Praxis je, uz podršku 35 OCD-a i dve mreže koje okupljaju 167 OCD-a, uputio zahtev nadležnim institucijama za hitnu obustavu iseljenja interno raselejnih lica iz nepriznatog kolektivnog centra “Pionirski grad” tokom zimskog perioda, kao i za pronalaženje trajnog i održivog rešenja za izbegla i interno raseljena lica, kojima preti beskućništvo. 

Praxis napominje da se trenutno sprovode iseljenja IRL i izbeglica iz nepriznatog KC „Pionirski grad“, koja će biti aktuelna i tokom zimskog perioda. U narednom periodu se očekuje da 63 lica budu iseljenja, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima, na čije poštovanje se Srbija obavezala. Iseljavaju se deca, samohrani roditelji, stariji, nezaposleni, socijalno ugroženi, osobe sa invaliditetom i lošeg zdravstvenog stanja.

Nažalost, vlasti su pokazale potpuno odsustvo razumevanja i volje da spreče beskućništvo, koje je za neke od njih jedino izvesno, smatrajući da su iseljenja sada neizbežna i da će biti prilika za konačno rešavanje stambenog pitanja u budućnosti. Jedina podrška došla je iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava i nezavisnih institucija, odnosno Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Tako nas je Kancelarija za ljudska i manjinska prava dopisom obavestila da je ukazala nadležnim institucijama na potrebu da se u svim slučajevima kada se vrši iseljavanje, pa i u ovom, neophodno obezbediti alternativni smeštaj i omogućiti učešće tih lica u programima nadležnih državnih organa kojima se obezbeđuje uživanje prava na stanovanje i životni standard.

U narednom periodu, Praxis će nastaviti da pruža besplatnu pravnu pomoć interno raseljenim licima u postupcima iseljenja i pratiće sprovođenje iseljenja.  

Praxis je, uz podršku 35 OCD-a i dve mreže koje okupljaju 167 OCD-a, uputio zahtev nadležnim institucijama za hitnu obustavu iseljenja interno raselejnih lica iz nepriznatog kolektivnog centra “Pionirski grad” tokom zimskog perioda, kao i za pronalaženje trajnog i održivog rešenja za izbegla i interno raseljena lica, kojima preti beskućništvo. 

Praxis napominje da se trenutno sprovode iseljenja IRL i izbeglica iz nepriznatog KC „Pionirski grad“, koja će biti aktuelna i tokom zimskog perioda. U narednom periodu se očekuje da 63 lica budu iseljenja, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardima, na čije poštovanje se Srbija obavezala. Iseljavaju se deca, samohrani roditelji, stariji, nezaposleni, socijalno ugroženi, osobe sa invaliditetom i lošeg zdravstvenog stanja.

Nažalost, vlasti su pokazale potpuno odsustvo razumevanja i volje da spreče beskućništvo, koje je za neke od njih jedino izvesno, smatrajući da su iseljenja sada neizbežna i da će biti prilika za konačno rešavanje stambenog pitanja u budućnosti. Jedina podrška došla je iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava i nezavisnih institucija, odnosno Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Tako nas je Kancelarija za ljudska i manjinska prava dopisom obavestila da je ukazala nadležnim institucijama na potrebu da se u svim slučajevima kada se vrši iseljavanje, pa i u ovom, neophodno obezbediti alternativni smeštaj i omogućiti učešće tih lica u programima nadležnih državnih organa kojima se obezbeđuje uživanje prava na stanovanje i životni standard.

U narednom periodu, Praxis će nastaviti da pruža besplatnu pravnu pomoć interno raseljenim licima u postupcima iseljenja i pratiće sprovođenje iseljenja.  

Krajem oktobra 2014. godine, građani/ke naselja Čukarička padina organizovali su protest protiv stanovnika/ca obližnjeg neformalnog naselja „Čukarička šuma“, jer ih „svakodnevno ugrožava kancerogeni dim, koji potiče od paljenja sekundarnih sirovina u tom naselju“. U ovom neformalnom naselju, u improvizovanim stambenim objektima bez ikakve infrastrukture, žive Romi i Romkinje, uglavnom interno raseljena lica sa Kosova. Ovo je bio jedan u nizu protesta diskriminatorne prirode koji vode širenju netrpeljivosti i mržnje, i ugrožavaju bezbednosti romskog stanovništva.

Tim povodom, Praxis je, uz podršku SKRUG-a i Mreže organizacija za decu Srbije - MODS, uputio molbu Komesarijatu za izbeglice i migracije da  preduzme aktivnosti u okviru svoje nadležnosti i da u saradnji sa relevantnim institucijama, osigura rešavanje stambenog pitanja stanovnika neformalnog naselja “Čukarička šuma”, a da kao najurgentnije obezbedi da im se uputi pomoć u vidu dodele drva za ogrev.

U vezi sa molbom da se pruži pomoć u vidu dodele drva za ogrev, Komesarijat je naveo da je javni poziv za dodelu sredstava za nabavku bio objavljen na sajtu Gradske opštine Čukarica i oglasnim tablama opštine i mesnih zajednica, ali da se niko od stanovnika naselja nije prijavio za pomoć. Jasno je da stanovnici nisu bili upoznati sa oglasom, te da iz tog razloga nisu aplicirali za pomoć. U vezi sa pronalaženjem trajnog i održivog rešenja za pitanje stanovanja, Komesarijat nas je obavestio da je inicirao sastanak nadležnih službi opštine Čukarica i Grada Beograda. Na tom sastanku je dogovoreno da Grad Beograd donese plan zatvaranja neformalnih centara na teritoriji Grada i u skladu s tim „preduzme odgovarajuće aktivnosti“.

Ostaje otvoreno pitanje kada će nadležni organi preduzeti konkretne mere i aktivnosti. 

Za više informacija, videti saopštenje: Molba za urgentno pružanje pomoći stanovnicima neformalnog naselja „Čukarička šuma“

Dana 3. novembra 2014. godine, Praxis i Stalna konferencija romskih udruženja građana (SKRUG) podneli su inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Uredbe o merama socijalne uključenosti korisnika novčane socijalne pomoći, koju je Vlada Republike Srbije donela 15. oktobra 2014. godine.

Novčana socijalna pomoć je namenjena osobama koje nemaju dovoljno sredstava za život i predstavlja osnovni vid novčane pomoći socijalno ugroženim licima. Pravo na socijalnu zaštitu, a time i pravo na novčanu socijalnu pomoć kao jedan od vidova socijalne zaštite, jedno je od prava zajemčenih Ustavom, pa tako može biti ograničeno zakonom, i to samo ako ograničenje dopušta Ustav. Međutim, Uredbom je ovo pravo ograničeno podzakonskim aktom u svrhe koje Ustav ne dopušta, odnosno оstvаrivаnjе prаvа nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć se uslоvlјаvа nа nаčin kојi је u suprоtnоsti sа relevantnim ustаvnim i zаkоnskim nаčеlimа. Obaveze koje su predviđene pojedinim članovima Uredbe (vоlоntirаnjе, društvеnо kоristаn rаd, učеšćе u јаvnim rаdоvimа i sl.) definisane su u Zakonu o socijalnoj zaštiti kao prаvа kоrisnikа nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći. Uredbom su ta prava pretočena u obaveze kоrisnika nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći, kоје аkо kоrisnik nе izvršаvа, gubi Ustаvоm gаrаntоvаnо prаvо nа sоciјаlnu zаštitu, odnosno novčanu socijalnu pomoć.

Prоpisivаnjеm mоgućnоsti umаnjеnjа ili čаk prеstаnkа prаvа nа nоvčаnu sоciјаlnu pоmоć, u zаvisnоsti оd učеšćа u pоmеnutim аktivnоstimа, zapravo se nе uvаžаvа lјudskо dоstојаnstvо kоrisnikа nоvčаnе sоciјаlnе pоmоći i timе је Uredba u suprоtnоsti sa Ustavom i Zаkоnom о sоciјаlnој zаštiti.

Za više informacija, videti saopštenje: Praxis i SKRUG zahtevaju od Ustavnog suda da utvrdi nesaglasnost Uredbe sa Ustavom i Zakonom o socijalnoj zaštiti

Usled nepropisivanja dužnosti filijala RFZO-a da prilikom prijavljivanja na osiguranje po službenoj dužnosti vrše odjavu sa prethodnog osiguranja, ponekad dolazi do apsurdnih situacija.

Vanbračni partneri S. K. i R. A. i njihovo petoro maloletne dece doselilo se u Kraljevo krajem 2014. godine. Za svo petoro dece izvršena je prijava prebivališta na adresi u Kraljevu. Na osnovu potvrda o prijavi prebivališta, filijala RFZO-a u Kraljevu izvršila je prijavu na osiguranje i izdala zdravstvene knjižice za četvoro dece koja u Srbji nikada ranije nisu imala zdravstvene knjižice, ali ne i za peto dete Z. A. Kako je Z. A. 2003. godine prijavljena na osiguranja preko filijale RFZO-a u Paraćinu, potrebno je najpre izvršiti odjavu. Međutim, filijale RFZO-a ne praktikuju da zahteve za odjavu sa prethodnog osiguranja šalju po službenoj dužnosti, već insistiraju da osiguranik lično podnese pismeni zahtev, što u slučaju neukih stranaka dodatno komplikuje čitav postupak. 

Ovakvo postupanje dovodi to toga da lica koja se presele i prijave na novoj adresi budu ograničena u korišćenju prava na zdravstveno osiguranje. Budući da su sve filijale RFZO-a u Srbiji umrežene i da imaju uvid u podatke o svim osiguranicima preko JMBG-a, ovakvo postupanje je krajnje nelogično, a posebno kada se uzme u obzir činjenica da policijske uprave prilikom prijave novog prebivališta same odjavljaju prebivalište sa prethodne adrese.

Usled nepropisivanja dužnosti filijala RFZO-a da prilikom prijavljivanja na osiguranje po službenoj dužnosti vrše odjavu sa prethodnog osiguranja, ponekad dolazi do apsurdnih situacija.

Vanbračni partneri S. K. i R. A. i njihovo petoro maloletne dece doselilo se u Kraljevo krajem 2014. godine. Za svo petoro dece izvršena je prijava prebivališta na adresi u Kraljevu. Na osnovu potvrda o prijavi prebivališta, filijala RFZO-a u Kraljevu izvršila je prijavu na osiguranje i izdala zdravstvene knjižice za četvoro dece koja u Srbji nikada ranije nisu imala zdravstvene knjižice, ali ne i za peto dete Z. A. Kako je Z. A. 2003. godine prijavljena na osiguranja preko filijale RFZO-a u Paraćinu, potrebno je najpre izvršiti odjavu. Međutim, filijale RFZO-a ne praktikuju da zahteve za odjavu sa prethodnog osiguranja šalju po službenoj dužnosti, već insistiraju da osiguranik lično podnese pismeni zahtev, što u slučaju neukih stranaka dodatno komplikuje čitav postupak. 

Ovakvo postupanje dovodi to toga da lica koja se presele i prijave na novoj adresi budu ograničena u korišćenju prava na zdravstveno osiguranje. Budući da su sve filijale RFZO-a u Srbiji umrežene i da imaju uvid u podatke o svim osiguranicima preko JMBG-a, ovakvo postupanje je krajnje nelogično, a posebno kada se uzme u obzir činjenica da policijske uprave prilikom prijave novog prebivališta same odjavljaju prebivalište sa prethodne adrese.

U nameri da doprinese efikasnijoj realizaciji principa rodne ravnopravnosti, Praxis je dostavio svoje komentare na Model zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Naime, Savet za rodnu ravnopravnost Zaštitnika građana je izradio Model zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je predstavljen 10. decembra 2014. godine u Skupštini Republike Srbije. Tim povodom Zaštitnik građana uputio je poziv svim zainteresovanim stranama da dostave komentare na predstavljeni tekst Modela zakona o rodnoj ravnoravnosti do 15.02.2015. godine.

Praxis je uputio više sugestija. Tačnije, Praxis smatra da je pojam posredne diskriminacije neophodno uskladiti sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti antidisrkiminacije. Takođe je neophodno sankcionisati obavezu političkih stranaka, sindikata i strukovnih udruženja da svake četiri godine usvajaju plan delovanja sa posebnim merama za podsticanje i unapređenje ravnopravne zastupljenosti muškaraca i žena u svojim organima. Posebnim merama potrebno je intervenisati u oblasti stručnog usavršavanja i obuka u sitaucijama kada je struktura zaposlenih po polu na nivou poslodavca nepovoljna kako bi se omogućila ravnomerna zastupljenost manje zastupljenog pola u organima upravljanja i odlučivanja, obzirom da su stručno usavršavanje i obuka važan faktor napredovanja.

Za više informacija, videti saopštenje: Komentari Praxisa na Model zakona o rodnoj ravnopravnosti

U nameri da doprinese efikasnijoj realizaciji principa rodne ravnopravnosti, Praxis je dostavio svoje komentare na Model zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Naime, Savet za rodnu ravnopravnost Zaštitnika građana je izradio Model zakona o rodnoj ravnopravnosti koji je predstavljen 10. decembra 2014. godine u Skupštini Republike Srbije. Prva novina koju donosi Model zakona o rodnoj ravnopravnosti jeste promena samog naziva, važeći Zakon u ovoj oblasti nosi naziv Zakon o ravnopravnosti polova („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 104/2009). Materija Modela zakona o rodnoj ravnopravnosti podeljena je u jedanaest poglavlja. U strukturalnom smislu novinu predstavljaju poglavlja Politika jednakih mogućnosti i posebne mere, Zaštita od rodno zasnovanog nasilja i Institucije koje deluju u oblasti rodne ravnopravnosti. U okviru poglavlja Politika jednakih mogućnosti i posebne mere akcenat je stavljen definisanje posebnih mera kao instrumenta politike jednakih mogućnosti. Ustanovljena je obaveza organa javne vlasti da svake četiri godine donose plan delovanja za unapređivanje rodne ravnopravnosti. Ova obaveza bi predstavljala novinu u pozitivnopravnom zakonskom okviru, obzirom da je Zakonom o ravnopravnosti polova obaveza izrade ovih planova ustanovljena na godišnjem nivou za poslodavce koji zapošljavaju više od 50 zaposlenih na neodređeno vreme. Modelom zakona predlaže se i normiranje obaveze organa javne vlasti i poslodavaca u kojima je zaposleno više od 20 lica da u svoje opšte pravne akte unesu odredbe o rodnoj ravnopravnosti. Poglavljem naslova Zaštita od rodno zasnovanog nasilja definišu se obaveze organa javne vlasti u pogledu obezbeđivanja opštih (pravno i psihološko savetovalište, urgentnu i kontinuiranu finansijsku pomoć, stanovanje, obrazovanje, obuku i pomoć prilikom zapošljavanja) i specijalizovanih (SOS telfoni, sigurne kuće i prihvatilišta, specijalizovana besplatna pravna pomoć) usluga podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Obaveze organa javnih vlasti definisane ovim poglavljem u saglasnosti su sa obavezama koje je Republika Srbija preuzela ratifikacijom Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i prevenciji nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Značajne novine uvedene su i u oblastima zapošljavanja, socijalne i zdravstvene zaštite definisanjem sadržaja evidencije o polnoj strukturi zaposlenih, posebne odredbe o vrednovanju kućnog rada kao osnova ostvarivanja prava na zdravstveno osiguranje, mogućnosti prekida rada ukoliko poslodavac po pisanoj obavesti o uznemiravanju ili seksualnom uznemiravanju blagovremeno ne preuzme efikasne mere zaštite. Definisano je i deset grupa stanovništva izloženih povećanom riziku od oboljevanja (žene u vezi sa planiranjem porodice, lica koja boluju od HIV infekcije ili drugih zaraznih bolesti, materijalno neobezbeđena lica, korisnici stalnih novčanih pomoći, nezaposlena lica, lica romske nacionalnosti, žrtve nasilja, žrtve trgovine ljudima, lica kojima se obezbeđuju ciljani preventivni pregledi i samohrani roditelji). U oblasti sudske zaštite rok za odgovor za žalbu je redefinisan, pa tako Model zakona predviđa rok od 15 dana. Kaznena politika za nepoštovanje obaveza ustanovljenih Modelom zakona pooštrena je.

Praxis je uputio više sugestija. Tačnije, Praxis smatra da je pojam posredne diskriminacije neophodno uskladiti sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti antidiskriminacije. Neophodno je sankcionisati obavezu političkih stranaka, sindikata i strukovnih udruženja da svake četiri godine usvajaju plan delovanja sa posebnim merama za podsticanje i unapređenje ravnopravne zastupljenosti muškaraca i žena u svojim organima. Posebnim merama potrebno je intervenisati u oblasti stručnog usavršavanja i obuka u sitaucijama kada je struktura zaposlenih po polu na nivou poslodavca nepovoljna kako bi se omogućila ravnomerna zastupljenost manje zastupljenog pola u organima upravljanja i odlučivanja, obzirom da su stručno usavršavanje i obuka važan faktor napredovanja. Iako je predstavljenim Modelom zakona, organima javne vlasti i poslodavcima ustanovljena obaveza da usvajaju i primenjuju posebne mere za sprečavanje i otklanjanje diskriminacije zasnovane na polu, rodu i rodnom identitetu, rodni identitet kao osnov diskriminacije izostavljen je iz niza odredaba kojima se omogućava uživanje prava garantovanih zakonom bez obzira na pol, rod, bračni, porodični status, trudnoću, materinstvo, roditeljstvo i seksualnu orijentaciju.

Pogledajte Prvu radnu verziju modela zakona o rodnoj ravnopravnosti

Publikacija "Okvir za praćenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji" nastala je u okviru projekta "Razvoj okvira za praćenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji" (Development of Comprehensive Monitoring Framework for Inclusive Education in Serbia), koji su inicirali UNICEF i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Fondacije za otvoreno društvo, Srbija.

Preuzmite publikaciju: Okvir za praćenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji

Interno raseljenim licima koja žive u Kolektivnom centru „Tehnička škola“ u Bujanovcu ponovo su odbijeni zahtevi za novčanu socijalnu pomoć. 
 
Centar za socijalni rad u Bujanovcu (CSR) najpre je odbio njihove zahteve pozivajući se na nepostojeću instrukciju nadležnog Ministarstva i ističući da stanovnici kolektivnih centara ne mogu biti korisnici novčane socijalne pomoći jer im je, time što su im pruženi smeštaj i obroci, obezbeđen egzistencijalni mimimum. Protiv odluka kojima su zahtevi odbijeni izjavljene su žalbe koje je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja usvojilo i predmete vratilo na ponovni postupak.
 
CSR je i u ponovljenim postupcima doneo rešenja kojima se zahtevi odbijaju kao neosnovani. Premda odluke donete u ponovljenim postupcima nisu zasnovane na nepostojećoj instrukciji ministarstva, i one sadrže brojne povrede zakona i u suprotnosti su sa osnovnim načelima upravnog postupka, uključujući načelo istine. Tako je jednim od donetih rešenja zahtev odbijen jer je CSR ocenio da je podnosilac zahteva propustio da u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva ostvari zaradu u iznosu od 10.000 dinara mesečno. Iznos propuštene zarade utvrđen je potpuno proizvoljno, bez uzimanja u obzir mogućnosti radnog angažovanja korisnika, cene rada i potrebe za radnom snagom u opštini u kojoj korisnik živi, a podnosiocu zahteva nije data mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima na kojima je zasnovana odluka. Nerealno procenjivanje mogućnosti propuštene zarade i inače je prepoznato kao jedan od razloga zbog kojih lica u stanju socijalne ugroženosti ne uspevaju da ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć.
 
Praxis napominje da su zahtevi za novčanu socijalnu pomoć  u ovim slučajevima podneti pre više od deset meseci i da nemogućnost ugroženih pojedinaca da blagovremeno dobiju materijalnu podršku može ozbiljno ugroziti zadovoljavanje osnovnih životnih potreba tih lica.

Videti vest: CSR Bujanovac uskratio novčanu socijalnu pomoć interno raseljenim licima