Kosovska imovinska agencija (KIA) titularu prava ne dozvoljava da prisustvuje prinudnom iseljenju uzurpatora, i ne uvodi ga u posed predajom ključeva ispred iseljenog objekta, već u kancelariji KIA, i to bez izdavanja potvrde da je iseljenje obavljeno i imovina zapečaćena.

Prisustvo titulara prava prinudnom iseljenju i preuzimanje ključeva na licu mesta je neophodno, jer u protivnom, titular prava nije u pravom smislu uveden u posed svoje imovine, ne može da zna da li je njegova imovina zaista iseljena, i nije u prilici da se odmah useli i spreči ponovnu uzurpaciju svoje imovine.

Za ovakvu praksu KIA nalazi izgovor u zaštiti bezbednosti, iako pitanje bezbednosti ostaje otvoreno i nakon što se titular prava vrati u svoj posed.

U slučaju Slavka Vulića su uočeni navedeni nedostaci i problemi. Tim povodom je Praxis uputio apel za hitnu akciju UNHCR-u i OEBS-u, sa molbom da njihovi predstavnici prisustvuju prinudnom iseljenju uzurpatora i uvoñenju Vulića u posed. Ipak, apel je bio uzaludan. UNHCR Priština je odbio da prisustvuje iseljenju okupatora, dok se Misija OEBS-a na Kosovu nije ni oglasila povodom apela. S druge strane, KIA ne dozvoljava ni Vulićevom pravnom zastupniku da prisustvuje prinudnom iseljenju.

Takva praksa Kosovske imovinske agencije ostavlja prostor za manipulacije i pritiske. Ovo se dogodilo Vuliću, na koga se vrše pritisci da uzurpatoru ustupi deo svog imanja, kako bi mu se izgradila kuća i time rešilo stambeno pitanje uzurpatora. Za uzvrat, Vuliću je dato obećanje da će se uzurpator konačno iseliti iz njegove kuće.

Preuzmite dokument: Apel za hitnu akciju

Preuzmite dokument: Slučaj Slavka Vulića