prijavu prebivališta, upis u matične knjige, itd. Sastanku su prisustvovali predstavnici ustanove Centra za socijalni rad, Policijske uprave u Vranju, Sekretarijata za opštu upravu zaposleni na poslovima vođenja matičnih evidencija, pedagoški asistent, poverenik za izbegla lica i migracije i predstavnici nevladinih organizacija Nexus i Društvo „Bakija Bakić“ iz Vranja, kao i romski aktivisti.

Pored različitih problema koji pogađaju najosetljivije društvene grupe u Vranju, predstavnici Centra za socijalni rad su tokom sastanku ukazali na teškoće sa kojima se suočavaju građani kada se radi o pristupu pravu na socijalnu pomoć s obzirom da građani na odluke čekaju veoma dugo. Problemi su direktna posledica nedovoljnih kapaciteta i sredstava kojima ustanova raspolaže. U prilog navedenim tvrdnjama, izneti su podaci da je do polovine 2013. godine na poslovima priznavanja prava na socijalnu pomoć radio svega jedan socijalni radnik, da od tog momenta rade tri socijalna radnika, kao i da je prosečan broj zahteva na godišnjem nivou po jednom socijalnom radniku oko 1500, a da se broj zahteva za ovaj vid socijalne zaštite godišnje uvećava za oko 2000. Još je ozbiljnija situacija kada je reč o ostvarivanju prava na jednokratnu novčanu pomoć na čiju isplatu korisnici čekaju i duže od dve godine, čime je svrha jednokratne novčane pomoći potpuno obesmišljena.

Budući da na ovom skupu nije učestvovao niko od predstavnika Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, kao ni zdravstvene medijatorke, u delu sastanka koji se odnosi na pristup pravu na zdravstvenu zaštitu za ugrožene grupe građana konstatovano je da je pristup ovoj grupi prava neretko onemogućen upravo za najugroženija lica i svi učesnici su na stanovištu da je potrebno intezivirati javno zagovaranje za rešavanje ovog sistemskog problema.

Važno je naglasiti da su učesnici mišljenja da je održavanje ovakvih sastanaka veoma korisno u cilju edukacije, informisanja i dalje senzitizacije zaposlenih u institucijama, pored značaja koji imaju u pogledu unapređenja međusobne saradnje.