Praxis je Komitetu za za ekonomska, socijalna i kulturna prava Ujedinjenih nacija podneo izveštaj o sprovođenju Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima u Srbiji. U izveštaju je ukazano na probleme i prepreke sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine suočavaju u vezi sa ostvarivanjem prava na upis u matičnu knjigu rođenih i pristup ličnim dokumentima, prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, kao i na štetnu pojavu dečjih brakova.

U izveštaju Praxisa ističe se da od 2014. godine, kada je Komitet u okviru drugog periodičnog pregleda o sprovođenju Međunarodnog pakta o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima uputio Srbiji preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima, nije došlo do napretka u rešavanju problema na koje Praxis skreće pažnju u svom izveštaju, dok se u vezi sa nekim pitanjima stanje i pogoršalo.

Tako se ukazuje da nije sprovedena preporuka Komiteta da se Romima olakša pristup ličnim dokumentima, kao i da interno raseljeni Romi koji žive u neformalnim naseljima, a još uvek imaju prijavu prebivališta u mestima koja su odavno napustili, u mnogim slučajevima i dalje ne mogu da prijave prebivalište u gradovima gde zaista žive. Posebno se ističe da se i dalje rađaju deca koja ne mogu da budu upisana u matične knjige odmah nakon rođenja, jer su još uvek na snazi propisi koji onemogućavaju blagovremeni upis u slučajevima kada majke ne poseduju lične dokumente. Nije realizovana ni preporuka Komiteta da se do rešavanja pitanja identiteta mora omogućiti pristup ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima.

U vezi sa pristupom pravu na socijalnu zaštitu, stanje u odnosu na prethodni ciklus izveštavanja ne samo da nije unapređeno, nego se čak i pogoršalo, konstatuje se u izveštaju. Tako su ustanovljeni diskriminatorni uslovi za dobijanje roditeljskog dodatka, koje znatan broj Roma ne može da ispuni, jer među ovom populacijom nisu retki slučajevi da sva deca nisu vakcinisana ili ne pohađaju redovno školu. Roditeljski dodatak i dalje je uskraćen i majkama koje ne poseduju lične dokumente. U međuvremenu je propisano i to da će građani koji ne učestvuju u javnim radovima, obukama,  treninzima i drugim oblicima društveno korisnog rada izgubiti pravo na novčanu socijalnu pomoć. Ovu pomoć ne mogu da dobiju ni osobe koje protiv bliskih srodnika ne podnesu tužbu za izdržavanje.

U izveštaju se naglašava i to da je osobama koje ne poseduju lične dokumente pristup zdravstvenim uslugama znatno sužen, te da im je omogućena samo hitna zdravstvena pomoć.  Takođe se ukazuje i na to da se u Srbiji ne preduzimaju adekvatne i efikasne mere koje bi bile usmerene na sprečavanje pojave dečjih brakova.

U vezi sa istaknutim problemima, Praxis je Komitetu predložio da Vladi Srbije uputi određena pitanja sa ciljem da se utvrdi da li Srbija preduzima ili planira da preduzme mere koje će otkloniti uočene probleme i prepreke u pristupu pravima.