Slučaj Selene, njene dece i unuka
Šta znači biti pravno nevidljiv?
Domaće zakonodavstvo i međunarodne konvencije garantuju svakom detetu pravo na upis u matičnu knjigu rođenih (MKR) i to odmah po rođenju. Međutim, u praksi, ukoliko roditelji ne poseduju lične dokumente, deca ostaju neupisana i pravno nevidljiva. Kako to izgleda u praksi? Posledice pravne nevidljivosti su izuzetno teške za decu i roditelje jer im je uskraćen pristup osnovnim pravima. Deca koja nisu upisana u MKR nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, niti su roditelji u mogućnosti da dobiju dečiji ili roditeljski dodatak.
Nemogućnost upisa u matične evidencije pogađa skoro isključivo romsku populaciju u Srbiji, koja živi u dubokom siromaštvu i na marginama društva. Pravo na zdravstvenu zaštitu i socijalnu pomoć je od vitalnog značaja za njihovo preživljavanje. Pri tome, ovaj problem se prenosi sa kolena na koleno, te čitave generacije ostaju bez pristupa osnovnim pravima. Neretko, proces ostvarivanja prava na upis u MKR je izuzetno težak jer državni organi, tačnije matične službe i centri za socijalni rad, često odbijaju da ispune svoju zakonsku obavezu.
Ovo je priča o jednoj ženi i njenoj porodici, i njihovoj borbi da budu priznati pred zakonom, u kojoj smo opisali šta tačno uključuje taj dug i mukotrpan proces.
Selena je rođena 1976. godine u Austriji. Njeni roditelji, državljani Srbije, nisu činjenicu Seleninog rođenja prijavili diplomatsko-konzularnom predstavništvu u Austriji, a ni kasnije nije sproveden postupak upisa u matičnu knjigu rođenih pred organima u Srbiji. Tako je Selena do danas ostala neupisana u matične knjige i nikad nije posedovala nijedan lični dokument. U septembru 2019, pred Sudskom jedinicom u Kovinu pokrenut je postupak u kome se traži donošenje rešenja koje će služiti kao osnov za Selenin upis u MKR.
Ubrzo nakon Seleninog rođenja, njena porodica vratila se u Srbiju, tako da Selena od najranijeg detinjstva živi u Srbiji i nije je više nikada napuštala. U novembru 1996. godine u porodilištu u Smederevu dobila je sina Zorana. Pošto nije imala lične dokumente, Selena i njen suprug nisu mogli da Zorana nakon rođenja upišu u MKR, pošto to ne dozvoljavaju podzakosnki akti koji regulišu postupak upisa u matične knjige. Ni kasnije roditelji nisu pokrenuli postupak kojim bi se Zoran naknadno upisao u matične knjige, jer nisu znali kako to da učine.
Tek nakon stupanja u kontakt sa Praxisom, u julu 2015. godine za Zorana je pred centrom za socijalni rad pokrenut postupak za određivanje ličnog imena. Međutim, centar za socijlani rad nekoliko godina nije preduzimao radnje u ovom postupku i tek krajem 2019. doneto je rešenje o određivanju ličnog imena. Zoran još uvek nema ličnu kartu, jer mu činjenica državljanstva nije upisana u matične evidencije, tako da će pred MUP-om morati da pokrene postupak za sticanje državljanstva.
U maju 1999. godine, kod svoje kuće u selu u kome živi, Selena je rodila ćerku Mariju. Ni nju roditelji nisu mogli da upišu u MKR nakon rođenja zato što majka nije imala dokumente. Pred Sudskom jedinicom u Kovinu, 2015. godine pokrenut je postupak za utvrđivanja vremena i mesta Marijinog rođenja. Taj postupak uspešno je okončan početkom sledeće godine i Marija je ubrzo pribavila i ličnu kartu. Međutim, pre toga i ona je dobila sina, koga zbog neposedovanja dokumenata nije mogla da upiše u MKR.
Marijin sin (i Selenin unuk) Dejan, rođen je 2015. godine u porodilištu u Smederevu. Dvadesetak dana nakon Dejanovog rođenja, njegovi roditelji su pokušali da u Matičnoj službi u Smederevu daju izjave o detetovom ličnom imenu i o priznanju očinstva. Međutim, pošto majka nije imala lične isprave, njihov zahtev je usmeno odbijen uz obrazloženje da upis u MKR podataka o ličnom imenu i o roditeljima nije moguć dok majka ne pribavi ličnu kartu i izvod iz matične knjige rođenih. Početkom avgusta 2015. podnet je i pismeni zahtev matičnoj službi u kojem je navedeno da Ustav, Porodični zakon i ratifikovane međunardone konvencije garatnuju pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime svakom detetu odmah nakon rođenja. Međutim, u odgovoru matične službe navedeno je da „nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanja ličnog imena za dete, kao ni za priznavanje očinstva“ pošto majka ne poseduje dokumente.
Nakon toga, krajem avgusta 2015, podnet je zahtev centru za socijalni rad za određivanja ličnog imena detetu. Međutim, ovaj organ mesecima nije preduzimao radnje u postupku, uprkos tome što je poslata urgencija i izjavljena žalba zbog ćutanja uprave. Tek nakon što je marta 2016. majka dobila ličnu kartu, pa su ona i otac deteta otišli u centar za socijalni rad da traže da im se omogući da daju izjave o priznaju očistva i o ličnom imenu deteta, taj postupak je uspešno okončan.
Problemi u vezi sa dokumentima su za Seleninu porodicu počeli pre skoro 45 godina i još uvek nisu okončani. Ona i njen sin i dalje ne poseduju lične dokumente, a ćerka i unuk su ih dobili tek nedavno i to tek nakon što su morali da sprovedu posebne postupke. Verovatno ni njih dvoje sada ne bi bili upisani, da im Praxis nije pružio besplatnu pravnu pomoć.
Mogućnost da se slučajevi poput ovog ponavljaju izova i iznova biće prisutna sve dok se ne stvore uslovi da svako dete bude upisano odmah nakon rođenja u matičnu knjigu rođenih. To trenutno nije moguće jer dva podzakonska akta propisuju da bez dokuemenata roditelja nije moguć upis deteta u matiče knjige odmah po rođenju. A u Srbiji se i dalje se porađaju majke, najčešće Romkinje, koje ne poseduju lične dokumente i zbog toga decu ne mogu da decu upišu u matične knjige nakon rođenja. I to uprkos činjenici da međunarodne konvencije, Ustav i Porodični zakon svakom detetu jemče pravo na upis u matične knjige odmah po rođenju. Sve to pokazuje da se podzakonski akti koji sprečavaju realizaciju ovog prava moraju što pre izmeniti.
