Stupanje na snagu Zakona o dopunama Zakona o vanparničnom postupku (ZVP) 8. septembra 2012. godine predstavlja pomak u smeru rešavanja problema pravno nevidljivih lica, bar u delu koji se tiče mogućnosti upisa u matične knjige rođenih. Navedenim aktom normira se novi oblik vanparničnog postupka pred sudovima – postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja.

Iako se učinilo da će zakon korigovati pravno nepodnošljivu situaciju koja je postojala pre njegovog usvajanja, ipak se otvara pitanje koje se odnosi na ostvarivanje prava na državljanstvo. Naime, članom 71k, st. 2 ZVP-a predviđeno je da „organ koji je nadležan da sprovede postupak za sticanje državljanstva Republike Srbije nije vezan pravnosnažnim rešenjem o vremenu i mestu rođenja“. Time se u pitanje dovodi imperativnost sudske odluke, odnosno dejstvo pravnosnažnosti, jer, prema normativi zakona, isto pravnosnažno rešenje obavezuje jedan, a ne obavezuje drugi organ uprave. Potpuno je nejasan cilj ove norme, a naročito ako se ima u vidu da je ZVP-om propisano da se po prijemu predloga za utvrđivanje činjenice rođenja sud obraća upravo organu unutrašnjih poslova kako bi se proverilo da li postoje podaci o mestu i vremenu rođenja lica čije se rođenje dokazuje. Pored toga, predviđeno je i vršenje posebnih provera u slučaju postojanja sumnje da je lice čije rođenje se utvrđuje boravilo u inostranstvu.

Praxis će pratiti sprovođenje zakona u praksi, jer je očigledno da pitanje sticanja državljanstva za ta lica ostaje otvoreno, zbog čega postoji opasnost da će određeni broj ostati bez državljanstva, odnosno u riziku od apatridije.

Videti: Predlog za donošenje Zakona o izmenama Zakona o vanparničnom postupku