Zbog neadekvatnih propisa koji regulišu postupak prijave rođenja  i upisa u matičnu knjigu rođenih, u Srbiji se i dalje rađaju pravno nevidljiva deca. U slučajevima kada majke ne poseduje lične dokumente njihova deca ne mogu da se odmah nakon rođenja upišu u matičnu knjigu rođenih. Samim tim, deca ostaju isključena iz sistema zdravstvenog i socijalnog osiguranja, ne mogu da dobiju prijave prebivalište, niti da steknu državljanstvo.

Praxis se u svom radu kontinuirano susreće sa majkama koje su se porodile bez dokumenata i koje ne mogu da upišu svoju decu u matične knjige. U nekim slučajevima majke i njihova deca zbog neposedovanja dokumenata ne samo da gube mogućnost da dobiju roditeljski i dečiji dodatak i ostvare pravo na socijalnu pomoć, već bivaju dovedene u situaciju da se od njih traži da plaćaju troškove koji inače ne pogađaju osobe koje poseduju lične dokumente. Štaviše, ponekad se od  njih zahteva da plate čak i one troškove koje po zakonu nisu dužne da snose. Pritom, treba imati u vidu da u Srbiji problem neposedovanja dokumenata gotovo bez izuzetka pogađa pripadnike romske nacionalne manjine, koji i inače spadaju među najsiromašnije i najmarginalizovanije građane.

Praxisu se za besplatnu pravnu pomoć obratila S.Z. koja  ne poseduje lične dokumente  jer je matična knjiga rođenih u koju je bila upisana ostala nedostupna organima Republike Srbije nakon ratnih sukoba na Kosovu 1999. godine. Ona se porodila krajem jula, ali - za razliku od majki koje poseduju ličnu kartu - nije mogla da u porodilištu detetu odredi lično ime, da mu prijavi prebivalište i da ga prijavi na zdravstveno osiguranje. Štaviše, njoj i novorođenom detetu nije bilo dozvoljeno da napuste porodilište sve dok nisu preuzeli račun za plaćanje bolničkih troškova u iznosu od 234.000 dinara. Tom prilikom majci i njenom vanbračnom suprugu je rečeno da imaju rok od mesec dana da plate račun ili da se prijave na zdravstveno osiguranje, a u protivnom će biti tuženi sudu.

Ovakvo postupanje  zdravstvene ustanove je u suprotnosti sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, koji propisuje da se sredstva za hitne slučajeve - u koje spada i porođaj – obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije za osobe koje ne ostvaruju pravo na hitnu medicinsku pomoć na drugi način. Osim toga, uskraćivanje mogućnosti majci da detetu u porodilištu odredi lično, suprotno je uputstvu koje je okviru projekta „Bebo, dobro došla na svet“ regulisalo olakšan postupak prijave rođenja i koje i majkama koje ne poseduju lične dokumente pruža mogućnost da upišu decu u matične knjige.

Sličan problem imala je i N.A., koja takođe ne  poseduje dokumente, i to zato što ni njena majka kada se porađala nije imala ličnu kartu, pa nije mogla da je upiše u matičnu knjigu rođenih. Tako ni N.A., koja se porodila pre oko mesec dana, nije mogla svoje novorođeno dete da upiše u matične evidencije. U njenom slučaju porodilište nije tražilo da se plate troškovi porođaja, ali dete je ubrzo nakon rođenja zbog zdravstvenih problema moralo da bude hospitalizovano i provelo je sedam dana na lečenju. Kada je lečenje okončano, od majke je traženo da plati 44.000 dinara.  Praxis je u oba slučaja ukazao zdravstvenim ustanovama da bi ove slučajeve trebalo tretirati kao hitne, te da od pacijenata ne treba zahtevati da plate troškove, ali ostaje da se vidi da li će bolnice odustati od namere da naplate troškove.

Ovakve situacije bile bi izbegnute ako bi svako dete bilo upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja, jer to bi detetu omogućilo da odmah dobije i zdravstvenu knjižicu, kao i da pristupi drugim pravima. Na taj način obezbedilo bi se i poštovanje principa da najbolji interes deteta mora uvek biti na prvom mestu, kao i odredaba Ustava Republike Srbije i ratifikovanih međunarodnih konvencija koje svakom detetu garantuju pravo na upis u matičnu knjigu rođenih i na lično ime i to odmah nakon rođenja.

Stoga je neophodno da se bez odlaganja pristupi izmenama odredaba Uputstva o vođenju matičnih knjiga i obrascima matičnih knjiga i Pravilnika o načinu prijave rođenja deteta rođenog u zdravstvenoj ustanovi, koje sprečavaju upis u matične knjige dece čije majke ne poseduju lične dokumente. Na taj način sprečiće se pojava novih pravno nevidljivih lica a znatnom broju dece koja bi inače ostala bez  dokumenata pružiće se prilika da u najranjivijem periodu života ostvare neophodnu zaštitu. Praxis je stoga Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, u čiju nadležnost spada izmena ovih propisa, polovinom jula uputio apel za hitnu izmenu spornih odredba.