Sara je svestrana mlada žena sa velikim snovima i neiscrpnom energijom. Iako je studentkinja psihologije Sara istovremeno i radi: „Radila sam sezonske poslove, kao konobarica. Rad u ugostiteljstvu mi se svideo, želela sam da saznam još o uslužnim delatnostima, da unapredim svoja znanja i veštine i samim tim budem u prilici da lakše nađem posao. To su neki od razloga zašto sam se prijavila za učešće na treningu na temu prilika za zapošljavanje u ugostiteljskoj industriji.“

Tokom trodnevnog treninga koji je bio namenjen pripadnicima/cama romske populacije učesnici/ce su se upoznali sa osnovnim pitanjima važnim za rad u oblasti ugostiteljstva i važećom regulativom u oblasti rada i zapošljavanja.

Sari je najveću pažnju privukao deo treninga vezan za zakonodavstvo u oblasti rada i zapošljavanja i prava zaposlenih u ugostiteljstvu: „Na treningu sam saznala dosta novih stvari, o zakonima , to nisam ranije znala iako sam imala neko iskustvo u ugostiteljstvu, nisam znala koliko zapravo i ima pravila i koliko mi kao radnici imamo svoja prava. Saznala sam dosta o stvarima vezanim za otkazni rok, godišnji odmor, fleksiblno radno vreme. Uopšte nisam znala pravila koja se tiču mobinga i diskriminacije. Prvi put u životu sam se susrela sa tim da smo i mi kao radnici zaštićeni na radnom mestu.“

Na treningu se diskutovalo i o andiskriminacionim politikama, pravnoj zaštiti prava na ravnopravnost, i promovisanju različitosti i inkluzije na radu kroz primere iz prakse. „Trening mi je omogućio bolje razumevanje ovih tema. Uopšte nisam znala bitne stvari koje se tiču o mobinga i diskriminacije. Prvi put u životu sam se susrela sa činjenicom koliko smo kao radnici zapravo zaštićeni od takvih pojava“.

Sara je u sklopu treninga imala priliku da se tokom obilaska hotela upozna sa različitim sektorima i procesima rada. Pošto se naročito istakla tokom treninga, obezbeđena joj je stručna praksa u Hotelu Slavija. Kada je počela da pohađa praksu, osećala je izvesnu dozu uzbuđenja ali i straha jer se susrela sa nečim novim. „Upoznala sam divne ljude, svi su bili ljubazni i želeli da nam pokažu proces rada i da nas nauče. Vrlo brzo sam se snašla u tom okruženju. Sve je bilo vrlo korisno, novo iskustvo, nova poznanstva pre svega, ljudi su me lepo prihvatili, što mi mnogo znači“.

Tokom obavljanja stručne prakse, Sara se upoznala sa radom svih sektora hotela, i o svakom od tih odeljenja je nešto novo naučila. U restoranu joj je bilo dinamično i zanimljivo, i tu je shvatila koliko se dobro snalazi u komunikacij sa ljudima, kako zaposlenima u hotelu, tako i sa gostima. Rad na recepciji bio je malo statičniji, na odeljenju vešeraja je osetila dinamiku timskog rada, dok je kroz rad u kuhinji prošla kroz nešto potpuno novo i inovativno. „Timski rad i kontakt sa ljudima mi najviše odgovaraju. Žene na odeljenju vešeraja su sjajne i pozitivne. U kuhinji sam naučila dosta o kuvanju, o nacionalnoj kuhinji I o kuhinjama drugih zemalja,“ istakla je Sara svoje utiske sa rada u raznim odeljenjima hotela.

Osim znanja o ugostiteljstvu, Sara je kroz stručnu praksu u hotelu Slavija naučila mnogo o sebi. Shvatila je koliko je prilagodljiva i sposobna da se izbori s novim izazovima kada se nađe izvan svoje zone komfora.

„Pomerila sam svoje granice, izašla iz nekog mehura. Svesna sam donekle sebe i svojih vrednosti, ali nisam znala da mogu toliko lako da se prilagodim različitim poslovima. Nisam bila svesna toga i drago mi je što sam, i kroz ovu praksu, sebe toliko unapredila. Ova praksa će mi sigurno značiti jer sada imam dozu sigurnosti da bih mogla da radim sutra u ugostiteljskoj industriji. Imam ideje vezanu za ugostiteljstvo, želja mi je da jednog dana otvorim svoj restoran. Već sada do detalja znam kako bi taj restoran izgledao, razrađivala sam ideje o mnogim bitnim stvarima ali i sitnicama, od imena do enterijera. To je neki moj davni san, možda će mi se jednog dana ostvariti, a ova praksa i sve što sam naučila će mi i tada u tome sigurno pomoći.“

Praksa je organizovana u okviru projekta „Poboljšanje pristupa zapošljavanju u ugostiteljstvu za pripadnike/ce romske zajednice”, koji je finansiran od strane Hilton Global Foundation i Conrad N. Hilton Foundation.