U okviru projekta #StatelessJourneys Evropske mreže za pitanja apatridije čiji je Praxis član, razgovarali smo sa ženom iz Somalije:

"Tek sam stigla u Srbiju i planiram da ovde ostanem kraći vremenski period u jednom od prihvatnih centara za izbeglice. Nakon toga, nastaviću svoje putovanje u jednu od zemalja EU u kojoj imam rodbinu.

U Somaliji sam živela sa roditeljima i tri brata u našoj porodičnoj kući. Imam i dve sestre koje su se udale i otišle od kuće. Život i Somaliji nije lak. Rat nikako da se završi; ljudi su siromašni i umiru od gladi. Zbog toga sam napustila svoju zemlju. Prodavala sam neke stvari na pijaci i bila sam veoma siromašna. Za mene, kao neobrazovanu ženu, bilo je nemoguće da pronađem bolji posao. Završila sam osnovnu školu, ali nikada nisam dobila svedočanstvo. To je zbog toga što nikada nisam imala ličnu kartu. Rođena sam kod kuće, kao i sva moja braća i sestre. Čak i kada se razbolite, samo morate da platite lekaru. Nije potrebno da imate dokument. Nisam putovala izvan svog sela. Većina ljudi u mom selu nema dokumenta. Nikada nisam ni pokušavala da pribavim neki dokument. Nije bilo potrebe za tim. 

U Somaliji sam ušla u neki čamac. Krijumčar mi je rekao da idemo prema Turskoj. Ne znam koliko dugo sam bila na tom čamcu. Nakon toga smo hodali po nekoj zemlji. Nisam znala gde se nalazim. Kad sam konačno stigla u Istanbul, smestila sam se kod prijatelja. Nisam imala probleme dok sam tamo boravila. Niko nije znao da sam u kući. Posle dva meseca nastavila sam putovanje sa grupom drugih izbeglica. Iz Turske sam otišla u Grčku gde smo se krili četiri dana, a zatim smo prešli u Makedoniju i konačno smo stiglu u Srbiju gde se trenutno nalazim. Na putu se nisam susrela ni sa kakvim problemima. Policija nas nije uhvatila. Kada smo stigli u Beograd, po prvi put sam razgovarala sa ljudima iz humanitarnih organizacija koji su mi dali informacije potrebne za moj boravak u Beogradu. Pre toga, informacije sam dobijala od ljudi sa kojima sam putovala."